Ја ћу цитирати једног непознатог интернет корисника и његов коментар на Олгину књигу а ви без претераног освртања на детаље извуците поуку:
"Re: ЛИК И ДЕЛО ОЛГЕ ЛУКОВИЋ ПЈАНОВИЋ
Nisam procitao knjigu autorke o kojoj je rec, a ni istorijom se ne bavim niti me previse zanima. Ali procitao sam knjigu Statisticka hronologija ruskog autora Fomenka i njegovog tima, koja mi je veoma otvorila oci u pojedinosti koja na prvi pogled nije tako bitna, ali je meni najbitnija iz cele te knjige.
A krenucu od kraja. Evo jednog primer oko koga, smatram, nece biti polemike - kragujevacki crveni oktobar.
Jedna verzija tog dogadjaja iz zvanicnih udzbenika istorije, koju sam i ja ucio buduci da sam poceo kao Titov pionir, bila je:
(parafraza)
Junackom akcijom partizanskih jedinica ubijena su 22 okupatorska vojnika nacisticke Nemacke. Nesto kasnije okupator je, za odmazdu, streljao 2200 dece i muskaraca iz Kragujevca u jednom danu.
Ovoj cinjenici se, osim mozda diskusije oko kvalifikacije "junackom" koja stoji uz akcija, nema sta zameriti - u principu je tacna. Naravno, ovde ne pise da su u pitanju bile jedinice za snabdevanje, narodski receno kuvari.
A sada malo drugacija, ali isto tako tacna, verzija istog dogadjaja, prema Ravnogorskoj citanci:
(parafraza)
Ubistvom 22 intendanta okupatorske vojske, koji su prevozili namirnice za druge jedinice, partizanske trupe nisu postigle nista u vojnickom smislu. Ali posledice su bile jezive - sa 22 ispaljena metka, figurativno govoreci, postignuto je da je u smrt poslato 2200 dece i muskaraca iz Kragujevca i okoline.
Kao sto vidimo, obe cinjenice su tacne, samo sto ja drugu nisam cuo do trenutka kada sam gledao Ravnogorsku citanku, jednu od prvih par epizoda dok je nisu zabranili.
Pozivam istoricare da mi objasne koji je od ova dva, a oba su istorijski tacna, opisa datog dogadjaja onaj pravi, koji u sustini opisuje sta se tamo dogodilo i, sto je jos bitnije, ZASTO. (nadam se da odgovor svi znamo, i on nema nikakve veze sa velikosrpskim nacionalizmom, vec sa tragicnom cinjenicom da smo u WW2 izigrani kao mladi majmuni od strane Tita, komunista, Hrvata i NWO)
Slicno bi se moglo napisati za (po zlu) cuveni Sremski front o kome se vec i u mojem detinjstvu pricalo svasta, jer takvu svinjariju je ipak bilo tesko progutati uz sve represije rezima, mada su zvanicne knjige i tu nastavile sa pricama o junackoj borbi.
A sada da se vratim na pocetak i Fomenka. Buduci da je matematicar, Fomenko pise da se iznenadio koliko su zapravo istorijski izvori "zamak ni na nebu ni na zemlji", odnosno koliko se istorija zasniva na potpuno nedokazivim dokumentima, licnostima i sl. (naravno, u jednom svom delu, ne generalisem)
Iako prihvatam da on kao matematicar nije upucen u istorijske procedure, verujem takodje da je saradjivao sa nekim istoricarima pri izradi te knjige, a i matematicari mogu biti sve samo ne glupi ljudi. Podseticu jos jednom da najpametniji ucenici uglavnom zavrsavaju na prirodnim (fizika, matematika) ili tehnickim fakultetima. Drustvenjaci su uvek bili i ostace druga liga za nas.
Isto tako i ja sam daleko od glupana.
Stoga postavljam pitanje svakom istoricaru - odakle ti to sto tvrdis? I verujem da 80% nece imati cvst, nepobitan izvor.
Odakle krece pitanje na osnovu cega se onda donose zakljucci, i tu krece sunovrat.
Ne znam da li ste bili u Grckoj i culi Grke kako pricaju. Jako simpatican narod, ali frfljaju do bola. Pola reci i imena ne mogu pravilno da izgovore. Zapis im je takodje krajnje problematican - zamolite ih da vam napisu banana pa cete se uveriti.
Sada zamislite kada ti frfljaci pocnu da pisu imena i reci koja imaju nasa ć, č, dž i sl. I dobicete papazjaniju. Na kojoj se zasniva solidan deo zvanicne istorije.
Tako da o verodostojnosti istorijskih podataka ima jos mnogo toga da se kaze, i pozivam pripadnike zvanicne struje da oprezno brane stavove, jer vidimo i u nasem vremenu kako se istorija prekraja i cinjenice zamenjuju lazima."
Додао бих још нешто што у историјским књигама вероватно не пише, за шта ја имам прилику из уста укућана мог да чујем који живи међу Италијанима већ подуже време и служи се изванредно језиком и писањем њиховим да они ништа мање нису фрфљатори од Грка те да им се дијалекти, не од региона до региона, већ од села до села толико разликују да често једни друге уопште не разумеју док разговарају па им је узречица "причај на италијанском" оном што се да чути на Раи Уно да би се споразумели и да су, уз сво дужно поштовање, неспособни да науче и да причају неки други језик кад и свој не знају како ваља. Стога ми се логички намеће закључак да ни стари Латини нису били ништа мање фрфљатори и тотални непознаваоци словенских језика и културе и отуда они накарадни записи разних племена, топонима, хидронима, кривог тумачења и сл. а још на ово додати интересе и ето званичне историје. Можда Милош и Олга у нечему греше а исто тако и званична историја.
