Аутор Тема: Локализми у говору далматинских Срба  (Прочитано 25929 пута)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Локализми у говору далматинских Срба
« послато: Април 02, 2018, 12:26:49 пре подне »
Ове речи су се говориле у Плавну и Радљевцу.  Неке сам чуо од бабе, прабабе и других старијих људи, неке говоре моји родитељи, а неке говорим и ја.  У прву групу сам ставио италијанизме који су модификовани (за пар речи нисам начисто да ли су италијанизми).  У другу групу сам ставио речи које нису италијанизми, мада понека можда и јесте (нисам сигуран). У другој групи препознајем старе српске речи, турцизме, понеки германизам а има доста речи које су мени непознатог порекла.
 
камара (соба),  катрига (столица),  ура (сат),  капула (црни лук),  спиза (храна), помидора (парадајз), шуверини (шибице), мела (јабука),  домижана (посуда за пиће),  кариола (колица),  шпорко (прљаво),  шкуре (капци на прозорима),  шкатула (кутија),  шолде (паре),  маћа (болест),  мањистра (тестенина),  арија (чист ваздух),  шушта (душек),  бошча (бела марама коју су носиле удате жене),  катрига (столица),  дота (мираз),  дотарица (мираздинка),  шпина (славина),  шкале (мердевина),  боршча (торба),  пијет (тањир),  пињур (виљушка),  праска (виноградска бресква),  лумбрела (кишобран),  кушин (јастук),  шугаман (пешкир),  зера (мало),  граделе (ротиљ),  кала (уска улица),  матрелина (чекић),  маца (већи чекић),  бакетати (тући, ударати),  пунат (поен у картама),  бутига (продавница),  шувит (таван),  шпигло (огледало),  вригање (пржење),  вритула (уштипак),  боца (флаша),  боцун (већа флаша), пржун (затвор),  мурва (дуд),  вунцут (преварант),  деворни (туђи),  рундати (преметати),  јакета (јакна),  ђир (круг),  каприц (инат),  тука (ћурка),  ћика (опушак),  ћикара (шоља),  врешко (свеже),  шесан (леп),  ћапити (отети),  травежа (кецеља),  кужина (кухиња),  цукар (шећер),  маренда (ужина),  шифуњер (ормар),  преша (журба),  кукумар (краставац),  кацивола (већа кашика за сипање),  манит (луд),  дишпет (инат),  шпијати (вирити),  мула (полу магарац полу коњ),  шкриња (мртвачки сандук),  капса (мартвачки сандук),  ланцун (чаршаф),  шпиода (зихернадла),  пршут (шунка),  либар (књига),  брина (гомила земље),  ћић (стриц),  ћакула (оговарање),  клапа (група),  клапац (момак),  мулац (копиле),  тинта (мастило),  кунтен (вољан)

чава (ковани ексер),  броква (ексер),  шкакљати (голицати),  вареника (млеко),  навака (добробит, благодет),  мадрац (душек),  рубац (марама),  кава (већа рупа),  пуце (дугме),  ижиња (памет, идеја),  гњити (трулити),  гра (пасуљ),  дипле (гајде),  свирала (фрула),  дурати (трпети),  зарука (веридба),  кар (свађа),  нева (јетрва),  ћаћа (отац),  ћако (свекар),  тежак (сељак),  вериге (ланац који држи лонац за кување на огњишту),  воша (канал),  шпарати (штедети),  шпица (коштица),  шкиљити (гледати стиснутих очију),  ножице (маказе),  цигли (последњи),  шиба (мотка од прута),  ћук (сова),  јејина (сова),  јере (зашто),  скоруп (кајмак),  луг (пепео),  пирити (дувати),  мијур (плих),  шлапе (папуче),  калати (уморити се),  крамп (будак),  здјела (шерпа),  жмаре (чварци),  мрква (шаргарепа),  базати (бесциљно лутати),  бајам (бадем),  авлија (двориште),  медити (лепо говорити, улизивати се),  лупеж (лопов),  шњуре (петрле),  губица (усна),  лабрња (усна),  ћукати (звиждати),  швикати (звиждати),  пенџер (прозор),  тувити (памтити),  квасина (сирће),  косјер (срп за сечење грана),  ћа (напоље, вани),  брикташ (новчаник),  каца (башва за кисељење купуса),  бакра (посуда за кување),  црљен (црвен),  цицвара (јело од кукурузног брашна),  уперан (нормалан),  синџир (ланац),  роглав (својеглав),  пека (сач),  отава (млада трава),  дела (ајде), диванити (говорити),   шкодити (сметати),  крув (хлеб),  ћимбушити (страсно пушити),  астал (сто),  чатати (кад поп чита молитву),  урован (тешке нарави),  пила (тестера),  кљаст (без руке),  крупа (град-метеоролошка појава),  грумила (гомила),  вакат (време),  земан (време),  крпуша (крпељ),  зрак (ваздух),  цолоти (храмати),  преуба (макар, минимум прихватљивог),  зувар (бар, деломично),  огуглати (навићи се на муку),  корун (срванасти део клипа на кукурузу),  посјек (прасе за клање),  видра (посуда за прање веша),  пекмез (џем),  база/баса (ситни сир),  шпинат (спанаћ),  штаваљ (зеље),  запта (ограничење, мера),  гувно (простор за врсидбу за коњима)

« Последња измена: Април 02, 2018, 12:34:28 пре подне Свевлад »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #1 послато: Април 02, 2018, 01:00:56 пре подне »
Занимљив је назив крпуша (крпељ). У албанском и у румунском назив за крпеља је këpushë/căpúșă; претпостављам да је првобитни облик имао и "р", као код далматинских Срба. Проверавао сам називе за крпеља код других словенских народа, западних и источних, углавном се своди на извођење од речи "клешта" (клешт/клешч), код Словенаца је "кљукица" (вероватно од глагола "кљукати"), дакле они у својој основи немају корен *крп-. Изгледа да је тај корен ограничен само на западни (без словеначког) и источни јужнословенски простор (код Бугара постоји сродна реч, кърлеж, код Македонаца крлеж), као и на румунски и албански. Да ли је у питању неки јужнословенски дијалектизам који се није очувао код осталих Словена, или старобалканска супстратна реч?

Назив клапац за момка је од словенског корена *хлап, који означава дете, дечака, постојало је и лично име Хлапац од којег се развило презиме (Х)Лапчевић. Мислим да је од тог назива изведено и једно од имена за робове, јер су код старих Словена робови по својим правима изједначавани са децом.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #2 послато: Април 02, 2018, 01:19:39 пре подне »
Занимљив је назив крпуша (крпељ). У албанском и у румунском назив за крпеља је këpushë/căpúșă; претпостављам да је првобитни облик имао и "р", као код далматинских Срба. Проверавао сам називе за крпеља код других словенских народа, западних и источних, углавном се своди на извођење од речи "клешта" (клешт/клешч), код Словенаца је "кљукица" (вероватно од глагола "кљукати"), дакле они у својој основи немају корен *крп-. Изгледа да је тај корен ограничен само на западни (без словеначког) и источни јужнословенски простор (код Бугара постоји сродна реч, кърлеж, код Македонаца крлеж), као и на румунски и албански. Да ли је у питању неки јужнословенски дијалектизам који се није очувао код осталих Словена, или старобалканска супстратна реч?

Назив клапац за момка је од словенског корена *хлап, који означава дете, дечака, постојало је и лично име Хлапац од којег се развило презиме (Х)Лапчевић. Мислим да је од тог назива изведено и једно од имена за робове, јер су код старих Словена робови по својим правима изједначавани са децом.

Имаш ли идеју које би могло бити порекло речи; нева (јетрва),  чава (ковани ексер),  броква (ексер),  ижиња (памет, идеја),  дипле (гајде),  ћаћа (отац),  јејина (сова),  јере (зашто),  калати (уморити се),  зувар (бар, макар),  квасина (сирће),  навака (добробит, благодет).  Те речи су ми најмистериозније.

Скоруп (кајмак) и вареника (млеко) се говори у источној и старој Херцеговини. Видео сам кад је Мемедовић био на Дурмитору људи код којих је био у кући кажу скоруп и вареника.
Постоје ли те речи у неким деловима Србије?

Сетио сам 3 речи које нисам уписао горе буњиште (сметљиште),  густјерна (цистерна) и кракат (дугоног).   
« Последња измена: Април 02, 2018, 01:23:22 пре подне Свевлад »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #3 послато: Април 02, 2018, 03:00:35 поподне »
Имаш ли идеју које би могло бити порекло речи; нева (јетрва),  чава (ковани ексер),  броква (ексер),  ижиња (памет, идеја),  дипле (гајде),  ћаћа (отац),  јејина (сова),  јере (зашто),  калати (уморити се),  зувар (бар, макар),  квасина (сирће),  навака (добробит, благодет).  Те речи су ми најмистериозније.

Скоруп (кајмак) и вареника (млеко) се говори у источној и старој Херцеговини. Видео сам кад је Мемедовић био на Дурмитору људи код којих је био у кући кажу скоруп и вареника.
Постоје ли те речи у неким деловима Србије?

Сетио сам 3 речи које нисам уписао горе буњиште (сметљиште),  густјерна (цистерна) и кракат (дугоног).

Речи "чавао" и "чавли" (у множини) за ексер користе и Хрвати; можда се користи и у другим крајевима. Потиче од латинског "clavus", са истим значењем (ексер). Речи "скоруп" и "вареника" су широко распрострањене у динарским крајевима, користе се и на простору данашње ЦГ.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #4 послато: Април 02, 2018, 03:18:45 поподне »
Имаш ли идеју које би могло бити порекло речи; нева (јетрва),  чава (ковани ексер),  броква (ексер),  ижиња (памет, идеја),  дипле (гајде),  ћаћа (отац),  јејина (сова),  јере (зашто),  калати (уморити се),  зувар (бар, макар),  квасина (сирће),  навака (добробит, благодет).  Те речи су ми најмистериозније.

Скоруп (кајмак) и вареника (млеко) се говори у источној и старој Херцеговини. Видео сам кад је Мемедовић био на Дурмитору људи код којих је био у кући кажу скоруп и вареника.
Постоје ли те речи у неким деловима Србије?

Сетио сам 3 речи које нисам уписао горе буњиште (сметљиште),  густјерна (цистерна) и кракат (дугоног).

Нафака или навака, како ти рече, је турцизам. Можда и персијска или арапаска реч али је код нас свакако дошла преко Турака.
Дипле је назив који се користи углавном за двојенице или двојнице. Нисам до сада чуо да се за гајде каже дипле.
Скоруп је реч словенског порекла и једноставно се користи јер је кајмак кора која се ухвати по охлађеном млеку, тј. млеко се скори.
Вареника долази од тога што се млеко вари тј. кува. У Дробњаку за кисело млеко кажу млијеко а за слатко, вареника. Мислим да је тако у целој Црној Гори и Херцеговини.
Броква и јејина су изрази које сам чуо у Дробњаку. Мислим да је броква романског порекла али можда се и варам.
Буњиште и кракат мислим да користе сви Срби. Знам сигурно да се ови изрази користе у Старој Херцеговини, Поморављу, Шумадији, Источној Србији...
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #5 послато: Април 02, 2018, 03:31:18 поподне »
Кракат је од "крак", са значењем - рука, односно екстремитет уопште. Словенска је реч, користи се и код Јужносрбијанаца (покривам главу сас краци); чак је позајмљена и у албански, па је сада основна реч за руку у том језику - krah.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #6 послато: Април 02, 2018, 03:44:24 поподне »
У Подкозарју су из речених познате само буњиште, здјела, комора (соба, простор), мацола, боца, каца, тука, ћаћа, ћик, шкриња, пршут, отава, шпица или кошпица или коштица, вериге, шкиљити (њем. schielen), шкакљати, цијегли, шиба, губица, лабрња, тувити или товити, ћаћа, кракат, пила, скоруп, луг, пирити или пухати. Чавао се каже гвозд, пијет пладањ, није шњура но жњура (њем. Schnur), није ћић него чича, није мијур но мје´ур, није грумила но гомила, шкодити не значи сметати но штетити, јере не значи зашто него просто јер, крупа није само крупан град него и крупније мљевено жито, гувно кажемо гумно, вареника није млијеко него јело с вареним млијеком, када удробиш хљеба уњ, цијегли не значи посљедњи но једини или само он; не кажемо никада мијур, крув, кувати, орај, грај него само мјеур, кру, ора, гра, куат итд. и још кажемо њеки, њешто... а не неки, нешта ... Ето такове су разлике. Мастне ријечи су обће словјенске.

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

На мрежи сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #7 послато: Април 02, 2018, 03:46:35 поподне »
Кракат је од "крак", са значењем - рука, односно екстремитет уопште. Словенска је реч, користи се и код Јужносрбијанаца (покривам главу сас краци); чак је позајмљена и у албански, па је сада основна реч за руку у том језику - krah.

Не може крак никако бити рука. Крак је једнозначно само нога. Ми је најчешће употребљавамо за жабље краке или задње ноге неке животиње, а исто и ријеч корак потиче од крак, као и румунска ријеч за католички адвент - крачун.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #8 послато: Април 02, 2018, 04:02:35 поподне »
Нафака или навака, како ти рече, је турцизам. Можда и персијска или арапаска реч али је код нас свакако дошла преко Турака.
Дипле је назив који се користи углавном за двојенице или двојнице. Нисам до сада чуо да се за гајде каже дипле.
Скоруп је реч словенског порекла и једноставно се користи јер је кајмак кора која се ухвати по охлађеном млеку, тј. млеко се скори.
Вареника долази од тога што се млеко вари тј. кува. У Дробњаку за кисело млеко кажу млијеко а за слатко, вареника. Мислим да је тако у целој Црној Гори и Херцеговини.
Броква и јејина су изрази које сам чуо у Дробњаку. Мислим да је броква романског порекла али можда се и варам.
Буњиште и кракат мислим да користе сви Срби. Знам сигурно да се ови изрази користе у Старој Херцеговини, Поморављу, Шумадији, Источној Србији...

