Аутор Тема: Студија о пореклу индоевропских језика  (Прочитано 17139 пута)

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1679
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #20 послато: Јануар 20, 2016, 09:28:52 поподне »
Онда буди дослѣдан па одбаци све што пишу особе пишуће "братски", "хрватски", "прѣдсѣдник", "вођство","Вашингтон", "Тбилиси", "Гибсон", "Штутгарт".

Ако йе правилно "Гибсон", и "хрватски" онда свакако мора бити правилно и "србски". Бар за људе равнайуће се по здравом разуму, а не по аветињах неспособних ни падеже прѣброяти, койи себе називайу "lingvistima".

Ја иначе јесам лингвиста, али добро. Нека прича како ко хоће. Свако ће да измисли свој језик, па ћемо тако да причамо.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #21 послато: Јануар 20, 2016, 09:55:43 поподне »
Ја иначе јесам лингвиста, али добро. Нека прича како ко хоће. Свако ће да измисли свој језик, па ћемо тако да причамо.

Прво, ваљда си йезикословац? "Лингвиста" нѣйе рѣч србскога йезика..
Друго, йезиком се говори. Глагол "причати" йе новоизведен од рѣчи "прича" коя значи "догађай". Нема никакве везе са говорењем.
Треће, у србском йезику се будуће врѣме гради са словенским бесконачником, а не помоћу садашњега врѣмена, што йе новия особина бугарскога, а не србскога йезика. Као йезикословац би то трѣбао знати. Значи "ћемо говорити", а не бугарски "ћемо да причамо".
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1679
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #22 послато: Јануар 20, 2016, 10:09:50 поподне »
Прво, ваљда си йезикословац? "Лингвиста" нѣйе рѣч србскога йезика..
Друго, йезиком се говори. Глагол "причати" йе новоизведен од рѣчи "прича" коя значи "догађай". Нема никакве везе са говорењем.
Треће, у србском йезику се будуће врѣме гради са словенским бесконачником, а не помоћу садашњега врѣмена, што йе новия особина бугарскога, а не србскога йезика. Као йезикословац би то трѣбао знати. Значи "ћемо говорити", а не бугарски "ћемо да причамо".

Да, то је тај твој језик. Мени је српски најмилији, и никад га не бих мењао за тај твој "србски".
Још нешто: Б, Г, Д, Ђ, Ж, З, Џ.
П.С. Знам да с тобом не може да се изађе на крај, зато ће ово бити мој последњи пост у вези с овом расправом.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Dule1984

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 29
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #23 послато: Јануар 20, 2016, 10:40:41 поподне »
Није традиција у Срба да се не посвађају око ситне ствари а након тога и поубијају па ко победи одлучиће Б или П. Кршите правила :) Наставимо студију о пореклу индоевропских језика, санскрт и слично.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #24 послато: Јануар 21, 2016, 05:19:50 пре подне »
Бакс, не знам зашто толике "фрке" око назива србски и да већ унапред не би читао текст чим видиш тај придев у наслову. Добро, по правопису би требало да се изврши једначење сугласника по звучности. Али, ко зна зашто је и када то тако постављено, СРПСКИ? Можда баш са одређеним циљем да се умање и унизе Срби? Пази, у корену речи постоји слово, одн. глас Б: Србин - Срб. Многи се правдају да је лакше за изговор рећи СРПСКИ а не СРБСКИ.  Да ли треба говорити нпр. грбски или грпски (кад је теже за изговор), штабски (да се не једначе Б и С) или штапски (где се мења и значење), да ли робски или ропски? Да ли канадски или канатски? Увек је било одступања од постављених правила.
У реду, у сваком језику постоји нека стандардизација, одн. правописне норме које важе за све и којих би се сви требало и придржавати. У свакој земљи постоје и закони који би требали бити исти за све, па опет паметнији адвокати пронађу стотину рупа у закону кад некога бране на суду (поготово кад оптужени добро плати). Зато, немој бити толико огорчен да ти дође да чим видиш СРБСКИ у наслову, текст и не читаш. Неко воли да каже СРБСКИ језик и да тиме докаже своју припадност народу. А, можда ти то баш и смета?

