Аутор Тема: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику  (Прочитано 23795 пута)

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« послато: Септембар 04, 2015, 08:11:38 поподне »
Ево писма койе прѣ десетак дана послах уредништву листа "Политика". Наравно, нe удостойише ме одговором.

Цитат
"Спиритуални лидер
23.08.2015 в 15:24
Получатель: [email protected]

Поздрав уредништву,

Данас, у недѣљу, 23-га августа купих примѣрак "Политике" и на йеданаестой страни у чланку "Три кинеска жаришта" налетѣх на израз "спиритуални лидер". Запитах се койи йе то йезик, пошто србски свакако нѣйе. Нађох да се ради о енглеском, и да то значи, прѣведено на србски, "духовни вођа". Питам се, зашто "Политику" не издайете на чистом енглеском него га бесомучно мѣшате са нашим йезиком? Чему ово унаказивање обайу йезика, и зашто ви наш йезик смета?

Обзиром да йе чланак о Кини, зар не би било прикладнийе да се Далай Лама наведе као "Jīngshén lǐngxiù" (што на кинеском значи "духовни вођа"), ако наш йезик већ нѣйе пожељан? Или можда "Geistlichen Führer" на нѣмачком, или "духовни вожд" на руском?

Овай примѣр нѣйе издвойен случай, него йе само кап у мору. Ето, и ваше уредништво зовете страном рѣчйу "Редакция". "Политика" йе угледна и прѣ свега стара кућа, немойте њен углед крњити малограђанским, простачким и надасве непотрѣбним поенглезивањем нашега йезика.

Данашња поява помаме слободнога и неограниченога мѣшања енглескога и срПскога йезикъ прѣвазилази границе пристойности. О разуму да и не говорим. Али, овакво лудило нѣйе почело йуче.

Бивши новинар угледнога београдскога недѣљника ми казиваше о свойих искуствах йош из деведесетих година. Уредник их йе стално био притискао да убацуйу што више енглеских и уопште страних рѣчий у свойе чланке, наводно како бише оставили што бољи утисак на читаоце свойом неразумљивошћу. Рече, често им йе враћао чланке, ако процѣни да има прѣмало енглеских рѣчий, са подвученима рѣчима на србском койе морайу замѣнити енглескими. И додаде да су им рѣчник страних рѣчий "Вуяклия" и енглески рѣчник били постали свакодневно штиво.
Ето, због таквих олошъ наш йезик данас нестайе, као уосталом и наш народ у цѣлини.

Наравоучение:

Ако човѣк жели на саговорнике оставити утисак паметна, мудра и образована човѣка, и слично, много боље ће то учинити ако говори смислено и мудро него ако мѣша енглески и србски.
Говорећи англо-срПским човѣк показуйе да йе поводљив, неспособан размишљати свойом главом и разлучити добро од лошега. Поводећи се за лошими примѣры иде као теле на поводцу за аветињами улизуйућими се натовцемъ.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #1 послато: Септембар 04, 2015, 09:06:59 поподне »
Свака част Невски,
само бих додао да сам пре пар недеља, попут тебе, имао порив писати РТС-у, због реченица које чух и то,  ни мање ни више него, на Дневнику.
Прво, појавио се један господин - политички аналитичар, који је употребио реч "рефреширати" (политичку легитимацију садашње  власти), а у наставку када је било говора о ћирилици, госпођа која је припремила прилог, рече, да нам Ћирило и Методије подарише писмо и језик. Ваљда смо пре њих били немушти. Ко не верује, нека погледа:
http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2015/08/19/25184762/Dnevnik%20190815.mp4

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #2 послато: Септембар 05, 2015, 07:36:11 пре подне »
Прво, појавио се један господин - политички аналитичар, који је употребио реч "рефреширати" (политичку легитимацију садашње  власти), а у наставку када је било говора о ћирилици, госпођа која је припремила прилог, рече, да нам Ћирило и Методије подарише писмо и језик. Ваљда смо пре њих били немушти. Ко не верује, нека погледа:
http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2015/08/19/25184762/Dnevnik%20190815.mp4

У нас се новинари и политичари просто утркуйу ко ће више енглеских рѣчий употрѣбити. А ту не заостайе ни господар Вучић, напротив. Сви они мисле да ће у оках људий изгледати много паметнийе и образованийе ако умѣсто наших "сељачких" рѣчий користе "узвишене" енглеске.

Мене нарочито живцира када пойедини новинарски простаци и малограђани Скупштину Србийе (што йе њено име прописано Уставом и Законими) упорно називайу "Парламентом", као да йе ово Енглеска а не Србия. Питам се само, зашто ли йу не називайу "Меџлисом", "Бундестагом", "Собрањем", "Врховном Радом", или пад "Думом".

Питам се само, зашто се енглеско "Парламент" може користити као име наше Скупштине, а турско-татарско "Меџлис", или руско "Дума" не може? Ко одређуйе таква расистичка правила?

Замислите само да сам я уредник листа, и да у новини обявим "Небойша Стефановић, прѣдсѣдник србске Думе..." Утамничили бише ме већ слѣдећега дана и затворили ми новину.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #3 послато: Септембар 06, 2015, 01:20:21 поподне »
Невски, ако ниси прочитао данашњу Политику, стр 9 и 13, прочитај  .

 :(
 

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #4 послато: Септембар 06, 2015, 02:14:21 поподне »
Невски, ако ниси прочитао данашњу Политику, стр 9 и 13, прочитај  .

 :(

Тимаре, немам Политику при руках,  о чем пишу?
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #5 послато: Септембар 06, 2015, 02:40:43 поподне »
Тимаре, немам Политику при руках,  о чем пишу?
Пријатељу, госпођа Драгићевић пише "Све до краја 18. века српски народ није имао речнике. Интересовање за њих јавило се тек после велике Сеобе Срба у јужну Угарску,... Први речници били су двојезични или вишејезични.Да би се Срби лакше снашли у новој средини, морали су, бар у основним цртама, познавати њемачки, мађарски и латински језик, па су први речници углавном обухватали лексике из неког од тих језика.  Један од најстаријих њемачко-српских речника био је РЕЧНИК МАЛИ. Објављен у Бечу 1793. године и није потписан..." итд, стр 9.

А на стр. 13 под насловом Кажњени због књига на ћирилици,  говори се о Српској књижевној задрузи која је основана 1892 године  која је све своје књиге објављивала искључиво ћирилицом,  нема никакве помоћи од државе.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #6 послато: Септембар 07, 2015, 08:43:43 пре подне »
Мене нарочито живцира када пойедини новинарски простаци и малограђани Скупштину Србийе (што йе њено име прописано Уставом и Законими) упорно називайу "Парламентом", као да йе ово Енглеска а не Србия. Питам се само, зашто ли йу не називайу "Меџлисом", ....

Невски, како је кренуло са овим азилантима, није искуључено да ћемо једног дана доћи и до Меџлиса...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #7 послато: Септембар 07, 2015, 08:48:55 пре подне »
Мене нарочито живцира нашироко употребљавана туђица "имплементација"...
Пазите реченицу коју прочитах недавно у неким новинама:
"...фактори имплементације стратегије у процесу стратешког менаџмента..."
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #8 послато: Септембар 07, 2015, 07:40:39 поподне »
Невски, како је кренуло са овим азилантима, није искуључено да ћемо једног дана доћи и до Меџлиса...

Немогуће, у исламской држави нема никакве скупштине. Погледай само Арабийу породице ал Сауд. Србия може бити само Емират.

Мене нарочито живцира нашироко употребљавана туђица "имплементација"...
Пазите реченицу коју прочитах недавно у неким новинама:
"...фактори имплементације стратегије у процесу стратешког менаџмента..."

Рѣченица изгледа болестно. Лик ово написавши не зна ни срПски, а камо ли србски. Не знам како йе само добио свѣдочанство о завршеной основной школи. Или можда знам...

Свейедно, када би била написана нашим йезиком, звучала би од прилике овако: "...чиниоци примѣне нацрта у поступку намѣраванога управљања..."
Рѣчи "стратегије" и "стратешки" йе тешко прѣвести на србски. Можда бише могле тако и остати. Но, осталим енглеским рѣчим у србском свакако нема мѣста.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #9 послато: Септембар 19, 2015, 08:56:17 пре подне »

Малопрѣ на далековиденийи чух човѣка гдѣ више пута изговара рѣч "деструира". Не знам койи йе то йезик, нити шта значи. Можда йе енглески, француски или латински. Вѣроватно му намѣра бѣше да гледаоце задиви свойим познавањем страних йезикъ.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #10 послато: Септембар 21, 2015, 09:42:47 поподне »
Можда овде мојем питању није право место, али ипак. Наиме, дали је по правопису а камоли у дневном говору тачно коришћење код имена као нпр. Миле или Раде додатак -та, нпр., идем код Милета, Радета . Зар није правилније и непара уши; идем код Мила тј. Рада.?
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #11 послато: Септембар 21, 2015, 09:46:55 поподне »
Можда овде мојем питању није право место, али ипак. Наиме, дали је по правопису а камоли у дневном говору тачно коришћење код имена као нпр. Миле или Раде додатак -та, нпр., идем код Милета, Радета . Зар није правилније и непара уши; идем код Мила тј. Рада.?

Колико я знам, оба се сматрайу правилнима. Падежни облици "Милета, Радета" су чешћи у екавских србских говорах, а краћи "Мила, Рада" у ийекавских.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #12 послато: Септембар 21, 2015, 09:52:36 поподне »
Хвала :)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #13 послато: Децембар 06, 2015, 10:38:59 пре подне »
Прѣ неки дан потражих на мрежи како се на разних словенских йезицих каже рѣч "сусѣд".