Код далматинских Срба је исто вареника била слатко млеко, а кисело млеко је било млијеко/мљеко.

У Ковачићу код Книна је постојало презиме Јејина, увек сам се питао од чега је настало а онда сам пре пар година сазнао да је јејина архаични израз за сову.
Моје бабе и прабаба нису говориле јејина, већ се та реч користила у још даљој прошлости.
« Последња измена: Април 02, 2018, 04:04:13 поподне Свевлад »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #9 послато: Април 02, 2018, 04:35:41 поподне »
Не може крак никако бити рука. Крак је једнозначно само нога. Ми је најчешће употребљавамо за жабље краке или задње ноге неке животиње, а исто и ријеч корак потиче од крак, као и румунска ријеч за католички адвент - крачун.

Да, у праву си, моја грешка. Понело ме измењено значење које је ова реч добила у албанском. Ево и примера употребе те речи од стране једног Власотинчанина (Цеке Воденичаревића):

"Ја несмеја ни да гледам, снавел сам главу међу краци и покрил очи с руке."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #10 послато: Април 02, 2018, 04:41:55 поподне »
Горе сам погрешно написао чекић је мартелина (потиче од италијанске речи martello што значи чекић)

Ево још неких речи:

гушт (задовољство),  шиматорија (гробље), ијо (јео, јеси ли си ијо-јеси ли си јео),  капа (вођа),  мизерија (беда), вини (исти),  виле (рогуље),  драга (увала у шуми),  лотрав (трапав, неуредан),  сужањ (заробљеник),  урвати (уништити),  носећа/нусећа (трудна жена),  бременита (трудна жена),  бреме (терет, може да се односи и на физички и на психички терет),  ушеперан (способан),  поглавач (јастук),  лугар (шумар),  виника (џенерика),  докон (беспослен),  машиће (хватаљке),  виленити (беснити),  ванка (напољу),  брацо (млађи девер),  брајо (старији девер),  бачити се (силити се),  баџа (врста рупе),  шубиоте (ситне макароне),  тутор (заступник),  скалати (спасти), кнап (таман),  перити (намеравати),  рокељ (конац),  канап (конац),  осјен (сенка),  ки/ка (као),  шкопити (јаловити),  штројити (јаловити),  жбир (шпијун),  крашен (драг),  кршан (крупан),  декати (тући),  буле (кокице),  турчин (зрно кукуруза које се не претвори у булу/кокицу),  дека (десетина, десет дека = 100 грама),  бруцати (ући у пубертет),  бручка (стидна длака),  крумпијер (кромпир),  биљац (дебели вунени покривач),  шмрека (смреча),  пасати (одговарати),  ијуда (лош, зао човек),  мантање (вртоглавица),  визита (посета),  грота (грех),  гњила (глина),  јопет (опет),  кашета (гајба),  кашун (дрвени сандук у којем стоје кукурузи),  лишина (карта без пуната/поена),  лишо (празно, прошао сам лишо-прошао сам без последица),  коноба (део подрума где стоје пиће и кромпири),  куражан (храбар, поносан),  локати (неумерено пити),  мучати (ћутити),  пачати (марити, не пача-не мари),  паламудити (демагогисати),  ваздан (цео дан),  прч (јарац),  ревати 8јако плакати, обично се односи на децу),  цикнути (напукнути),  ћопап (хром), пудрити (брзо и пуно јести),  ђилет (прслук),  матак (пулу луд човек),  мечити се (навикнути се на нешто, навући се),  дека (ћебе)
« Последња измена: Април 02, 2018, 04:48:51 поподне Свевлад »

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #11 послато: Април 02, 2018, 08:11:37 поподне »
 Баш ми је било интересантно да читам ове речи, неке први пут чујем
Пробаћу да издвојим неколико које су ми познате  ;)
 
ура (сат),
  шкатула (кутија) знам за шкатуљу  праска (виноградска бресква),  бараска као бресква
лумбрела (кишобран), амбрел

   шпигло (огледало) од немачког шпигел


 ,  боца (флаша),
 јакета (јакна), жакет
 каприц (инат),
   ћапити (отети) узети украсти
цукар (шећер),   цукор као бомбона или шећер
 шифуњер (ормар), шифоњер
    кукумар (краставац) ово је из латинског,  манит (луд),
  шкриња (мртвачки сандук),  као кутија или сандук
шпиода (зихернадла), чиода
  пршут (шунка),
 клапа (група),
 клапац (момак),  хлапец дечак
  тинта (мастило), 

чава (ковани ексер), чавле
   шкакљати (голицати)
вареника (млеко),
   мадрац (душек),  мислила сам да је то основа кревета на који се ставља душек гњити (трулити), 
свирала (фрула), 
зарука (веридба),
  кар (свађа),  прекор
   ћаћа (отац), 
тежак (сељак), 
вериге (ланац који држи лонац за кување на огњишту),
 шпарати (штедети),
 шпица (коштица),
 шкиљити (гледати стиснутих очију),  ножице (маказе) ножњице
 шиба (мотка од прута),
 ћук (сова), 
 скоруп (кајмак), 
пирити (дувати), дувати али лагано
 крамп (будак), 
здјела (шерпа), чинија 
мрква (шаргарепа), 
базати (бесциљно лутати), 
авлија (двориште), 
лупеж (лопов) или лош човек
  шњуре (петрле),
 губица (усна) као уста,
 лабрња (усна)
пенџер (прозор),
 тувити (памтити), 
каца (башва за кисељење купуса),  диванити (говорити),   
шкодити (сметати),
  астал (сто), 
пила (тестера), 
земан (време), 
  зрак (ваздух), 
  огуглати (навићи се на муку), 
  пекмез (џем), 
  шпинат (спанаћ), 
штаваљ (зеље), 

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #12 послато: Април 02, 2018, 08:16:16 поподне »
пирија (левак),  пошада (мањи нож),  риктати (намештати),  баратати (руковати),  троп (комина),  гојан (дебео, али не предебео),  сић (посуда за воду),  бленути (буљити, загледати),  пиљити (буљути, загледати - дуже него блeнути),  жвале (слина),  цуца (велика слина),  галин (црн - тамнопуп човек),  љеса (дрвена ограда),  кудити (говорити о нечијим манама иза леђа),  перчин (плетеница коју су носили мушкарци),  пиргасто (тачкасто, са флекама),  поган (зао),  смук (кување),  дворити (служити),  чеша (свраб),  бекина (мешина),  парњак (вршњак),  шодер (крупнији песак),  пржина (песак), шљунак (песак),  дати вјеру (дати реч),  мести (мешати),  самуток (моча),  барило (врста бачве),  белај (невоља),  шкампати (побећи),  ушкопити (кастрирати),  јање (јагње),  спињетак (део ноге од печеног јагњета),  таки (такав),  вељање (парење мачака) 
« Последња измена: Април 02, 2018, 08:22:47 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #13 послато: Април 02, 2018, 09:37:41 поподне »
Баш ми је било интересантно да читам ове речи, неке први пут чујем
Пробаћу да издвојим неколико које су ми познате  ;)
 
ура (сат),
  шкатула (кутија) знам за шкатуљу  праска (виноградска бресква),  бараска као бресква
лумбрела (кишобран), амбрел

   шпигло (огледало) од немачког шпигел


 ,  боца (флаша),
 јакета (јакна), жакет
 каприц (инат),
   ћапити (отети) узети украсти
цукар (шећер),   цукор као бомбона или шећер
 шифуњер (ормар), шифоњер
    кукумар (краставац) ово је из латинског,  манит (луд),
  шкриња (мртвачки сандук),  као кутија или сандук
шпиода (зихернадла), чиода
  пршут (шунка),
 клапа (група),
 клапац (момак),  хлапец дечак
  тинта (мастило), 

чава (ковани ексер), чавле
   шкакљати (голицати)
вареника (млеко),
   мадрац (душек),  мислила сам да је то основа кревета на који се ставља душек гњити (трулити), 
свирала (фрула), 
зарука (веридба),
  кар (свађа),  прекор
   ћаћа (отац), 
тежак (сељак), 
вериге (ланац који држи лонац за кување на огњишту),
 шпарати (штедети),
 шпица (коштица),
 шкиљити (гледати стиснутих очију),  ножице (маказе) ножњице
 шиба (мотка од прута),
 ћук (сова), 
 скоруп (кајмак), 
пирити (дувати), дувати али лагано
 крамп (будак), 
здјела (шерпа), чинија 
мрква (шаргарепа), 
базати (бесциљно лутати), 
авлија (двориште), 
лупеж (лопов) или лош човек
  шњуре (петрле),
 губица (усна) као уста,
 лабрња (усна)
пенџер (прозор),
 тувити (памтити), 
каца (башва за кисељење купуса),  диванити (говорити),   
шкодити (сметати),
  астал (сто), 
пила (тестера), 
земан (време), 
  зрак (ваздух), 
  огуглати (навићи се на муку), 
  пекмез (џем), 
  шпинат (спанаћ), 
штаваљ (зеље),

Латинизми/италијанизми су још и ове речи:
Цукар (шећер) од италијанске речи zucherro (шећер)
Пршут (шунка), од италијанског prosciutto (шунка)
Ура (сат), од италијанског ora (сат)
Боца (флаша), од италијанског botte (бачва, буре)
Шкриња (мртвачки сандук), од италијанског scrigno (ковчег, сандук)
Тинта (мастило), од италијанског tinta (боја)
Праска (виноградског бресква), од италијанског pesca (бресква)
Каприц (инат), од италијанског capriccio (хир)
Лумберела (кишобран), од италијанског ombrello (кишобран)
Шкатула (кутија), од италијанског scatola (кутија)

Вареника (млеко),  мадрац (душек),  зрак (ваздух),  пила (тестера),  свирала (фрула),  мрква (шаргарепа),  тежак (сељак),  ћук (сова),  вериге (ланац који држи лонац за кување на огњишту),  скоруп (кајмак),  зарука (веридба),  губица/лабрња (усна), лупеж (лопов) су старе српске речи.

Пенџер (прозор),  авлија (двориште),  земан (време) и пекмез (џем) су турцизми.  Пекмез је изворно персијска реч.

Шњуре (петрле) и шифуњер (ормар) су германизми.

Астал (сто) је мађарска реч.
 
Одакле су ти познате ове речи?  Јесу ли се неке користиле у твом крају?
« Последња измена: Април 02, 2018, 09:42:20 поподне Свевлад »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #14 послато: Април 02, 2018, 10:10:52 поподне »

 ......губица/лабрња (усна).... [


Занимљиво, да ирско-келтско gob има исто значење ->mouth, beak, bill (of a bird.)

https://en.wiktionary.org/wiki/gob
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

На мрежи сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #15 послато: Април 02, 2018, 10:31:40 поподне »
Guba je obćeslovjenska riječ. Guba je značilo u starosrbskom i gljiva, pečurka kao i onaj čep za vino koji se na njemačškom reče Kork.
Labrnja je čudna riječ. Zapravo je riječ samo brnja a ono la je mletački član. Brnjica je praseća njuška kojom rovi zemlju. Roviti zemlju se još reče brnati. S tim će valjda biti upoznati zemljedjelci.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #16 послато: Април 02, 2018, 10:52:51 поподне »
Иначе, реч "гвозд" у значењу "ексер" се јавља у руском и низу других словенских језика; први пут од Сунца чух да се тај израз користи и у Босанској Посавини.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #17 послато: Април 02, 2018, 11:01:00 поподне »
Ђе = где
Није ћела = Није хтела
Њев = Њихов
Бајам = Бадем
Тачке = Колица
Лојтре = Мердевине
Паљак = Кувача, Кутлача

Многе изразе је већ Свевлад написао...
Моја баба је тако говорила, не могу сад свих израза да се сетим...
Можда су неки и лички изрази, сад ми се све помешало.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #18 послато: Април 02, 2018, 11:05:07 поподне »
Ђе = где
Није ћела = Није хтела
Њев = Њихов
Бајам = Бадем
Тачке = Колица
Лојтре = Мердевине
Паљак = Кувача, Кутлача

Многе изразе је већ Свевлад написао...
Моја баба је тако говорила, не могу сад свих израза да се сетим...
Можда су неки и лички изрази, сад ми се све помешало.

Све ми је познато осим лојтре (мердевине), код мене се говорило шкале за мердевине. 
Чак и ја кажем шкале, тешко да сам 20 пута у животу рекао мердевине.


Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #19 послато: Април 02, 2018, 11:17:42 поподне »
палента = пура = качамак, кукурузно брашно
гра', грах = пасуљ



На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #20 послато: Април 02, 2018, 11:20:17 поподне »
Све ми је познато осим лојтре (мердевине), код мене се говорило шкале за мердевине. 
Чак и ја кажем шкале, тешко да сам 20 пута у животу рекао мердевине.
У Шумадији се каже "лотре"

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #21 послато: Април 02, 2018, 11:25:05 поподне »
палента = пура = качамак, кукурузно брашно
гра', грах = пасуљ

Било је одређених разлика од села до села.
У неким селима говорило палента а у неким пура. У Плавну се говорило пура а не палента. Палента се говорило у Буковици и доле јужније око Книна.
У Радљевцу се за звиждати говорило швикати и ћукати, а у Плавну само ћукати.
Онда у Радљевцу се говорило баса за ситни сир, а у Плавну база.