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #25 послато: Јануар 21, 2016, 08:19:47 пре подне »
         НЕКЕ  РЕЧИ  из  САНСКРТА  и  код  СРБА

-   bagas – бог
-   nabas – небо
-   tata – тата
-   matr – матер
-   matri – мати
-   deva – дева
-   deti – дете
-   bhrath – брат
-   lip – леп
-   ljubhva – љубав
-   ustha – уста
-   nava – нови
-   bhala – бела
-   lot – љут
-   mrks – мркса
-   laghi – лаган
-   dič – дично
-   čalan – члан
-   mil – мили
-   mala – мали
-   ništ – ништав
-   sila – сила
-   mač – мач
-   pać – пећ
-   chata – чета
-   div – див
-   rabh – роб
-   girja – гора
-   vrt – врт
-   tvar – ствар
-   taj – тајити
-   trasti – трести
-   grab – грабеж
-   smi – смије
-   da – дати
-   traja – таје
-   pravajama – управљати
-   prati – против
-   trang – траг
-   živa – живи
-   rosa – роса
-   pena – пена
-   paraha – прах
-   tamas – тама
-   vičur – вечер
-   dina – дан
-   tri – три
-   panča – пет
-   šas – шест
-   dasa – десет
-   trajdasa – тринаест
-   kada – када
-   tada – тада
-   bih – би
-   gra – град
-   dvara – двор
-   dama – дом
-   kuta – кућа
-   stan – стан
-   sabha – соба
-   stala – стол
-   sa – со
-   vatara – ватра
-   iskra – искра
-   agan – огањ
-   paraga – праг
-   vi – ви
-   ta – тај
-   vas – вас, сав
-   more – море.................................

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #26 послато: Јануар 21, 2016, 11:36:06 пре подне »
           ЈОШ  НЕКЕ  РЕЧИ  ИЗ  САНСКРТА

