Аутор Тема: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар  (Прочитано 8637 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #40 послато: Октобар 24, 2021, 04:03:14 поподне »
Један од потомака ових Старих Влаха из горе поменуте сеобе 1538.године је и Иван Шубашић, хрватски и југословенски политичар, посљедњи премијер  Владе Краљевине  Југославије и потписник тзв. споразума Тито-Шубашић.
« Последња измена: Октобар 24, 2021, 04:49:28 поподне drajver »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #41 послато: Октобар 24, 2021, 05:28:00 поподне »
Баш сам и ја размишљао ових дана о тој старијој гарнитури Влаха у Далмацији, односно оних који су дочекали Турке или их, боље рећи, нису дочекали. Чакавци су турским освајањима очигледно збрисани из унутрашњости Далмације и дошли су данашњи Срби и Хрвати штокавци, махом из Херцеговине, пратећи Турке. Не знам какав је био став Старих Влаха према Турцима. Да ли су они исто размишљали као чакавци када су Турци надирали? Споменути Кожул Штрбац се борио против њих.

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #42 послато: Октобар 24, 2021, 07:50:02 поподне »
U proleće 1539. godine 200 vlaških porodica prešlo je Mlečanima koji su ih odmah smestili u Istru da tamo rade kao koloni. Tokom ranije godine Advize Badoer je učinio da sa teritorije ranijeg Banadega (bivše ugarskohrvatske banovine) pređu pod mletački suverenitet 5000 Morlaka, koji su isto tako prebačeni u Istru; tu, međutim, nije bilo trave i vode za njihova stada kao u starim staništima.
U to vrijeme je su migracije iz Dalmacije bile stvarno velike. Samo između 1534. i 1554. u Istru je stiglo oko 9000 doseljenika tzv. Morlaka.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #43 послато: Октобар 24, 2021, 07:59:06 поподне »
Баш сам и ја размишљао ових дана о тој старијој гарнитури Влаха у Далмацији, односно оних који су дочекали Турке или их, боље рећи, нису дочекали. Чакавци су турским освајањима очигледно збрисани из унутрашњости Далмације и дошли су данашњи Срби и Хрвати штокавци, махом из Херцеговине, пратећи Турке. Не знам какав је био став Старих Влаха према Турцима. Да ли су они исто размишљали као чакавци када су Турци надирали? Споменути Кожул Штрбац се борио против њих.

Претпостављам да су се и они повлачили као и остало становништво, како су Турци надирали. Ако је највећи дио Далмације пао у турске руке 1520-тих, а прве спомене Влаха Истрије као повратника на турску територију имамо у 1528. години, значи да да су се веома брзо, у року од неколико година са Турцима договорили. Не би ме чудило да су се враћали на исту земљу са које су и отишли.

Сличну томе ситуацију имамо и са Власима Крмпотићима у западној Херцеговини. И они су се 1460-тих година повукли пред Турцима, а већ у попису 1477. године видимо да им Турци враћају сва имања, касније их видимо да са Турцима заједно ратују у сјеверној Далмацији.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #44 послато: Октобар 24, 2021, 10:59:58 поподне »
На поједина опустјела подручја сјеверне Далмације Османлије су насељавале ново становништво, једним дијелом поново из Истре.
Клемен Пуст је у раду "Vpliv osmanskih vpadov na migracijev Istri (15.–16. stoletje)" навео случај Николе Милоканића који се око 1550. године преселио из Истре у сјеверну Далмацију и вратио у Истру 1591. године:

Izseljevanje z območja Istre na osmansko ozemlje se je nadaljevalo tudi še sredi 16. stoletja, kot izvemo iz pričanja Nikole Milokanića, 70-letnega bivšega Osmana iz Banpolja v sandžaku Lika. Vrhovni nadzornik v Dalmaciji Ferigo Nani je namreč 16. aprila leta 1591 poročal, da je med zaslišanjem Milokanić povedal, da se je rodil v Istri in že pred 40 leti, torej okrog leta 1550 odšel v osmansko državo, kjer se je oženil, tedaj pa se je skupaj s 184 sorodniki in ostalimi somišljeniki odločil vrniti se v Istro. Na ta način se je ta nekdanji renegat, ki se je z beneškega ozemlja preselil pod osmansko oblast, na stara leta vrnil v svojo prvotno domovino, skupaj z večjo skupino Morlakov.

