Аутор Тема: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику  (Прочитано 24089 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10049
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #20 послато: Децембар 07, 2015, 03:04:13 поподне »
Без обзира колико то изгледало парадоксално, а у својој тежњи ка стварању разних кованица у "своме" хрватском језику, без обзира шта ми о томе мислимо па се и исмевамо, Хрвати су најревноснији чистачи и чувари српског језика од туђица.

Да, ово и мени често пада на памет. Хрвати су преузели и сачували неке лепе речи србског језика, код нас истиснуте туђицама...
Што се кованица тиче, с једне стране изазивају подсмех и спрдњу, с друге, оне ипак очувавају народни језик. Не заборавимо како је савремени немачки настао језичким уједначавањем покрајинских говора, где су многе речи настале управо као нове кованице (отуд оне речи од по 15-20 слова у немачком).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10049
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #21 послато: Децембар 07, 2015, 03:12:06 поподне »
Предлажем свима да у вези с тим, једноставно укуцају на ГУГЛ:  hrvatski jezički purizam i srpski paradoksi.
Или: http:www.nspm.rs/kulturna-politika/hrvatski-jezicki-purizam-i- srpski-paradoksi. html?alphabet=1
Нека свако прочита цео текст. Можда ће нам бити јаснија не само лингвистичко-лексиколошка слика, наго и нешто од појма национализма.

А све ово у написано тексту који си препоручио у потпуности стоји.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #22 послато: Децембар 07, 2015, 03:39:20 поподне »
Све је у домену националне свести и колико се жели утицати да она опстане. А, језик је у томе међу најважнијим. Може чуда да створи. Више од ма ког оружја.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10049
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #23 послато: Децембар 07, 2015, 03:46:46 поподне »
А ево и речи Стефана Немање о томе:

"ЗАВЈЕШТАЊЕ ЈЕЗИКА

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?

Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнензнатнију ријеч свога језика.

Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потрао и својих потурио.

Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.

Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тијело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа са другим, тамо гдје се језик једног народа таре о језик другог народа.

Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живјети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измијешају, они су као двије војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпослије се чује само један. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.

Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-двије, као рат међу народима, него вијек или два, а то је за језик исто тако мала мјера времена као за човјека трен или два. Зато је чедо моје боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа.

Човјек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човјек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља било да то мора.

И ја сам, чедо моје, у мојим војнама употребљавао језик као најопасније оружје. Пуштао сам и ја заразе и морије на њихове језике испред мојих полкова. За вријеме опсада и дуго послије тога слао сам чобане, сељане, занатлије и скитнице да преплаве њихове градове и села као слуге, робови, трговци, разбојници, блудници и блуднице. Моји полководци и полкови долазили су на напола освојене земље и градове. Више сам крајева освојио језиком него мачем.

Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу непримјетно, не знаш кад и како. Клањају ти се и склањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик улагују ти се и умиљавају како то раде пси. Никад им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично шуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ето ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну. Једнога дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.

Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и пјесме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тјераш или да бјежиш, што ти се чини могућнијим.

На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.

Језик је чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо гдје одзвања наша ријеч, гдје се још глагоља и гдје се још, као стари златник, обрће наша ријеч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смјењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени дио земље и народа опет кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.

Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцјепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад-тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увијек иста с обје стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу."

(Завјештања Великог жупана србског Стефана Немање свом сину Светом Сави)
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #24 послато: Децембар 07, 2015, 03:57:07 поподне »
А ево и речи Стефана Немање о томе:

"ЗАВЈЕШТАЊЕ ЈЕЗИКА

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?...

(Завјештања Великог жупана србског Стефана Немање свом сину Светом Сави)

Често се на интернету наилази на овај текст, који је сјајне садржине, али га није написао Стефан Немања.

