Аутор Тема: Жумберачки ускоци  (Прочитано 33026 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Жумберачки ускоци
« послато: Мај 23, 2014, 09:32:26 поподне »
Порекло Жумберачких ускока

Према студији Владислава Скарића "Одакле су жумберачки ускоци", Гласник Српског географског друштва, 1924. године


У две велике сеобе, 1530. и 1538. године, насељен је наново, тада тек скоро опустели, Жумберак новим становништвом, које се још и данас у много чему знатно разликује од затечених старинаца.

По савременим извештајима дошли су ускоци из области, која се простире око данашње босанске, хрватске и далматинске тромеђе, од Гламоча, Унца, Срба и Обровца. Прсма овим извештајима о тим сеобама, не може се ни најмање сумњати ни о вери, ни о народности ових ускока, али тим још није решено питање одакле је тај народ.

Већ из имена, која им се неки пут дају, Seruiani, Rasciani, види се, да се при њихову доласку знало, да они нису аутохтони елеменат оних крајева из којих су ускочили на хрватско земљиште.
Против њиховог аутохтонства у тим крајевима говори и њихова православна вера, које пре тога времена није било ту. Има и других знакова, из којих се може видњти, да крајеви око Обровца, Срба, Унца и Гламоча нису старевина, него задња етапа жумберачких ускока пре њихова прсласка у Хрватску.

Један извештај из 1551. год. спомиње како су Турци на својој граници према Хрватској довели више хиљада Влаха из дубине унутрашњости своје државе. Па као што су Турци овога пута довели народ из унутрашњости, врло је вероватно, да су то практиковали и пре и после, јер се иначе не би могла протумачити изнанадна појава масњ народа православне вере у крајевима где га пре није било.

По томе се може сигурно узети, да су и жумберачки ускоци дошли у крајеве око Гламоча, Унца, Срба и Обровца из удаљенијих крајева турскога царства. Али одакле?

Радослав Лопашић сматра, да данашњи жумберачки унијати, који су потомци православних ускока, имају у своме говору извесну множину "талијанских" речи, којих немају католички старинци у Жумберку. Из тога се може закључити, да су унијати, односио њихови преци, пореклом из крајева блиских приморју или са самога приморја, дакле из данашње Црне Горе, Боке и Херцеговине.

Даље Лопашић тврди, да старије унијатске жене носе косу стуштену крај образа и низ прса. Исти овај начин ношења косе Владислав Скарић је узео као доказ за порекло православног народа у северозападној Босни из крајева, где јс такво ношење косе и данас у обичају, а то су Плав, Васојсвићи и Кучи.

Други доказни материјал за ранију постојбину жумберачких ускока Владислав Скарић "узима" из топономастике и из личних имена и презимена.

У Жумберку и његовој околини постоји више имена насеља, која су необична за овај крај, те сведоче, да су их дали на насељима људи из других крајева, и то однекуд са далекога југоистока.

Та су имена: Бадовинци, Балабани, Басташићи, Голеши, Данчулолић, Дучићи, Кокот, Кордићи, Маршићи, Пилатовци, Секулићи, Стијићи, Тараши, Шимраци, Шобатовићи.

У једном попису ускока из 1551. године  налазе се поред неколико горњих имена још и ова презимена и лична имена: Богдашић, Вигњевић, Врањеш (и Врањешевић), Врс, Вукнић, Вуксановић, Главнићи, Грубач (Грубачић, Грубачевић), Ђурашевић, Ђурмановић, Жеравичић, Клисурић, Кошљанин, Којчин, Лалатовић, Микулић, Оливеровић, Полоја, Прелућанин, Романовић, Селаковић, Сиверовић, Скоројевић, Струјић, Тудор, Херак (и Хераковић).

На другом сам месту Скарић налази жумберачког ускога Ресана Шишмановића. Осим тога, данас се у Жумберку налази унијатска породица са презименом Предојевић.

Највећи део ових имена налазимо на територији која обухвата јужну Херцеговину, Боку и стару Црну Гору заједно са Брдима и околином Скадарског Језера.