"Hoggi doppo hauer scritto alla Serenita Vostra e uenuto in questa Citta Nicolo Milocanich suddito Turchesco habitante in Badanego luoco sottoposto alla giurisdittione del Sanzacco di Lica, il quale, per quanto dice, desidera uenir sotto l’ombra de quel Serenissimo Dominio, etandar ad habitar cum molte anime nell’Istria per liberarsi dalla tiranide turchesca [...] Nicolo Milocanich q. Vido huomo d’eta de anni 70., come affirmo alpresente habita in Banadego suddito Turchesco, uenuto hoggi in questa citta come disse per andar in Istria a trouarsi habitatione, et condurui la sua famiglia, et altri di quel paese al numero di cento e ottanta quattro anime, con li quali ha posto ordine di partirsi di quel Paese per non star piu sogetto al Turco."

Иначе, Пуст у свом раду говори о разлозима привременог или трајног исељавања становништва Истре у 15. и 16. вијеку.

Да ли се под Banadego мисли на ову област изнад Скрадина?


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #45 послато: Октобар 25, 2021, 12:17:43 пре подне »
У попису 1528. године Жегар(?) и "Горица и Каси" припадали су џемату чове који је наведен као "Islade Livoye", у оквиру нахије Зрмања. Он је био главар села Жегар(?) (Jikri), Горице и Каси, Lubnice(?), Богатника, Билишана и Брштана (Bristani).

Везано за помен џемата Islade Livoye из овог пописа влаха Истрије 1530. године ( и ја сам грешком мислио да се ради о попису из 1528), мислим да је интересантан податак који даје Храбак о постојању катуна Марка Ливојевића 1449. године на подручју Далмације. Као извор податка наводи архивску ознаку. Уколико је тачан овај навод, ово би потврдило континуитет "влаха Истрије" на подручју Далмације у 15. и 16. вијеку.

У Истри је присутно презиме и насеље Ливовићи, што би могло бити скраћено од Ливојевић. Презиме Ливојевић је присутно код Хрвата у околини Карловца. А овом облику, поготово краткој варијанти Livoye је близак и ијекавски облик српског презимена Љеваја у Далмацији. Не мора значити да ова презимена имају везе са горе поменутим џематом, али можда неке везе треба истражити.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #46 послато: Октобар 25, 2021, 08:47:58 пре подне »
Као што Храбак каже, Банадего је, у млетачким изворима, подручје некадашње хрватско-угарске бановине. Фактички се односио на подручја Буковице и Равних котара која нису била под млетачком контролом. У горњем посту подебљао сам назив Банадего, зато што је Клемен Пуст искористио један старији (и лош) превод тог назива - Банпоље, који се није ни користио, нити је постојао (колико је мени познато).

Ивна Анзуловић је објавила један списак војника с млетачке стране, гдје се назиру нека имена из унутрашњости. Поред "Ливоја", ту је и војвода Жакман који се спомиње у попису 1528-30. као старјешина џемата нахије Карин:

"Neka od ovih prezimena, pa čak i istih osoba nalaze se u družini kapetana Nikole Detrešića 1540. Ovdje ćemo nabrojiti sva ta imena jer mislimo da ih je vrijedno navesti, a iz ovoga se i vidi da su iste osobe služile vojsku i obrađivale zemlju. Njihova imena i prezimena jesu: Pelegrinus de Marco, Simon de Ventura, Antonio de Begna, comes Xachman Glegeuaz, comes Petrus Naycinouich, Bartolomeus Saponcich, Luchaz Chouergliza, Simon Stoychouich, Radichius Pauich, Petrus Ferletich, Matheus Locho, Baressa Bersicich, Paulus de Hernia, Franciscus Petricich, Gregorius Vissich, Paulus Lachouich, Jacomo Nicholich, Matheus Chabetić, Raycho Stoychouich, Lucas Flurich, Joanes Duymouich, Maras Besichauich, Mathei Liuaza, Marati Occornich, Martini Stoycouich, Partui Pigliuch, Joanes Vrancich, Gliuban Deschouich, Marci Paych, Maretini Crepgina, Mathei Radnouich, Stoyani Chossutich, Mathei Vitorićh, Gregori Jachoffcich, Gregori Clarich, Pauli Stoymilouich, Franci Trobete, Petri Dalelich, Pauli Maduich, Stephani Schierbaz, Thome Dechich, Luce Miloeuich, Petri Versatouich, Bilulli Sbicich, Georgi Cholic, Marathi Rechieuich, Joanis Lilich, Mixe Vranisseuich, Mathass Rimanich, Vit Rimanich, Grubisse Butchouich, Gregori Percich, Martini Risolich, Andree Pauchouich, Joanes Stancich, a tu su još D. Alosius Tetrico, D. Donatum Prititijs, comite Simoni Nalesich, comite Paulum Rimanich."