Тако, санскртски абитас значи скоро, брзо наше: атбије овај час; агхна неприкосновено, што не ваља убијати н. агнец; адри дрво, наш грм а идрашко и адрашко; адхара где се се меће што, наше јадро, место среда; амбара н. амбар; анта н. граница, насип; асала гвожђе н. ашов; бха сијати, видити, н. гледати базити; брану господин н. Бан, војвода; бхата војник наш бата; бхатара поштовани, наше бата, старешина војена и батрити бити силним; бхил сећи дрва, н. биља дрво одсечено; биру коза н. бирка овца; бран дерати се, викати н. бранити се, псовати и бити се; бхугири из бху земља и гири гори н. бугор и гира; бхујас велики н. бујни велики; бхурни брзи н. брзи; олујностни: буса, мекиње слама в. бусен; комад земље обрастао меком травом; бут ударати н. бутати: вад звати н. вадити и вабити; вала војска, н. старо валка војна, обалити убити; вардх поштовати н. ванити и вардати чувати се; ватра н. ватра, ви с предвам одвијати, н. вити; вирани н. вирити, вирани дубоко место н. вир; витх просити н. вити, извијати у говору; гад гатати; гадх узбуђивати н. гајде; габ н. гамбати тешко ићи; драгх драг драги; дхран, н. дран или дренчати издавати звук, од куд је дрангулије; кач качити се, пачати се; качати змија у старој Србији качанија љута камењача змија од куд је Качаник; куд смутити смутњу правити н. кудити; купи н. кубок; купац; кубчик, кутх окружавати н. кут угао заграђен; куч претеривати се н. кучати, скунотарити, старати се; лал лалати; лата суварак стабљика, лата дреја н. комад на кошуљи: латица; ленх: кретати се н. лахати трчати; лила игра н. лила, луп лупити, резати: мала хрђав н. мали; малина чбун н. малина; ман искати в. мамити; ман лењовати н. мангуб; мах н. махати: мил н. мила; мрд терет н. мрдати; мрса сујетно н. мрзити; мрл терет н. мрљав; муц говорити н. муцати: ништја човек непринадлежећи на једној инђ: касти. н. ништ, ништави, сиромашни; паз н. пазити; палита жар н. палити; пхал огоревати н. палисад огорено па ударено у земљу дрвеће; па, пати господин н. чувати; патака род птице н. патка пил чувати н. пилити, тестерисати; правајама управљам н. упраљати; ра давати н. ралац поклон; рати рат, војна; ри јурнути н. ринути се; ру брзо покретати се н. рупити; руп безпокојити н. рупити; сан склизати н. саонице сањкати сап гонити н. сипати осипљивати; сара, сарка н: сврака; сила н. сила; скхал н. скакати; су изливати н. сунути; сул н. сулити; сур блистати н. сури, бледи; тај н. тајати; тата отац; тумра дивљи н. тумарати; труп н. трупати; туп н. тупати; ума блесак, слава, спокојство н. ум; цап терет н. цапати; чик задиркавати н. чикати; чилл н. чилити; чубра лице н. ћуба; саи кретати се н. шајка; сура шара, шарен; шибхам шибати; цубх украшавати н. шуба; сурја н. шурњаја; цур глупи, сурови; стхирк јаки н. штири; јуван јуни, млади н. јуванија, лудост; јакс поштовати н. дружити се; јакас н. јасни; бадава н. бедевија; бал безпокоити н. белај; бан н. бенетати, банити се; зван звонити; мач н. мач; набхас небо; пач пећи; рапа војна, одкуд је раб, роб, рана; тану танки; тета уважајени н. тетка; чхата гомила н. чета; видра јасни н. ведро; див мучити се н. девати се; тик тећи; титирида н. тетерев; бхага Бог; бхас видити н. бошити: гај горети, наш гај; ган гонетати; гхас гост; грам згромотати се; дама дом; кача власи н. кучине; мору н. мора; нава нови; ара орао; арван коњ; прајас проја; ран ронити; сабха соба; кутара котор; спхара спора; стхаг покривати, стог; твар творити; тап топити; кхат хотјети; кхаккх хохотати; куч кочити, васпитати; руг савијати, вити н: рог; субха срећни сијајући у Прав.Срб; стопан, господар а и Бог; васи жилиште н. вес — село лагхи лаки; паси пас; тамас тама; дина дан; чит думати, мислити и почитовати; дагх ударати давати задах; лагна од лаг црвенити лагати; парама први; рас разити; сачи сочиво; тала тље, под; кумбха кабо; куч куцати; стуч стакло; чукк чукати вап вапити, вапијати; тик тикнути, ударати; бала борина, а и бора; валга вођица; вор воља; гара — болест — галидба; гур гудити; гула гура; дхр држати; каруна калина; кхара калити —гвожђе. Овде је р у место л, као и у нашем прастаром: изкливити, уместо изкривити итд. кала црни, кари; клад красти; радха; радх лади, ладни, прекрасни; рич раздељавати, или наше лучити, бројати; руч, рузи, луч светлост; лас ресити; срана слана, иње: сара со; тарага таљиге; таранга талас; бхр брати; врдх врдати; врка вук курjaк; вр, врх; гр грло, грдх