Студија о пореклу индоевропских језика

[Александар Невски]

Не знам да ли сте ви из Београда приметили код данашње омладине неки међуглас између А и Е. Нпр. када изговарају негације - не знам, не могу, не желим, итд, и друге вишесложне речи које у првом слогу имају самогласник Е (недеља, тренутно, небитно, итд). Ево, вечерас чух једну малолетницу како својој другарици каже да ће за јело да купи пљескавицу. То није звучало ни као пљЕскавица, ни као пљАскавица, него негде између. Ја не знам (нЕ знам, са чистим Е) одакле им овакав изговор, у моје време се говорило чисто. Звучи као да су однекле са бугарске границе.

Я то нѣсам примѣтио у Београђана, али йесам тако нешто у Ягодинаца. Они у многих рѣчих имайу сасвим другачийи изговор гласа Е. Рецимо у рѣчи "дѣца".

Надам се да не Войислав Ананић неће напустити. Његов допринос нашему разговаралишту йе веома значаян. И његов уложен труд йе немѣрљив. Трѣба ни више таквих људи.

[Бакс]

... Звучи као да су однекле са бугарске границе.

Негде сам читао да се у Београду у 19. веку углавном говорило јужњачким нагласком, али сад да ме убијеш не могу да пронађем тај чланак. Ту је писало да је оригинални нагласак старог Београда био баш јужњачки, јер је већина људи која га је населила била баш из тих крајева. Касније, у главни град почели су да пристижу људи са свих страна Србије, па и са свих страна српског говорног подручја, па се тај нагласак тако изменио.

[Радевић]

Вероватно се оригинални говор Београда задржао у селима око Београда. Ја сам одрастао у Железнику одакле је породица моје мајке. Од старијих људи могао сам да чујем доста архаичних израза . На пример уместо речи "овде" постоји изговор "воде" или "воденак" . ( Стави то воде/воденак.) Деда је често умео да каже сикира а не секира. Такође слично говоре и стари Жарковци, Раковица, Кнежевац , Ресник итд. Има још примера али не могу да се сетим. Што се тиче Железника насеље је постојало још у Римско доба а назив је везан за топљење железа које је вађено на Авали а топило се у Железнику. Железник је у историји више пута кроз Турско време расељаван и поново насељаван са разних српских страна. Од садашњих становника села/насеља за седам фамилија  се не зна када су насељени у Железник али оквирна претпоставка је 18. век. Кроз читав 19.век Железник је насељаван у више таласа и за све породице се зна порекло доласка. Фамилија моје мајке Спасојевић спада у групу седам породица које су прве населиле Железник и по породичном предању дошли су из Рашке или северне Црне Горе а слава им је Ђурђевдан. По породичном предању један брат остао негде на југу , други у Кнежевцу где и данас живе Спасојевићи а трећи се населио у Железник. Фамилија моје бабе по мајци је једна од најбројнијих у Железнику Лукић , а порекло је околина Невесиња а славе Светог Николу. За време Карађоршђа се насељавају у неко село у Драгачеву , а по Цвијићу једно време пре Железника живели су у Босуту код Рудника. Не зна се тачна година доласка Лукића у Железник међутим први Лукић који је рођен у Железнику био је  Урош Лукић који је рођен 1823 године. Све  фамилије које насељавају Железник током  19. века долазе из разних српских крајева, Босна , Хрватска , Срем, Црна Гора, јужна и западна Србија , Бугарска... Тако и говор Железника а претпостављам и читаве околине Београда је већ тада нека мешавина разних дијалеката. Занимљиво је да на садашњој цркви у Железнику која је сазидана крајем 19. века а довршена почетком двадесетог стоји да се село зове  Жељезник а не Железник. Вук Караџић такође бележи да се село зове Жељезник а да становници Жељезника углвном уместо жељезо говоре гвожђе.