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #22 послато: Април 02, 2018, 11:30:58 поподне »

 
Одакле су ти познате ове речи?  Јесу ли се неке користиле у твом крају?
Тешко питање  :D
Пробаћу да одговорим  :)
Нешто ми је можда из књига или ТВ-а
Имам мешовито порекло, а имала сам у прилике својој околини да чујем и говор југа, и Баната и осталих крајева. ( малтене цела СФРЈ)
Неке је користила моја бака (Словакиња)

 
 
ура (сат),  мислила сам да је германизам од Uhr( једна старија комшиница лалинка
  шкатула (кутија) знам за шкатуљу  ( словачки
праска (виноградска бресква),  бараска као бресква (словачки)
лумбрела (кишобран), амбрел  мислила сам да је француског порекла користе га Словаци, а користе и празољ (што би уствари требало да се користи за сунцобран пара сол)

   шпигло (огледало) од немачког шпигел


 ,  боца (флаша), овде ми флаша делује као германизам. Мислим да се свуда у Србији користи и боца и флаша
 јакета (јакна), жакет ово ме асоцира на енглеску или француску реч, као неку врсту сакоа јакне
 каприц (инат),  не знам одакле (стављаћу звездице где не не знам *)
   ћапити (отети) узети украсти и ово сам мислила да сви користе  :)
цукар (шећер),   цукор као бомбона или шећер  и за ови сам мислила да је германизам, у Војводини широко распрострањен израз
 шифуњер (ормар), шифоњер то су ми синоними исто у Војводини..
    кукумар (краставац) ово је из латинског,  манит (луд), 
  шкриња (мртвачки сандук),  као кутија или сандук
шпиода (зихернадла), чиода *
  пршут (шунка), *
 клапа (група), *
 клапац (момак),  хлапец дечак (словачки)
  тинта (мастило),  то су ми синоними, мада пре кажем мастило

чава (ковани ексер), чавле *
   шкакљати (голицати) (исто слов.
вареника (млеко),*
   мадрац (душек),  мислила сам да је то основа кревета на који се ставља душек  Топлица
гњити (трулити),  * исто користим као синониме ( гњила јабука)
свирала (фрула),  Топлица
зарука (веридба),. *
  кар (свађа),  прекор Македонија
   ћаћа (отац),  Мислим да сам то од  чула од људи из Босне
тежак (сељак) *, 
вериге (ланац који држи лонац за кување на огњишту), Топлица
 шпарати (штедети), Словаци чини ми се да је германизам
 шпица (коштица), Црна Гора
 шкиљити (гледати стиснутих очију), .* ножице (маказе) ножњице Словаци
 шиба (мотка од прута), Ово ми има значењр прута, али савитљивог попут бичс
 ћук (сова),  Мала врста сове је ћук
 скоруп (кајмак),  познат ми је израз али га не користим
пирити (дувати), дувати али лагано Топлица
 крамп (будак),  реч крамп чешће користим
здјела (шерпа), чинија  *
мрква (шаргарепа),  Словаци
базати (бесциљно лутати),  *
авлија (двориште),  Војводина
лупеж (лопов) или лош човек *
  шњуре (петрле), шнир *
 губица (усна) као уста, *
 лабрња (усна) *
пенџер (прозор), Топлица
 тувити (памтити),  *
каца (башва за кисељење купуса),  *диванити (говорити),   Војводина
шкодити (сметати), често користим, док је код Словака то у смислу штете
  астал (сто),  Војводина
пила (тестера),  Словаци
земан (време),  Македонија
  зрак (ваздух),  *
  огуглати (навићи се на муку),  мислим да је широко распрострањена реч
  пекмез (џем),  (Словаци користе и љеквар што мислим да је мађарска реч)
  шпинат (спанаћ),  (словачки)
штаваљ (зеље),  неки користе тај назив

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #23 послато: Април 02, 2018, 11:33:04 поподне »
Било је одређених разлика од села до села.
У неким селима говорило палента а у неким пура. У Плавну се говорило пура а не палента. Палента се говорило у Буковици и доле јужније око Книна.
У Радљевцу се за звиждати говорило швикати и ћукати, а у Плавну само ћукати.
Онда у Радљевцу се говорило баса за ситни сир, а у Плавну база.

Код мене у кући и дан-данас кажемо палента за кукурузно брашно.

Један друг ми је родом из Добропољаца између Кистања и Бенковца. У његовом месту се исто говорило пура, као и код тебе.


Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #24 послато: Април 02, 2018, 11:36:02 поподне »
Интересује ме како кажете за "предмет којим оштрите оловку" и за део бицикла којим скрећете.

Намерно нисам ставила ни један назив јер сам до сада чула разноразне варијанте

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #25 послато: Април 02, 2018, 11:43:04 поподне »
Интересује ме како кажете за "предмет којим оштрите оловку" и за део бицикла којим скрећете.

Намерно нисам ставила ни један назив јер сам до сада чула разноразне варијанте

За предмет којим се оштри оловка моја мајка каже шиљило.  Ја говорим зарезивач, јер сам тако научио у школи. 

Део бицикла којим се скреће је волан.

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #26 послато: Април 02, 2018, 11:48:48 поподне »
Ја кажем резач
И корман  ;)
А било је варијанти шилило, зарезаља, зарезач

А за корман исто волан, управљач

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #27 послато: Април 03, 2018, 12:03:11 пре подне »
Код мене у кући и дан-данас кажемо палента за кукурузно брашно.

Један друг ми је родом из Добропољаца између Кистања и Бенковца. У његовом месту се исто говорило пура, као и код тебе.

Код мене у кући се и дан данас понекад спрема пура.  И то углавном уз кисели купус, дивљач или сатараш.
Пура или палента добро иде са јањећим печењем.
У принципу пура/палента може да замени хлеб код скоро свих јела, једино не иде баш уз пасуљ.
Проблем са пуром/палентом је што је добра само док је врућа, чим се охлади то више није то.   

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #28 послато: Април 03, 2018, 12:12:30 пре подне »
Код мене у кући се и дан данас понекад спрема пура.  И то углавном уз кисели купус, дивљач или сатараш.
Пура или палента добро иде са јањећим печењем.
У принципу пура/палента може да замени хлеб код скоро свих јела, једино не иде баш уз пасуљ.
Проблем са пуром/палентом је што је добра само док је врућа, чим се охлади то више није то.

Ја сам одрастао на њој.  :)
Једем је са вареником (обичним млеком) или јогуртом, за доручак или вечеру.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #29 послато: Април 03, 2018, 12:48:24 пре подне »
Ја сам одрастао на њој.  :)
Једем је са вареником (обичним млеком) или јогуртом, за доручак или вечеру.

Ја је не волим са вареником зато што ми та комбинација има помало слаткаст укус.
Али волим је са киселим млеком. Врућа пура са киселим млеком је 100 пута боље него хлеб са киселим млеком.  ;)

mladjo

  • Гост
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #30 послато: Април 03, 2018, 01:51:53 пре подне »
Ја сам одрастао на њој.  :)
Једем је са вареником (обичним млеком) или јогуртом, за доручак или вечеру.


Не знам какав је случај у остатку подриња, у мом селу када се каже ”вареника” мисли се на варену ракију, за млијеко први сам пут чуо на овом форума да се користи израз вереника и смислу варено млијеко.
Надам се да нисам погријешно схватио термин.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #31 послато: Април 03, 2018, 02:00:42 пре подне »

Не знам какав је случај у остатку подриња, у мом селу када се каже ”вареника” мисли се на варену ракију, за млијеко први сам пут чуо на овом форума да се користи израз вереника и смислу варено млијеко.
Надам се да нисам погријешно схватио термин.

Ето ја први пут чујем да се за варену ракију каже "вареника."  :)

Вареника је слатко млеко у крајишким крајевима, али такође и у Старој Херцеговини. 
У Далмацији се млијеко односило само на кисело млеко.   
   

На мрежи сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #32 послато: Април 03, 2018, 03:51:38 пре подне »

Не знам какав је случај у остатку подриња, у мом селу када се каже ”вареника” мисли се на варену ракију, за млијеко први сам пут чуо на овом форума да се користи израз вереника и смислу варено млијеко.
Надам се да нисам погријешно схватио термин.

варити је словенска реч за туђицу кухати; упореди с врети, врућ, варјача, вариво. У русском се кухар назива повар а вареники су јело из малих јастучића од тијеста пуњених сладком вишњом и проварених, што ће рећ, прокуханих.

Све ми је познато осим лојтре (мердевине), код мене се говорило шкале за мердевине. 
Чак и ја кажем шкале, тешко да сам 20 пута у животу рекао мердевине.



Чудно да нитко не вели љестве. У нас су знали рећи и басамак и мердевине и лојтре. Срби или љестве или басамак, муслимани мардевине а лојтре кажу зидари и мајстори за оне модрне алуминијске љестве.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #33 послато: Април 03, 2018, 03:59:09 пре подне »
Чудно да нитко не вели љестве. У нас су знали рећи и басамак и мердевине и лојтре. Срби или љестве или басамак, муслимани мардевине а лојтре кажу зидари и мајстори за оне модрне алуминијске љестве.

У мом крају је било само шкале.

Душанова баба је из Голубића Обровачког а то је део Далмације (Буковице) који се додирује са Ликом. Можда су у том крају реч лојтре узели од Личана.
« Последња измена: Април 03, 2018, 04:01:59 пре подне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #34 послато: Април 03, 2018, 02:46:49 поподне »
шијун (олуја са кишом), шкурија (мотка за стоку), пашта (тестенина), ушум (ковитласт ветар), бендати (поштовати, ценити),  привида (утвара),  бикан (плав, светле косе),  зор (зашто),  прибленут (блесав),  варица (врста јела - од зрневља),  варићак (дрвена посуда за брашно),  винтати (лагати),  зањ (за њега),  подањ (под њега),  јербо (јер),  кужан (заразан),  сукно (платно од вуне),  аљина/аљинац (одевни предмет од сукна),  шиљеже (зрелије јагње),  вели (каже),  шканавет (ладица),  пљесањ (буђ),  платица (даска на којој лежи покојник),  шака бака (бубамара),  парип (коњ),  ошкопица (дрчан),  тукати (притерати нешто нечем да се сударе),  појата (кућа за сено),  цуг (екс),  шкија (лош дуван),  кротимице (кад се иде у групи без реда),  жера (жар),  благо (овце),  чесница (божићни колач),  шпајз (остава),  бојџија (човек склон тучи),  цурик (команда коњу назад),  шакет (папирна кеса),  чагаљ (шакал),  уш (вашка),  отквитати (одрадити, завршити),  пилица (млада кокошка),  менђуле (врста стеге),  отресит (вешт, способан),  од пунта (успешно, иде му поса од пунта - посао му иде успешно)
« Последња измена: Април 03, 2018, 02:48:22 поподне Свевлад »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #35 послато: Април 03, 2018, 03:02:25 поподне »
шијун (олуја са кишом), шкурија (мотка за стоку), пашта (тестенина), ушум (ковитласт ветар), бендати (поштовати, ценити),  привида (утвара),  бикан (плав, светле косе),  зор (зашто),  прибленут (блесав),  варица (врста јела - од зрневља),  варићак (дрвена посуда за брашно),  винтати (лагати),  зањ (за њега),  подањ (под њега),  јербо (јер),  кужан (заразан),  сукно (платно од вуне),  аљина/аљинац (одевни предмет од сукна),  шиљеже (зрелије јагње),  вели (каже),  шканавет (ладица),  пљесањ (буђ),  платица (даска на којој лежи покојник),  шака бака (бубамара),  парип (коњ),  ошкопица (дрчан),  тукати (притерати нешто нечем да се сударе),  појата (кућа за сено),  цуг (екс),  шкија (лош дуван),  кротимице (кад се иде у групи без реда),  жера (жар),  благо (овце),  чесница (божићни колач),  шпајз (остава),  бојџија (човек склон тучи),  цурик (команда коњу назад),  шакет (папирна кеса),  чагаљ (шакал),  уш (вашка),  отквитати (одрадити, завршити),  пилица (млада кокошка),  менђуле (врста стеге),  отресит (вешт, способан),  од пунта (успешно, иде му поса од пунта - посао му иде успешно)

Цурик је немачка реч, значи "назад", "натраг".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #36 послато: Април 03, 2018, 05:44:09 поподне »
Цурик је немачка реч, значи "назад", "натраг".

Шпајз и цуг су исто германизми.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #37 послато: Април 03, 2018, 07:22:49 поподне »
шикуција (бараба),  миракуле (ђаконије, посластице),  постоле (ципеле),  пријеснац (јело од кукурузног брашна, јаја и сира), балин (метална куглица), кантуналић (мањи ормар), оберак (наслага земље), енга (младожењина сестра),  капитан (поглавар села),  луња (кратка летња киша),  бришкуле (карташка игра са картама "Талијанкама"), љумати (незграпно ходати), изврштина (посебно), намастир (манастир), ошинути (јако ударити), парати (цепати), шударић (марамица),  пропира (гране или ситна дрва/клипице за паљење ватре), ђутуре (одока),  сворцати (навалити),  тишљар (стoлар),  тргање (берба винограда), крепати (умрети),  наврнути (калемити),  шевар (трска), напако (наопако),  увор (креста),  сикера (секира),  сикирица (мала секира),  бућа (врста џемпера),  буце (чизме),  фешта (прослава),  траље (страва за ношење терета),  немере (не може),  драча (багрем)
« Последња измена: Април 03, 2018, 07:28:09 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #38 послато: Април 05, 2018, 11:04:06 поподне »
вилаш (ован, а може бити и дрчна особа),  питура (фарба), питурати (фарбати), жеже (пржи, пече, сунце жеже - сунце пече/јако греје),  звиздан (велика врућина),  шкобацање (нагло трзање ногом од стране стоке), бадиљ (метална лопата),  врагометан (за све и на све спреман), натрашке (уназад), креденац (кухињски ормар),  дроб (стомак), штумак (стомак), вундуц (талог од кафе), тоћ (талог),  ћоћка (каша),  вуштан (сукња),  лабање (кад свиње халапљиво једу), мркање (парење оваца),  љупати (разбијати орах и вадити језгро),  неотице (случајно, ненамерно),  ој,ое (дозивање),  повезача (врста мараме),  пртено (танко), ровити (дубоко копати), прцољак (мален), млин (воденица),  успиша (умишљена жена), шибаст (шарен),  бјенити (јагњити),  ђорати (мењати), патањци (стопала),  артија (папир),  мисија (велики камен, стена),  прти (бриши, бегај),  шкогрљати (звецкати),  двога (двоје),  граорина (слама од јарог гра тј. пасуља),  дангуба (губљење времена),  блања (струг за дрво),  знаш му за вај (знаш какав је)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #39 послато: Април 06, 2018, 09:57:42 пре подне »
вилаш (ован, а може бити и дрчна особа)

Вилаш је во са великим роговима, које подсећају на виле. Ован никако не може имати рогове сличне вилама.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #40 послато: Април 06, 2018, 11:17:04 пре подне »
Доста од овде набројаних речи нису специфичне само за далматински говор, већ се користе и у другим крајевима, чак бих неке сматрао за веома уобичајене.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #41 послато: Април 06, 2018, 11:57:12 пре подне »
Шпајз - ја сам за ту реч први пут чуо када сам из Далмације дошао у Србију.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #42 послато: Април 06, 2018, 12:31:11 поподне »
Шпајз - ја сам за ту реч први пут чуо када сам из Далмације дошао у Србију.