Ако се има на уму, да се жумберачки ускоци обично зову Власима т.ј. именом људи претежно пастирскога занимања, и када се има на уму, да су били православне вере, онда отпадају сумње, да би међу њима могло бити људи, који нису пореклом са југоистока, већ из ближих хрватских крајева.

Напред спомњнути знаци, по којима би се могло закључити да су жумберачки ускоци дошли у северозападну Босну и северну Далмлцију из крајева, који су стајали под јачнм романским утицајем нашега приморја, добијају потврду са још једне стране. Од неких 45 ускочких имена и презимена, за 25 се трагови могу пронаћи баш у приморју и његовом ближем залеђу.

У овој се области налази и у топономастици и у именима старијег и данашњег становништва највећи део напред споменутих жумберачких имена.

Ово су та имена:

Балабани својим именом одају јужњачко порекло. Владислав Скарић истиче могућност, да су босански Балабани пореклом из Црне Горе. Један део босанских Балабана је свакако после 1530. доспео у Жумберак.

Басташићи жумберачки имају сродних имена у области од Васојсвића (село Бастахе) до Црмнице (село и братство Бастаћи). Но село оваквога имена има и по Босни, почевши од Фоче, па свс до Ливна и Приједора. И у Рађевини у северозападној Србији има село Бастав. Име јс изведсно од речи бастах, која се више пута налази у дубровачких писаца, а у унутрашњости, чини се није била у јачој говорној употреби. Стога Скарић мисли, да су босанска и рађевинска имена постала од емиграната из приморске области, где је и жумберачким Басташићима порекло.

Наставиће се...
« Последња измена: Мај 23, 2014, 09:45:27 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #1 послато: Мај 23, 2014, 09:45:04 поподне »
Богдашић има у овој области својих историјских потврда од 13. века. Мушко име Богдаша било је у обичају у Дубровнику од 1279. - 1322., а у Котору као презиме 1333. године. Бокешко село Богдашићи се спомиње већ од 1426. године. У данашњој топономастици има овога имена у Плаву (планина Богдаша) и у околини Билеће. Изван ове области разнели су име исељеници по босанским срезовима Фочи, Рогатици, Ливну и у Славонију.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #2 послато: Мај 23, 2014, 10:18:51 поподне »
Вигњевић води порекло од некога Вигња, чије име носи и оној Вигањ Бобан, чији се гробни камен са натписом налази у селу Жакову у херцеговачким Бобанима. Из старијег је времена и онај Хрвоје Вигњевић, кога јс босански краљ Остоја слао 1410. године У Дубровник. Једно село у Љуботињу у Црној Гори зове се Вигњевићи, а једно село у Конавлима Вигњи. Конаваоски Вигњи се спомињу 1433. године. У селу Радећи у Пиперима једно брдо зове се управо Вигањ. Можда са овим именом има везе и локалитет Вигањев Под на северној граници Дробњака. Данашња породица Вигњевићи у Ваљевској Тамнави, која је пре 100 година доселила из Лике, доводи нас ближе Жумберку. Углавном, може се рећи, да је жумберачки Вигњевић из југоисточних области.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #3 послато: Мај 23, 2014, 10:57:45 поподне »
Врси имају своје име несумњиво од романског Urso, Оrso, како су се у средњем вeку звале некe властеоскe и грађанске породице на Цресу, у Трогиру, Дубровнику, Котору и Бару. Таквог је порекла сигурно и сeло Врсиње (данас Мрцине) у Конавлима. Других аналогија из других крајева нема, па је сасвим сигурно да су Врси пореклом из ове области.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #4 послато: Мај 24, 2014, 11:54:35 пре подне »
Вукнић презиме је изведено из имена неке жене Вукне. Оваква женска имена састављена од кратко наглашене основе и наставка на у обичају су данас у Црној Гори и у јужној Херцеговини (Сокнићи у Сарајевском Пољу су доселили из Попова). Али их је и у прошлости било у тим крајевима, о чему сведочи презиме старинаца Боснића у Паштровићима и имена Бјелна, Божма, Драгма и Мирна у Дубровннку у периоду средњег века. Стога Скарић верује да је и овај Иван Вукнић пореклом из ових крајева.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #5 послато: Мај 24, 2014, 12:24:01 поподне »
Грубачи су неоспорно из приморске области. Још у 15. веку се спомиње неколико Грубача у овим крајевима у Луштици и Дубровнику код Сандаља и Херцега Влатка. Један човек из племена Матагужа у Зети презивао се Грубачевић. И на средњовековним гробним споменицима у Херцеговини налазимо име Грубач. Једнога Грубачевића спомиње фра-Андрија Качић у Читлуку у доњој Неретви. Данашњега времена има Грубачнћа у Билећким Рудинама и у Невесињу (ови су из Рудина). Један Грубач, чиновник, настањен сада у Сарајеву, пореклом је из Цуца у Црној Гори. У топонамастици има спомена на Грубаче у Кучима и у невесињском Биограду. Ово име се помиње и код двојице људи из Трогира и Котора год. 1357. и 1430.