горди; гр грмити; др драти, бити — одадрети дхр држати; дхрс дрзнути; крнами и кр клети; крца кржљави; крт крт; рж — иса лажица, ложица, лижица — кашика мрс мршав; пр прети се; пpc прзница; прс прст — земља пртх пртити; трп трпити; чрт цртати; свр шваља—за дете гр-гр гргртати — кад се испира грло ер ерити се; кр карати; крсна кобац — гавран свр свалити; ср срнути — насрнути тарала тор; зјала заова; карпата крпа; мармара мрмљати; парсва прси; чару црвени, прекрасни; врдх владати; гхр гранути; др дробити; крс-на грозд клас; крв клеветати; крш красити н. кршан, красан; крс кресати; карапа крпити; рдтх ледина; мрадијас млади; мрса мразити прс пљескати; шрп; шљапати — ићи драд дерати; драм дрмати; дхран дранкати, дрнкати; кравја крв; пхрат пртити; сратх сретати; бхарга благ; вал ваљати; грдх глад; карна клен; радх редити; бхргу брег; врдх врдати, избегавати; дхр држати; крпх крепки; стр строити; трс трезвен; шрек ширнути; гарх, гархја грех; дхарана дрен; рис резати; парсва присни, близки; гхурн гурнути; друн дрндати; сурја сунце; пур прнути; крви вагаш; пхалака задњица— прк. трн тарана; барбха боб; врт башта, врт; катака град; бхацура бисер; гирја гора; дхвагс двизати се; сјава сиви; том томити се; чжан чинкати; бан бунцати; гхат гутати; дура, дари дори, дури, далеки; кунта канта; коша кош лут лутати; пус прскати; рабх роб, заложник; рамра румени; расала руса брада; транд триндати; тумура тумарати; храс хруштати, за шљунак; југа, југ иго; мур, мура ограда, зид; муц мучати; бхсс бес бојати се; вид, ведми, веда, ведети, знати; ека вјек вита фидан, гранчица, ветка; дева дјева; девр, девара девер; дикара декла; звид звезда; лина лењи; рипх леп; ниг нега дхе доити; нема јама; ри игра н: рај; риз резати; света свет; сјена бледи цвет; сми смети; цхет цедити; бхи бити; гони гуњ; дхума дим; кун кињити, куп кипити од љутине; лод лудити; лот љути; муша миш; пит питати; руд ридати; устха уста; сома шума; бхру обрва; усна весна; уда вода; гу гов. одтуда је говече или говн. једа — што поједено повраћа и наново у себи једе и жваће; жвар журни; важа ужина; чур чварити; бхала бела; бхаж бежати; лалана љеља: мас месец; панзу песак; тараса тело, телеса; чалон член; сара; сир; ад јед; ад јадати; једхара једро, јадро; али јалови; сладу сладки; ганг губа; гнати зет, сродственик; сви свети; свинти света; цане цуцати т. љуљати се и певати; антра унутра; гад гудити; кута кућа; радх ред; пар рука; гандх гад; мангх моћи вући; пинга пегави, сандра сантрач; самб сабирати; транг траг; чанд' учтиви, чедићски дич дичити се; кањку качка патка; камбу коб; кам кам; кратх кротити; крк крак; кава која; чуц чучати и скочити; свакура свекрва свит цвет; ципи ципела; цицира цича; цула цура; чам чамити; чиба чили; словак, човек; кун чун; аку јак; брус брити и врис гхус гукати; канса каца; свр цвиљити; кома ком; вршина горе, мрс меркати; мариса млеко; прс плакати, прштати; шику шишкави; јус јукати; шајка мложина, шајка; цапа-та шапа длан, цап цапати; кунја гуња; дежа дежела, славен: област; мис са пред: ут зн: отварати са ни затварати, очима мигати; гзалија зора; гна гнати; гам змија, гад; зхр зрети; сантраса страх; од трас трести се; цхуба убави прекрасни, а у Босни прилични; јакас јахаран; јаран; харј зарити; хве звати; мах мазити; нах низати; трх трса род, пород, порода, лоза; хамбхајами гомбам се; дхруха, друхи друг — син хвала жвала; стрх стрићи; хај хајд; ханса хасна, корист; рохти руда, риђа; чух чудо; дакс десити; ракса лоши; мркс мрсити пакша пашеног; ракша румени, црвени, красни цвет; кшиноми шинули, ки кшоп копнити, тајати; ксатар област, котар кхупа купина; акси око; мркш мргодити се; чхадт штит, чадор чатха чета: духитр кћи; чира кора; карка крчаг; сучи сок; чац, частха час део времена; вргина вражиња, враг; галма, големи; гаспати господ, господар, од га род пати владалац; гхарма жар; лаг лагум; чалана голен нога; кандара гудура; бханг буктити; ангхри икра на нози; дан — мислити — канити; бхагават богати: крв рвати се, борити се; дхарти дадиља тата отац; дед; дети дете: сита сједи; сандта санта; бит, бинт битисати; бардх бридити; врх брк; морам марити; пацу свиња — отуда је ваљда наше; пац цац ! кад се вабе свиње ? бабу баба; бхан — бан - банити се: пазити; пхр пурити; скрни скрнав сру струја бхарура бистри; искра огањ искра; сваср сестра; скрамана скромни; сарв стрв; виж свјежи; сасанга сврака; ватара ветар: кал