J2a1 > L70 > J-Z423 > Međ Srbima i na Balkanu

[Ивица Јовановић]

Opšte o J-L70 (Teorije o poreklu)

J-L70 je, iako mlada (formed 6700 ybp, TMRCA 3900 ybp), veoma rasprostranjena grana haplogrupe J2a. J-L70 se pronalazi širom zapadne Evrazije, od Levanta preko Anadolije i Grčke pa do svih oblasti nekadašnjeg Rimskog carstva (ali i šire). To je dovelo do nekih kontroverzi oko toga gde je nastala i odakle se proširila. L70 haplogrupa je bila prisutna u Levantu, Anadoliji i Mesopotamiji pre Rimljana. Iako je veliki broj grana prisutano među Jevrejima mora se istaći da je L70 starija od Izraelaca, ali i Italijana i Grka, i da značajno prisustvo kod njih može da se objasni samo većim obimom testiranja u okviru te populacije. Smatra se da ovog momenta nije dokazivo da je L70 nastala i proširila se iz Anatolije (što je do skora bila vladajuća paradigma). Nemamo situaciju da postoji skup Anadolskih (ili Grčkih) podgrana sa jednim setom grana koje su otišle ka Levantu. Filogenija jednostavno govori drugačiju priču. Nije kao da vidimo jasan grčki klaster, a zatim jasan klaster na Levantu - sve grane J-L70 su pomešane. To ukazuje na to da se J-L70 diverzifikovala među određenom kulturom ili u određenoj regiji pre nego što se proširila. Dodatno, nalazimo jevrejske grane širom J-L70 (do sada pronađeno 15), dok bismo za proširenje iz Anatolije trebali imati jevrejske grane samo na jednom mestu (ili u jednog podgrani kao među Djerba populacijom u severnoj Africi). Prisustvo tih jevrejskih grana širom filogenije snažno podržava proširenje L70 iz Levanta. Naravno, to ne isključuje mogućnost da je se veliki broj grana proširio upravo iz Anadolije.

J-L70 je najčešća u središnjem i istočnom Sredozemlju i Bliskom istoku. To su regioni sa najvećim frekvencijama. Kako se udaljavamo od ovih regiona, frekvencija drastično opada. Dva regiona sa najvećom raznovrsnošću su Levant i Italija. L70 je retka haplogrupa grupa na Kavkazu, osim među Mizrahi-Juhurim  i Jermenima, međutim Herrera i saradici (2011) su zaključili da je većina L70 očinskih rodoslovnih linija među Jermenima iz Levanta. Dakle, trenutna preovladajuća teorija je da je L70 nastala negde na prostoru Levanta i nakon toga se proštirila ka  Anadoliji i dalje, počev od kasnog neolita i u bronzano doba posebno. Iako danas imamo široku distribuciju L70 , sa TMRCA od 3800 godina zaista je mlada za postizanje tog obima distribucije. Jedino logično objašnjenje je da je do širenja došlo prvo formiranjem Grčkih kolinija a kasnije i disperzijom u vreme Rimskog carstva. U samoj Italiji primećujemo trend da je danas J-L70 češća u centralnoj Italiji, Siciliji i južnoj Italiji nego na severu. Sa malom napomenom da je Z2177 u Italiji razgranatija od CTS3601 (za sada).

Grane koje ćemo obraditi u nastavku, a koje nas treba da zanimaju, su upravo J-Z2177 (TMRCA 3800 ybp) i  J-CTS3601 (TMRCA 3300 ybp).

[Ивица Јовановић]