И ево шта нађох:

Словачки:          sused
Чешки:             soused
Пољски:             sąsiad
Доњолужичкосербски:       sused
Хрватски:          susjed
Словеначки:          sosed
Руски:             сосед
Украјински:          сусід
Белоруски:          сусед
Бугарски:          съсед
Македонски:          сосед

СрПски:          komsija/komšija/комшија
Турски:          komşu
Азербејџански:          qonşu

За сваки йезик написах рѣч у његовом писму, или у у његових писмах, ако их има више. За прѣвођење, између осталога, користиях прѣводилац Гугла.

Као што се из горњега види, сви словенски йезици користе облике рѣчи "сусѣд", осим срПскога, користећега очигледно турску рѣч са корѣном "комш".

Я већ дуго, дуго година користим искључиво рѣч "сусѣд", без обзира што већина Срба сматра неприхватљивим њено коришћење, сматрайући йе (само) хрватском. Због тога много пута доживљавах разне неприятности, дизање гласа на мене, йедном чак и псовање "матере хрватске". Наравно, такви испади глупости и просташтва (по некада чак и од високо образованих људий) мене никако не могу убѣдити да рѣч "сусѣд" нѣйе србска.

И такви койи се гаде рѣчи "сусѣд", када иду у оближњу улицу, град или село не кажу "идем у комшийску улицу, град, село", него само "идем у сусѣдну улицу, град, село".

Све йе у свемиру коначно, само йе глупост бескрайна, што се види на овом примѣру.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #14 послато: Децембар 06, 2015, 10:30:25 поподне »
Невски, потпуно подржавам ово што си написао.
И ја користим реч сусед, знајући за наше порекло ове речи, а турско речи комшија.
Нико иоле образован не може рећи да је реч сусед хрватска. Свако супротно мишљење није вредно коментара.
Слично је и са неким србским речима данас код нас (нажалост) замрлих, а коришћених у "хрватском језику" (под наводницима, јер језик који данас Хрвати сматрају за хрватски, није хрватски већ србски), попут: тисућа, жлица (л/ожица), плахта (уместо турског чаршава грозне звучности), рубац, зрак (ваздух), итд.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #15 послато: Децембар 07, 2015, 05:52:35 пре подне »
Невски, потпуно подржавам ово што си написао.
И ја користим реч сусед, знајући за наше порекло ове речи, а турско речи комшија.
Нико иоле образован не може рећи да је реч сусед хрватска. Свако супротно мишљење није вредно коментара.
Слично је и са неким србским речима данас код нас (нажалост) замрлих, а коришћених у "хрватском језику" (под наводницима, јер језик који данас Хрвати сматрају за хрватски, није хрватски већ србски), попут: тисућа, жлица (л/ожица), плахта (уместо турског чаршава грозне звучности), рубац, зрак (ваздух), итд.

Небо, твой примѣр йе охрабруйући, али већина Срба, на жалост, преза од рѣчи "сусѣд". Я користим и рѣчи "тисушта", "лажица" и наравно "плахта".
Не трѣба заборавити ни рѣч "разина", "наша" ниво йе француска.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #16 послато: Децембар 07, 2015, 07:42:49 пре подне »
Без обзира колико то изгледало парадоксално, а у својој тежњи ка стварању разних кованица у "своме" хрватском језику, без обзира шта ми о томе мислимо па се и исмевамо, Хрвати су најревноснији чистачи и чувари српског језика од туђица. Склони смо томе да заборављамо наше изворне речи, а ваљда и у неком помодарству, употребљавамо туђице.
Предлажем свима да у вези с тим, једноставно укуцају на ГУГЛ:  hrvatski jezički purizam i srpski paradoksi.
Или: http:www.nspm.rs/kulturna-politika/hrvatski-jezicki-purizam-i- srpski-paradoksi. html?alphabet=1
Нека свако прочита цео текст. Можда ће нам бити јаснија не само лингвистичко-лексиколошка слика, наго и нешто од појма национализма.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #17 послато: Децембар 07, 2015, 11:13:14 пре подне »
Купих на овогодишњем сајму књигу Мирослава Телебака - Шта се крије иза етимологије. Наравно, прво сам је добро прелистао, јер сам обично прилично сумњичав према књигама које се баве етимологијом, посебно на популаран начин. Очигледно је човек језикословац и зна свој посао, тако да се књигом може много научити, пре свега о сопственом језику, али и о туђицама у нашем језику. Такође, везано за ову тему, помињу се наше старе речи, истиснуте од стране турцизама.
Рецимо, српска реч за боју је "маст", а мастило је боја за вуну. Додуше, у старословенским речницима видех да се за боју употребљавала и реч "шара" или "шарота".
Такође, човек се на врло занимљив, шаљив и приступачан начин бави етимологијом, тако да књигу препоручујем.

Ван мреже Љиљан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 318
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #18 послато: Децембар 07, 2015, 11:55:33 пре подне »
Старије је издање, али одлична је и књига пок. проф. Милана Шипке  - Приче о ријечима. Чини ми се да се тако зове. На један забаван начин уводи читаоца у свијет етимологије. Ја сам књигу први пут читао крајем осамдесетих, након чега код мене никада није престала жеља за сазнавањем поријекла ријечи.
Нажалост осим Петра Скока и његовог капиталног издања Етимолошког ријечника, мало је рађено у области етимологије српског или хрватског језика. Александар Лома је са тимом сарадника био нешто почео, и чини ми се да је пар слова већ обрађено, али се, изгледа, на томе застало - вјероватно је се у буџету нашло нешто много важније.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #19 послато: Децембар 07, 2015, 12:20:58 поподне »
Старије је издање, али одлична је и књига пок. проф. Милана Шипке  - Приче о ријечима. Чини ми се да се тако зове. На један забаван начин уводи читаоца у свијет етимологије. Ја сам књигу први пут читао крајем осамдесетих, након чега код мене никада није престала жеља за сазнавањем поријекла ријечи.
Нажалост осим Петра Скока и његовог капиталног издања Етимолошког ријечника, мало је рађено у области етимологије српског или хрватског језика. Александар Лома је са тимом сарадника био нешто почео, и чини ми се да је пар слова већ обрађено, али се, изгледа, на томе застало - вјероватно је се у буџету нашло нешто много важније.
Нисам читао књигу проф. Милане Шипке, али чини ми се да сам је видео на истој "тезги" на којој купих Телебакову књигу. У сваком случају, прочитаћу.
Знам да је Александар Лома са сарадницима обрадио само слово "А" и колико ми је позната ту се стало.
Иако није српски етимолошки речник, ја свакако препоручујем "Słownik etymologiczny jęzika polskiego" Александра Брукнера, где се може научити много о нашем језику, вероватно зато што српски и пољски имају сличну лексику. Такође, Скок се често позива на Брукнера.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #20 послато: Децембар 07, 2015, 03:04:13 поподне »
Без обзира колико то изгледало парадоксално, а у својој тежњи ка стварању разних кованица у "своме" хрватском језику, без обзира шта ми о томе мислимо па се и исмевамо, Хрвати су најревноснији чистачи и чувари српског језика од туђица.

Да, ово и мени често пада на памет. Хрвати су преузели и сачували неке лепе речи србског језика, код нас истиснуте туђицама...
Што се кованица тиче, с једне стране изазивају подсмех и спрдњу, с друге, оне ипак очувавају народни језик. Не заборавимо како је савремени немачки настао језичким уједначавањем покрајинских говора, где су многе речи настале управо као нове кованице (отуд оне речи од по 15-20 слова у немачком).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #21 послато: Децембар 07, 2015, 03:12:06 поподне »
Предлажем свима да у вези с тим, једноставно укуцају на ГУГЛ:  hrvatski jezički purizam i srpski paradoksi.
Или: http:www.nspm.rs/kulturna-politika/hrvatski-jezicki-purizam-i- srpski-paradoksi. html?alphabet=1
Нека свако прочита цео текст. Можда ће нам бити јаснија не само лингвистичко-лексиколошка слика, наго и нешто од појма национализма.

А све ово у написано тексту који си препоручио у потпуности стоји.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #22 послато: Децембар 07, 2015, 03:39:20 поподне »
Све је у домену националне свести и колико се жели утицати да она опстане. А, језик је у томе међу најважнијим. Може чуда да створи. Више од ма ког оружја.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #23 послато: Децембар 07, 2015, 03:46:46 поподне »
А ево и речи Стефана Немање о томе:

"ЗАВЈЕШТАЊЕ ЈЕЗИКА

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?

Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнензнатнију ријеч свога језика.

Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потрао и својих потурио.

Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.

Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тијело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа са другим, тамо гдје се језик једног народа таре о језик другог народа.

Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живјети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измијешају, они су као двије војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпослије се чује само један. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.

Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-двије, као рат међу народима, него вијек или два, а то је за језик исто тако мала мјера времена као за човјека трен или два. Зато је чедо моје боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа.

Човјек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човјек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља било да то мора.

И ја сам, чедо моје, у мојим војнама употребљавао језик као најопасније оружје. Пуштао сам и ја заразе и морије на њихове језике испред мојих полкова. За вријеме опсада и дуго послије тога слао сам чобане, сељане, занатлије и скитнице да преплаве њихове градове и села као слуге, робови, трговци, разбојници, блудници и блуднице. Моји полководци и полкови долазили су на напола освојене земље и градове. Више сам крајева освојио језиком него мачем.

Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу непримјетно, не знаш кад и како. Клањају ти се и склањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик улагују ти се и умиљавају како то раде пси. Никад им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично шуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ето ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну. Једнога дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.

Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и пјесме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тјераш или да бјежиш, што ти се чини могућнијим.

На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.

Језик је чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо гдје одзвања наша ријеч, гдје се још глагоља и гдје се још, као стари златник, обрће наша ријеч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смјењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени дио земље и народа опет кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.

Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцјепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад-тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увијек иста с обје стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу."

(Завјештања Великог жупана србског Стефана Немање свом сину Светом Сави)
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #24 послато: Децембар 07, 2015, 03:57:07 поподне »
А ево и речи Стефана Немање о томе:

"ЗАВЈЕШТАЊЕ ЈЕЗИКА

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?...

(Завјештања Великог жупана србског Стефана Немање свом сину Светом Сави)

Често се на интернету наилази на овај текст, који је сјајне садржине, али га није написао Стефан Немања.

Текст је само дио из дјела српског писца Миле Медића "Завјештање  Стефана Немање "

Више о аутору овдје https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9B

Текст завјештања може да се нађе овдје:
http://www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/mmedic/mmedic-zavestanja_c.html

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #25 послато: Децембар 07, 2015, 04:10:20 поподне »
Не знам, имам једну књижицу која се зове баш "Завештање Стефана Немање" (издање Манастира Сланци, метоха Хиландара) где је текст овај који нађох и на мрежи. Има неких мањих разлика у разним поставкама Завештања, чињеница.
Искрено, мислим да је текст претрпео више дорада (почев од првих животописаца Немањиних, на даље). Не сумњам да је ово нека врста опоруке Стефана Немање, садржински је вероватно таква, али тешко да је изворно звучала овако како се данас може наћи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #26 послато: Децембар 07, 2015, 04:13:36 поподне »
Како год (чији год да је текст), мислим да су поруке из овог завештања оно чега сви треба да се држимо, да очувамо свој језик најчистијим колико је то могуће.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #27 послато: Децембар 07, 2015, 05:40:01 поподне »
Мирослава Телебака - Шта се крије иза етимологије
Ја се извињавам, прекрстих човека, није Мирослав, већ Милорад Телебак, лингвиста, иначе професор универзитета у Бањој Луци.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #28 послато: Децембар 07, 2015, 07:36:45 поподне »
Некада после рата постојала је краћа образовна емисија о језику коју је водио Милорад Телебак, али нажалост не видим да је било ко то поставио негде на интернету, но може се наћи неких других емисија где је Телебак учествовао. Ево једне такве емисије.

<a href="https://www.youtube.com/v/C50gfIIEfnk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/C50gfIIEfnk</a>

Тема је очајни статус српског језика и ћириличког писма у Републици Српској.



Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #29 послато: Децембар 07, 2015, 07:57:20 поподне »
Рецимо, српска реч за боју је "маст", а мастило је боја за вуну. Додуше, у старословенским речницима видех да се за боју употребљавала и реч "шара" или "шарота".

Сремче, баш мишљах вечерас писати о рѣчи "маст", када ме ти прѣдухитри.

Рѣч "маст" у значењу "colour" йе донекле очувана у разних крайевах, прѣ свега у изведеницах. Рецимо "мастница" (ударено мѣсто на тѣлу, потамнела изгеда), "мастило", већ тобом наведено, али и у изразах "мастити яя" (за Васкрс). Овай израз чуях у разних крайевах, рецимо у Катунском крайу Црне Горе, али и у источной Србийи.
Затим, у Катунском крайу се за људе тамна лица каже да йе "мастан".

Затим, назив "мастионица" йе коришћен за радионице бавеће се машћењем одевне робе, а људи радећи у њих су се звали "мастионичари".
Ево шта нађох на мрежи:
"Мастионичари
Занат мастионичара – бојадисара био је заступљен у Херцегновском крају, али података има само за једну мастионицу.
То је мастионица – тинторија, у власништву Марије, супруге Петра Лучина из Шибеника,  а која је радила у другој половини 18. века. Она се налазила у Топлој, на локалитету који се звао Тинторија, па се може претпоставити да су ту радили мастионичари и пре и после Марије Лучине."
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #30 послато: Децембар 07, 2015, 10:15:52 поподне »
Што се тиче речи "маст" у смислу обојености (ето, опет турцизам...), знам да су старији људи говорили за тзв. комплексију, да је нпр. плавушаст човек - светле масти, а црномањаст - црне или тамне масти.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #31 послато: Децембар 08, 2015, 12:10:34 поподне »
Мало прегледах "Приче о речима" проф. Милана Шипке (по чијим сам уџбеницима и сам радио док сам живео у тадашњој БиХ). Одлична. Пружа одговор о пореклу многих речи које су још, или су биле у употреби код Срба. Навешћу или пренети неке исечке из 'Записа о судбини речи': "Колико ће једна реч живети, не зависи често од ње саме, од њеног порекла и лепоте. Има доста наших добрих, лепих речи које су готово сасвим нестале, ишчезле и уместо њих употребљавамо стране речи, нимало лепше или боље од оних које смо раније употребљавали, или које се и данас понегде још употребљавају. Тако, на пример, данас говоримо: кашика, маказе, јастук, хиљада, па и пасуљ, шаргарепа и сл. Знамо да су то све речи страног порекла за које су постојале или још постоје, наше замене, наши изрази. Па ипак, многе су се од њих толико уврежиле да ретко ко и помишља да их прогони из нашег језика. Реч кашика, маказе и јастук примили смо, као што већ знате, од Турака. Оне се данас нормално употребљавају у књижевном језику. Поред њих тешко би се могле пробити и превладати наши изрази: жлица, ножице, подглавач (узглавље)." Хиљада је грчка реч која је потиснула стару словенску реч тисућа, која је у употреби у Хрватској (а код нас је још била до 19, столећа).  У Србији је и страна реч пасуљ потпуно потиснула домаћу реч грах. Тако је било и са речју мрква - шаргарепа на мађарском језику значи жута репа.
Зашто наше речи нестају и уступају место страним речима, заиста је тешко објаснити. Речи, наше или стране, свеједно, непрестано се губе, нестају. Неке од њих ипак иза себе остављају траг (изведене речи од њихових корена или основе).
"Неке наше речи већ су унапред осуђене да нестану. Оне означавају предмете који су се некад често употребљавали у нашим селима, а данас се могу наћи само у забаченим планинским крајевима или у музејима. Тешко да неко ко је одрастао у граду зна шта је то вучија, брема, обрамица или обрамњача. Јер те се речи данас могу чути само у селима где се још употребљавају дрвене посуде за воду, које се називају вучија или брема и где се ведра, котлићи воде, носе преко рамена на савијеним моткама, што их народ зове обрамица или обрамњача. Исто тако и с речима синија, буклија, саџак итд".

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #32 послато: Децембар 08, 2015, 12:58:13 поподне »
Мени су најинтересантније оне ријечи које имају стари коријен, заједнички за све индоевропске језике. Неке ријечи независним развојем у сасвим различитим и далеким језицима, понекад могу дати сличан облик. Такав је случај са енглеском ријечи child и нашом ријечи чељаде, које имају приближно исто значење.

Обје су ријечи из најстаријег индоевропског коријена "ч(е)л" ( у првобитном значењу племе, мада се помиње и материца, из исте утробе и сл.) од које су изведене и ријечи: човјек (человјек), члан, кољено. Мађари су словенску ријеч чељад преузели да означе своју породичну задругу - cseled (csalad).




Ван мреже Љиљан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 318
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #33 послато: Децембар 08, 2015, 01:08:31 поподне »
Иначе ми Срби из Босне смо знали имати проблем у матици Србији, када користимо неке од ових ријечи, које не могу бити никако мање, већ једино више "српске" од туђица. Ту мислим на неке ријечи у свакодневној употреби, као што су нпр грах, мрква и слично. Знам да је Србима из РСК проблем био још већи, па сам често за вријеме студија имао прилике видјети како они сами себе исправљају, кад такву неку ријеч искористе (крух, грах, мрква и сл) и стиде се свог говора у Београду.
Што се тиче ријечи мрква, интересантно је да је њу замијенио један мађарско-српски мутант: шаргарепа. Шарга (мађ) је чини ми се жут, док је репа српског, односно свеславенског поријекла.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #34 послато: Децембар 08, 2015, 06:32:35 поподне »
Сремче, баш мишљах вечерас писати о рѣчи "маст", када ме ти прѣдухитри.

Рѣч "маст" у значењу "colour" йе донекле очувана у разних крайевах, прѣ свега у изведеницах. Рецимо "мастница" (ударено мѣсто на тѣлу, потамнела изгеда), "мастило", већ тобом наведено, али и у изразах "мастити яя" (за Васкрс). Овай израз чуях у разних крайевах, рецимо у Катунском крайу Црне Горе, али и у источной Србийи.
Затим, у Катунском крайу се за људе тамна лица каже да йе "мастан".

Затим, назив "мастионица" йе коришћен за радионице бавеће се машћењем одевне робе, а људи радећи у њих су се звали "мастионичари".
Ево шта нађох на мрежи:
"Мастионичари
Занат мастионичара – бојадисара био је заступљен у Херцегновском крају, али података има само за једну мастионицу.
То је мастионица – тинторија, у власништву Марије, супруге Петра Лучина из Шибеника,  а која је радила у другој половини 18. века. Она се налазила у Топлој, на локалитету који се звао Тинторија, па се може претпоставити да су ту радили мастионичари и пре и после Марије Лучине."
Мас(т)ница - никад нисам размишљао о тој речи, нисам уопште био свестан да је повезана са машћу, можда управо због овог "Т" које се изгубило.
Ево још неких изворних речи:
дугмад - пуце
копче - споне
пертле - везице
ђон - потплат
локне - увојци
...