Нисам знао да ли се користи и у Далмацији па нисам коментарисао али пре бих је везао за северне крајеве који су били под утицајем Аустроугарске.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #43 послато: Април 06, 2018, 01:36:14 поподне »
Вилаш је во са великим роговима, које подсећају на виле. Ован никако не може имати рогове сличне вилама.

Неке речи су се разликовале од села до села.
Нпр. у  Далмацији се говорило палента, пура и пула. У Плавну се говорило пура.  Како се говорило код тебе? 

На мрежи сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #44 послато: Април 06, 2018, 02:32:58 поподне »
У Подкозарју полента је кукурично брашно а пура је јело од заварене поленте, а упиташ ли што је качамак, мало тко би ти могао одповједит.

Мени је чудновата ствар, да смо ми сијали овас а ћаћа ми говорио да је то само зоб за коње а за људе не ваља. Дојде вријеме, одидеш у свијет, а тамо чуда чудновата, људи жеру овас кано коњи да су, а цијел словјенски свијет скоро свако јутро кашу овсянку си спрема кано ми пуру. Ил су они коњи ил ми што поред толикога Müsli или гладовасмо илиисе пуром трпасмо до муке.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #45 послато: Април 06, 2018, 02:34:06 поподне »
Неке речи су се разликовале од села до села.
Нпр. у  Далмацији се говорило палента, пура и пула. У Плавну се говорило пура.  Како се говорило код тебе?

Исто пура. За паленту нисам чуо док нисам дошао у Србију.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #46 послато: Април 06, 2018, 02:39:44 поподне »
Исто пура. За паленту нисам чуо док нисам дошао у Србију.

Душанова баба је из Голубића Обровачког, он каже да се тамо говорило палента. Чуо сам да се тако говорило у још неким местима у Далмацији, али не знам тачно у којим.

Знам да се у неким селима у Буковици говорило пула.
« Последња измена: Април 06, 2018, 02:42:10 поподне Свевлад »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #47 послато: Април 06, 2018, 03:16:30 поподне »
Нисам знао да ли се користи и у Далмацији па нисам коментарисао али пре бих је везао за северне крајеве који су били под утицајем Аустроугарске.

Моја баба која је из Поцерине је исто врло често употребљавала тај термин - шпајз, за оставу. Палента је чини ми се италијанизам.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #48 послато: Април 06, 2018, 03:25:41 поподне »
Моја баба која је из Поцерине је исто врло често употребљавала тај термин - шпајз, за оставу. Палента је чини ми се италијанизам.
И ја и читава моја породица кажемо шпајз. Шпајз је кухињска остава где стоји посуђе, зимница и сл. а остава би била нека врста шупе.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #49 послато: Април 06, 2018, 03:29:12 поподне »
И ја и читава моја породица кажемо шпајз. Шпајз је кухињска остава где стоји посуђе, зимница и сл. а остава би била нека врста шупе.

Е то. Ја сам увек ту кухињску оставу звао шпајз, тек сам касније сазнао да постоји за њу и то друго име.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #50 послато: Април 06, 2018, 03:31:39 поподне »
Моја баба која је из Поцерине је исто врло често употребљавала тај термин - шпајз, за оставу. Палента је чини ми се италијанизам.

Да, палента је италијанизам https://it.wikipedia.org/wiki/Polenta

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #51 послато: Април 06, 2018, 03:33:12 поподне »
И ја и читава моја породица кажемо шпајз. Шпајз је кухињска остава где стоји посуђе, зимница и сл. а остава би била нека врста шупе.

То и ја кажем. Слично је и са бројним другим речима које су поменуте, односно нису у питању далматински локализми.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #52 послато: Април 06, 2018, 03:36:40 поподне »
И ја и читава моја породица кажемо шпајз. Шпајз је кухињска остава где стоји посуђе, зимница и сл. а остава би била нека врста шупе.

И у Банату и Срему се каже шпајз у том контексту који је Дробњак навео.Што неко рече ,мислим да је ово типично за све територије које су биле под Аустријом. :)

Ал приметио сам да у Срему ту и тамо има икавице.Рецимо за секиру се обавезно каже сикира,прасиће понегде означавају као прасици :D(наводим чисто као интересантан израз не тврдим да је икавски изговор у питању ) ,па на надгробним споменицима доста често стоји "Поживио толико година.. "Ако се још неких речи сетим написаћу овде,ал баш ме занима да ли је то утицај можда крајишких досељеника на староседелачко становништво,као и оно досељено из централних,јужних и источних крајева српског народа?Када сам причао са једним ликом који је пореклом из Далмације рекао ми је да се код њих секира не каже сикира и да то нема везе са тим,но због неких других ствари које је говорио није ме баш убедио да о Далмацији ,њеном говору и традицији зна нешто више од мене.
« Последња измена: Април 06, 2018, 03:45:07 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #53 послато: Април 06, 2018, 03:40:40 поподне »
И у Банату и Срему се каже шпајз у том контексту који је Дробњак навео.Што неко рече ,мислим да је ово типично за све територије које су биле под Аустријом. :)

Очигледно су разни германизми нашли своје место и у говору становништва са подручја Кнежевине и Краљевине Србије. У мачванском и поцерском говору их има поприлично.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #54 послато: Април 06, 2018, 03:47:17 поподне »
То и ја кажем. Слично је и са бројним другим речима које су поменуте, односно нису у питању далматински локализми.

Многе речи које сам написао нису искључиво далматински локализми, већ су се говориле у Лици и Босанској Крајини, а неке и у Црној Гори и Србији. Али те речи су архаичне и мало људи данас зна за њих.

За реч ћикара (шоља) сам мислио да је италијанизам, а онда сам сазнао да се тако каже и у Дробњаку.
Скоруп (кајмак), вареника (млеко), дроб (стомак) се говори у Дробњаку, а вероватно и у остатку Старе и Херцеговине и у Источној Херцеговини.

Речи које су ограничене само на Далмацију и Боку Которску су углавном италијанизми: шкале (мердевине), камара (соба), катрига (столица), шкатула (кутија), дота (мираз), мурва (дуд), шолде (паре), капула (црни лук), пијет (тањир), пињур (виљушка), шиматорија (гробље), помидора (парадајз), дишпет (инат) и др.

Моје бабе никад у животу нису рекле столица већ искључиво катрига.
« Последња измена: Април 06, 2018, 03:48:50 поподне Свевлад »

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #55 послато: Април 06, 2018, 03:51:11 поподне »
Многе речи које сам написао нису искључиво далматински локализми, већ су се говориле у Лици и Босанској Крајини, а неке и у Црној Гори и Србији. Али те речи су архаичне и мало људи данас зна за њих.

За реч ћикара (шоља) сам мислио да је италијанизам, а онда сам сазнао да се тако каже и у Дробњаку.
Скоруп (кајмак), вареника (млеко), дроб (стомак) се говори у Дробњаку, а вероватно и у остатку Старе и Херцеговине и у Источној Херцеговини.

Речи које су ограничене само на Далмацију и Боку Которску су углавном италијанизми: шкале (мердевине), камара (соба), катрига (столица), шкатула (кутија), дота (мираз), мурва (дуд), шолде (паре), капула (црни лук), пијет (тањир), пињур (виљушка), шиматорија (гробље), помидора (парадајз), дишпет (инат) и др.

Моје бабе никад у животу нису рекле столица већ искључиво катрига.
И у Црној Гори се каже камара, шкатула, мурва, пјат, помидора... Зависи од краја до краја. Ове речи су више у употреби на Приморју и у Боки Которској. То су све италијанизми.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #56 послато: Април 06, 2018, 03:53:15 поподне »
И у Црној Гори се каже камара, шкатула, мурва, пјат, помидора... Зависи од краја до краја. Ове речи су више у употреби на Приморју и у Боки Которској. То су све италијанизми.

Знам, те речи се користи у црногорском приморју, поготово у Боки Которској.  Тих речи има у свим крајевима где су владали Млечани.

На мрежи сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #57 послато: Април 06, 2018, 04:08:13 поподне »
И ја и читава моја породица кажемо шпајз. Шпајз је кухињска остава где стоји посуђе, зимница и сл. а остава би била нека врста шупе.
Остава, оставиште, спрема, спремиште, клијет, складиште или изба, а турачки хајат и јесу истовјетни шпајзу. Шпајзом се назвало када су почели градити куће по њемачки и градски са оставама унутар куће, а по селима складиштило се је оруђе и какав прибор по шупама а храна по подрумима, конобама или клијету.
Моја баба имала је једну бетонску низку избу коју су звали "трап" и у којој је и усред љета било прохладно. Ту се држао кромпир и разне стваре које лахко трухну.
Ову ријеч "изба" Мађари су из старословјенскога преобразили у "соба", а ми онда ту ријеч опет од њих узели.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #58 послато: Април 06, 2018, 04:30:27 поподне »
Многе речи које сам написао нису искључиво далматински локализми, већ су се говориле у Лици и Босанској Крајини, а неке и у Црној Гори и Србији. Али те речи су архаичне и мало људи данас зна за њих.
...

Скоруп, жеже, натрашке, креденац,  дроб, млин, (х)артија, дангуба,  блања... ја лично ни једну од ових речи не доживљавам ни као далматински или крајишки локализам нити као архаизам. Но, можда сам и ја већ помало архаичан ::) ...
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #59 послато: Април 06, 2018, 04:33:13 поподне »

Ал приметио сам да у Срему ту и тамо има икавице.Рецимо за секиру се обавезно каже сикира,прасиће понегде означавају као прасици :D(наводим чисто као интересантан израз не тврдим да је икавски изговор у питању ) ,па на надгробним споменицима доста често стоји "Поживио толико година.. "Ако се још неких речи сетим написаћу овде,ал баш ме занима да ли је то утицај можда крајишких досељеника на староседелачко становништво,као и оно досељено из централних,јужних и источних крајева српског народа?Када сам причао са једним ликом који је пореклом из Далмације рекао ми је да се код њих секира не каже сикира и да то нема везе са тим,но због неких других ствари које је говорио није ме баш убедио да о Далмацији ,њеном говору и традицији зна нешто више од мене.

Ми у крајини не кажемо сикира. Сикира је босански. Старјији људи сви реку (не мо'ш то ни записат' овом ћирилицом) ... śjekira, а нова покољења научена су у школама стандардној босанској ијекавици пуној икавице.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #60 послато: Април 06, 2018, 04:37:22 поподне »
Скоруп, жеже, натрашке, креденац,  дроб, млин, (х)артија, дангуба,  блања... ја лично ни једну од ових речи не доживљавам ни као далматински или крајишки локализам нити као архаизам. Но, можда сам и ја већ помало архаичан ::) ...

У Србије се углавном за скоруп каже кајмак, за млин воденица, а за дроб стомак. У Далмацији се осим дроб за стомак говорило и штумак.
Нисам чуо да се у Србији каже да сунце жеже кад је велика врућина. За велику врућину је у Далмацији постојао и израз звиздан, то сигурно зна Зрно.  Нисам чуо ни да се каже креденац и блања.

 
 

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #61 послато: Април 06, 2018, 04:38:38 поподне »
Ми у крајини не кажемо сикира. Сикира је босански. Старјији људи сви реку (не мо'ш то ни записат' овом ћирилицом) ... śjekira, а нова покољења научена су у школама стандардној босанској ијекавици пуној икавице.

Значи око тога је био у праву. :)
Користе баш доста таквих(они би рекли таких) речи на пример видио..па рецимо кад сам био мали било ми је интересантно кад би рекли псу неком ошићи(толиком брзином да сам једва схватио шта говоре),па за улицу кажу шор па део где је штала и где су амбари зову гувно,за неког ко је преварант кажу и хокштаплер али и ванцага,за преваранте  имају доста синонима ;D.Изгледа да је тај њихов говор мешавина  дијалеката са разних страна. :)
« Последња измена: Април 06, 2018, 04:40:15 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #62 послато: Април 06, 2018, 04:44:32 поподне »
И у Банату и Срему се каже шпајз у том контексту који је Дробњак навео.Што неко рече ,мислим да је ово типично за све територије које су биле под Аустријом. :)

Ал приметио сам да у Срему ту и тамо има икавице.Рецимо за секиру се обавезно каже сикира,прасиће понегде означавају као прасици :D(наводим чисто као интересантан израз не тврдим да је икавски изговор у питању ) ,па на надгробним споменицима доста често стоји "Поживио толико година.. "Ако се још неких речи сетим написаћу овде,ал баш ме занима да ли је то утицај можда крајишких досељеника на староседелачко становништво,као и оно досељено из централних,јужних и источних крајева српског народа?Када сам причао са једним ликом који је пореклом из Далмације рекао ми је да се код њих секира не каже сикира и да то нема везе са тим,но због неких других ствари које је говорио није ме баш убедио да о Далмацији ,њеном говору и традицији зна нешто више од мене.

У мом крају се за секиру говорило сикера, а за малу секиру сикирица.

Што се тиче икавизама било је још и ијо (јео), двиста (двеста), разумити (разумети), мијур (мехур), заповидити (заповедити) и можда још понеки али не могу сад да се сетим.