J-L70 na Balkanu, izvori i faze širenja

Ako razmatramo poreklo J-L70 na Balkanu, bilo bi netačno tvrditi da su svi do sada testirani pojedinci istog porekla. Iako je trenutno situacija takva da oko 70% testiranih osoba (iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Albanije, Grčke...) pripada grani CTS3601, ispravnije je pretpostaviti da se grana L70 proširila na Balkanu u različitim periodima, prateći širenje različitih kultura. Neke od tih kultura verovatno su bile Mikenska i Minojska (iako još uvek nemamo arheogenetske dokaze). Pored toga, ne treba zanemariti žive veze između Anadolije i grčkog sveta tokom bronzanog i gvozdenog doba. Stoga možemo pretpostaviti da je neka od podgrana L70 stigla i tim putem. Takođe, konkretno kod J-PF5456, postoji mišljenje da je nastala među italskim plemenima, u kompleksnoj interakciji R1b došljaka sa severa i lokalnog stanovništva Apeninskog poluostrva. Dakle, L70 na Balkanu je mogao stići sa juga sa Grcima (sa ostrva i iz Anatolije) ili sa zapada sa Rimljanima tokom širenja njihovog carstva. Ne treba odbaciti ni teoriju da je prisustvo L70 na Balkanu pojačano dolaskom pomoćnih trupa iz Sirije čiji je zadatak bio čuvanje Dunavskog limesa. U suštini, možemo pretpostaviti da su Rimljani na širem području Balkana zatekli lokalno prisustvo L70 (najverovatnije među Grcima), ali da su neke grane došle sa Rimljanima iz Italije, dok je deo nosilaca te linije došao sa istoka (tokom postojanja Rimskog carstva i Vizantije na ovim prostorima). Zbog toga ću u daljem tekstu za Balkansku L70 (posebno među Srbima) koristiti pridev "Grčko-rimska".

*** Pre nastavka moramo naglasiti da osim "Grčko-rimske" postoji još nekoliko teorija o poreklu L70 na Balkanu. Navešćemo tri: Keltsku, Jevrejsku i kao treću teoriju da se L70 na Balkanu pojavio u drugom talasu migracija Indo-Evropljana sa stepa. Iako, gde nema arheogenetskih dokaza, ne smemo koristiti epitet nemoguće. Reći ćemo samo da su ove tri teorije trenutno teže dokazive.

[Ивица Јовановић]

Prva faza: Grčke kolonije i njihov uticaj na širenje J-Z387

Argument da je do prvobitnog širenja L70 na Balkanu (i šire) došlo tokom osnivanja grčkih kolonija na Mediteranu (Magna Graecia, počevši od 9. veka p.n.e.) je taj da je J-Z387 (DYS391-9) prisutna čak i u Provansi. Grčke kolonije u Provansi su osnovali Grci iz Fokeje (Phocaea), koja se nalazila, gle čuda, u zapadnoj Anadoliji. Takođe treba dodati da je J2a-L397, koja se povezuje s grčkom kolonizacijom Mediterana, karakteristična i po DYS445-6 (što je potvrđeno mojim dubinskim testom). Svi dosad testirani na SDNK projektu dele zajedničku vrednost na DYS391, odnosno 9. Ukratko, smatra se da je L70 bila prisutna na Balkanu (uključujući i ostrva) pre dolaska Rimljana.

Druga faza: Rimsko širenje na Balkanu

Počevši od 2. veka p.n.e. Rimljani naše prostore postupno uključuju u svoju državu. Kao što smo već pomenuli, među stručnjacima koji se bave haplogrupom J-L70 postoji paradigma da je do daljeg širenja L70 na Balkanu (i širom Mediterana) došlo u doba Rimskog carstva. Pretpostavlja se da su neke podgrupe došle na Balkan s Apeninskog poluostrva. Ne bismo pogrešili ako smatramo da postoji mogućnost da je neki rimski kolonista, legionar, predstavnik administracije ili trgovac došao i doneo tu haplogrupu. To ne bi bio izolovan slučaj jer L70 nalazimo od Hadrijanovog zida (doslovno) pa sve do zapadne Jermenije, Levanta i Egipta.

Treća faza: Migracije unutar Rimskog carstva i Vizantije

U doba kada je Rimsko carstvo bilo na vrhuncu, putovanje s jednog kraja carstva na drugi bilo je lako. Bilo da su u pitanju trgovci, kolonisti, predstavnici administracije ili legionari, koristeći razgranatu mrežu puteva, mogli su za kratko vreme putovati, na primer, iz Sirije do Balkana ili iz Balkana do Britanije. Postoje mnogi dokazi za to, kao što su nadgrobni spomenici Rimljana s tipično Dačkim imenima na nekropolama oko antičkog Londiniuma (današnjeg Londona). Ne bismo pogrešili ako pretpostavimo da te mikromigracije nisu zaobišle nosioce haplogrupe L70. U moru teško dokazivih tvrdnji, tvrdnja da je došlo do velike disperzije podgrupa L70 upravo u to doba, kada je Rim bio na vrhuncu, apsolutno stoji. Logičan nastavak bio je širenje unutar Vizantije. Veruje se da je u tim periodima J-L70 već bila široko rasprostranjena na Balkanu. Jedan od dokaza je arheogenetski uzorak sa nekropole Pirivoj kod Viminacijuma, koji pripada haplogrupi L70 (smešten u anadolski klaster, ako se ne varam). Dokaz da je dodatni uticaj J-L70 došao s istoka pokazuje uzorak R:136 iz Rima, koji je delom autosomalno naslonjen na istočni Mediteran.