Текст је само дио из дјела српског писца Миле Медића "Завјештање  Стефана Немање "

Више о аутору овдје https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9B

Текст завјештања може да се нађе овдје:
http://www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/mmedic/mmedic-zavestanja_c.html

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10049
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #25 послато: Децембар 07, 2015, 04:10:20 поподне »
Не знам, имам једну књижицу која се зове баш "Завештање Стефана Немање" (издање Манастира Сланци, метоха Хиландара) где је текст овај који нађох и на мрежи. Има неких мањих разлика у разним поставкама Завештања, чињеница.
Искрено, мислим да је текст претрпео више дорада (почев од првих животописаца Немањиних, на даље). Не сумњам да је ово нека врста опоруке Стефана Немање, садржински је вероватно таква, али тешко да је изворно звучала овако како се данас може наћи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10049
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #26 послато: Децембар 07, 2015, 04:13:36 поподне »
Како год (чији год да је текст), мислим да су поруке из овог завештања оно чега сви треба да се држимо, да очувамо свој језик најчистијим колико је то могуће.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #27 послато: Децембар 07, 2015, 05:40:01 поподне »
Мирослава Телебака - Шта се крије иза етимологије
Ја се извињавам, прекрстих човека, није Мирослав, већ Милорад Телебак, лингвиста, иначе професор универзитета у Бањој Луци.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #28 послато: Децембар 07, 2015, 07:36:45 поподне »
Некада после рата постојала је краћа образовна емисија о језику коју је водио Милорад Телебак, али нажалост не видим да је било ко то поставио негде на интернету, но може се наћи неких других емисија где је Телебак учествовао. Ево једне такве емисије.

<a href="https://www.youtube.com/v/C50gfIIEfnk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/C50gfIIEfnk</a>

Тема је очајни статус српског језика и ћириличког писма у Републици Српској.



Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #29 послато: Децембар 07, 2015, 07:57:20 поподне »
Рецимо, српска реч за боју је "маст", а мастило је боја за вуну. Додуше, у старословенским речницима видех да се за боју употребљавала и реч "шара" или "шарота".

Сремче, баш мишљах вечерас писати о рѣчи "маст", када ме ти прѣдухитри.

Рѣч "маст" у значењу "colour" йе донекле очувана у разних крайевах, прѣ свега у изведеницах. Рецимо "мастница" (ударено мѣсто на тѣлу, потамнела изгеда), "мастило", већ тобом наведено, али и у изразах "мастити яя" (за Васкрс). Овай израз чуях у разних крайевах, рецимо у Катунском крайу Црне Горе, али и у источной Србийи.
Затим, у Катунском крайу се за људе тамна лица каже да йе "мастан".

Затим, назив "мастионица" йе коришћен за радионице бавеће се машћењем одевне робе, а људи радећи у њих су се звали "мастионичари".
Ево шта нађох на мрежи:
"Мастионичари
Занат мастионичара – бојадисара био је заступљен у Херцегновском крају, али података има само за једну мастионицу.
То је мастионица – тинторија, у власништву Марије, супруге Петра Лучина из Шибеника,  а која је радила у другој половини 18. века. Она се налазила у Топлој, на локалитету који се звао Тинторија, па се може претпоставити да су ту радили мастионичари и пре и после Марије Лучине."
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10049
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #30 послато: Децембар 07, 2015, 10:15:52 поподне »
Што се тиче речи "маст" у смислу обојености (ето, опет турцизам...), знам да су старији људи говорили за тзв. комплексију, да је нпр. плавушаст човек - светле масти, а црномањаст - црне или тамне масти.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #31 послато: Децембар 08, 2015, 12:10:34 поподне »
Мало прегледах "Приче о речима" проф. Милана Шипке (по чијим сам уџбеницима и сам радио док сам живео у тадашњој БиХ). Одлична. Пружа одговор о пореклу многих речи које су још, или су биле у употреби код Срба. Навешћу или пренети неке исечке из 'Записа о судбини речи': "Колико ће једна реч живети, не зависи често од ње саме, од њеног порекла и лепоте. Има доста наших добрих, лепих речи које су готово сасвим нестале, ишчезле и уместо њих употребљавамо стране речи, нимало лепше или боље од оних које смо раније употребљавали, или које се и данас понегде још употребљавају. Тако, на пример, данас говоримо: кашика, маказе, јастук, хиљада, па и пасуљ, шаргарепа и сл. Знамо да су то све речи страног порекла за које су постојале или још постоје, наше замене, наши изрази. Па ипак, многе су се од њих толико уврежиле да ретко ко и помишља да их прогони из нашег језика. Реч кашика, маказе и јастук примили смо, као што већ знате, од Турака. Оне се данас нормално употребљавају у књижевном језику. Поред њих тешко би се могле пробити и превладати наши изрази: жлица, ножице, подглавач (узглавље)." Хиљада је грчка реч која је потиснула стару словенску реч тисућа, која је у употреби у Хрватској (а код нас је још била до 19, столећа).  У Србији је и страна реч пасуљ потпуно потиснула домаћу реч грах. Тако је било и са речју мрква - шаргарепа на мађарском језику значи жута репа.
Зашто наше речи нестају и уступају место страним речима, заиста је тешко објаснити. Речи, наше или стране, свеједно, непрестано се губе, нестају. Неке од њих ипак иза себе остављају траг (изведене речи од њихових корена или основе).
"Неке наше речи већ су унапред осуђене да нестану. Оне означавају предмете који су се некад често употребљавали у нашим селима, а данас се могу наћи само у забаченим планинским крајевима или у музејима. Тешко да неко ко је одрастао у граду зна шта је то вучија, брема, обрамица или обрамњача. Јер те се речи данас могу чути само у селима где се још употребљавају дрвене посуде за воду, које се називају вучија или брема и где се ведра, котлићи воде, носе преко рамена на савијеним моткама, што их народ зове обрамица или обрамњача. Исто тако и с речима синија, буклија, саџак итд".