Срби из далматинског Косова и цетинско-врлиличког краја нису говорили ђед као ми него дид, код њих је било доста икавизама.


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #63 послато: Април 06, 2018, 04:54:41 поподне »
У Србије се углавном за скоруп каже кајмак, за млин воденица, а за дроб стомак. У Далмацији се осим дроб за стомак говорило и штумак.
Нисам чуо да се у Србији каже да сунце жеже кад је велика врућина. За велику врућину је у Далмацији постојао и израз звиздан, то сигурно зна Зрно.  Нисам чуо ни да се каже креденац и блања.

Израз "да сунце жеже" се користи и у Србији, чуо сам га на више места од људи из различитих крајева Србије. Креденац такође. За блању нисам чуо.

У Поцерини се исто као и у Босни каже сикира. Барем је тако моја баба говорила.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #64 послато: Април 06, 2018, 04:59:05 поподне »
У мом крају се за секиру говорило сикера, а за малу секиру сикирица.

Што се тиче икавизама било је још и ијо (јео), двиста (двеста), разумити (разумети), мијур (мехур), заповидити (заповедити) и можда још понеки али не могу сад да се сетим.

Срби из далматинског Косова и цетинско-врлиличког краја нису говорили ђед као ми него дид, код њих је било доста икавизама.

Интересантно је ово што си написао поготово због положаја које Плавно заузма..уз Босанску Крајину са једне стране а непосредно уз Карински залив близу места одакле је сасвим сигурно део становништва Срема пореклом(како из села одакле су моји тако и осталих места ,већ смо констатовали то) а и уз Лику је.Нисам лингвиста али можда је из тог сикера па и сикирица(то би негде у Крајини означавали и као тесла ако се не варам ) настало то сикира.
Мада опет има у тим местима по Срему и доста народа из Босне,тешко је рећи шта је ко од кога покупио.
Занимљиво је и то што се Галипољци везују за староседелачко становништво у Срему..и знам кад сам бацио поглед у књигу која говори о њима ,да се каже како они у свом говору имају између осталог и доста икавице. :)

Креденац се каже и у Срему за комоду. Астал,чаршија,авлија,шупа,шор,гувно..вероватно доста архаизама али и речи преузетих из других дијалеката.
« Последња измена: Април 06, 2018, 05:02:05 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #65 послато: Април 06, 2018, 05:03:10 поподне »
Израз "да сунце жеже" се користи и у Србији, чуо сам га на више места од људи из различитих крајева Србије. Креденац такође. За блању нисам чуо.

У Поцерини се исто као и у Босни каже сикира. Барем је тако моја баба говорила.  :)

Ниси чуо за блању вероватно јер је ниси никад користио :) Није баш направа која сваком треба да би јој знао назив, али сваки столар у Србији ће знати о чему се ради. Ја у ствари не знам ни један други назив за ту алатку. Ручна хобла? Ручни струг?

Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #66 послато: Април 06, 2018, 05:06:24 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/UVFIcHtnzpw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/UVFIcHtnzpw</a>
Ово је Шумадинац,узгред клип је доста поучан..када сам га слушао помислио сам да је Сремац док није рекао да је радио у Врбици близу Аранђеловца.Исто кажу лебац,вршио,трпио,полудио,не умеду,одговорте ми..нешто скраћује нешто одужује приликом говора,доста слично као и Сремци што раде.
« Последња измена: Април 06, 2018, 05:14:42 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #67 послато: Април 06, 2018, 05:08:20 поподне »
Значи око тога је био у праву. :)
Користе баш доста таквих(они би рекли таких) речи на пример видио..па рецимо кад сам био мали било ми је интересантно кад би рекли псу неком ошићи(толиком брзином да сам једва схватио шта говоре),па за улицу кажу шор па део где је штала и где су амбари зову гувно,за неког ко је преварант кажу и хокштаплер али и ванцага,за преваранте  имају доста синонима ;D.Изгледа да је тај њихов говор мешавина  дијалеката са разних страна. :)
Ja не разумиjeм риjеч "ошићи". Hochstapler је заправо виљушкар,  а преварант је баш по босански -  словјенески коријен и латински окрајак.  Ја бих рекао варалица или ложов. 
Нажалост њеки наши људи пригрлили би и туђе да  не речем што и од тога натворили кашу.
словјенски труп + латински окрајак
превар+ант,  оскуд+ација
мађарски труп + турачки окрајак
лопов+лук
 :o
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #68 послато: Април 06, 2018, 05:11:41 поподне »
Ja не разумиjeм риjеч "ошићи". Hochstapler је заправо виљушкар,  а преварант је баш по босански -  словјенески коријен и латински окрајак.  Ја бих рекао варалица или ложов. 
Нажалост њеки наши људи пригрлили би и туђе да  не речем што и од тога натворили кашу.
словјенски труп + латински окрајак
превар+ант,  оскуд+ација
мађарски труп + турачки окрајак
лопов+лук
 :o
Хоћеш ићи(Ош ићи а звучи када се изговори ошићи )..не не,можда нисам лепо написао, ретко кажу преварант већ уместо тога  ванцага,пробисвет,хокштаплер ,углавном тако кажу.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #69 послато: Април 06, 2018, 05:19:37 поподне »
Ниси чуо за блању вероватно јер је ниси никад користио :) Није баш направа која сваком треба да би јој знао назив, али сваки столар у Србији ће знати о чему се ради. Ја у ствари не знам ни један други назив за ту алатку. Ручна хобла? Ручни струг?

Нисам ни ја чуо да се то зове блања.  Њемци то зову Hobel, Турци rende,  a ми струг или струж или стругало.  А   њеки и трло или тријело зову исто струг или по турски ренде.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #70 послато: Април 06, 2018, 05:19:50 поподне »
Интересантно је ово што си написао поготово због положаја које Плавно заузма..уз Босанску Крајину са једне стране а непосредно уз Карински залив близу места одакле је сасвим сигурно део становништва Срема пореклом(како из села одакле су моји тако и осталих места ,већ смо констатовали то) а и уз Лику је.Нисам лингвиста али можда је из тог сикера па и сикирица(то би негде у Крајини означавали и као тесла ако се не варам ) настало то сикира.
Мада опет има у тим местима по Срему и доста народа из Босне,тешко је рећи шта је ко од кога покупио.
Занимљиво је и то што се Галипољци везују за староседелачко становништво у Срему..и знам кад сам бацио поглед у књигу која говори о њима ,да се каже како они у свом говору имају између осталог и доста икавице. :)

Срео сам неколико људи из Срема који знају да њихови преци дошли из Плавна.
У околини Старе Пазове сам срео једног Бурсаћа који ми је рекао да су његови дошли из Плавна 1780. године, у Батајници сам срео једног Дубајића и Опачића чији су преци дошли у Батајницу из Плавна пре половине 19-ог века. У Војци сам срео Ђурића чији су преци дошли из Плавна за време Аустро-Угарске.

Ово су плавањска презимена:

У првој групи сви славе Ђурђевдан
Алфировић
Бурсаћ
Драгишић
Дубајић
Двокић
Чупковић
Камбер
Перић
Шакан
Цвијановић
Јанкелић
Оруч
Јовичић
Лалић
Јапалак
Пејић
Петровић
Савић
Вукобрат
Вундук
Грубор
Маринковић
Зарач
Маркелић

Бјелинић (Аранђеловдан)
Бојанић (Аранђеловдан)
Родић (Аранђеловдан)
Русић (Аранђеловдан)
Стојаковић (Аранђеловдан)
Новаковић (Аранђеловдан)
Старчевић (Аранђеловдан)
Радиновић
Карановић (Никољдан)
Курајица (Стевањдан)
Ђурић (Стевањдан)
Торбица (Стевањдан)
Кривошија (Јовањдан)
Грмуша (Јовањдан)
Кантар (Лучиндан)
Опачић (Лучиндан)
Тинтор (Кузму и Дамјана)
Штрбац (Кузму и Дамјана)
Шимић (Никољдан)
Вејновић (Св. Василија)
Карна (Аранђеловдан)

https://sr.wikisource.org/sr/Книнска_крајина#12._ПЛАВНО

Маринковићи, Савићи и Петровићи су се некад презивали Зороћ, а Вукобрати Кнежевић.
« Последња измена: Април 06, 2018, 05:25:00 поподне Свевлад »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #71 послато: Април 06, 2018, 05:25:09 поподне »
Нисам ни ја чуо да се то зове блања.  Њемци то зову Hobel, Турци rende,  a ми струг или струж или стругало.  А   њеки и трло или тријело зову исто струг или по турски ренде.

Значи одатле потиче онај столарски термин - "хобловање паркета".  :) Ренде или рендалица се мислим највише користи за ону кухињску справу којом се уситњава чоколада, воће итд.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #72 послато: Април 06, 2018, 05:36:10 поподне »
Хоћеш ићи(Ош ићи а звучи када се изговори ошићи )..не не,можда нисам лепо написао, ретко кажу преварант већ уместо тога  ванцага,пробисвет,хокштаплер ,углавном тако кажу.
Ти си то мало побркао.  Пробисвијет је луталица,  скитница, дангубац,  или како чујем у Србији да говоре пролетер,  битанга.  Ванцага -  појма намам,  никада чуо. Хохштамлеи,  то је по свему судећи метафора. 
А "ош ић,  'од' 'вааам',  ку'с' пош'оооо',  ош' - нееееш -  ко'т је*е,  не'ам блаааге везееее,  не'ам поооојма.  Па ка'ти ка'е пиииш' к'о што говориииш, ош'нооо'б'га у фацу блентавууу.  ;D Босна бааа
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #73 послато: Април 06, 2018, 05:40:37 поподне »
@ Зрно

Како се у твом крају говорило ђе и ђед или ди и дид?  У Плавну се говорило ђе и ђед.

Срби из далматинског Косова су говорили дид, а Срби из цетинско-врличког краја и дид и ди.
Отишић https://youtu.be/1idwnsoM1x8?t=2m30s

Код нас су плаве људе често звали "бјели", а у цетинско-врличком крају "били." 
« Последња измена: Април 06, 2018, 05:43:51 поподне Свевлад »

На мрежи сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #74 послато: Април 06, 2018, 05:44:02 поподне »
Ренде или рендалица се мислим највише користи за ону кухињску справу којом се уситњава чоколада, воће итд.
Па то ти је трло, оруђе о које т(а)реш.  Њеки воле казати рендати,  то је турско,  њеки рибати,  тo је од њемачкога reiben,  а словјенски је тријети,  тирати.
« Последња измена: Април 06, 2018, 05:45:33 поподне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #75 послато: Април 06, 2018, 05:44:07 поподне »
Ти си то мало побркао.  Пробисвијет је луталица,  скитница, дангубац,  или како чујем у Србији да говоре пролетер,  битанга.  Ванцага -  појма намам,  никада чуо. Хохштамлеи,  то је по свему судећи метафора. 
А "ош ић,  'од' 'вааам',  ку'с' пош'оооо',  ош' - нееееш -  ко'т је*е,  не'ам блаааге везееее,  не'ам поооојма.  Па ка'ти ка'е пиииш' к'о што говориииш, ош'нооо'б'га у фацу блентавууу.  ;D Босна бааа

Не бих рекао да сам побркао јер у истом значењу су и речи бараба,битанга,пропалица и ове које сам навео.У реду можда варалица или преварант није баш синоним за пропалицу, скитницу,луталицу..видиш код нас никад не би рекли за некога дангубац у смислу да је пропалица..док би често рекли за неког ко је преварант ,варалица и како год хоћеш да је хокштаплер,ванцага,битанга,пробисвет па и пропалица.Ово на крају не разумем шта си хтео да кажеш ал добро. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #76 послато: Април 06, 2018, 05:49:24 поподне »
Ово на крају не разумем шта си хтео да кажеш ал добро. :)
Контекст је био босанско краћење,  као оно коje си споменуо "ош ић".
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #77 послато: Април 06, 2018, 05:51:11 поподне »
Не бих рекао да сам побркао јер у истом значењу су и речи бараба,битанга,пропалица и ове које сам навео.У реду можда варалица или преварант није баш синоним за пропалицу, скитницу,луталицу..видиш код нас никад не би рекли за некога дангубац у смислу да је пропалица..док би често рекли за неког ко је преварант ,варалица и како год хоћеш да је хокштаплер,ванцага,битанга,пробисвет па и пропалица.Ово на крају не разумем шта си хтео да кажеш ал добро. :)
Да, дангуба је сувише фино...Исто за неког не кажемо да је приглуп, него је ефектије бузга, амза, цопина, шамшула, пањ :) Ипак народски језик није херметички затворен, на срећу :)
« Последња измена: Април 06, 2018, 05:54:00 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #78 послато: Април 06, 2018, 05:51:38 поподне »
Значи одатле потиче онај столарски термин - "хобловање паркета".  :) Ренде или рендалица се мислим највише користи за ону кухињску справу којом се уситњава чоколада, воће итд.

Мене ренде прво асоцира на справу за сецкање главица купуса, коју још зову и рибеж.

Али да, реч ренде се такође користи за блању, на то сам заборавио.
Што се трла тиче, волео бих видети фацу неког продавца алата или столара кад бих му затражио трло :)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #79 послато: Април 06, 2018, 06:01:31 поподне »
Контекст је био босанско краћење,  као оно коje си споменуо "ош ић".

Па добро,нисам тврдио да је то исправна реч тј.израз који као такав улази у књижевни облик српског језика..ал то је оно што се може свакодневно чути код људи тамо,како старијих тако и млађих. :) Нисам знао како да га боље дочарам па сам написао спојено ,а касније сам написао и како је тај израз настао.Можда грешим али не знам да ли си чуо да негде такав израз користе,било којим поводом?То је био повод да то напишем,иако су тема далматински локализми..реко можда се и тако нешто може чути у тим крајевима.
Ја сам Србин из Баната,а што се генетике тиче имам подоста и крајишке па вероватно између осталог и босанске,a kako се тиме поносим није ме увредило то што си написао,само ми је безвезе што нешто што не знаш одмах извргаваш подсмеху . :)
« Последња измена: Април 06, 2018, 06:07:53 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #80 послато: Април 06, 2018, 06:28:15 поподне »
@ Зрно

Како се у твом крају говорило ђе и ђед или ди и дид?  У Плавну се говорило ђе и ђед.

