У праву си, Црнчевићу, постоји натпис и са унутрашње стране прстена. Али мислим да је ово ипак печат неког дубровачког Басиљевића, евентуално которског Змајевића. Кад помену Косаче, подсети ме на онај печат који сте ти или Сол поставили, Драгишића-Косача, на коме неко змајолико биће. Да, поставио га је Сол на теми о Косачама (#60)
Понадао сам се да би нам приказ овога текста са унутрашње стране прстена мало олакшао проналажење његовог власника, упутио сам писмо кустосу Збирке српске средњовековне и византијске уметности Народног музеја, Александри Нитић слиједећег садржаја:
"U kratkom prikazu Zbirke srpske srednjovekovne i vizantijske umetnosti (
http://www.narodnimuzej.rs/srednji-vek/zbirka-srpske-srednjovekovne-i-vizantijske-umetnosti/) nalazi se i slika broj 7/15 Прстен, средина 15. века, злато, техника: нијело, Дубровник.
Da li se na osnovu natpisa na pečatnoj površini [ DRAG(C?)ONIS S UI I VLDISL II ] (ako mi dozvolite predlog vulgarnog prevoda: zmaj je tvoj i vladislav II.) može odrediti vlasnik ovog predivnog primerka nijelozlatarstva i heraldike?
Takođe postoji i natpis u unutrašnjosti prstena koji tekst se ne može pronaći u dostupnoj literaturi, i da li je neko detaljnije proučavao mesto nalaza i mesto nastanka ovog petnaestovekovnog prstena? Da li je to Dubrovnik u oba slučaja?"
Такође се надам да ћу и добити одговор од кустосице Нитић.
Идући сопственим трагом претпоставке да би Владислав Херцеговић Косача био власник овог печатњака погледао сам у Magyar Országos Levéltár, Diplomatikai fenykepgyűjtemeny 262545 (
https://archives.hungaricana.hu/hu/charters/view/205437/?query=JELZ%3D(262545)&pg=6&bbox=-343%2C-2342%2C3577%2C-50) наведен радом Невена Исаиловића (
https://www.academia.edu/7135873/Priznanica_hercega_Petra_Bal%C5%A1e_Kosa%C4%8De_i_njegovih_poslanika_o_prijemu_Konavoskog_dohotka_od_Dubrov%C4%8Dana), гдје је аутор дао слиједећи текст, помињући у истом непознати печатни прстен Владислава Херцеговића Косаче и угарског краља Владислава II ... , под фуснотом 9 на странама 133-134:
"Сачуван је један печат, промера од око 28 мм, који је Петар Балша извесно користио. Међутим, ради се заправо о печату његовог оца, херцега Владислава, коришћеном још од 1465. године. Балша га је искористио барем у два наврата. Први пут, заједно са мајком кира Аном, 17. августа 1476. приликом издавања повеље Брезовичанима, а затим и 7. марта 1492. приликом овере документа којим хрватско и славонско племство прихвата Пожунски мир и
Владислава II као угарског краља.
Не може се утврдити који је печат користио на признаници из 1497, пошто је њен оригинал загубљен у Државном архиву у Дубровнику. Извесно је само да је на експедиторији из 1509. коришћен печат промера од око 20 мм, што значи да он није истоветан са онима употребљеним 1476. и 1492.
Радило се, дакле, или о мањем печату (отиску печатног прстена) херцега Владислава или, вероватније, о отиску неког непознатог типара самог Балше. Видети: Magyar Országos Levéltár, Diplomatikai fenykepgyűjtemeny 262545; L. Thalloczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, München–Leipzig 1914, 311, 439–440; P. Anđelić, Srednjovjekovni pečati iz Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1970, 78–79, 102, 118, 126, tabla XXXI."
Thallóczy:
(
https://bildsuche.digitale-sammlungen.de/index.html?c=viewer&bandnummer=bsb00066381&pimage=1&v=100&nav=&l=en)
Anđelić:
(
https://docplayer.fr/43420123-Srednjovjekovni-pecati-iz-bosne-l-hercegovine.html)
О дубровачким Басиљевићима (
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=6150), нема ни помена о каквом Владиславу Басиљевићу?
(
https://hr.wikipedia.org/wiki/Basiljevi%C4%87)