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #32 послато: Децембар 08, 2015, 12:58:13 поподне »
Мени су најинтересантније оне ријечи које имају стари коријен, заједнички за све индоевропске језике. Неке ријечи независним развојем у сасвим различитим и далеким језицима, понекад могу дати сличан облик. Такав је случај са енглеском ријечи child и нашом ријечи чељаде, које имају приближно исто значење.

Обје су ријечи из најстаријег индоевропског коријена "ч(е)л" ( у првобитном значењу племе, мада се помиње и материца, из исте утробе и сл.) од које су изведене и ријечи: човјек (человјек), члан, кољено. Мађари су словенску ријеч чељад преузели да означе своју породичну задругу - cseled (csalad).




Ван мреже Љиљан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 318
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #33 послато: Децембар 08, 2015, 01:08:31 поподне »
Иначе ми Срби из Босне смо знали имати проблем у матици Србији, када користимо неке од ових ријечи, које не могу бити никако мање, већ једино више "српске" од туђица. Ту мислим на неке ријечи у свакодневној употреби, као што су нпр грах, мрква и слично. Знам да је Србима из РСК проблем био још већи, па сам често за вријеме студија имао прилике видјети како они сами себе исправљају, кад такву неку ријеч искористе (крух, грах, мрква и сл) и стиде се свог говора у Београду.
Што се тиче ријечи мрква, интересантно је да је њу замијенио један мађарско-српски мутант: шаргарепа. Шарга (мађ) је чини ми се жут, док је репа српског, односно свеславенског поријекла.

На мрежи Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #34 послато: Децембар 08, 2015, 06:32:35 поподне »
Сремче, баш мишљах вечерас писати о рѣчи "маст", када ме ти прѣдухитри.

Рѣч "маст" у значењу "colour" йе донекле очувана у разних крайевах, прѣ свега у изведеницах. Рецимо "мастница" (ударено мѣсто на тѣлу, потамнела изгеда), "мастило", већ тобом наведено, али и у изразах "мастити яя" (за Васкрс). Овай израз чуях у разних крайевах, рецимо у Катунском крайу Црне Горе, али и у источной Србийи.
Затим, у Катунском крайу се за људе тамна лица каже да йе "мастан".

Затим, назив "мастионица" йе коришћен за радионице бавеће се машћењем одевне робе, а људи радећи у њих су се звали "мастионичари".
Ево шта нађох на мрежи:
"Мастионичари
Занат мастионичара – бојадисара био је заступљен у Херцегновском крају, али података има само за једну мастионицу.
То је мастионица – тинторија, у власништву Марије, супруге Петра Лучина из Шибеника,  а која је радила у другој половини 18. века. Она се налазила у Топлој, на локалитету који се звао Тинторија, па се може претпоставити да су ту радили мастионичари и пре и после Марије Лучине."
Мас(т)ница - никад нисам размишљао о тој речи, нисам уопште био свестан да је повезана са машћу, можда управо због овог "Т" које се изгубило.
Ево још неких изворних речи:
дугмад - пуце
копче - споне
пертле - везице
ђон - потплат
локне - увојци
...