Срби из далматинског Косова су говорили дид, а Срби из цетинско-врличког краја и дид и ди.
Отишић https://youtu.be/1idwnsoM1x8?t=2m30s

Код нас су плаве људе често звали "бјели", а у цетинско-врличком крају "били."

Врло је компликовано у Кричкама. У Доњим је ијекавица, а у Горњим икавицама, само што није чисто ни једно ни друго.

Ијекавци су говорили "ђе", али је зато био "дид", а не "ђед", исто тако свит, пивац, млико итд. Иако су говорили "ђе", нису имали "ође", него "оде".

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #81 послато: Април 06, 2018, 06:31:12 поподне »
Врло је компликовано у Кричкама. У Доњим је ијекавица, а у Горњим икавицама, само што није чисто ни једно ни друго.

Ијекавци су говорили "ђе", али је зато био "дид", а не "ђед", исто тако свит, пивац, млико итд. Иако су говорили "ђе", нису имали "ође", него "оде".

У далматинском Косову су говорили дид, али нису говорили ди него ђе.

У цетинско-врличком крају кажу туте уместо ту, и с меном уместо са мном.  Да ли се у Кричкама тако говорило?
« Последња измена: Април 06, 2018, 06:33:27 поподне Свевлад »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #82 послато: Април 06, 2018, 06:35:00 поподне »
Старији људи јесу говорили "туте", а за ово друго нисам сигуран.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #83 послато: Април 06, 2018, 06:37:41 поподне »
Не знам да ли си споменуо "канавачу", али тако је моја баба звала крпу за брисање.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #84 послато: Април 06, 2018, 06:39:54 поподне »
Не знам да ли си споменуо "канавачу", али тако је моја баба звала крпу за брисање.

Нисам, баш ћу питати старије да им је то познато.  :)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #85 послато: Април 06, 2018, 07:17:23 поподне »
Не знам да ли си споменуо "канавачу", али тако је моја баба звала крпу за брисање.

Питао са мајку, није јој познат тај израз.  Нисам то никад чуо ни од бабе.

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #86 послато: Април 06, 2018, 07:31:31 поподне »
У Србије се углавном за скоруп каже кајмак, за млин воденица, а за дроб стомак. У Далмацији се осим дроб за стомак говорило и штумак.
Нисам чуо да се у Србији каже да сунце жеже кад је велика врућина. За велику врућину је у Далмацији постојао и израз звиздан, то сигурно зна Зрно.  Нисам чуо ни да се каже креденац и блања.
Креденац се користи и да врућина жеже, ређе али није непознато

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #87 послато: Април 06, 2018, 07:43:00 поподне »
Креденац се користи и да врућина жеже, ређе али није непознато

Креденац се у Далмацији ретко говорило задњих деценија.   
 
После Другог светског рата у мом крају је дошло до наглог губљења многих локалних речи и израза. Зато што су људи почели више да се школују и кад се врате кући онда су доносили неки други говор а свој изворни говор којим су им говорили родитељи и преци су сматрали сељачким.
Исти тако они који су живели или радили у Србији су доносили неке друге речи које су неретко прихватали и сељаци који нису мрднули са села.
Моја прабаба није говорила соба и прозор, него камара и пенџер. Баба је прешла на собу и прозор.
Баба никад у животу није рекла столица и сто, већ само катрига и астал.  Мајка која је завршила факултет наравно да говори сто и столица.

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #88 послато: Април 06, 2018, 08:45:52 поподне »
Мислим да до губљења тих старих речи и израза долази и због медија и због интезивнијег школовања у односу на период пре седамдесетак година. Такође то је исто тако донело више "стручних" израза па многи и не разумеју шта ови на тв-у говоре када кажу билатерални и слично.
  ( и ја нисам на почетку разумела шта значе неке " модерне"  речи попут лајковати, ВИП ложа и слично)

Млади често када оду из села у град нагло промене начин говора и акцентовања 

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #89 послато: Април 06, 2018, 09:28:55 поподне »
Да, дангуба је сувише фино...Исто за неког не кажемо да је приглуп, него је ефектије бузга, амза, цопина, шамшула, пањ :) Ипак народски језик није херметички затворен, на срећу :)

Ако ништа онда имамо више израза да означимо нешто и неког ко је лош ,био тај неко варалица или приглуп или комбинација претходна два. :D
За пањ и амзу знам али за остале изразе нисам чуо. :)
Да језик је доста отворен,па за неке ствари и променљив.Рецимо некада је бећар био израз који се може наћи и у старим пописима(попис Срба у Будиму мислим да је баш у питању) и тако су се означавали људи који нису имали кућу(дал су живели као подстанари или на улици не бих знао рећи).Дал је то некада у народу био синоним за некога ко није имао своју кућу или се уједно употребљавало  како би описало нечије духовно стање и његове особине(као када данас за некога кажемо да је пропалица) то је тешко рећи.Свакако данас када се та реч посматра може да се мисли на нежењу или некога ко се и након женидбе понаша као момак(не полаже рачуне никоме,више је ван куће у кафани него у кући са породицом итд.).Са друге стране израз бећар се употребљава и када се говори о некоме ко важи за фрајера/мангупа са већим фокусом на физички изглед.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #90 послато: Април 06, 2018, 10:02:18 поподне »
Ако ништа онда имамо више израза да означимо нешто и неког ко је лош ,био тај неко варалица или приглуп или комбинација претходна два. :D
За пањ и амзу знам али за остале изразе нисам чуо. :)
Да језик је доста отворен,па за неке ствари и променљив.Рецимо некада је бећар био израз који се може наћи и у старим пописима(попис Срба у Будиму мислим да је баш у питању) и тако су се означавали људи који нису имали кућу(дал су живели као подстанари или на улици не бих знао рећи).Дал је то некада у народу био синоним за некога ко није имао своју кућу или се уједно употребљавало  како би описало нечије духовно стање и његове особине(као када данас за некога кажемо да је пропалица) то је тешко рећи.Свакако данас када се та реч посматра може да се мисли на нежењу или некога ко се и након женидбе понаша као момак(не полаже рачуне никоме,више је ван куће у кафани него у кући са породицом итд.).Са друге стране израз бећар се употребљава и када се говори о некоме ко важи за фрајера/мангупа са већим фокусом на физички изглед.

Буквални превод турске речи bekar од које потиче бећар је "сам" (придев) или "самац" (именица), дакле "нежења" је свакако првобитно значење.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #91 послато: Април 06, 2018, 10:37:25 поподне »
Буквални превод турске речи bekar од које потиче бећар је "сам" (придев) или "самац" (именица), дакле "нежења" је свакако првобитно значење.

Хвала на додатном објашњењу ! :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #92 послато: Април 07, 2018, 06:50:35 поподне »
ајцарити (много ложити ватру), мижура (проблем), киштра (већа гајба), кувињати (одговарати, бити по вољи), шкорак (шкорпија), тенда (памет), гавунићи (гирице), шканција (ладица), одаламити (ударити), сништити се (секирати се), рмпалија (крупан и јак физички, грубијан), прочеље (огњиште), искосјерити се (изненадно оштро погледати), кудрав (мршав), гриље (ролетне од дрвета), куштрав (чупав), грохот (гласан смех), стампас (брзо, под притиском), ђул (ружа, цвет), вицијан (безобразан), гроктање (ојкање), грокталица (ојкача), сећија (нешто слично фотељи), треска (шамар), ош (оћеш), неш (нећеш), чанак (мањи лонац), изјакешити се (лећи, пружити се - има негативну конотацију), сјеђа (дугачка столица на којој може седети више особа), шкакавац (скакавац), бистар (паметан), штроум (паметан, оштроуман), кушати (пробати), крадимице (кришом), чуваран (штедљив), прижгати (упалити, дати гас), шено (полудео), ушенула (презрела / ушенула се смоква или шљива), шепрља (кад дете хода четвороношке), учевјест (карикатура од човека)
« Последња измена: Април 07, 2018, 06:53:32 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #93 послато: Април 07, 2018, 08:56:15 поподне »
у Плавну и околним селима се О често изговарало као У: куњ (коњ), нуга (нога), смуква (смоква), муст (мост), нужице (ножице тј. маказе), муј (мој), нусити (носити), штумак (стомак), муре (море тј. може)...  Зна ли неко има ли или да ли је било у Црној Гори, Херцеговини или у неким другим крајевима изговарања У уместо О.

Изговарање У уместо О се изгубило код генерација које су се више школовале.
« Последња измена: Април 07, 2018, 08:58:29 поподне Свевлад »

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #94 послато: Април 08, 2018, 11:42:57 поподне »
грокталица (ојкача)  не знам шта је ни један ни други израз.
За кудрав сам мислила да значи коврџав, (локнаст, неки кажу и крацав, тршав)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #95 послато: Април 08, 2018, 11:46:36 поподне »
грокталица (ојкача)  не знам шта је ни један ни други израз.
За кудрав сам мислила да значи коврџав, (локнаст, неки кажу и крацав, тршав)

Ојкање и ојкача се није говорило у Далмацији, говорило се искључиво гроктање и грокталица.
Мислим да се ојкање и ојкача није говорило ни у другим крајишким крајевима, већ да ти изрази потичу из неких делова Србије (вероватно западна и југозападна Србија).

Куштрав је чупав а може бити и коврџав, а кудрав је мршав.
« Последња измена: Април 08, 2018, 11:52:13 поподне Свевлад »

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #96 послато: Април 09, 2018, 12:16:16 пре подне »
Ојкање и ојкача се није говорило у Далмацији, говорило се искључиво гроктање
Збунило ме гроктање  :) па сам нашла на интернету да је ојкање начин певања( стварно нисам знала)
А за кудрав, можда код вас користе за мршавог човека, али и на интернету стоји слично појашњење које сам дала.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #97 послато: Април 09, 2018, 12:35:16 пре подне »
Кудрав значи коврџав.

На мрежи сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #98 послато: Април 09, 2018, 06:43:21 поподне »
Кудрав значи коврџав.

Taко је. Коврча је турска ријеч, а кудра словјенска. Њемци кажу Locken, одатле локна.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

На мрежи сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #99 послато: Април 09, 2018, 07:05:04 поподне »
Ојкање и ојкача се није говорило у Далмацији, говорило се искључиво гроктање и грокталица.
Мислим да се ојкање и ојкача није говорило ни у другим крајишким крајевима, већ да ти изрази потичу из неких делова Србије (вероватно западна и југозападна Србија).

Куштрав је чупав а може бити и коврџав, а кудрав је мршав.

Ми кажемо ојкање, а гроктање је звук који произносе свиње. Осјем тога ја јошт нијесам чуо куштрав, а само куждрав што је исто као и кудрав.
Ријеч мршав потиче од ријечи мрша, а мрша је стара словјенска ријеч за мрцину, стрву или стрвину, оно што се по турски назива леш. Чеси и Словаци јошт увијек кажу "мрша".
Иначе се за мршава рече јоште сух као грана, сасушио се, кост и кожа, жгољав, нејак, слаб. А дебел се каже за нешто што има широк обим, нпр. дебел прст, човјек је гојазан, а за свиње се каже туст ( старосрбски тлъст, русски толст ).
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #100 послато: Април 09, 2018, 07:07:59 поподне »
Ми кажемо ојкање, а гроктање је звук који произносе свиње. Осјем тога ја јошт нијесам чуо куштрав, а само куждрав што је исто као и кудрав.
Ријеч мршав потиче од ријечи мрша, а мрша је стара словјенска ријеч за мрцину, стрву или стрвину, оно што се по турски назива леш. Чеси и Словаци јошт увијек кажу "мрша".
Иначе се за мршава рече јоште сух као грана, сасушио се, кост и кожа, жгољав, нејак, слаб. А дебел се каже за нешто што има широк обим, нпр. дебел прст, човјек је гојазан, а за свиње се каже туст ( старосрбски тлъст, русски толст ).

Код нас није било ојкање него гроктање. Ојкаче су се звале грокталице.

Кудрав је код нас био израз за мршав. Знам да је у неким крајевима кудрав значило коврџав.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #101 послато: Април 09, 2018, 07:15:01 поподне »
поводањ (поплава), воњ (смрад), загледац (просац), сајам (вашар), чивут (Јеврејин), гамела (лонац за вино), живот (мушке гениталије), првутати (летети), ојужити (отоплити), шкалин (степенице), бљувати (повраћати), броквање (кад купус или зелена салата цветају), угрушано (скувано на пола - углавном јаје), ђендар (жандар), едан (један), задрт (тврдоглав), зајунити (насрнути, навалити), табакул (новчаник), шајтов (новчаник), заглавак (нитна), закалати (пуно причати и не дозволити другом да дође до речи), јамтичи (гарантовати), острићи (ошишати - односи се углавном на овце), носити дусу (не прелазити преко несугласица)

Ван мреже LLL

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #102 послато: Април 09, 2018, 08:28:44 поподне »
Одлична тема :)

Букара (Католици је зову сусак, код њих је букара мало другачија врста дрвене шоље)


Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #103 послато: Април 09, 2018, 08:34:20 поподне »
Одлична тема :)

Букара (Католици је зову сусак, код њих је букара мало другачија врста дрвене шоље)



Осим букара за шољу се говорило и ћикара, али букара је већа од ћикаре. 

Ћикара је отприлике шоља величине за белу кафу, а мала шоља (за црну кафу) је била ћикарица.