Додао бих и податак о Грубачима из Драчевице, који воде порекло од рода Волкашевића:

" Грубача из рода Волкашевића краљ је именовао за свога прокуратора кад је из Драчевице, Конавала и Требиња протјерао Балшиће. "


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #6 послато: Мај 24, 2014, 12:46:04 поподне »
Данчуловићи су такође из ових крајева. И данас у околини Боке има људи, који се овако презивају. По традицији они дошли у Боку у 16. веку из Албаније, што може значити Зету и зетско приморје. Године 1467. живео је некакав Данчул у херцеговачким Бобанима. Име је влашко, па је и у Мармарошу, у изворном крају реке Тисе, било Влаха који су се звали овако.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #7 послато: Мај 24, 2014, 01:55:27 поподне »
Ђурашевић/и  по имену, из кога је изведено њихово презиме, могу бити само из приморске области. Велики број историјских личности, данашњих породица и географских објеката у овој области, а специјално у Боки и западној Црној Гори, зову се овако. Ђурашевићи су у 15. веку били властела у Зети, а овако се зове и неколико породица данашње Боке. У кучком Затријепчу се неке арбанаске породице зову Ђурашаит (Ђурашевићи). Неколико села и локалитета у Кучима, Братоножићима, Цеклину и Боки Которској зову се именима изведеним од имена Ђураш. Ретка су оваква имена у другим крајевима, као Ђурашевац у Рађевнни и Ђурашићи у Бабинама у Полимлљу. Свакако су и она постала од људи досељених из зетско-бокешких крајева
« Последња измена: Мај 24, 2014, 02:00:26 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #8 послато: Мај 24, 2014, 02:12:19 поподне »
Ђурмановићи су такође пореклом из ових крајева. Нигде на другом крају не постоје људи, ни географска имена, која би сећала на Ђурмане, осим у Спичу у јужној Боки. Појављује се ово име и у хрватском приморју год. 1359. Али узевши у обзир, да цело наше, и хрватско и српско, приморје има много заједничког у именима и да су жумберачки ускоци били православне вере, Владислав Скарић сматра да Жумберчанин Дука Ђурмановић није пореклом из хрватског, већ из српског приморја. Према Скарићу, ни његово крштено име Дука, које је јужнога порекла, то не допушта.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #9 послато: Мај 24, 2014, 02:29:33 поподне »
Жеравицама је на основу једне песме фра-Андрије Качића стара постојбина у Бањанима, у данашњој Црној Гори. Качић вели, да се Грујица Жеравица јунак 17. века, звао и Сарабаћа. Саво Накићеновић спомиње у Топлој крај Херцег- Новог стару, изумрлу породицу Сарабаће, за коју тврди да је дошла из Попова Поља са владиком Саватијем. И ако се ове две вести побијају уколико је у питању ужа постојбина Жеравица-Сарабаћа, оне се ипак слажу у томе, да су жумберачки Жеравичићи из приморске области и то баш из јужне Херцеговине. Неки топоними у околини Бос. Градишке, Дервенте и Власенице су без сумње добили своја имена од досељеника из овог херцеговачког братства.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #10 послато: Мај 24, 2014, 02:43:07 поподне »
Кокоти село у данашњем Жумберку, означава насеље истоимене породице. Реч кокот у значењу певца, петла, короза употребљава се готово само у југозападним крајевима, дакле у приморској области. Породица са овим презименом, али и географских имена, има у данашњој Херцеговини, Боки и Црној Гори. Село Кокоти у Конавлима спомиње се 1433. године.