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #35 послато: Децембар 08, 2015, 06:44:21 поподне »
У Србији је и страна реч пасуљ потпуно потиснула домаћу реч грах. Тако је било и са речју мрква - шаргарепа на мађарском језику значи жута репа.

Ту мислим на неке ријечи у свакодневној употреби, као што су нпр грах, мрква и слично. Знам да је Србима из РСК проблем био још већи, па сам често за вријеме студија имао прилике видјети како они сами себе исправљају, кад такву неку ријеч искористе (крух, грах, мрква и сл) и стиде се свог говора у Београду.
Што се тиче речи мрква, интересантно је да је њу замијенио један мађарско-српски мутант: шаргарепа. Шарга (мађ) је чини ми се жут, док је репа српског, односно свеславенског поријекла.

Рѣч "гра(х)" се редовно може чути у йугоисточной Србийи. А рѣч "мрква" мени нѣйе страна. :-)

Мой савѣт йе, користите наше рѣчи свуда и у свакой прилици, без страха да ће ве неко напасти и уврѣдити због тога. Нарочито оне койе многим не изгледайу србскими: "грах, мрква, сусѣд, разина, тисушта, узглавље, маст, новац" итд. Знате како се каже, "Свакога чуда три дана доста". Првих неколико пута ћейу људи обраћати пажњу, каснийе се привикну и не обраћайу више пажњу како говорите. Правда у спойу са упорношћу увѣк побѣђуйе. :-)

Ето, и мене многи нападаху и врѣђаху због коришћења свих седам падежа, и на мрежи и ван ње, али ме не могаху убѣдити да нѣсам у праву и да их не трѣбам користити. И одустаяху, йедан по йедан. А я остах са свими седморми падежи.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

На мрежи Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #36 послато: Децембар 08, 2015, 07:20:51 поподне »
Мени су најинтересантније оне ријечи које имају стари коријен, заједнички за све индоевропске језике. Неке ријечи независним развојем у сасвим различитим и далеким језицима, понекад могу дати сличан облик. Такав је случај са енглеском
ријечи child и нашом ријечи чељаде, које имају приближно исто значење.
Обје су ријечи из најстаријег индоевропског коријена "ч(е)л" ( у првобитном значењу племе, мада се помиње и материца, из исте утробе и сл.) од које су изведене и ријечи: човјек (человјек), члан, кољено. Мађари су словенску ријеч чељад преузели да означе своју породичну задругу - cseled (csalad).
Мислим да је и страна реч "клан" истог корена, можда и "клон", наше "покољење" свакако. Иначе, нисам сигуран, али могуће је да овај корен сродан или је у некој вези са кореном "к(е)н" који се налази у основи речи поче(н)так, че(н)ло - начело, закон, искон, конац, начети, можда и у речи "чедо".
Иначе, "Чељад" је првобитно означавало покољење, род, породицу, тако да Мађари нису далеко од истине.
Такође, речи плод и племе имају заједнички корен.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #37 послато: Децембар 08, 2015, 08:37:49 поподне »
Рѣч "гра(х)" се редовно може чути у йугоисточной Србийи. А рѣч "мрква" мени нѣйе страна. :-)

Мой савѣт йе, користите наше рѣчи свуда и у свакой прилици, без страха да ће ве неко напасти и уврѣдити због тога. Нарочито оне койе многим не изгледайу србскими: "грах, мрква, сусѣд, разина, тисушта, узглавље, маст, новац" итд. Знате како се каже, "Свакога чуда три дана доста". Првих неколико пута ћейу људи обраћати пажњу, каснийе се привикну и не обраћайу више пажњу како говорите. Правда у спойу са упорношћу увѣк побѣђуйе. :-)

Ето, и мене многи нападаху и врѣђаху због коришћења свих седам падежа, и на мрежи и ван ње, али ме не могаху убѣдити да нѣсам у праву и да их не трѣбам користити. И одустаяху, йедан по йедан. А я остах са свими седморми падежи.