На мрежи сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #104 послато: Април 09, 2018, 11:55:12 поподне »
Одлична тема :)

Букара (Католици је зову сусак, код њих је букара мало другачија врста дрвене шоље)



венец. chìcara обична чаша, а bucchero је дрвена кригла;
њем. Schale, dial. Schole > шоља; Krug, Krügel > кригла
грч. баукалис > тал. boccale > бокал

Словјенски изрази су сљедећи: чаша је било нешто као здјела. Назив здјела примљен је од романа још у старословјенски од scutella, а оно из чега се пије пиће називало се је чашица или ако је од стакла стакленица. Бокал се називао врч но врч је исто примљено у старословјенски из романскога urce(us).


Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #105 послато: Мај 25, 2018, 02:47:42 пре подне »
Икавица код Срба из Горњег Бителића код Сиња https://youtu.be/Hwc7EIaRM_0?t=8m25s

Човек се презива Ђапић. 

Ђапићи из Горњег Бителића су Срби и славе Ђурђевдан  https://sr.wikipedia.org/wiki/Горњи_Бителић#Презимена

У околини Сиња има и Хрвата Ђапића, али они су настали на тај начин што један православни Ђапић пре око 150 оженио католкињу и узео женину веру.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #106 послато: Јун 06, 2018, 02:25:13 поподне »
шпот (руга),  шпотати (критиковати),  не буди ти заповиђено (ако желиш, ако си вољан),  тревити (срести),  штровати (нападати, псовати),  бесламачина (незграпан, нескладан),  затеслачити (урадити нешто непрецизно),  офрље (исто што и затеслачити),  раколити се (распричати се са кикотањем),  чавракућа (биљка чуваркућа),  грумила (гомила),  пуопрц (неко ко се лако наљути),  виранија (велики објекат),  карирано (коцкасто),  пиљкати (пребирати),  љокнути (пасти),  бортати (опорављати се, трезнити се),  пређа (конац од вуне),  важ (врста канте),  бук (водопад),  у антрешањ (додатно, непотребно),  ћушнути (шутнути),  џида (зла особа), 

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #107 послато: Јун 12, 2018, 12:31:27 пре подне »
скастити (узети нешто што није твоје са намером да га уништиш),  штило (држалица од алата),  бендеу (ћутати),  ћети (хтети),  ћио (хтео),  куш (куд ћеш),  косице (махуне од бораније),  одрина (разведена лоза испред куће),  патина (црна крема за ципеле),  чесница (божићни колач),  шупартати се (узети учешће у расподели нечега), спирине (помије),  сплачине (помије)
« Последња измена: Јун 12, 2018, 12:36:01 пре подне Свевлад »

Ван мреже Милош Н.

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
  • Јунаке, Зубин Поток Бјелопавлић
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #108 послато: Јун 12, 2018, 03:12:29 поподне »
ћеса - кеса, мешина - врста торбе, басамаци - степенице, стаде мозак. Ако се сетим нечега, дописаћу. Питаћу касније оца за неке речи...
''Свак је рођен да по једном умре, част или брука живе довијека..."

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #109 послато: Јун 12, 2018, 03:23:20 поподне »
ћеса - кеса, мешина - врста торбе, басамаци - степенице, стаде мозак. Ако се сетим нечега, дописаћу. Питаћу касније оца за неке речи...

У мом крају степенице су биле шкалини.

Шкале су биле мердевине.

Ван мреже Милош Н.

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
  • Јунаке, Зубин Поток Бјелопавлић
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #110 послато: Јун 12, 2018, 03:33:41 поподне »
Користили смо реч сабајле за рану зору. Користе је турци...

<a href="https://www.youtube.com/v/QXfIv_e4QPk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/QXfIv_e4QPk</a>
''Свак је рођен да по једном умре, част или брука живе довијека..."

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #111 послато: Јун 12, 2018, 04:37:04 поподне »
Користили смо реч сабајле за рану зору. Користе је турци...

<a href="https://www.youtube.com/v/QXfIv_e4QPk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/QXfIv_e4QPk</a>

Од арапске речи "сабах" - јутро...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #112 послато: Јун 12, 2018, 05:21:58 поподне »
мешина - врста торбе

Мјешина је одерана кожа од бравчета од које су се правиле дипле (гајде).

Југоисточно од Полаче су говорило мишина.

У Косорима код Врлике је било Срба са презименим Мишина https://sr.wikipedia.org/wiki/Косоре#Презимена
« Последња измена: Јун 12, 2018, 05:24:18 поподне Свевлад »

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #113 послато: Јун 12, 2018, 05:40:31 поподне »
Мјешина је одерана кожа од бравчета од које су се правиле дипле (гајде).
У планинским крајевима Херцеговине и Црне Горе у мешинама/мјешинама/мјеховима се чувао скоруп скупљен у току лета на катунима али и тврди сир, који негде зову прљо. Такође, у мешинама су се чували ракија и вино.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #114 послато: Јун 23, 2018, 10:22:17 поподне »
Неђиља (недеља),  "неђиља ти дала" (благослов),  титрати (угађати),  слиши (добро стоји, одговара),  додити (долазити),  изаторити се (промени мишљење о неком у негативном смислу),  изићи из колијера (исто што и изаторити се),  лекнути се (физички или психички личити на претка или неког рођака, нпр. лека се на ћаћу - личи на оца),  уметнути се (исто што и лекнтути се),  "пумете ли те" (да ли ти је хладно)
« Последња измена: Јун 23, 2018, 10:29:41 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #115 послато: Јун 27, 2018, 12:08:49 поподне »
Брунзин (велики лонац за кување на огњишту),  кувин (атар), шућмураст (шарен),  берекин (бараба), не дроби (престани причати),  мучати (ћутати),  погузија (прождрљив, јешан),  сушица (туберколоза),  уш (вашка),  спрцати (нестрпљиво хтети нешто одмах),  вавје (увек),  дрипац (тинејџер, момчић, често проблематичан), бакоња (човек који показује силу),  шунути (пожелети, нпр. шунуло ми је да поијем нешто слатко)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #116 послато: Јул 02, 2018, 12:21:06 пре подне »
Гудин (прасе),  гуда (прасенце),  сињал (предосећај),  оран (спреман),  струка (огрлица),  тентати (одлучити, пожелети),  мока (ситно фино брашно),  рицаст (коврџав),  пиз (тас),  жера (жар),  клачина (јака ватра са пуно жара),  каблић (посуда од дрвета),  оронути (остарити, пропасти),  ест (јесте),  дижва (канта),  бронза (звоно на соци),  клепка (исто што и бронза),  улуња се (успавао се, умирио се),  жмирити (жмурати),  ћале (наочаре),  ови (овај, нпр. ови мали - овај мали)
« Последња измена: Јул 02, 2018, 12:22:39 пре подне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #117 послато: Јул 03, 2018, 01:54:44 поподне »
Прекузити (превазићи, проболети),  слиди (предзнак; нпр. каже се кад гавран лети изнад нечије куће да нешто лоше слиди, да ће неко из те куће да умре),  готица (год; нпр. куд готица идем - куд год идем),  нијанко (ни; употребаљава се само понекад),  низере (ни мало, ништа),  посве (пуно),  фишкал (бараба, мудријаш), мулац (копиле)  авиз (предосећај),  бештимати (псовати),  бикар (месар),  бикарити (обрађивати прасе кад се закоље),  курдеља (трака),  лаштрика (гумица),  макиња (машина),  мукти (бесплатно, џабе),  окруњено (бесплатно, џабе),  маћ (мален), 

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #118 послато: Јул 03, 2018, 02:46:28 поподне »
За "сињал" нисам знао. Иначе, тако се другачије зове највиши врх Динаре, а такође и врх Свилаје код села Баљци. Какве сад везе имају планински врхови са "предосећајем" !?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #119 послато: Јул 03, 2018, 02:56:52 поподне »
За "сињал" нисам знао. Иначе, тако се другачије зове највиши врх Динаре, а такође и врх Свилаје код села Баљци. Какве сад везе имају планински врхови са "предосећајем" !?

Нисам знао ни ја до јуче. Кад чујем од родитеља и бабе неку стару реч запишем је и онда се мало накупи нипишем их овде. Таман помислим да их нема више, али се увек нађе понека коју нисам записао.
 
Ја повезујем сињал са сигналом.  Сигнал може да се повеже са предосећајем.
 
Може бити да су са врха Динаре давани неки сигнали, нпр. паљењем ватре као упозорење да иде непријатељ. 
« Последња измена: Јул 03, 2018, 03:03:22 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #120 послато: Јул 07, 2018, 09:51:20 пре подне »
Штоголица (бар мало, нешто),  грија (грех),  лукшија (вода са пепелом са чиме се прала роба или коса),  глоба (порез, рекет),  смиј (смех),  смијачица (весела девојка),  "немој сињалити" (немој слутити зло),  изумити се (полудети),  тинтара (глава),  несретница (змија),  нечастиви (ђаво),  ђорнути се (угојити се, поправити се),  рашта (зашто),  надво/на двор (напоље)


- Тинтара се говорило за главу или памет у негативном смислу. Кад је неко глуп одна се говорило "нема ништа у тинтари"

- Несретница и нечастиви су говорили побожни људи, јер су сматрали да ђавола и змију не ваља помињати

- Рашта се није увек говорило уместо зашто. Кад се каже рашта онда то има већу тежину него зашто, било у позитивном или негативном смислу.

- За грех се говорило грија и грота, али чешће грота
« Последња измена: Јул 07, 2018, 09:58:00 пре подне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #121 послато: Јул 11, 2018, 03:13:47 поподне »
Дамат (непријатан мирис, смрад),  дебит (шмек, нијанса, арома),  бабуљ (округли камен),  јарина (вуна од младог јагњета),  кркати (добро јести),  обалине (остаци јела),  багав (неспретан),  обика (навика),  пагати (бити кажњен, платити за нешто),  штрамац (врста душека),  пирика (врста коровске траве),  грабље (грабуље),  угарак (угашени жар),  попизати (одмерити),  бистрити (учити)

- Дебит се односи на неку специфичну арому у храни

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #122 послато: Јул 11, 2018, 07:45:20 поподне »
Витица (нешто округло, може бити бурма или рингла од шпорета),  асласт (дебео),  веранда (тераса),  навада (навика),  приста (леп, наочит човек),  двизац (ован од две године),  двизица (овца од две године),  беванда (мешавина вина и воде),  јаглац (јагорчевина),  кутрити (ћутати),  богатун (богаташ),  ижињати (изумити), диванити (разговарати),  депеша (писмо, порука),  акати (галамити за стоком),  вабити (мамити, дозивати стоку)
 

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #123 послато: Јул 12, 2018, 02:15:34 поподне »
Шетемана (временски период у зависности од контекста),  илбено (тајно),  мрцинити се (не радити, излежавати се),  брадва (алатка слична секири),  устра (бритва),  балота (дрвена лопта, бућа),  балотање (бућање),  шкип (дрвена посуда за купање бебе),  бена (будала),  клепац (чекић за клепавање косе),  тумрак (мрачан простор),  зекасто (зелено),  посврнуло се (преокрет у негативном смислу),  уџа (зна, дешава се; уџа бити - зна бити),  "еда те" (где си)

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #124 послато: Јул 12, 2018, 09:02:00 поподне »
шкип (дрвена посуда за купање бебе),
У неким деловима Херцеговине шкипом зову плитку дрвену посуду у којој се разлива млеко и после одатле купи кајмак. У Црној Гори то зову калица, а у Шумадији карлица.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #125 послато: Јул 12, 2018, 09:17:16 поподне »
У неким деловима Херцеговине шкипом зову плитку дрвену посуду у којој се разлива млеко и после одатле купи кајмак. У Црној Гори то зову калица, а у Шумадији карлица.

У северној Далмацији се посуда у којој се разливало млеко и одатле купио скоруп (кајмак) звала каблић. Каблић је прилично дубок.
Постојала је изрека "шта си зино ки каблић на орању."  Изрека је настала због тога што се у каблићу носила храна орачима, па кад је поједу онда каблић остане празан.

Карлица је у северној Далмацији била дрвена посуда у којој се мешало тесто за крув односно хлеб.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #126 послато: Јул 13, 2018, 03:44:18 поподне »
Дузина (бројчана мера),  мијур (мокраћна бешика),  бешика (дрвена колевка за бебе),  лештар (спретан, хитар),  окопечан (спретан, хитар),  исполати (преполовити),  лопар (предмет са којим се стављао хлеб под пеку),  трумаст (тром),  јаспрен (богат),  ока (мера за количину),  ањгир (неушкопљен тј. неујаловљен коњ),  "нису му очи парнице" (разрок),  зовница (торба од вуне),  сладокусан (јешан),  "санула се" (смањила се),  дан орања (величина парцеле),  "оде све у лагум" (оде све у ништа, у пропаст),  прицвркнуло (загорело приликом пржења)

- Мијур може бити мокраћна бешика, а може и плих (ту верзију сам раније уписао)

- Бешика је била искључиво дрвена колевка за бебе   

- "Санула се" се односи углавном на воду.  Нпр. "санула се вода" значи да се вода повукла, или да јој се смањио ниво
« Последња измена: Јул 13, 2018, 03:47:15 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #127 послато: Јул 18, 2018, 06:42:13 поподне »
Вера (бурма),  терац (навика у одређено време),  панцијер (комад),  рукат (вредан, спретан),  зајам (позајмица),  спртве (пуно ствари које су сувишне, углавном се односи на робу),  дрнђуле (сувишне ствари, не односи се на робу),  аврљ (отпадне ствари, исто што и дрнђуле),  речан (елоквентан),  на (ево, узми),  друњак (стара крпа или роба),  ђуметар (геометар),  блажен (добродушан),  брљезгати (причати бесмислице, лупетати),  облејати (опити),  обамрлост (поспаност, умиреност),  "ада коме" ("него коме),  нарољати се (напити се),  мрделина (леш од животиње),  скичати (вриштати)

- Вера и речан су екавизми, којих је било свега неколико.  Осим ове две речи тренутно ми пада на памет тело.   
Осим вера, за бурму се још говорило и витица. Витица може бити бурма а може било какав округал предмет, док је вера искључиво бурма.