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #35 послато: Децембар 08, 2015, 06:44:21 поподне »
У Србији је и страна реч пасуљ потпуно потиснула домаћу реч грах. Тако је било и са речју мрква - шаргарепа на мађарском језику значи жута репа.

Ту мислим на неке ријечи у свакодневној употреби, као што су нпр грах, мрква и слично. Знам да је Србима из РСК проблем био још већи, па сам често за вријеме студија имао прилике видјети како они сами себе исправљају, кад такву неку ријеч искористе (крух, грах, мрква и сл) и стиде се свог говора у Београду.
Што се тиче речи мрква, интересантно је да је њу замијенио један мађарско-српски мутант: шаргарепа. Шарга (мађ) је чини ми се жут, док је репа српског, односно свеславенског поријекла.

Рѣч "гра(х)" се редовно може чути у йугоисточной Србийи. А рѣч "мрква" мени нѣйе страна. :-)

Мой савѣт йе, користите наше рѣчи свуда и у свакой прилици, без страха да ће ве неко напасти и уврѣдити због тога. Нарочито оне койе многим не изгледайу србскими: "грах, мрква, сусѣд, разина, тисушта, узглавље, маст, новац" итд. Знате како се каже, "Свакога чуда три дана доста". Првих неколико пута ћейу људи обраћати пажњу, каснийе се привикну и не обраћайу више пажњу како говорите. Правда у спойу са упорношћу увѣк побѣђуйе. :-)

Ето, и мене многи нападаху и врѣђаху због коришћења свих седам падежа, и на мрежи и ван ње, али ме не могаху убѣдити да нѣсам у праву и да их не трѣбам користити. И одустаяху, йедан по йедан. А я остах са свими седморми падежи.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #36 послато: Децембар 08, 2015, 07:20:51 поподне »
Мени су најинтересантније оне ријечи које имају стари коријен, заједнички за све индоевропске језике. Неке ријечи независним развојем у сасвим различитим и далеким језицима, понекад могу дати сличан облик. Такав је случај са енглеском
ријечи child и нашом ријечи чељаде, које имају приближно исто значење.
Обје су ријечи из најстаријег индоевропског коријена "ч(е)л" ( у првобитном значењу племе, мада се помиње и материца, из исте утробе и сл.) од које су изведене и ријечи: човјек (человјек), члан, кољено. Мађари су словенску ријеч чељад преузели да означе своју породичну задругу - cseled (csalad).
Мислим да је и страна реч "клан" истог корена, можда и "клон", наше "покољење" свакако. Иначе, нисам сигуран, али могуће је да овај корен сродан или је у некој вези са кореном "к(е)н" који се налази у основи речи поче(н)так, че(н)ло - начело, закон, искон, конац, начети, можда и у речи "чедо".
Иначе, "Чељад" је првобитно означавало покољење, род, породицу, тако да Мађари нису далеко од истине.
Такође, речи плод и племе имају заједнички корен.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #37 послато: Децембар 08, 2015, 08:37:49 поподне »
Рѣч "гра(х)" се редовно може чути у йугоисточной Србийи. А рѣч "мрква" мени нѣйе страна. :-)

Мой савѣт йе, користите наше рѣчи свуда и у свакой прилици, без страха да ће ве неко напасти и уврѣдити због тога. Нарочито оне койе многим не изгледайу србскими: "грах, мрква, сусѣд, разина, тисушта, узглавље, маст, новац" итд. Знате како се каже, "Свакога чуда три дана доста". Првих неколико пута ћейу људи обраћати пажњу, каснийе се привикну и не обраћайу више пажњу како говорите. Правда у спойу са упорношћу увѣк побѣђуйе. :-)

Ето, и мене многи нападаху и врѣђаху због коришћења свих седам падежа, и на мрежи и ван ње, али ме не могаху убѣдити да нѣсам у праву и да их не трѣбам користити. И одустаяху, йедан по йедан. А я остах са свими седморми падежи.

Уз дужно поштовање, Невски, мени се много више свиђа "модерни" српски са свим додацима и турцизмима. :)

Језици се мењају временом и то није ништа необично. И даље је то српски језик. Искрено, драго ми је што данас не звучимо као Хрвати (ако је то већ "прави српски")...жлица, вилица и остало. :)

Срби су данас сконцентрисани углавном у Републици Србији, па им је и језик прилагођен том поднебљу. Иначе, немам ништа против источно-херцеговачког дијалекта (највећи број предака је говорио баш тако), али исто тако сматрам да је модерна српска екавица више него коректна.

Не треба ићи у крајност и трудити се на да на силу данашњи језик заличи на неки од пре 500 год. (користити тисућу и остале ствари). :) Нису Срби мање Словени због тога турцизама у језику, итд... Не треба се оптерећивати толико.

Ево, пошто Невски позива све да користе такве изразе, ја позивам све Србе из Хрватске и Црне Горе, који су у последњих 50 година дошли у Србију, да што пре пређу на екавицу (реално, пре ће се то догодити, него што ће Срби почети да користе реч жлица). :)



Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #38 послато: Децембар 08, 2015, 09:02:39 поподне »
Уз дужно поштовање, Невски, мени се много више свиђа "модерни" српски са свим додацима и турцизмима. :)


То нѣйе срПски него англо-срПски, и то нѣйе наш йезик, него йезичка наказа.


Језици се мењају временом и то није ништа необично. И даље је то српски језик. Искрено, драго ми је што данас не звучимо као Хрвати (ако је то већ "прави српски")...жлица, вилица и остало. :)

Срби су данас сконцентрисани углавном у Републици Србији, па им је и језик прилагођен том поднебљу. Иначе, немам ништа против источно-херцеговачког дијалекта (највећи број предака је говорио баш тако), али исто тако сматрам да је модерна српска екавица више него коректна.

Не треба ићи у крајност и трудити се на да на силу данашњи језик заличи на неки од пре 500 год. (користити тисућу и остале ствари). :) Нису Срби мање Словени због тога турцизама у језику, итд... Не треба се оптерећивати толико.

Србски йезик се не мѣња, него нестайе! Као што йе ирски нестао, мѣњайући се у правцу енглескога. Тако данас нестайе и србски.

Трѣба ићи у крайњост, користимо словенске а не турске и енглеске и друге педерашке рѣчи. Користимо сва четири прошла глаголска врѣмена, тамо гдѣ койе трѣба, и користимо свих седам падежъ на койе имамо право. Право на седам падежъ спада у основна људска права и оно йе неотуђиво.

Ево, пошто Невски позива све да користе такве изразе, ја позивам све Србе из Хрватске и Црне Горе, који су у последњих 50 година дошли у Србију, да што пре пређу на екавицу (реално, пре ће се то догодити, него што ће Срби почети да користе реч жлица). :)

Позивам све Србе да не послушайу Небойшу (порука за Небойшу:  :P :P :P). И трѣба користити рѣч "лажица". :-)
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #39 послато: Децембар 08, 2015, 09:08:00 поподне »
То нѣйе срПски него англо-срПски, и то нѣйе наш йезик, него йезичка наказа.

Србски йезик се не мѣња, него нестайе! Као што йе ирски нестао, мѣњайући се у правцу енглескога. Тако данас нестайе и србски.

Трѣба ићи у крайњост, користимо словенске а не турске и енглеске и друге педерашке рѣчи. Користимо сва четири прошла глаголска врѣмена, тамо гдѣ койе трѣба, и користимо свих седам падежъ на койе имамо право. Право на седам падежъ спада у основна људска права и оно йе неотуђиво.

Позивам све Србе да не послушайу Небойшу (порука за Небойшу:  :P :P :P). И трѣба користити рѣч "лажица". :-)

Не би да звучимо као секташи и да врбујемо људе. Ево, послушајте Невског. :) Видећемо какво ће стање бити за 20 год. :)

И да, турцизми звуче 10 пута боље од тих хрватских израза и сигуран сам да их се Срби неће одрећи никада! :)

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #40 послато: Децембар 08, 2015, 09:44:11 поподне »
Да, ово и мени често пада на памет. Хрвати су преузели и сачували неке лепе речи србског језика, код нас истиснуте туђицама...
Што се кованица тиче, с једне стране изазивају подсмех и спрдњу, с друге, оне ипак очувавају народни језик. Не заборавимо како је савремени немачки настао језичким уједначавањем покрајинских говора, где су многе речи настале управо као нове кованице (отуд оне речи од по 15-20 слова у немачком).