скакати; хри скршити се; шмаре шмркати; трна стрњика; дравја здрави; рапх срп; нијеса гњездо; кемил мигати, шпигати; мрг мргодити; мела гомила; лас калашити; хрж кострешити се; ширас шешир; глеб глупи; јуж јужва, гужва; стамбха стабло, ажамбха жаба; аруно рано; путраку отрок; дјаутра јутро; сатра село; стхавира стари; дредха тврд; капала глава; н: капа; анг, анга нагли; апавартана повраћај: априказан априкасан разуман у Пр: Србији; прасут безплодни; прсја пријатни; арара арар, врећа; ардава ардов; аро убица непријатељ у Пр. Срб. маре море усклик за млађег; арч украс, накит; аста доста, довољно; астрагара страгар, место где се оружје чува — наши Страгари; сухрд срд, срдити; сита сити, топли; астри — асли — оштри; манита високомислећи о себи; била — обиљни — страшни, грозни; вила чисти, светли, наша вила; руд род; кула колено дизани жена; матри мати; свасура свекрва; јатри јетрва; свакја својак; манудца, мануса муж; љубхва љубав; прјас пријатност прајатај пријатни; манака мален; мали; лока лице, стана груд, стас; наса нос; пата и пада пета; наха нокат; снаца сновање, основа; джрла жила двара двор; пача пећ; пачана печење; чула чело; сваралика свирала; адја једење; питис пиће; гуна гувно; садхана саздање; набха небо; мара море; роса роса; тама тама; прапатас пропаст; хима зима свес свас свет; сведана свитање; вачура, вечер; ница ноћ; вијат ветар, васдух; звана звоно; гатака гудац; стана стењање, станајати стењати; тат тај; етат тај — етот рус: ахнја ини висва, сваки; ма ми; азам аз, ја: ма мја; вана ви; ствам ти, вас вас; разџала ред, управа; виража, изражај; кара карање, казати; викаса изказ; каса коза; видала видела о; вихата излаз, валја вели, велика: асми јесам; барама бреме; гаспати господ; рава рева; једима први један; адваја одговарајући; варага свиња, од куда је и Варјаг име народа, или свињапаса; вихава удовица; да дхату дата; данам поклон, данак; дарана дар; нахна наш; сумана семена; тапа топло; чатвара четворо-четири, параха прах; адама један; баха срећа божанствена сила, го крава, говече; мадхја средњи —међа снуса снаша; пи пити; прах прашати, питати; три три; труп убијати, од туда је мртво тело човечије, труп, или трупна, жив живити; лупх љубити; сад седити; стха стојати; мр мрети, умрети; питр отац; матр мати: бхратр брат; вер вртити; дхрс дрчати; мрд мрдати, ићи; прс прскати; сава саван — у ст. Славена, паз пазити; сата сатња— стотина — сотник; вардара н. Вардар, управо вода; плу пливати; плавами пливам; девас дев, див наш; мртис смрт; цакха суварак; жив живот; жива живи; дхју дух; дува дивни; тридаса тројица; чај чајање; прија, прис пријатност, љубав; баијам бојање; санведа савест; јатри јетрва махат јаки, могући; чару прекрасни, обчаравајући; сваду сладка, од куд је свадба; грива, грива — врат мала мед; ка, ко, који; та тај; ви ви, оба; вас; вас; када када; тада тада, прати против; тзџаџа овај час; прадт пред; упа по; не не, стана стан; парага праг; пена пена; смаја смелост; сми смеј; клес глас; мрити умрети; мантра мудри; мантри саветник; ханса гуска; сијана сијање; двараки дворцови; параги прах; стхаг стег; пад пут; пачи ватра — пећка, кабила кобила; бахута богатство, мложина; бегство бегство; нара човек одкуда је народ; пратхиувач противуречје; правексана преглед, прувека правитељ; правачана правда; ветена ведење; чатвар четири; панча пет; шаш шест; сапта седам; аштап осам; даван девет; даса десет; екадаса једанајест; двадаса 12. трајдаса 13 атурдаса 14; винстати 20; тринсат 30; сата 100; да дати; дадати, давати; трасти трести; граб грабити; ведси ведети, знати; пивасш певаш; смајасе смејати се; васи веје, дува; дџанаси знаш ли; бубхешу боиш ли се; ста стати; свапити спавати; видхјаси сиромашујеш; најаси носиш; дринаси дереш; гатаси гаташ, говориш; вартаси вратиш; бодајаси будеш; мишаси мешаш; паравит повратити; пидџ писати; плава пливајући; шици шити; доспод доспети; сус сушити; сио сијање; бхадра бодри; дали дол, долина; гра град; грам громила; кати кутњак; махат вредни, машисти; праг праг; прасине прошење; праста просјак; са со стала стол, столац; тада тада; тапа топити; траја траје; ваје вахини, војна, итд.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1679
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #28 послато: Јануар 21, 2016, 01:30:27 поподне »
Неко воли да каже СРБСКИ језик и да тиме докаже своју припадност народу. А, можда ти то баш и смета?