« Последња измена: Јул 18, 2018, 06:49:01 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #128 послато: Август 05, 2018, 06:10:46 поподне »
Запорче (дете које слабо напредује),  ошап (неукувани пекмез без шећера),  шушурно (непријатно),  дрмусер (намћор),  мурда (можда),  свесебица (егоиста),  бурлати/бурлакати (бућкати),  тештаменат (тестамент),  ђељати (стругати),  одуме (отприлике),  запара (врућина, спарина),  напремас (отрилике),  пандркнути (умрети),  канити (намеравати), завађа (свађа),  убечити се (загледати се),  бјесомучно (радити нешто убрзано),  блентав (блесав),  претејарити (претући),  спарен (мршав, сув),  окошт (мршав, сув)


- Да је неко пандркнуо се каже кад умре неко до кога ти није стало или о коме имаш негативно мишљење

- Убечити се значи у нешто се загледати и не "скидати" поглед, још се каже пиљити, бленути, кичити...

« Последња измена: Август 05, 2018, 06:15:03 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #129 послато: Август 16, 2018, 08:26:28 поподне »
Ово је изворни говор већине далматинских Срба, тако су причале моје прабабе  18:29 - 19:12  https://youtu.be/A6R3ZFSdV4o?t=18m29s
« Последња измена: Август 16, 2018, 08:31:08 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #130 послато: Септембар 13, 2018, 04:52:17 поподне »
Завидити (земерити),  истија (лагано),  наврзан (припит),  "ради као цванцика" (кад неки технички уређај беспрекорно ради),  џинтер (витак),  кошмура (гушва),  гара (граница),  дешперан (насекиран),  ригасто (пругасто),  муштрати (преварити),  стручан (згодан, витак),  уја/ујала (досадио/досадила),  "ки понадар" (неко ко лепо пише или педантно обавља неки посао),  галиот (заробљеник),  ћаран (здрав, способан)  бардак (мање буре)

Завидити је имало значење замерати, а не бити љубоморан; "не завидим ти" - "не замерам ти."

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #131 послато: Септембар 24, 2018, 10:04:14 поподне »
у Плавну и околним селима се О често изговарало као У: куњ (коњ), нуга (нога), смуква (смоква), муст (мост), нужице (ножице тј. маказе), муј (мој), нусити (носити), штумак (стомак), муре (море тј. може)...  Зна ли неко има ли или да ли је било у Црној Гори, Херцеговини или у неким другим крајевима изговарања У уместо О.

Изговарање У уместо О се изгубило код генерација које су се више школовале.

Постоји још једна специфичност говора далматинских Срба осим изговарања У уместо О у појединим речима.  То је да се у огромној већини случајева у речима која се књижевно завршавају са АО изговара А, нпр: доша (ум. дошао), поша (ум. пошао), река (ум. рекао), трча (ум. трчао), убра (ум. убрао), лага (ум. лагао), иша (ум. ишао), скака (ум. скакао), укра (ум. украо), има (ум. имао), сања (ум. сањао)...   

18:07 - 19:10 https://youtu.be/A6R3ZFSdV4o?t=18m7s   

Изговор А уместо О у речима (глаголима) које се књижевно завршавају са АО код Срба осим у Далмацији говорило и у јужној Лици колико ја знам. У Херцеговини то нисам приметио, што је интересантно зато што је говор далматинских и личких Срба сродан говору херцеговачких Срба.  Изговор А у речима која се завршавају са АО постоји и у зетском-црногорском дијелакту. Али они то другачије изговарају, са другачијим акцентом.

Код нас се сматрало да су они који говоре: дошо, пошо, реко, трчо, укро, имо... Босанаци.  Такав изговор се сматрао рогобатним. Па и данас неретко кад сам у друштву мојих земљака и кад неко од њих каже трчо, дошо, пошо, укрo итд. обавезно ускочи неко и каже: "Како то говориш, па ниси Босанац."
« Последња измена: Септембар 24, 2018, 10:10:39 поподне Свевлад »

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #132 послато: Септембар 24, 2018, 11:30:27 поподне »
Постоји још једна специфичност говора далматинских Срба осим изговарања У уместо О у појединим речима.  То је да се у огромној већини случајева у речима која се књижевно завршавају са АО изговара А, нпр: доша (ум. дошао), поша (ум. пошао), река (ум. рекао), трча (ум. трчао), убра (ум. убрао), лага (ум. лагао), иша (ум. ишао), скака (ум. скакао), укра (ум. украо), има (ум. имао), сања (ум. сањао)...   
Овакав изгвор је карактеристичан за зетски (зетско-рашки) говор и то нарочито за његов јужни део, Приморје, Стару Црну Гору, Зету и Брда. С тим, што акцентуализација, претпостављам, није иста.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #133 послато: Септембар 25, 2018, 12:20:49 пре подне »
Овакав изгвор је карактеристичан за зетски (зетско-рашки) говор и то нарочито за његов јужни део, Приморје, Стару Црну Гору, Зету и Брда. С тим, што акцентуализација, претпостављам, није иста.

Акцентуализација није иста. У претходној поруци сам поставио линк где далматински Срби изговарају неколико речи где долази А у речима где књижевно треба да дође АО.  У зетском дијалекту се растеже: рекаа, дошаа, пошаа... док код нас нема тог растезања.

Изговор А уместо књижевног АО је се јавља и код далматинско-приморских чакаваца и код Влаја (католици новоштокавски икавци из Далматинске Загоре). 
У далматинској чакавици која се говори на далматинским острвима и нешто у приобалном појасу средње и јужне Далмације у речима које се завршавају са ИО књижевно, се уместо О се изговара А (што код нас није случај) ко нпр: радија (ум. радио), умра (ум. умро), убија (ум. убио), метнија (ум. метнуо), живиа (им. живео/живио)... Код нас се изговарало А само код речи које се књижевно завршавају са АО, а такве су чешће него оне које се завршавају са ИО. Тако да је код нас било радио, умро, убио, метно и живио.
 


 

« Последња измена: Септембар 25, 2018, 12:25:08 пре подне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #134 послато: Октобар 18, 2018, 01:19:12 поподне »
Фјумбо (право, равно),  жага (пила),  вешта (хаљина),  чеша (свраб),  убет (нешто ружно, или нека несрећа),  шмења (подругљив назив за жену),  окука (кривина),  страјбати (проћердати),  зорт (присилити се, дати све од себе),  на вортуне (повремено) 

Ван мреже Горчило

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #135 послато: Октобар 23, 2018, 08:33:55 поподне »
Мало се касно укључујем,али одлична тема..не само за нас са Тромеђе,него за све српске области.
Тромеђа је посебно занимљива,јер се ту сударају три различите царевине на врло уском простору.
Латинштина,германизми и турцизми...вјероватно и понека ријеч из “влашко-илирских” времена😎.
Запала ми је за око лабрња или брњица..на српском двору панцир кошуља од алки се звала “брњаш”..а алке су се стављале свињама и воловима у “шуњку” да не рију.
Шеметерија је “cemetery “ на енглеском(латинском)...кураж(courage)..губица(gob).
Само да додам..у Косову и на Полачи се причала чиста ијекавица и то варијанта ош”о”...дош”о..док је већ Буковица имала ош”а ,дош”а..да би ствари биле још интересантније ... у Буковици кажу Ђед,а на Полачи “Дит”

Ван мреже Горчило

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #136 послато: Октобар 23, 2018, 08:49:19 поподне »
Још један занимљив податак...кад сам прије двадесетак година стицајем околности посјетио Шавник и Караџиће у Дробњаку,одушевио сам се говором и изразима тих људи..огроман дио рјечника се употребљавао и у Книну и околини..човјек рече “густерна” за бунар..иако у Херцеговини коа нас одваја кажу чатрња.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #137 послато: Октобар 23, 2018, 09:06:15 поподне »
Мало се касно укључујем,али одлична тема..не само за нас са Тромеђе,него за све српске области.
Тромеђа је посебно занимљива,јер се ту сударају три различите царевине на врло уском простору.
Латинштина,германизми и турцизми...вјероватно и понека ријеч из “влашко-илирских” времена😎.
Запала ми је за око лабрња или брњица..на српском двору панцир кошуља од алки се звала “брњаш”..а алке су се стављале свињама и воловима у “шуњку” да не рију.
Шеметерија је “cemetery “ на енглеском(латинском)...кураж(courage)..губица(gob).
Само да додам..у Косову и на Полачи се причала чиста ијекавица и то варијанта ош”о”...дош”о..док је већ Буковица имала ош”а ,дош”а..да би ствари биле још интересантније ... у Буковици кажу Ђед,а на Полачи “Дит”

Од локализама страног порекла у говору  далматинских Срба је било највише латинизама и огромна већина њих су италијанског порекла из времена млетачке владавине. Латинизама је било пар стотина колико сам успео да сагледам из вишегодишњег проучавања локализама међу далматинским Србима (пре свега из далматинског дела Тромеђе).
После латинизама су најзаспупљенији били турцизми, који се мере десетинама.
А мајмање је било германизама и речи француског порекла којих је било свега неколико.
Било је и пуно речи за које ја сматрам да су старе српске речи, а неке су мени непознатог порекла.
Ја сам сакупио доста локализама који су се некад користили у далматинском делу Тромеђе, али нажалост доста је заувек изгубљено.

Знам да се на Полачи каже дид а не ђед.  У комшилуку имам Полачанце.
Дид су говорили и Срби из далматинског Косова. 
И Косовљани и Полачанци су ијекавци, а дид је икавизам у њиховом говору.

Око Дрниша и Врлике је код српског становништва били доста икавског уплива, Зрно може више да каже о дрнишком крају.

Било је чак и чистих икаваца међу Србима у неким селим око Врлике и Сиња.  Нпр. Срби у Бителићу, Засиоку и Румину су били икавци, то проверено знам, а мислим да их је било у још неким селима око Врлике и Сиња.  Овде сам сазнао дас су Срби из Трибањ-Шибуљине били икавци.


 
« Последња измена: Октобар 23, 2018, 09:12:44 поподне Свевлад »

Ван мреже Горчило

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #138 послато: Октобар 24, 2018, 04:14:25 пре подне »
Неко је раније питао како се каже волан..да није можда тимун?
Бачити се ..од ријечи “бак”за бика..или бакоња за несташније момке..
Шкура (тамна)
Посјек(утовљена свиња)
Мулин(ован)
Пуле,пулац(младо магаре)
Матрак(колац,мотка)
Шпалет(предњи пршут)
Подглавач(јастук)
Рубине(роба,одјећа)
Шувит(таван)
Сјеница(ограђени торић за овце покривен гранама)
Кезме(прасе)
Чантрун(лубеница)
Вучија(дрвена плосната бачва за воду)..носи се на леђима
Каменица..претеча данашњег умиваоника..издубљени камен
Каин(лавор)
Можда је нешто било и раније..извињавам се ако понављам

Ван мреже Горчило

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #139 послато: Октобар 24, 2018, 07:00:14 пре подне »
Дузина је мјера као “dozen”(eng)
Шкартац(папирна кеса)
Винцијат(опичен)
Муњен -исто
Сврга се(помјерио памећу)
На кога се врга?(на кога личи)
Вини ћаћа(исти отац)
Брина(рјечно корито)
Кук(планински врх или некад оштра кривина)
Зубун(женски дуги чојани прслук-дио ношње)
Клепчар(ован предводник с клепком)
Јеси ли капац?(јеси ли способан?)
Кунтен(вољан,спреман)

Ван мреже Горчило

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #140 послато: Октобар 24, 2018, 10:05:13 пре подне »
Травежа(женска прегача)
Устра(бритва)
Бека,бекица(нож,ножић)
Бикаст(бијел,обично особа плаве косе)..бикан(плав човјек)
Учовјест(утвара,страшило)
Сапет,сапетњак(смотан,смотанко)
Бљушт(јестива трава..неко дивље зеље)
Шуњка (њушка)
Пушњак(надувани свињски мјехур..некад дјеца набијала умјесто фудбала)
Прмбеч или брмбеч(ситни мрав)
Тутуш,тутушан(ситан,мален)
Смлата(погрдан назив,неспособњаковић,будала)
Печа(смотак платна)

Ван мреже Горчило

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #141 послато: Октобар 24, 2018, 10:28:05 пре подне »
Дрито(право)
Парип(коњ)
Ангир(мислим нешкопљен коњ,пастув)
Граб,грабић(врста храста)
Баракокуле(ситне кајсије)
Шпања(најлон за риболов)
Комоћа(дио коњске запреге око коњског врата)
Мучати(ћутати)
Урвати(уништити,покварити)
Арум(напрасит)човјек

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #142 послато: Октобар 24, 2018, 03:58:26 поподне »
Дрито(право)
Парип(коњ)
Ангир(мислим нешкопљен коњ,пастув)
Граб,грабић(врста храста)
Баракокуле(ситне кајсије)
Шпања(најлон за риболов)
Комоћа(дио коњске запреге око коњског врата)
Мучати(ћутати)
Урвати(уништити,покварити)
Арум(напрасит)човјек

За дрито сам одувек знао. Мој отац и данас понекад каже дрито.  Он иначе користи доста далматинских локализама, пуно више него наши људи његове генерације (који су рођени у првој половини шездесетих).
Недавно сам сазнао још један далматински локализам који значи равно или право, то је фјумбо. Моја мајка се сетила те речи, а ја одмах то запишем јер се те речи све ређе користе у мојој породици па се лако забораве.

Урвати сам чуо пуно пута од бабе. Кад сам био дете био сам несташан, и кад направим неку штету онда ми баба каже "шта си ми урва то."

У Плавну је кућни надимак једне породице био "Урими."  Ја мислим да је то повезано са арум/аруми, у смислу силни, напрешити људи.   

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #143 послато: Октобар 25, 2018, 12:14:20 пре подне »
Баракокуле нису ситне, него огромне кајсије, више црвенкасте и мало спљоштене. Моја баба имала стабло. Једна жена из Београда се крстила кад је брала плодове, јер толике кајсије није видила у животу.