Амико, имаш ли мало ширу Идризијеву мапу? Мислим да је један од битних детаља на мапи река која извире из планине која окружује загонетни град и тече према југоистоку.
То сам у једном моменту помислио и ја, али не видим да нам то помаже?
Вероватно је у питању Вардар, јер се улива у Егејско море, а извире негде на северо-западу БЈРМ.
Вардар извире под Шар планином, тако да нам шира слика показује да Идризијев миљомјер не ваља ич
(In Antiquity, the mountains were known as Scardus, Scodrus, or Scordus (το Σκάρδον ὂρος in Polybius and Ptolemy).[1] Sometimes the range is called Carska planina ("Tsar's mountain"), as a reference to the capitals (
Prizren and Skopje), courts (Nerodimlje, Pauni, Svrčin, etc.) and monasteries (Monastery of the Holy Archangels) of the Serbian Empire located in the region.[2])
Претодно донешена симболика
kâf као круне могла би кореспондирати са оронимом Carska planina ("Tsar's mountain") ?
Како сад убицирати
kamir као Призрен, обзиром на ранија разматрања основе КАМ (ст(иј)ена)?
Јопет на wikipedia eng
стоји најопширнија етимологија свих наших појмова које на брзину понекад тражим (The Roman[3] town of
Theranda in Ptolemy's Geography is mentioned in the 2nd century AD. In the 5th century, it is mentioned as being restored in Dardania with the name of
Petrizên by Procopius of Caesarea in De aedificiis (Book IV, Chapter 4).[4] Sometimes it is mentioned even in relation to the Justiniana Prima.[citation needed] It is thought that its modern name comes from old Serbian
Призрѣнь (Prizren), from при-зрѣти (pri-zreti), indicating fortress which could be seen from afar[5] (compare with Czech Přízřenice or mount Ozren), and it may also derive from
Petrizen mentioned by Procopius.[6])
Чини ми се да је у основи Прокопијевог
Petrizen грчко πέτρα - камен, што би ову Идризијеву слагалицу могло ријешити и везати са
kamir ?
Двије три реченице ниже на овој википедијиној страни о Призрену стоји овако написано (In 1072, the Bulgarian and Serb nobility of Macedonia rose up against the Byzantines, and crowned Serbian ruler Constantine Bodin, a descendant of the Serbian Vojislavljević dynasty, as Emperor of Bulgaria in Prizren. The revolt was suppressed by 1073.[9] The area was raided by Serbian ruler Vukan in the 1090s.[10]). Бодинови сицилијански Нормани у Призрену су морали заиста имати утисак о цвјетајућем краљевском граду окруженог царским планинама ...
Назив Јадранског мора код Идризија halig al banadika привукао ми је мало пажње (чуј, не идем се више купати на Јадран него на Банадику
) гдје сам покушавао преводити оба појма комбинујући све присутне језике на медитерану и скандинавији (Венецијански залив је очигледан превод а историјски се тако дуго и звало Јадранско море) обзиром на оно halig. Само на шведскем сам добио превод halig - саћаст, налик пећини/кавернозан односно придјев који доста добро описује залив/море препуно острвља и канала дуж источне обале.
Препоручам прочитати пету страницу научног рада (znanstvenog članka) Козличић, Фаричић, Углешић (
https://www.academia.edu/5706172/GEOGRAFSKA_OSNOVA_NAVIGACIJE_VELEBITSKIM_KANALOM_PREMA_SENJSKOM_PELJARU_IZ_1639._GODINE_GEOGRAPHICAL_BASIS_OF_NAVIGATION_ALONG_THE_VELEBIT_CHANNEL_ACCORDING_TO_1639_SENJSKI_PELJAR),
гдје можемо запазити помало критике Идризија али и признање његовом картографском раду у част норманског краља Сицилије Rogera II.