Она, такође, напомиње да се презиме "Gleževac" (вјероватно Глеђевац) "na zadarskom području spominje i ranije (1418.) i to kao vlasi katuna Krajšića ...Vlatchus Glegeuaç".

Жакман Глеђевац из Подновја (негдје између Поседарја и Новиграда) спомиње се и 1555. године, а 1560. године ту је и Миливој Глеђевац, пок. Жакмана, исто из Подновја. (Роман Јелић)

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #47 послато: Октобар 25, 2021, 10:57:48 пре подне »
Ovdje možda imamo neki ostatak ostataka nekadašnjeg Banedaga: mikrotoponim Banpolje kod Bribira

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #48 послато: Октобар 25, 2021, 11:07:27 пре подне »
Из фусноте код Антољака ("Буковица у средњем вијеку"), када се осврће на назив Банпоље: Ardalić iznosi kako "više glavice Bribira, ima nepregledna prostorija zove se ‘Banpolje', a to po gospodaru nekadašnjem od Bribira banu Šubiću - kao ti su bili zemljani najprvi gospodari, koi su zemlje prisvoili i obradili..."

У сваком случају, веза постоји.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #49 послато: Октобар 25, 2021, 11:19:05 пре подне »
Први дио поменуте фусноте:
Kada Kolanović donosi prijepis iz knjige spisa ninske kurije ispravu od 26. VI. 1272.g., on izraz Banaticus, tal. Banadego prevodi sa Banska krajina ili Banpolje. 'To se Banpolje, kaže Kolanović, čak nalazi u spisu zadarskog kneza Zuana Battista Michiela od 27.III.1586, gdje se opisuje kao “paese già di Ban di Crouatia” (J. Kolanović, o.c., 500 i bilj. 68).

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #50 послато: Октобар 25, 2021, 01:08:54 поподне »
1585. je osnovano naselje Premantura kod Pule. Kao capo sela je upisan Simon Milovich da Svonigrad što znači da je u Istru stigao iz Zvonigrada odnosno današnje Zrmanje. Tada je ta teritorija bila dio Ugarkovog džemata.
Ostali naseljenici su bili iz Velima i Nadina.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #51 послато: Октобар 25, 2021, 04:49:23 поподне »
Миљевић?

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #52 послато: Октобар 25, 2021, 06:05:51 поподне »
Zapisano je kao Milović, a vjerovatno je u pitanju patronomik od Miloje, Milo i sl.
Evo i cijelog isječka s još nekoliko zanimljivih podataka.


post image free

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #53 послато: Октобар 28, 2021, 09:56:27 поподне »
У три насеља на подручју Жегара постојали су 1550. године посједи мустахфиза тврђаве Голхисар (Језеро): Мори, Љубнић и Кућиште (Осиште из 1604?).
Раја са ових посједа је раније побјегла, а они који земљу сада (1550) обрађују треба да плаћају десетину и саларију.

Тада су у селу Мори посебно пописани и неки Вукшини власи, па уз посјед мустахфиза стоји напомена - "изузевши влашке парцеле".

Овдје је питање колико је особа у статусу раје било тада присутно на подручју Жегара, односно у сјеверној Далмацији?

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #54 послато: Октобар 31, 2021, 07:34:24 пре подне »
Вукшин џемат налазио се 1604. године у нахији Обровац. По попису из те године, на подручју од Обровца до Крушева регистровано је више цркава. Неке од њих могу се и одредити.

Поред њих, забиљежена је и црква св. Вида. Фехим Спахо је сматрао да би ова црква могла бити манастир Крупа, али по попису из 1604. године, највјероватније се налазила у Богатнику.
Богатник је тада био у џемату Михала, сина Милосава са претежно католичком антропонимијом.

Ван мреже Imoćanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #55 послато: Октобар 31, 2021, 12:32:55 поподне »
Вукшин џемат налазио се 1604. године у нахији Обровац. По попису из те године, на подручју од Обровца до Крушева регистровано је више цркава. Неке од њих могу се и одредити.

Поред њих, забиљежена је и црква св. Вида. Фехим Спахо је сматрао да би ова црква могла бити манастир Крупа, али по попису из 1604. године, највјероватније се налазила у Богатнику.
Богатник је тада био у џемату Михала, сина Милосава са претежно католичком антропонимијом.