Četvrta faza: Migracije iz unutrašnjosti poluostrva prema primorskim
i planinskim područjima

Možda najzanimljivija faza za nas je faza za vreme i nakon dolaska Slovena. Opšte je poznato da je nakon dolaska Slovena deo tadašnjeg stanovništva migrirao prema rubnim delovima poluostrva, odnosno prema obalama (Jadranskoj, Egejskoj) kao i prema teško dostupnim planinama (kojih na Balkanu ne nedostaje). To heterogeno zatečeno stanovništvo tokom vekova asimiliralo se među razne narode - Srbe, Hrvate, Albance itd. Među njima svakako postoje i pojedinci koji su nosili haplogrupu J-L70. Dakle, pojava Grčko-rimske L70 među Srbima (ali i ostalim Slovenima na Balkanu) rezultat je inkorporiranja zatečenog stanovništva u većinski slovenski korpus.

Kraj I dela.

*** U II delu obradićemo arheogenetske uzorke, distribuciju i autosomalne rezultate. Takođe, sagledaćemo trenuto stanje stvari među Srbima (ali i šire).

[CosicZ]

Дошао сам до закључка да хаплогрупе у којима се заједнички преци европских и блискоисточних подгрупа јављају најчешће у периоду од пре 5000 до 2500 година вероватно потичу из евроазијске степе. У случају J-L70 тај излазак из степе се десио пре око 3900 година и могуће је да је убрзо након тога један њен део стигао и на Балкан ( https://www.yfull.com/tree/J-L70*/ , https://www.yfull.com/tree/J-Y126749/ ).

Њени припадници су затим постали део различитих античких народа и даље се ширили са њима, тако да је касније можда на Балкан стизала и са Келтима и са Грцима итд. Један део балканских припадника има ближе сроднике на западу Европе, а други на Блиском Истоку и у Малој Азији, а тешко је рећи да ли је реч о сеобама на Балкан или са Балкана. Колико видим само једна и то веома млада подгрупа https://discover.familytreedna.com/y-dna/J-FT377317/tree показује блиске везе са Италијом, па имам утисак да није реч о римским колонистима.

[Ивица Јовановић]

Imam zadovoljstvo da saopštim da je jedan Srbin poreklom iz Republike Srpske identifikovan kao nosilac haplogrupe J-Z435*. Ako ne grešim ovo je Maslarić. S jedne strane sam pomalo razočaran ali sa druge strane imamo još jednu potvrdu razgranatosti L70 među Srbima i na Balkanu generalno. Ovaj nalaz predstavlja važan doprinos razumevanju migracionih puteva koji su oblikovali genetički pejzaž među današnjim Srbima. Vrlo značajan rezultat i ko god da je u pitanju ovom prilikom mu čestitam i nadam se da će ovaj rezultat biti podstrek i drugima (kojima je ranije predviđena pripadnost J-L70) da urade tzv. dublje testove.

[Ивица Јовановић]

Samo bih dodao da je na toj poziciji na ftDNA i uzorak Urbino 1557. Autosomalno se pomenuti uzorak u ogromnoj meri naslanja na Apeninsko poluostrvo. Upravo pišem drugi deo teksta o J-L70 među Srbima i u tom tekstu će Urbino 1557 (ali i svi ostali arheogenetski uzorci) biti podrobnije obrađen.