Презиме Кокот спомиње се и у селу Клопник уз Скадарско Језеро још 1416. године. Једни Кокоти (Кокотићи) су из Цуца иселили у Кривошије. Постоје такође у околини Подгорице села Горњи и Доњи Кокоти.

Све указује на порекло из приморских крајева данашње Црне Горе.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #11 послато: Мај 24, 2014, 03:03:50 поподне »
Кордићи су судећи по многим знацима такође из ове области. Почетком 18. века се спомиње један Кордић као приложник цркве св. Николе на Пелинској Рудини у Грбљу. Овај је сигурно био члан породице Кордића, која данас живи у селу Шишићу у Грбљу и за коју се мисли да је давно доселила из Херцеговине. Исто се овако зове и једна муслиманска породица у Мрковићима у црногорском приморју. Корда је иначе влашко име.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #12 послато: Мај 24, 2014, 03:35:51 поподне »
Лалатовић носи једно врло ретко презиме, које Скарић проналази и на једном другом месту. То је породица Лалатовића у Озринићима, чији се један члан спомиње у народној песми. В. Скарић мисли да је и жумберачки Лалатовић из овог краја.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #13 послато: Мај 24, 2014, 03:44:41 поподне »
Пилатовци су влашко братство средњега века, које се спомиње у 15. веку у Травунији у држави Радослава Павловића. По народној традицији они су били непосредни суседи Влаха Малешеваца.