Уз дужно поштовање, Невски, мени се много више свиђа "модерни" српски са свим додацима и турцизмима. :)

Језици се мењају временом и то није ништа необично. И даље је то српски језик. Искрено, драго ми је што данас не звучимо као Хрвати (ако је то већ "прави српски")...жлица, вилица и остало. :)

Срби су данас сконцентрисани углавном у Републици Србији, па им је и језик прилагођен том поднебљу. Иначе, немам ништа против источно-херцеговачког дијалекта (највећи број предака је говорио баш тако), али исто тако сматрам да је модерна српска екавица више него коректна.

Не треба ићи у крајност и трудити се на да на силу данашњи језик заличи на неки од пре 500 год. (користити тисућу и остале ствари). :) Нису Срби мање Словени због тога турцизама у језику, итд... Не треба се оптерећивати толико.

Ево, пошто Невски позива све да користе такве изразе, ја позивам све Србе из Хрватске и Црне Горе, који су у последњих 50 година дошли у Србију, да што пре пређу на екавицу (реално, пре ће се то догодити, него што ће Срби почети да користе реч жлица). :)



Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #38 послато: Децембар 08, 2015, 09:02:39 поподне »
Уз дужно поштовање, Невски, мени се много више свиђа "модерни" српски са свим додацима и турцизмима. :)


То нѣйе срПски него англо-срПски, и то нѣйе наш йезик, него йезичка наказа.


Језици се мењају временом и то није ништа необично. И даље је то српски језик. Искрено, драго ми је што данас не звучимо као Хрвати (ако је то већ "прави српски")...жлица, вилица и остало. :)

Срби су данас сконцентрисани углавном у Републици Србији, па им је и језик прилагођен том поднебљу. Иначе, немам ништа против источно-херцеговачког дијалекта (највећи број предака је говорио баш тако), али исто тако сматрам да је модерна српска екавица више него коректна.

Не треба ићи у крајност и трудити се на да на силу данашњи језик заличи на неки од пре 500 год. (користити тисућу и остале ствари). :) Нису Срби мање Словени због тога турцизама у језику, итд... Не треба се оптерећивати толико.

Србски йезик се не мѣња, него нестайе! Као што йе ирски нестао, мѣњайући се у правцу енглескога. Тако данас нестайе и србски.

Трѣба ићи у крайњост, користимо словенске а не турске и енглеске и друге педерашке рѣчи. Користимо сва четири прошла глаголска врѣмена, тамо гдѣ койе трѣба, и користимо свих седам падежъ на койе имамо право. Право на седам падежъ спада у основна људска права и оно йе неотуђиво.

Ево, пошто Невски позива све да користе такве изразе, ја позивам све Србе из Хрватске и Црне Горе, који су у последњих 50 година дошли у Србију, да што пре пређу на екавицу (реално, пре ће се то догодити, него што ће Срби почети да користе реч жлица). :)

Позивам све Србе да не послушайу Небойшу (порука за Небойшу:  :P :P :P). И трѣба користити рѣч "лажица". :-)
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #39 послато: Децембар 08, 2015, 09:08:00 поподне »
То нѣйе срПски него англо-срПски, и то нѣйе наш йезик, него йезичка наказа.

Србски йезик се не мѣња, него нестайе! Као што йе ирски нестао, мѣњайући се у правцу енглескога. Тако данас нестайе и србски.

Трѣба ићи у крайњост, користимо словенске а не турске и енглеске и друге педерашке рѣчи. Користимо сва четири прошла глаголска врѣмена, тамо гдѣ койе трѣба, и користимо свих седам падежъ на койе имамо право. Право на седам падежъ спада у основна људска права и оно йе неотуђиво.

Позивам све Србе да не послушайу Небойшу (порука за Небойшу:  :P :P :P). И трѣба користити рѣч "лажица". :-)

Не би да звучимо као секташи и да врбујемо људе. Ево, послушајте Невског. :) Видећемо какво ће стање бити за 20 год. :)

И да, турцизми звуче 10 пута боље од тих хрватских израза и сигуран сам да их се Срби неће одрећи никада! :)