Да смо паметни, а нѣсмо, угледали бисмо се на Хрвате. Они људи чувайу свой йезик, док га ми свѣстно уништавамо већ два вѣка, йош од Караџоглуа па на овамо. О држави и да не говорим.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #41 послато: Децембар 08, 2015, 10:10:49 поподне »
И да, турцизми звуче 10 пута боље од тих хрватских израза и сигуран сам да их се Срби неће одрећи никада! :)

Богоми, имењаче, мени реч „л(о)жица“ звучи лепше од „кашика“, „сусед“ од „комшија“, „плахта“ од „чаршав(-ф)“, „м(ј)ехур“ од „бешика“, „опасач“ или „ремен“ од „каиш“, „грах“ од „пасуљ“. Исто тако и „храм“ од „црква“, „малолетник“ од „тинејџер“, или „ногомет“ од „фудбал“, „кошарка“ од „баскет“, а и „мрква“ од „шаргарепе“, „учешће“ од „партиципације“, итд, итд...
Звучност је, ипак, ствар укуса, али неком чистунству („пуризму“) треба тежити, без застрањивања, наравно. Где год постоји србска реч за неки појам, треба је користити. Ти "хрватски изрази" су у великој већини изворно србске речи.
А, опет, неке ствари морамо усвојити као туђице (нпр. „семафор“, „мотор“, „софтвер“ и сл. друге модерне речи које су производ техничког развоја и за које не постоји изворна србска реч), и не смишљати којекакве „зракомлате“ и сличне глупости.
Чињеница да постоји један приличан број турцизама у нашем језику је последица турске окупације, која је једно мрачно раздобље у нашој повести (где би нам крај био да те окупације није било!) и њене последице треба на неки начин лагано одстрањивати. Нарочито у језику. Проблем је што је у 19. веку извршена једна прека (рекао бих можда и насилна) "негативна селекција" у србском речнику, и тако је окамењена језичка слика тек ослобођеног србског села, обремењена језичким утицајем турских времена, и проглашена књижевним језиком. Наравно, из разлога што у овој језичкој реформацији, силом прилика и страних утицаја, нису учествовали стручни људи, већ је предводио један самоуки и приучени простак.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #42 послато: Децембар 08, 2015, 10:13:05 поподне »
дугмад - пуце

У мом завичају се и данас каже припучити (закопчати дугме)  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #43 послато: Децембар 08, 2015, 10:18:53 поподне »
Богоми, имењаче, мени реч „л(о)жица“ звучи лепше од „кашика“, „сусед“ од „комшија“, „плахта“ од „чаршав(-ф)“, „м(ј)ехур“ од „бешика“, „опасач“ или „ремен“ од „каиш“, „грах“ од „пасуљ“. Исто тако и „храм“ од „црква“, „малолетник“ од „тинејџер“, или „ногомет“ од „фудбал“, „кошарка“ од „баскет“, а и „мрква“ од „шаргарепе“, „учешће“ од „партиципације“, итд, итд...
Звучност је, ипак, ствар укуса, али неком чистунству („пуризму“) треба тежити, без застрањивања, наравно. Где год постоји србска реч за неки појам, треба је користити. Ти "хрватски изрази" су у великој већини изворно србске речи.

Име, надам се да се шалиш?:)

Како може бити боље грах од пасуља? Када кажеш најео сам се пасуља/пасуљчине, итд...замисли, најео сам се граха! :)

Такође - мрква? Осећао би се као хрватски Душко Дугоушко.

И за ово се вероватно сви мушкарци слажу овде: ногомет, а код нас фудбал? Мислим да се не може ни поредити! :)

Чињеница да постоји један приличан број турцизама у нашем језику је последица турске окупације, која је једно мрачно раздобље у нашој повести (где би нам крај био да те окупације није било!) и њене последице треба на неки начин лагано одстрањивати. Нарочито у језику.

Тако је, како је. Треба ићи даље и извући само најбоље из тога.



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #44 послато: Децембар 08, 2015, 10:26:48 поподне »
Име, надам се да се шалиш?:)

Мртав озбиљан. Мада, искрено, звучи мало утопијски. Како ови млади нараштаји мењају језик којекаквим "лајковањима", "твитовањима" и осталим будалаштинама, вероватно ће нам и турцизми у блиској будућности бити драги...

Како може бити боље грах од пасуља? Када кажеш најео сам се пасуља/пасуљчине, итд...замисли, најео сам се граха! :)

Гра', тако се говорило код моје бабе на селу, без "х". Тако нпр. и 'лаче уместо хлаче.

А оно - пасуља, пасуљчине, признај да ти је најмилије да кажеш "суљпа"  ;D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #45 послато: Децембар 08, 2015, 10:31:30 поподне »
Мртав озбиљан. Мада, искрено, звучи мало утопијски. Како ови млади нараштаји мењају језик којекаквим "лајковањима", "твитовањима" и осталим будалаштинама, вероватно ће нам и турцизми у блиској будућности бити драги...

Има ту ствари које су дале "шмек" нашем језику, мора се признати. Није све баш тако црно...

А оно - пасуља, пасуљчине, признај да ти је најмилије да кажеш "суљпа"  ;D

Постоји више назива, али свакако једно од омиљених јела. :D


На крају, све је ствар избора. Нека свако говори како мисли да треба... Непотребно је "наметати" тако нешто на овај начин и осуђивати "модерни" српски језик.


Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1679
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #46 послато: Децембар 08, 2015, 10:58:57 поподне »
Има ту ствари које су дале "шмек" нашем језику, мора се признати. Није све баш тако црно...

На пример - "мерак". Имамо ми реч "задовољство", али то ипак није то.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #47 послато: Децембар 08, 2015, 11:25:48 поподне »
Мерак у турском језику у ствари значи бојазан, страх, бригу. Само у пренесеном смислу то може да буде задовољство, за неког ко ужива у нечему што је опасно и страшно.

И код нас је реч мерак одувек значила бригу, ово ново тумачење потиче тек из прошлог века.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #48 послато: Децембар 10, 2015, 11:19:32 пре подне »
"СРПСКИ КАО ВЕЋИНСКИ И МАЊИНСКИ", "ПОЛИТИКА", 9. 10. 2015. (исечак)

"Није необично да у различитим државама један књижевни језик има различит статус: да у једној буде већински а у другој мањински. Али је свакако више него необично - да један језик истовремено у истој држави буде и већински и мањински. Али, ето, такав је случај са српским језиком.
Код његовог творца Вука Караџића српски језик био је и именом и суштином један и јединствен српски језик, а из политичких разлога у државицама насталим распадом бивше СФР Југославије добио је више различитих имена: "хрватски", "босански/бошњачки", "црногорски језик". У подлози тих имена, међутим, не стоје научно утемељени различити језици. У питању су искључиво варијанте Вуков(ск)ог српског књижевног језика, који је у свом стопедесетогодишњем ходу именом најпре постао српскохрватски, а онда - применом критеријума "правног насиља" - "хрватски" и "босански" и "црногорски".
У Уставу Србије, у члану 10, стоји да су "у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо" и да се "службена употреба других језика и писама уређује законом, на основу Устава". Српски језик је, по Уставу, у Србији, будући једини службени, нормално већински језик. У Закону о мањинма су од 2006. као мањински језици наведени: "албански, бугрски, босански, мађарски, ромски, румунски, русински, словачки, украјински и хрватски језик". Ту су, како се види, и "босанаски" и "хрватски" језик, и то због тога што у Србији постоји хрватска и бошњачка национална мањина. Значи ли то да свака нација и мањина нужно имају и свој посебан национални језик? Имају ли посебан језик различит од енглеског Американци, или Аустралијанци? Имају ли посебан језик различит од немачког Аустријанци? И да не набрајамо више.
О идентитету мањинских језика управо се говори у Европској повељи  о регионалним или мањинским језицима, на основу које су, каквог ли апсурда, "хрватски" и "босански" и проглашени мањинским језицима у Србији.
Из наведене се повеље нужно закључује да два или више идиома који се не разликују не могу лингвистички (научно) бити посебни језици, рећи да један не може бити већински а други, мањински.

СЛЕДИ 2. ДЕО

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #49 послато: Децембар 10, 2015, 11:56:07 пре подне »
2. ДЕО

Али, ето, у Србији, може, јер се српски језик јавља и као већински и као мањински језик. Истина, он се као већински именује српским именом - зове се српски књижевни језик, док се као мањински именује несрпским именима - зове се "босански" и "хрватски књижевни језик". Та преименовања немају никаквог научног  - ни лингвистичког ни правног - упоришта, па, следствено томе, и не могу негирати српски карактер несрпски именованих варијаната српскога језика, које су само због тог (несрпског) имена проглашене посебним "мањинским" језицима.
Да би два језика били посебни језици, они морају бити различити по лингвистичким критеријумима (генетском, структурном и комуникативном). То није случај са "хрватским" и "босанским језиком" кад се они посматрају у односу на српски језик. Будући да Европска повеља о регионалним или мањинским језицима прописује да се мањинским језиком може прогласити само језик који је "различит од званичног већинског језика те државе", а да су српски, "хрватски" и "босански" само различита имена истога језика, јасно је да "хрватски" и "босански језик" не могу у Србији имати ни лингвистички ни правни - него само симболични - статус посебног језика, па се на њихове говорнике не могу применити "уставом и законом загарантована права да се судски и управни поступак води на матерњем језику странке", јер се поступак на том језику води и кад се тај језик зове српским. Називи језика без лингвистичке идентитетске подлоге представљају само симболичку, а не комуникативну , функцију језика.
Зато за "језике" који по Европској повељи  и нису мањински језици јер су подударни са српским као већинским језиком нема никаквог основа производити некакве "тумаче за босански језик", нити на њима изводити посебну наставу нити правити за такве лингвистичким непостојеће језике посебне уџбенике, јер сви који знају српски језик знају подједнако добро и "хрватски"и "бошњачки/босански" и "црногорски", који такође тражи статус мањинског језика у Србији. Влада и државне институције морају тога бити свесни и у складу с тим морају и деловати."
 