У крају, одакле су ускочили жумберачки ускоци, у Босни, Грахову, баш уз саму међу гламочкога среза има сада сеоска општина Малешевци. И. Руварац спомиње једног свештеника или калуђера Јована Малешевца, ускока из околине Метљике, дакле из непосредне близине Жумберка, који је 1561. године помагао протестантима при штампању црквених књига.  По свој прилици је Јован Малешевац знао, да у Жумберку или Метљици има света из његовог родног краја од Билеће, па како су братствене и племенске везе међу Херцеговцима и данас јаке, а пре су биле и јаче, повукло га је срце, да дође међу своје и да се ту настани. Зато се врло вероватно чини, да је међу жумберачким ускоцима било и Пилатоваца (Пилатовића) из Опутне Рудине, који су у Жумберку основали село, које се данас зове њиховим именом.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #14 послато: Мај 24, 2014, 04:02:06 поподне »
Предојевићи, данашњи унијатски становници Жумберка, могли су такође уз своје суседе Малешевце и Пилатовце доспети у северозападну Босну, а одатле у Жумберак. По народној традицији су и Власи Предојевићи становали у крају, где Малешевци и Пилатовци.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #15 послато: Мај 25, 2014, 09:30:18 пре подне »
Вуксани и Вуксановићи имају врло необично име. Свакако је име по свом облику необичио и морало је бити раније ретко и ограничено на ужу територију. У Дачничнћа  долази само један жички Влах Вуксан и један властелин хумскога кнеза Андрије из год. 1219. Вуксанић. Друге историјске личности овога имена или презимена су Вуксан Булатовић, војвода у Ровцима, предак рода Вуксановића у братству Дрекаловића у Кучима и предак рода Вуксановића у братству Улићима у Ријечкој Нахији. Ови задњи Вуксановићи су пореклом од пиперских Мрка, који су старинци у Пиперима, где и данас на граници Мрка има у селу Завали земљиште Вуксанова Лазина.
Изузевши жичкога Влаха Вуксана све су ове личности из приморске области. Но осим њих има их ту још. У Боки Которској има Вуксановића у херцегновском крају у Грбљу и Спичу. Херцегновски су старином од Клобука у јужној Херцеговини, а они други су из Црне Горе. Али и друге породице овог презимена, које живе у Србији у Колубари, Лепеници, Љубићу и Гор. Драгачеву мора да су пореклом из Црне Горе и Брда. Њихово сећање води додуше само до Дробњака, Сјенице, Новог Пазара и у жички и моравички срез. Но зна се, да су ови крајеви етапе емнграната из Црне Горе и Брда. Узевши све ово у рачун, мислим да нећу погрешити ако жумберачким Вуксанима и Вуксановићима означим Зету и њену околину земљом њиховог ранијег боравка.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #16 послато: Мај 26, 2014, 03:04:02 поподне »
Маршићи се спомињу у разним крајевима и на више начина, као: Маржићи, Маршићи, Мажићи и Машићи. Презиме је изведено од женског имена Маржа, које се налази у Пећском Поменику, и коме одговара мушко име Маржен. Од овога је изведено презиме Маршенић у доба Немањића, а вероватно и данашње презиме Марсенић у Васојевићима. У приморској области има и данас породица овога презимена, и то Маршићи, муслимани, у селу Малом Острогу у црногорској Крајини и Машићи или Мажићи у Доњим Маинама у Боки. Постојање муслимана Маршића у Крајини јака је гаранција за велику старост те породице у овом крају. Стога и Скарић верује, да су разни други Маршићи (село Маржићи у пријепољском округу, село Маршић у Лепеници и село Машићи у околини Бос. Градишке) исељеници из ове области.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #17 послато: Мај 27, 2014, 08:29:51 пре подне »
Многи жумберачки ускоци са именом Микула и презименом Микулић (једанаест их са именом Микула седам са презнменом Микулић). Можда и нису сви пореклом из приморске области, али ће их један део бити отуда. Напред споменута двојица Микула, Данчуловић и Жеравичић, јесу сигурно. Но има још знакова за егзистенцију овога имена н презимена у приморској области. Два виса у Пиперима зову се Микулићи, Вељи и Мали. Сем тога има и породица које се овако зову, у Катунској Нахији у Црној Гори и у Боки Которској. Али ће понеки жумберачки Микула и Микулић вероватно бити пореклом и из неког другог краја, јер је име Микула влашко. Тако се звао један Влах Шишатовац бањске хрисовуље. Колико је ово име било распрострањено међу Власима није ми познато. Овај осамљени случај међу манастирским Власима у средњевековној Србији не говори у прилог врло велике распрострањености имена.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #18 послато: Мај 27, 2014, 10:00:35 пре подне »
Жумберчанин Полоја (Polloya Popouitch) има врло необично и ретко име. Оно се налази још и у Пећском и Крушевском Поменику, али само по једанпут. Где су ти Полоји живели не зна се. У једном докумeнту из 1433. године, који се односи на пословe општине Грбља у Боки, помињу се двојица Полојевића, оба из Грбља. На основу овога се можда може закључити да су и Полоји пореклом из ових крајева.
« Последња измена: Мај 27, 2014, 11:58:32 пре подне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #19 послато: Мај 27, 2014, 12:21:18 поподне »
Струјић (Vugkhdrag Struitsch) има тако ретко презиме, да се са великом сигурношћу може мислити, да је пореклом оданде, где се то име сачувало до данас. С обзиром на ову околност жумберачки Струјић је највероватније из Попова Поља од села Веље Међе, где се данас налази католичко насеље Струјићи. Додуше, католичка породица Струјићи у селу Ступу у Сарајевском Пољу доселила је пре око 100 година из Горњег Вакуфа. Али то насеље може бити једна млађа етапа у њиховој сеоби из Херцеговине.