[НиколаВук]

Стигао је резултат теста целог генома за Масларића из Добрње код Бања Луке (слава Јовањдан). Он припада грани J2a-L70>Z435*, али сам након ручне провере утврдио да је позитиван и на нижу FTC15577 која је тренутно присутна само на FTDNA стаблу (припадају јој један Украјинац и један непознатог порекла). Старост целе Z435 и њен TMRCA на Yfull су тренутно на око 3800 година пре садашњости.

https://www.yfull.com/tree/J-Z435/

[Ивица Јовановић]

Стигао је резултат теста целог генома за Масларића из Добрње код Бања Луке (слава Јовањдан). Он припада грани J2a-L70>Z435*, али сам након ручне провере утврдио да је позитиван и на нижу FTC15577 која је тренутно присутна само на FTDNA стаблу (припадају јој један Украјинац и један непознатог порекла). Старост целе Z435 и њен TMRCA на Yfull су тренутно на око 3800 година пре садашњости.

https://www.yfull.com/tree/J-Z435/

I Tivoli 970 uzorak, što je možda i najvažnije. U svakom slučaju sjajno, potpuno nova grana. Znači ima nas u CTS3601, Z2177 i sada FTC15577. Ovo je potvrda pretpostavljene razgranatosti na Balkanu.

[Ивица Јовановић]

Уместо аутосомалних резултата до сада познатих и тестираних Ј-L70 узорака најављујем да ће бити објављено 11 IA-Roman admix decomposition мапа тих узорака. То до сада нико није урадио и биће својеврсна светска премијера. Сматрам да је то сликовитије и лакше за разумевање онима који тек улазе у ГГ, а при томе су или их занима Ј-L70 хаплогрупа. Наравно и више је него пожељно да оставите свој кометар ако приметите неки образац или нешто занимљиво.

[Radul]

Једва чекам, свака част 

[Ivan]

Bravo, najzad da se malo više otvori tema i posveti pažnja i o grupi J2a-L70

[Ивица Јовановић]

Uzorak iz Mađarske: HUN_middle_Avar:KDA485 (rani srednji vek)

[Ивица Јовановић]

Još jedan uzorak iz današnje Mađarske. HUN_middle_Avar:KPM23 (Middle Avar, 710-750, VIII vek)

[Ивица Јовановић]

Uzorak iz Italije. ITA_Urbino_Bivio:R1557___AD_151 (II vek n.e.)

[Ивица Јовановић]

Uzorak iz Turske. TUR_Aegean_Mugla_Stratonikeia_Byz (Vizantija, Srednji vek) *Stratonicea je na zapadu Turske

[Ивица Јовановић]

Utorak iz Španije: Iberia_Northeast_c.6CE_PL
Zapadni Got (Visigoth / Visigothic Kingdom) 6. vek

[Ивица Јовановић]

Идемо даље са мапама.

Узорак из Италије: ITA_Rome_Late_Antiquity:RMPR136
Рим, период касне антике. Хаплогрупа: J-Z40772
***Иначе, ово је и моја хаплогрупа и мој рођак 



Тестирани узорак има највећу сличност с популацијама из Италије у време Рима (од Републике до касног царства). Ово сугерише да тестирани узорак вероватно има порекло баш из саме Италије, односно није скорашњи мигрант са истока Медитерана, како се понекад спекулише. Постоји одређена генетичка сличност између тестираног узорка и Грка (India_RoopkundB, Turkey_EarlyByzantine_1 i Turkey_Hellenistic), што може указивати на неку везу или можда заједничко наслеђе. Постоји и нешто даља веза између тестираног узорка и неолитских популација из других региона, као што су Јерменија и Иран, итд. Поред наведеног присутан је и уплив германске генетике (Лангобарди). Дакле, опет врло хетерогено наслеђе које не може прецизно да сугерише откуд потиче Ј-Z40772. Тренутно се спекулише да је потомак миграната из Анадолије, али то је само претпоставка.

[Ивица Јовановић]

И даље смо у Италији. ITA_Rome_Renaissance: RMPR1221 - Средњи век

[Ивица Јовановић]

Сада један за СДНК занимљив узорак.

ITA_Tivoli_Renaissance:RMPR970 (17. или 18. век)
ftDNA: Tivoli 970
J-FTC15577
*Напомена - У истој је грани са Масларићем из РС-БиХ. Хипотетички ту могу бити и узорци из Гуче Горе о којима ћемо писати касније.