Vidim da vrlo kvalitetno radite sa tim defterima sa područja osmanske Dalmacije, posebno Bukovice i Ravnim Kotarima. Pošto ne vidim da su igdje dosad objavljene, zanima me kako ste pristupili ovim izvorima?

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #56 послато: Октобар 31, 2021, 07:05:28 поподне »
Углавном је доста тога што сам користио објављено на овај или онај начин. А што се тиче онога што није објављено, преводе дијелова дефтера који су ме занимали сам добио.

Хтио бих да скренем пажњу на Фејсбук групу Магазин сјеверне Далмације, поготово на дискусије из ранијег периода. Захваљујући раду појединих чланова групе у јавност су изашли многи необјављени архивски документи, преводи, убицирано је доста насеља из дефтера, дата занимљива тумачења извора итд. Мислим, сви они имају (или немају) став о некој одређеној теми, али свако доприноси неким ситнијим или крупнијим прилогом.

За ову тему, рецимо, интересантна би била прича о манастиру Крупи, али на Магазину је већ све речено о томе, попраћено познатим или непознатим архивским материјалом и литературом.

Тамо је био објављен документ о Жегаранима из 1699. године, који сам овдје наводио.

(Моја) убикација појединих топонима око Жегара на овој теми, односно усаглашавање различитих превода назива насеља у дефтерима, засновано је на прочитаним дискусијама на Магазину, сугестијама појединих чланова групе или натукницама које сам прочитао на маргинама оног превода из дефтера из 1574. године. Нека мишљења сам прихватио, друга нисам, на крају сам, каткад, закључио нешто треће, али да није било приче о томе сви ми би почели од нуле или уопште не би започињали било шта.

Дакле, ја само тумачим оно што је неко други добавио, тј. што се потрудио да добави и преведе.

Ван мреже Imoćanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #57 послато: Октобар 31, 2021, 09:22:59 поподне »
Углавном је доста тога што сам користио објављено на овај или онај начин. А што се тиче онога што није објављено, преводе дијелова дефтера који су ме занимали сам добио.

Хтио бих да скренем пажњу на Фејсбук групу Магазин сјеверне Далмације, поготово на дискусије из ранијег периода. Захваљујући раду појединих чланова групе у јавност су изашли многи необјављени архивски документи, преводи, убицирано је доста насеља из дефтера, дата занимљива тумачења извора итд. Мислим, сви они имају (или немају) став о некој одређеној теми, али свако доприноси неким ситнијим или крупнијим прилогом.

За ову тему, рецимо, интересантна би била прича о манастиру Крупи, али на Магазину је већ све речено о томе, попраћено познатим или непознатим архивским материјалом и литературом.

Тамо је био објављен документ о Жегаранима из 1699. године, који сам овдје наводио.

(Моја) убикација појединих топонима око Жегара на овој теми, односно усаглашавање различитих превода назива насеља у дефтерима, засновано је на прочитаним дискусијама на Магазину, сугестијама појединих чланова групе или натукницама које сам прочитао на маргинама оног превода из дефтера из 1574. године. Нека мишљења сам прихватио, друга нисам, на крају сам, каткад, закључио нешто треће, али да није било приче о томе сви ми би почели од нуле или уопште не би започињали било шта.

Дакле, ја само тумачим оно што је неко други добавио, тј. што се потрудио да добави и преведе.

Hvala najljepša na odgovoru. Pogledao sam navedenu stranicu i shvatio sam da kruže kopije deftera i da netko djelove od interesa ad-hoc prevodi.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #58 послато: Новембар 07, 2021, 05:23:53 поподне »
Мартолос из Жегара, Никола Вукшић који се спомиње 1582. године вјероватно је био Вукшин син.
У османском попису из 1604. године у селу Челопек (Вукшин џемат) наведена је "баштина Николе сина Вукше, у руци Вукше сина Милише".
Одмах испод "баштина Петра сина Николе, у руци становника села".
Можда је Петар био Николин син, тј. Вукшин унук.

Познато је да су два жегарска старјешинска и по свој прилици конкурентска рода од почетка Кандијског рата били Митровићи и Вукчевићи.

Вјероватно нису били у сродству.

Онда овдје постоји могућност да су Митровићи били Вукшини потомци, а не Вукчевићи.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #59 послато: Новембар 10, 2021, 05:42:32 поподне »
Шта би с овим примићуром? Сазна ли се какав снип? Баш ме нешто Жегар занима задњих двије седмице😉