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #50 послато: Децембар 11, 2015, 10:53:01 пре подне »
Новосадским договором из 1954.  у Србију је уведена двоазбучност. Хрвати тај договор никада нису ни поштовали, а Срби га поштују и данас. Уместо те договорене двоазбучности, почело се са ширењем латинице. До Новосадског договора, латиница је у Србији била у масовној употреби само у време Аустроугарске и усташке окупације. Новосадски договор је погрешним схватањем равноправности (читај: братства-јединства) и допринео одумирању ћирилице. Новосадски договор је преименовао српски језик у српскохрватски и, бар привремено, пропагирао равноправност ћирилице и латинице. У ствари, Новосадски договор је допринео одумирању српске ћирилице. Тек касније ће доћи до компјутеризације и све чешћег коришћења латинице. Али, и ту је држава морала поступити по Уставу. У Бугарској је нпр. на компјутеру све постављено на њиховој ћирилици.
Бечки књижевни договор из 1850. је сматрао да један народ треба да има једну књижевност, а не да различити народи говоре српским језиком, да српским језиком говори само један, српски народ (тада се није ни знало да ће се од српског, изродити и хрватски, бошњачки и црногорски језик).
Тако је Бечким договором српски језик постао заједнички књижевни језик Срба и Хрвата. На несрећу, наш велики Вук је ту био преварен, што му није било само једном. Вуку је и ласкало што и Хрвати узимају за свој језик баш његов (Вуков) народни језик. Пристао је и да напише Главна правила за јужно наречје, још не схватајући да су Хрватима (чакавцима, кајкавцима) потребна та правила како би исправно писали ијекавицу, јер им тај српски говор и није био матерњи, већ су га морали учити.
И  1850. је Вук У Бечу био преварен кад је у режији словенског и аустријског филолога и политичара Франца Миклошића требало да се направи један речник за хрватски и српски. У том договору, језик је неименован, али је по Деметру требао да се зове "југословенски".
И тако, све је почело од Беча, паметног али и лукавог Копитара, Миклошића и осталих. Битно је да су данас сви "језици" који су проистекли из српског, захваљујући Вуку добили своју стандардизацију, а ми све више остајемо без нашег основног писма, без ћирилице.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #51 послато: Децембар 11, 2015, 12:49:50 поподне »
И поред завршених школа, факултета, мастера, доктората, данас је чињеница да су многи млади људи "неписмени". Може човек имати завршена и два факултета, али ако у усменом изражавању застајкује, замуцкује, тражи поштапалице, "овај", "онај"...., он је неписмен. То је доказ да је мало читао и да му је фонд речи тако оскудан. Писмен човек мора бити способан да се прилагоди сваком саговорнику, од сељака до инжењера, лекара... Код писаног изражавања је то донекле лакше. Има се времена да се смисли оно што се жели рећи и да то осмисли. Код младих се све то своди на "екстра", "супер", "јеботе", о чему је говорио и наш академик Матија Бећковић.
Наводим неке од популарних израза код младих:
фукс де лукс - велики гад,
веверица - лаковерна особа,
ружан мушкарац - шлогирани кактус,
нос - калабура,
обљубити - калаисати,
проститутка која не бира муштерије - калдрмарка,
пасивни хомосексуалац - Каролина,
женске облине - каросерија,
дебела девојка - каћуша
онај који конкурише за посао а нема везу - камиказа,
девојка склона мењању љубавника - печена камила,
буџа, главоња, дрматор,зверка, буџос - политичар,
шоу, ерос, џева, жураја, журка, дернек, фрка - забава.
Значи, језик младих је сведен на минимум изражајних могућности, па и псовки и других опсцених речи. Писменост је на поражавајуће ниском нивоу. То се види и на преписци преко интернета, где нико не води рачуна ни о најосновнијим правописним нормама. Иначе, данас млади не разговарају пуно ни међу собом. "Четују" преко интернета и размењују кратке СМС поруке.
Небрига за језик постоји на свим нивоима. Настава језика ван основних школа, готово да и не постоји. Нико ништа не чита из обавезне лектире, све се преписује са интернета. Влада поремећен систем вредности, а главно мерило успеха више није само образован човек. Пре би се рекло, сад је цењен "способан" човек, са нешто другачијим циљевима за успех.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #52 послато: Децембар 12, 2015, 10:32:59 пре подне »
Хришћанство су Срби примили у 9. веку, након Моравске мисије Ћирила и Методија. Првобитна српска писменост подразумевала је старословенски језик, а наше богослужбене књиге су биле исписане глагољицом и ћирилицом. Тај језик се употребљавао од 9. па до 11/12. века. Многи пак, првим српским књижевним језиком сматрју српскословенски језик који је настао уношењем особина српског народног језика у старословенски крајем 11. или у 12. веку. Говори се о језику целокупне српске средњовековне књижевности и културе, од Светога Саве и Стефана Првовенчаног, Теодосија, Доментијана, Константина Филозофа до Г. Ст. Венцловића. Тај српскословенски језик је био у употреби све до тридесетих година 18. века. Са делима на српскословенском, током средњег века настајала су и дела на српском народном језику, али са јаким присуством српскословенског.
Велика сеоба Срба под патр. А. Чарнојевићем 1690. најавила је и смену књижевних језика код Срба. Верски и културни притисци на тлу јужне Угарске приморали су Србе да српскословенски језик у првој половини 18. века замене блиским рускословенским. Посрбљавање рускословенског настало је у другој половини 18. века, а тим славеносрпским језиком писали су све до четрдесетих година 19. века З. Орфелин, Д. Обрадовић, М. Видаковић, С. Мркаљ... Стратегија Вукове борбе  је била да се уведе чист народни језик као књижевни језик, а и да се исмеју недостаци тог хибридног славеносрпског језика, који није имао своје граматике, речника и правописа.
Значи, књижевни језик код Срба почео је са старословенским, па српскословенским, рускословенским, славеносрпским да би се завршио вуковским народним језиком, који су распадом Југославије касније прихватили и осамостаљени Хрвати, Бошњаци и Црногорци.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #53 послато: Децембар 12, 2015, 05:21:02 поподне »
Пример неписмености и језичког просташтва, како је то Невски прецизно назвао, неки дан је освануо у новинама, кад су осванули наслови попут овог: Вулинова ПОСЛАНИЦА објашњава шта су таблоиди у Србији!

Не морам рећи да сам под посланицом прво разумео оно што посланица у српском језику и представља, епистолу или јавно писмо упућено једној особи или групи људи. Као хришћанима, познате су нам новозаветне посланице апостола упућене хришћанима, на пример Павлове посланице.

У облику посланице и данас се састављају свечана и јавна обраћања српског патријарха и епископа о великим празницима, а понекад бисмо чули и у пренесеном значењу да је неко од виђенијих и значајнијих личности данашњице  говором упутио посланицу окупљенима, поводом неког опет свечаног или важног догађаја.

Али какве везе Вулин има са посланицама, морао сам да погледам чланак, а тамо видех да нема заправо никакве. Премда сам већ сам помислио да су последња времена дошла кад Вулин говори кроз посланице, умирила ме је чињеница да се ипак ради само о још једној брљотини наших новинара, која је осванула само у неколико десетина новина.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #54 послато: Децембар 14, 2015, 05:28:59 поподне »
Нешто што се до сада можда није видело, али шта је било за очекивати, јесте да се на декларацијама производа у корпусу "хрватског језика" сада може наћи и Црна Гора. До сада ме увек нервирало што и произвођачи из Србије БиХ подводе под тај хрватски, иако се тим "језиком" не говори на простору већем од 1/5 БиХ.

Док сам јуче окретао нови шампон да видим шта пише у декларацији, пре него што решим да га употребим, видех како су се поредале једна до друге скраћенице Хрватске, БиХ и Црне Горе, како бисмо знали како да упорабимо поменути шампон. Нешто испод, налази се и декларација за кориснике шампона у Србији, на англо-српском језику.

Као што све постаје очигледније, српски језик и српски простор се уситњава, како би се створио "хрватски језик" и у догледно време обновила Независна Држава Хрватска, већа него што је била у време окупације Краљевине Југославије од 1941-1945. године.

Земља порекла производа је Немачка, тако да не може бити сумње да је произвођач можда погрешио, већ се несумњиво ради о агенди уништавања српског имена и језика западно од Дрине. Као што је рече велики српски генерал Ратко Младић, за судбину своју српску можемо бити одговорни само ми, а зашто су сви заборавили на те речи, ваљда зато што их није без разлога те 1995. године рекао, можда баш у ово време, пошто је данас годишњица потписивања Дејтонског мировног споразума.



Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #55 послато: Децембар 14, 2015, 08:35:53 поподне »
У мом завичају се и данас каже припучити (закопчати дугме)  :)

Я памтим "Запучи се, ядан", :) када ко изиђе на хладноћу незакопчан.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #56 послато: Децембар 14, 2015, 09:12:16 поподне »
Я памтим "Запучи се, ядан", :) када ко изиђе на хладноћу незакопчан.

Незаобилазна узречица јадан / ядан  :D
Реч јад је врло честа у ЦГ говору.
Нпр: "јадо", "о јаду се забавих", "јадна му мајка", или она заштитна клетва "јади те не нашли / знали" (чује се и "жнали").
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #57 послато: Децембар 14, 2015, 09:16:54 поподне »
Незаобилазна узречица јадан / ядан  :D
Реч јад је врло честа у ЦГ говору.
Нпр: "јадо", "о јаду се забавих", "јадна му мајка", или она заштитна клетва "јади те не нашли / знали" (чује се и "жнали").
Има и "Мак се ядан.", или "Ядан не био...". Иначе, изразе попут "О яду ме забави", или "О яду се забавих" чуях и по Шумадийи.
Од клетви ми йе найлуђа "Стрелица те погодила!".
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #58 послато: Децембар 14, 2015, 09:19:47 поподне »
Има и "Мак се ядан.", или "Ядан не био...". Иначе, изразе попут "О яду ме забави", или "О яду се забавих" чуях и по Шумадийи.
Од клетви ми йе найлуђа "Стрелица те погодила!".