[Ивица Јовановић]

Узорак из Шведске: SWE_Skara_VA:VK42
Хаплогрупа: J-FGC32685 (J-Z2177)
Викиншки гроб / 10.-12. век / mtdna: T2b11




* Напомена. Имамо потврђеног J-Z2177 на Балкану, на Бошњачком ДНК пројекту.

[Ивица Јовановић]

Узорак из Турске: TUR_Aegean_Mugla_Capalibag_MA.
Medieval. Anatolia
Хаплогрупа: J-PF5430



Ова индивидуа је живела у Анадолији, и носи хетерогено генетско наслеђе али нема великих одступања од других узорака датираних у период касне Византије. Имао је предака на једном широком простору који захвата Италију, Анадолију, преко Јерменије и Балкана па до севера Африке (и нешто германског уплива).

[Ивица Јовановић]

И последњи, TUR_SE_Kilis_Byz. Опет Византија.

[Ивица Јовановић]

   У трећем наставку овог мини пројекта ћемо говорити о једном од најзначајнијих открића у последње време а везано за хаплогрупу J-L70 на Балкану. Наиме, говорићемо о епохалном археогенетском открићу из околине Травника, са локалитета Клиса-Гуча Гора.
   Иако је локалитет дуго познат научној заједници (археолозима и историчарима) као и чињеница да на том локалитету почивају остаци властелина под именом Петар Кушетић, није се знало којој хаплогрупи Патар Кушетић припада ни да ли су остаци пронађени у околини у неком сродству са горе поменутим властелином средњовековне Босне.
   Рад објављен 16. јануара 2023. године, а објављен од стране тима који су сачињавале Мирела Џехверовић, Белма Јусић, Амела Пилав, Тамара Лукић и Јасмина Цакар, нам открива да су особе сахрањене на том локалитету припадале хаплогрупи J2a и да је велики број тих индивидуа у међусобно блиском сродству. Нећемо много погрешити ако кажемо да се ради о људима који су припадали истом роду.
   Упоредивши јавно објављене маркере са, не тако малом, базом нашег пројекта утврђено је да род Кушетића дефинитивно припада хаплогрупи J-L70. На изненађење што наших што бошњачких истраживача, с обзиром да је поменута хаплогрупа пронађена на територији са данас нејвећом фрекфенцијом словенских хаплогрупа на Балкану (ако не рачунамо простор Хрватске). Дакле, имамо необорив доказ да је предсловенска J2a била присутна и у властелинском слоју. То отвара многа питања о односу Словена и затеченог становништва и изазива многе до сада присутне наративе.
   Ко су били Кушетићи, једини на свету археогенетски испитани J-L70 узорци чија имена имамо. Наиме, ради се о врло значајном и у извештајима присутном властелинском роду који је на основу неколико валидних сведочанстава играо значајну улогу на једном ширем простору тог дела западног Балкана. Оно што остаје да се докаже је то да ли су Кушетићи огранак још значајнијих Дружића, а који су столовали нешто раније на том простору. Да подсетимо, Дружићи се као сведоци помињу у две повеље Котромањића. Аргумент да Кушетићи могу потицати од Дружића је тај што на стећку Петра Кушетића постоји, на жалост оштећини, натпис који каже: Овде лежи Петар Кушетић и брат му Матиа, старином П/Д. Намерно сам ставио /Д управо због тога што је то део који недостаје. Могуће је да је Д у ствари било оргинално, али је услед оштећења идентификовано као П.
   Резултати два узорка са локалитета Клиса-Гуча Гора су убачени у табелу Пројекта и постоји индиција да им је близак онај J-L70 род који слави Јовањдан. Подсетимо, један од њих (Масларић) је урадио тест целог генома и утврђено је да припада хаплогрупи J-Z435* (тачније J-FTC15577 на ftDNA). Мала занимљивост, истој подграни на ftDNA припада и узорак из ренесансне Италије - Tivoli 970, датиран у 17. или 18. век. С обзиром на то било би заиста корисно да Масларић или неко други из тог разгранатог рода једног момента уради тест на ftDNA.
   У последњем пасусу ћу пробати да дам једну храбру теорију о пореклу гране којој припадају властелини Кушетићи али верујем и добар део других J-L70 на западном Балкану. Сматрам, а будућност ће показати да ли сам био у праву, да су сви они потомци оног становништва које је у време пада лимеса и доласка Словена (и других народа пре њих, Гота на пример) потиснуто ка Јадранској обали. Временом, а захваљујући сложеним односима који су довели до интеграције у већински словенски живаљ, ти људи настављају своје битисање у оквиру других актуелних заједница. Верујем да ни Кушетићи/Дружићи а ни њихови претходници ниси имали идеју да припадају некој другој до актуелној заједници. Као аргумент бих навео и то да је данас међу особама из Далмације J-L70 итекако присутна о чему нам сведоче резултати на 23andme. То би било то што се тиче Кушетића, следећи пут идемо у Виминацијум на Дунаву. Након тога ћемо говорити о могућим узорцима оволике разгранатости J-L70 на Балкану. Разгранатости на којој би јој позавиделе многе данас по броју тестираних присутније хаплогрупе.

[Ивица Јовановић]

Оно што се дуго чекало  Аутосомални резултати L70 узорка из Виминацијума.

[Кековац]

Оно што се дуго чекало  Аутосомални резултати L70 узорка из Виминацијума.

Дакле у питању је дефинитивно представник источномедитеранске имиграције актуелне на Балкану у првим вековима римске власти.

[Ивица Јовановић]

Da, prva generacija dosljaka. Nema Balkan Iron Age, nema djermanik ili bilo sta iz Italije. Cist kao suza 

Да, прва генерација дошљака. Нема Balkan Iron Age, нема ђерманик нити било шта из Италије тога доба. Чист као суза 

[Gorance]

  Свака част на оволиком труду, Ивице! Тек сад почињем да схватам овај аутозмални шарениш... 

[Ивица Јовановић]

Мапе истог узорка из Виминацијума.

[Ваљевац]

Било би сјајно да се испитају скелети пронађени у Петничкој Пећини код Ваљева.
Наводно позно антички 4,5  век нове ере.

https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/arheologija/a40049/U-Petnickoj-pecini-otkrivena-najveca-poznoanticka-kolektivna-grobnica.html

[Ивица Јовановић]

3. ДЕО
ХАПЛОГРУПА J-L70 НА БАЛКАНУ
Шта до сада знамо и шта можемо очекивати

На основу досадашњих тестирања, можемо закључити следеће:

- Хаплогрупа J-L70 је присутна на Балкану у огромном броју подграна.
- Иако се сматрало да су у питању само гране које су испод Ј-Z435, пронађени су Балканци и у другим гранама (Бугари/Грци).
- На простору бивше Југославије међу до сада тестираним особама имамо потврђене следеће гране: FTC15577, Z40772, Z2177 и FTA63696. Очекује се пораст броја потврђених грана.
- Што се археогенетских узорака тиче, имамо потврду да је J-L70 била присутна на Балкану у доба Римског царства (Узорак L15517). Ph2ter мапа овог узорка јасно говори да је реч о првој генерацији досељеника из Анадолије. Објављени рад и резултати археогенетских тестирања скелета из Виминацијума говоре о значајном присуству индивидуа које су дошле са истока и узорак L15517 треба посматрати у том контексту.
- Иако за горе поменути узорак немамо подгрупу (одређен је само као J-L70), сматра се да је највероватније испод Ј-Z435.
- Испод Ј-CTS3601 имамо два узорка из раног средњег века пронађена на територији Мађарске. У питању су индивидуе сахрањене у аварским гробовима, а према њиховим аутосомским резултатима вероватно су потомци балканских Романа који су се придружили Аварима или Словенима на начин који још увек није потпуно јасан. Маврикијев Стратегикон (Strategikon of Maurice) говори и о Романима који су пребегли Словенима/Аварима. Осим тога, говори о ратним заробљеницима који су након пуштања на слободу одлучили да наставе живот северно од Дунава, а ова два узорка из Мађарске лако би се могла уклопити у ту слику.
- Присуство огромног броја различитих подграна указује на изузетно дуго присуство L70 на овим просторима. Иако је најстарији пронађени узорак из римског периода, очекује се, посебно на југу Балкана, проналажење старијих узорака.
- Хаплогрупа L70, коју налазимо и међу Србима, могла је доћи из више праваца, али је несумњиво најлогичније претпоставити да су у питању потомци предсловенског становништва које се асимиловало у већински и доминантни словенски корпус. У том смислу, L70 није изузетак, а сличних случајева има много. Поред тога, не искључује се могућност да су неке гране дошле са Словенима, након што су њихови преци провели неко време у тим популацијама северно од Дунава.
- Не тако мали број Хрвата, тестираних преко 23andMe, а потврђених као L70, говори да су вероватно у питању потомци оних Романа који су се повукли ка Јадранским градовима и током векова се словенизирали. На нашем пројекту имамо Хрвата католика са острва Крк који припада овој хаплогрупи.
- Имамо поприличан број потврђених носилаца ове хаплогрупе међу Македонцима, који се глобално мало тестирају. До данас немамо ни једног дубље тестираног L70 Македонца.
- Међу Албанцима је углавном присутна у јужним и источним деловима Албаније.
- У Грчкој је највећа концентрација на западу.
- У Бугарској концентрација је у централној Бугарској, уз релативно мали број тестираних.
- У Румунији и Молдавији имамо специфичан случај. Само две дубље тестиране индивидуе и обе су ашкенског порекла.
- На основу изреченог, може се рећи да је данас епицентар ове хаплогрупе на Балкану у троуглу Охрид-Јањина-Валона и да се итекако може везати за романофоно становништво.
- Код Срба се примећује неколико кластера. Најлакше је уочити два, западни (Јовањштаци) са севера Републике Српске (БиХ) и источни (Никољштаци) из југоисточне Србије. Поред тога, на основу ограниченог броја маркера, можемо рећи да их има још неколико. Ту пре свега мислим на групу у Шумадији која се можда може довести у везу са групом у Македонији. Постоје снажне индикације да је група из западних крајева, поменути Јовањштаци (FTC15577), у блиској вези са недавно пронађеним средњовековним узорцима из околине Травника.