Варијанта "мак се јадан" која се користи у мом крају је "тамо се мало"  :D
Мој фаворит у клетвама је "кукала ти мајка"!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #59 послато: Децембар 14, 2015, 09:35:59 поподне »
Је л`"пушти то бона" од пушти то болна?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #60 послато: Децембар 14, 2015, 09:36:53 поподне »
Сетих се још једне добре (антологијске) коју чух једном од једне бабе из наших крајева, како коментарише једну (модерну, нафракану) девојку:
"да је бона ка' што је грдна, вала се не би из кревета дизала!"
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #61 послато: Децембар 14, 2015, 09:40:36 поподне »
Је л`"пушти то бона" од пушти то болна?

Те речи "болан", "бо(л)на" - то су заштитне поштапалице, исто као јадан. Треба да имају контраефекат, тј. да делују заштитно према саговорнику. Кад кажеш неком "болан", тиме му у ствари желиш здравље.
А чуо сам и за другачије тумачење, да "болан" и "бона" вуку корен од латинског bonus, bono - као кад кажеш некоме "добри (мој)".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #62 послато: Децембар 14, 2015, 09:43:57 поподне »
Као и поштапалица "бре".
Чуо сам много тумачења о пореклу ове речи. Мени најзанимљивије је оно да долази из шпанског, донета овде од Сефарда, и да је скраћени облик шпанског "hombre" (омбре), што се и данас користи у србском, кад кажеш "човече!"
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #63 послато: Децембар 14, 2015, 10:03:32 поподне »
Интересантна је ова могућност, да "болан" и "бона" вуку корен од латинског bonus, bono.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #64 послато: Децембар 15, 2015, 04:51:35 пре подне »
У вези са поштапалицом "бре": још давно сам у некој ТВ емисији гледао да се у неким селима код Срба у Босни (данас РСрпској) оно "бре" изговара у смислу "брате". Најпре је дошло до губљења самогласника А и у речи остало "брте", а онда и до нестанка сугласника Т, па је остало "БРЕ". Молим ако има неко ово да посведочи, да се јави. А има, чим је било емитовано на ТВ. Значи, иако се "бре" највише користи у Србији, порекло јој је исто код Срба, али западно од Дрине.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #65 послато: Децембар 15, 2015, 05:51:37 пре подне »
Да додам још и то да је у емисији било речи о томе да је скраћивање БРАТЕ у БРТЕ, па у БРЕ ишло ради зближавања са саговорником. Кад ти се неко обрати са "БРАТЕ", значи да те поштује и воли као брата. И то "БРЕ" је требало да буде у смислу неког блиског пријатељства.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #66 послато: Децембар 15, 2015, 08:45:58 пре подне »
Да додам још и то да је у емисији било речи о томе да је скраћивање БРАТЕ у БРТЕ, па у БРЕ ишло ради зближавања са саговорником. Кад ти се неко обрати са "БРАТЕ", значи да те поштује и воли као брата. И то "БРЕ" је требало да буде у смислу неког блиског пријатељства.

Сећам се да сам негде причитао исто то, да је узречица "бре" заправо скраћеница од брате.

Сада нешто читам, има оних који тврде да је "оријенталног" порекла. Генерално, ова узречица се много више користи на југу Србије и у Македонији, па ми некако друга опција звучи реалније, мада ко зна.


Ван мреже I-P109

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #67 послато: Децембар 15, 2015, 09:40:45 пре подне »
Poučan tekst za jezičke puritance: https://aeon.co/essays/why-is-english-so-weirdly-different-from-other-languages

Ne postoje apsolutne finalne verzije jezika. Postoji samo neprekidni proces evoluiranja i menjanja jezika, koji poput svake grupne dinamike, uključujući tu i populacionu genetiku, rezultira novim sintezama u određenim intervalima, najčešće dužim od trajanja ljudskog veka, zbog čega većini ljudi deluje da se radi o fiksnim, nepromenjivim konceptima. Međutim, genetske mešavine se menjaju, identiteti se menjaju, jezici se menjaju. Zbog toga na savremenom engleskom ne biste mogli da razgovarate sa Vilijamom Osvajačem. Kao što ne biste mogli da razgovarate na savremenom srpskom sa Stefanom Nemanjom, a on ne bi mogao da priča sa Lukijanom Mušickim. Ovaj jezik koji tu i tamo pokušavate da predstavite kao nekakav apsolut je prisutan svega od druge polovine 16. veka i zasnovan na knjigama tada donetim iz Moskve. Zamislite koliko bi vam smešno izgledalo da neko na engleskom uporno piše po forumima jezikom Šekspirovih soneta koristeći slova iz originala Beovulfa.

Ni današnji engleski, ni današnji francuski, ni današnji nemački, ni današnji srpsko-hrvatski nisu ni toliko slični sa svojim srednjovekovnim pretečama da omoguće minimalnu uzajamnu komunikaciju. Dakle, to uopšte nije nekakva posebnost srpsko-hrvatskog, već je prirodan proces razvoja evropskih jezika. Isto kao što ne postoje narodi kao hermetičke grupe koje su direktni potomci isključivo pripadnika iste te grupe, već se razne grupe jednog vremena mešaju stvarajuće nove grupe drugog vremena.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #68 послато: Децембар 15, 2015, 10:41:00 пре подне »
Да додам још и то да је у емисији било речи о томе да је скраћивање БРАТЕ у БРТЕ, па у БРЕ ишло ради зближавања са саговорником. Кад ти се неко обрати са "БРАТЕ", значи да те поштује и воли као брата. И то "БРЕ" је требало да буде у смислу неког блиског пријатељства.

Ово йе занимљиво и ново за мене, йер до сада налажах само да узрѣчица "бре" потиче ваљда од грчкога "вре", или тако нешто. Ово баца ново свѣтло на порѣкло найчешће србске узрѣчице. Хоћу само йош напоменути да она у йужной Србийи гласи "бе".
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #69 послато: Децембар 15, 2015, 11:43:03 пре подне »
Мој одговор учеснику под шифром I-P109: не покушавам да српски језик представим никаквим апсолутом као што то кажете и врло ми је познато да се језик стално развија као и живо биће и да увек трпи измене. Само сам настојао да кажем како је тај српски ВУКОВСКИ језик присвајан данас код ОНИХ о којима Вук тада НИЈЕ ни мислио (осим можда на Хрвате). Од тога већ стандардизованог језика, сада они праве неке своје стандардизације језика, како би их могли назвати као да припадају њиховим нацијама. Јер, да бисте се могли називати посебном нацијом, морате имати и свој национални језик. Е, ту је Вук покраден.
Помињете 16. век и књиге донете из Москве. Имали смо ми и наше рукописне књиге, за разлику од других. А одакле бисмо их доносили ако не из Москве, из словенског језика? Можда из Венеције, Беча, Пеште? Имали смо ми и прве букваре. А они? Можда, али само на немачком, мађарском или италијанском језику.
Ево шта о сличностима и разликама између српског и руског језика, између осталог у "Политици" од 8. 12. 2015. износи Јекатерина Јакушина (не могу све стављати под наводнике, јер су неки пасуси у подужем тексту изостављени или испретурни): Српски стандард је израстао из сеоске средине, отиснувши се далеко од језика црквених књига. У Русији је стваралац стандарда било племство, док је у Србији то био народ. Руски стандард је настао на основи црквенословенског језика, понародњеног у племићкој средини крајем 18. века и првој половини 19. века. Тако је настала дубока разлика између два језика. Од језика црквене књижевности руски је наследио мноштво речи које савремени Руси сматрају сасвим обичним и разумеју све оно што се чита у цркви.
Има тога још пуно, од лексике (неологизми и позајмљенице, црквенославизми и архаизми, па и англизми, гласовни систем, акценат...), али, било би преопширно за одговор.

Ван мреже I-P109

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #70 послато: Децембар 15, 2015, 12:43:36 поподне »
Мој одговор учеснику под шифром I-P109: не покушавам да српски језик представим никаквим апсолутом као што то кажете и врло ми је познато да се језик стално развија као и живо биће и да увек трпи измене. Само сам настојао да кажем како је тај српски ВУКОВСКИ језик присвајан данас код ОНИХ о којима Вук тада НИЈЕ ни мислио (осим можда на Хрвате). Од тога већ стандардизованог језика, сада они праве неке своје стандардизације језика, како би их могли назвати као да припадају њиховим нацијама. Јер, да бисте се могли називати посебном нацијом, морате имати и свој национални језик. Е, ту је Вук покраден.
Помињете 16. век и књиге донете из Москве. Имали смо ми и наше рукописне књиге, за разлику од других. А одакле бисмо их доносили ако не из Москве, из словенског језика? Можда из Венеције, Беча, Пеште? Имали смо ми и прве букваре. А они? Можда, али само на немачком, мађарском или италијанском језику.
Ево шта о сличностима и разликама између српског и руског језика, између осталог у "Политици" од 8. 12. 2015. износи Јекатерина Јакушина (не могу све стављати под наводнике, јер су неки пасуси у подужем тексту изостављени или испретурни): Српски стандард је израстао из сеоске средине, отиснувши се далеко од језика црквених књига. У Русији је стваралац стандарда било племство, док је у Србији то био народ. Руски стандард је настао на основи црквенословенског језика, понародњеног у племићкој средини крајем 18. века и првој половини 19. века. Тако је настала дубока разлика између два језика. Од језика црквене књижевности руски је наследио мноштво речи које савремени Руси сматрају сасвим обичним и разумеју све оно што се чита у цркви.
Има тога још пуно, од лексике (неологизми и позајмљенице, црквенославизми и архаизми, па и англизми, гласовни систем, акценат...), али, било би преопширно за одговор.