Шта можемо очекивати у наредном периоду:

   Захваљујући најавама обимних археогенетичких истраживања која ће обухватити бројне центре, попут Сирмијума на пример, можемо очекивати појаву још L70 узорака из периода касне антике. Такође, како истраживања у Турској буду постајала интензивнија, а са нагласком на хетитском периоду, очекује се проналазак старијих L70 узорака. Све индикације указују да је извор ове хаплогрупе смештен у троуглу Турска - Јордан - северни Ирак. Један крак (Ј-Z435) се шири ка западу у бронзано доба. Да ли је био делом оне бронзанодопске миграције хаплогрупе Ј2 која је оставила свој траг на западном Балкану, остаје да се види, јер једина сигурна чињеница јесте да су Римљани допринели њеној великој дисперзији.
   Надамо се да ће све до сада објављено помоћи особама које су тестиране, или ће се тек тестирати, а одређена им је хаплогрупа Ј-L70. Помоћи у смислу лакшег разумевања сопственог порекла по непрекинутој мушкој линији али и допринети лакшој одлуци да се подвргну тестовима на већем броју маркера.

[Ивица Јовановић]

Додатак. На овој мапи видимо групу око Шар планине. Тој групи можда треба додати и неколико Горанаца из околине Драгаша тестираних преко БДНК, тако да слободно можемо рећи да је то трећи јасно уочљив кластер. Треба рећи да се врло често, без обзира на груписаност, примећује велика разлика у маркерима. Дакле имамо ситуацију да се неколико L70 породица концентрисало на једном уском простору а да при томе, упоређујући маркере, можемо претпоставити да припадају можда чак и различитим гранама.

[Ивица Јовановић]

Мали апдејт мапе. Наставља се доминација истока Србије. Убедљиво највећа концентрација носилаца ове хаоплогрупе је на потезу Књажевац - Предејане. Колико је то значајно за ову хаплогрупу говори и чињеница да је то простор који се про правилу неупоредиво мање тестира од западних српских крајева. Сви до сада тестирани појединци су тестирани преко нашег Пројекта. Да ли је СДНК допринео проналаску потомака оних колониста које је су Римљани довели са истока остаје да се види. Оно на шта треба обратити пажњу су најављена археогенетска истраживања. Такође, за ову хаплогрупу међу Србима би било значајно да се из горе поменутог простора неко дубље тестира како би утврдили којој подграни (или подранама) припадају, али и да ли се могу довести у везу са до сада темељније тестираним појединцима на Балкану.