Samo da dodam da jezik nije preduslov za naciju, premda se često smatra da jeste. Američka, austrijska, švajcarska, meksička, itd. nacije nemaju svoj zaseban jezik, a poseduju nacionalni identitet. Samo sam želeo da ukažem da je veštačka apsolutizacija bilo koje etape u razvoju određenog jezika neodrživa i neprirodna.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #71 послато: Децембар 15, 2015, 01:13:32 поподне »
А зашто се онда толико "копа" да се дође до националног језика код нас на Балкану.
Други су у Америци закони: један језик по уставу (енглески), једна застава, једна химна, а стотину нација (код куће причај како хоћеш и крсти се како хоћеш или клањај... И, тамо сви то поштују (никоме нису ускраћена ни национална ни верска права). Де, ускладите Ви то овде! Добићете "Нобела"!

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #72 послато: Децембар 23, 2015, 12:44:40 поподне »
Изводи о србизмима у енглеском језику "Коло вила уз гусле и шљивовицу", доц. др Ненада Томовића, проф. Филолошког факултета Универзитета у Београду, који је "Глас канадских Срба" преузео из "Политике" од 8. 9. 2015. године:
"Многи лингвисти су писали о енглеским позајмљеницама у српском језику, а мало је познато да и огромни енглески вокабулар садржи поједине речи из српског, такозване србизме. Наравно, не можемо говорити да постоји мноштво србизама у енглеском, али свакако их вреди споменути".
Замислите, тај број речи српског порекла, у речницима енглеског језика достигао је читавих 28 речи. Нећу их писати на енглеском јер њиме не владам, него ћу само навести неке од тих србизама: вампир, паприка, шљивовица, слава, вила, гусле, гуслар, тамбурица, зурла (иако је оријенталног порекла), таковит (минерал из околине Такова), тесла (јединица за густину магнетног флукса), задруга (породична), Скупштина, четник, глагољски, штокавски...

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #73 послато: Децембар 29, 2015, 12:53:48 поподне »
У данашњем броју "Вечерњих новости" (29. 12. 2015) објављен је 17-ти део фељтона ИСТОРИЈА СРПСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ИДЕЈЕ, под називом Језик аргумент уједињења. У тексту се помињу тројица Срба који су по својој интелигенцији у оно време одскакали од многих. Говори се о Јовану Цвијићу, Миловану Миловановићу и Љубомиру Јовановићу. Иначе, тема је уједињење Срба и Хрвата у једну државу. Испоставило се да су Хрватима много веровали.
..."Уз све позивање на "заједничке претке" и "слободну вољу", Јован Цвијић је, ипак, језик помињао најчешће, и на првом месту, у низу различитих чинилаца који чине нацију. Тврдио је, наиме, да је 'српски језик' ''усвојен за књижевни језик католика или Хрвата у првој половини 19. века"...
..."Хрвати су, према Миловановићевом мишљењу, за свој књижевни језик, почевши од доба илирског покрета Људевита Гаја, у име заједништва и сарадње, узели српски језик и тако 'ушли у српску народност', 'прешли у Српство'. Они су, међутим, како Миловановић тврди, већ педесетих и шездесетих година 19. века, на подстицај и под заштитом Римокатоличке цркве, престајали да оно што је било српско називају заједничким и 'југословенским', да би почели да га присвајају као искључиво и само хрватско"...
..."У текстовима Љубомира Јовановића могло се пронаћи веома слично виђење претње у коју се хрватски национални покрет претворио, пошто је прво, у име сарадње, прихватио српски језик, да би потом све што је 'југословенско' прогласио за хрватско"...
Толико о исечцима из фељтона.
_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________
И док о Јовану Цвијићу знамо доста, да кажемо неку реч и о осталој двојици.
Миловановић је сматрао да Хрвати покушавају успоставити сарадњу са Србима, надајући се да ће тако лакше сузбити 'туђинску' власт и напоре, а након тога обрачун са Србима им неће представљати проблем, надајући се да ће тако стећи неке територије, или проширити своје народно име на рачун српскога. То је посебно дошло до изражаја након што је АУ Монархија окренула своје апетите према Балкану. Милановић закључује да је замисао Хрвата да се српско-хрватска народност подели у два ("државотворна") дела - један би носио као државна целина хрватско име и обележје, а други би чувао своје српско име, и све оно што Срби сматрају као своје посебне карактеристике.
Љуба Јовановић припада покољењу које је припремало, организовало и остварило ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу. Њега у његовом раду није водила ни лична амбиција, ни жеља за влашћу и почастима, него истинска љубав према своме народу и дубока вера у бољу будућност свога народа.
Тако је било онда. Испоставило се данас да смо били наивни и да нас је Југословенство заиста уназадило у да нам је било само на штету.
______________________________________________________________________________________________________________________________________________
Разлика између Срба и других штокаваца није лингвистичка него конфесионална. Стога је за утврђивање српског националног идентитета верски чинилац пресудан. Лако је нпр. разликовати Србина и Мађара по језику, али је све до скоро било немогуће разликовати Србина и Хрвата по језику.  Значи, српска национална свест се најбоље чува по православној верској свести, очувању православних храмова и ћирилице.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #74 послато: Децембар 29, 2015, 02:06:05 поподне »
Све ово што је написано, стоји.
На нама је само да не заборавимо ко смо, што смо и који језик говоримо.
А ни да данашњи Хрвати такође говоре наш србски језик. Шта год они пропагирали. И никад им не признати да је језик који они данас говоре неки тобож хрватски. Јер, свима нам је све јасно. И не би требало то да им прихватимо зарад неке "политичке коректности" и "еуропских интеграција"  ::) .
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #75 послато: Децембар 29, 2015, 02:08:42 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #76 послато: Јануар 11, 2016, 04:43:23 поподне »
                                                                                                                          Бре!

Некима би, врло вероватно, свакодневна комуникација била незамислива без речце бре. Употребу овог турцизма углавном повезујемо са брецањем, односно са жустрим обраћањем. Он, међутим, има вишеструку употребу и, у зависности од интонације и места у реченици, може имати више значења и не мора бити увредљив.

Прво и најчешће јесте малопре споменуто брецање, обраћање са неодобравањем, негодовањем: „Да ли си ме чуо, бре?”, „Не лажи, бре!” и сл.

Такође, служи и за наглашавање онога о чему говоримо: „Бре, ово је човек”, или за изражавање чуђења: „Бре, шта се света накупило”, или као позив или заповест: „Полази бре кад ти кажем”. Овај узвик може изразити и жалост, тугу: „Бре, бре! Јадан народ!”.

Чини се као да Срби не могу саставити ама баш ниједну реченицу а да у њу не метну овај турцизам. Речца који има само три слова, а толико много значења. Да наведемо још нека.

Иако углавном служи за наглашавање, чуђење, негодовање, ову речцу употребићемо и када желимо да се обратимо некоме са нежношћу: „Их, бре…” или са љубављу: „Дођи, бре”. Ако изражавамо дивљење: „Он је, бре, јуначина светскога гласа”, али и ако некога желимо да потценимо, понизимо: „Ма, иди бре”. Бре је чак добило и функцију везника: „Бре, ћутао сам, бре, викао сам, бре, претио — бадава, све зло, те зло”.

Како превести то мало, а тако значајно бре, на било који светски језик? Никако. То бре је само наше.

„А, у њему има ината, има пркоса, нежности и лежерности, има нечег бунџијског и обесног, мангупског и кабадахијског… Оно служи да се изрази одобравање и дивљење, истовремено, неодобравање и жаљење, служи за чуђење, за позив и опомену, за изненађење, за подстицање, храбрење, соколење и за преклињање. У том малом бре смо ми, са свим манама и врлинама — чини се, оно је наша суштина… И да се неким чудом изгубимо у свету, израсли бисмо сигурно, поново, из та три слова!”

(Момо Капор)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #77 послато: Јануар 18, 2016, 08:47:39 пре подне »
Један јутрошњи хит на вестима РТС 1 (у 6 часова).
Каже водитељка (парафр.): данас ће у Скупштини бити гласано о изменама Закона о полицији. Између осталог, предвиђено је укидање против-терористичке јединице, и уместо ње формирање анти-терористичке јединице...
Да ли је у питању њен лапсус, или је ово стварно, не знам. Битно је да је нешто "антипротивно"  :D
Само да није србски.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #78 послато: Јануар 18, 2016, 11:33:46 пре подне »
Кад се изузме неписменост оних који су својевремено учествовали у давању назива, ради се о следећем:

изменама Закона о полицији предвиђено је укидање ПТЈ (скраћено од противтерористичка јединица). Дакле, та јединица се укида, а наставља да постоји јединица (која је до сада паралелно постојала уз ПТЈ) чији назив је САЈ (скраћено од специјална антитерористичка јединица).

Иначе, и ја сам гледао прилог, и није чудо што се водитељка/презентерка збунила кад је читала текст саопштења, стварно звучи чудно...пошто јој није било јасно шта је прочитала она је само наставила да чита следећу вест.