Без коментара.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #29 послато: Јануар 21, 2016, 01:40:53 поподне »
Бакс, коректно од тебе. Извини, немој се љутити. Обадвојица смо језичари и знамо да постоје и правописна правила и могућа одступања од њих. У овом случају, српски или србски, вероватно је питање за више лингвистичке институције. Нека се огласе. Ја то знам, као што знаш и ти.
Поздрав,
Војислав

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #30 послато: Јануар 21, 2016, 06:13:46 поподне »
Најстарији језик на свету је санскрт. Њиме су записане Веде, најстарији свети текстови индијске књижевности који потичу из раздобља око 1500 пр. Хр. Но постоје и неки други, мањи записи на санскрту који датирају још из 5. века пр. Хр.
Санскрт је једини језик на свету који у себи садржи знанствену прецизност, како је то открио NASA-ин стручњак Rick Briggs који је о томе објавио чланак у часопису Artificial Intelligence Magazine. Зато је тај језик NASA користила за потребе уметничке интелигенције и примењене лингвистике.
 "Алокананда Митер је праунука највећег песника Индије Тагоре. Она коју нико није могао ни наговорити ни потплатити да изучава српски језик; изучавала га је зато што је приметила да српски језик има много речи које су из санскрита. А на санскриту је писано у другом миленијуму пре нове ере. И она уписује у своју књигу: Највише речи истоветних обликом и значењем задржао је на свету српски језик..."
- На конгресу свесловенском долази Шатри, највећи стручњак за санскрит и он обавештава научни скуп, да никад није учио руски и да никад није учио ни један словенски језик и да разуме руски и да му не треба преводилац. И онда га питају: "Како Вам не треба преводилац ако нисте учили руски језик?" "Ја знам санскрит" - каже "у прсте, и сад видим да је санскрит само најстарији облик руског језика" (чланак објављује часопис у Москви)
- Кад је био конгрес историчара, светски у Сан Петербургу...кад је Италијан узео да чита свој реферат а ми њему "остадосмо до колена" и он рече следеће:" Оно што свет учи о грчкој цивилизацији, то је словенска цивилизација. На Криту није основана Минојска Грчка држава, него Словенска." И рече он: "Знајте ни један запис на карти, оружју, платну, керамици, не може да се чита без словенских језика; не помаже ни јеврејски ни арапски ни латински ни грчки, а до сад се покушавало само помоћу тих језика читати." Значи отоци у Егејском мору и Средоземном, кад показују старим, можете читати само помоћу словенских језика. То је Италијан Ђан Карло... Међутим он робује званичној историји, налогу да се у уџбеницима не може споменути име претка свих Словена, српско име се мора брисати. Иако се словенско појављује у 6. веку нове ере први пут...
Данашњи Срби су мешавина неколико генетских хапло група, винчанске И2а и Индијске-Сумерске Р1а&Р1б + Е египатске итд



Ван мреже Dule1984

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 29
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #31 послато: Јануар 21, 2016, 08:29:38 поподне »
Јеси читао Војо можда одломке Милоша Милојевића?

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #32 послато: Јануар 22, 2016, 04:19:56 пре подне »
Да, Дуле, и имам књигу.

Ван мреже Dule1984

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 29
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #33 послато: Јануар 22, 2016, 12:54:43 поподне »
Помислих да ниси читао па да ти препоручим и тамо има помињања о санскрту.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #34 послато: Јануар 22, 2016, 01:19:05 поподне »
Дуле, имам у својој кућној библиотеци све старе књиге Српске аутохтоне историје. Нажалост, ко данас верује у њих, испада будала, неки "квази романтичар". Искрено, ја више верујем старој историји него фризираним подацима за нове уџбенике историје, поготово комунистичким, када смо учили само о офанзивама, а српску ранију историју нико није ни помињао. Али, то је већ државни проблем. Ваљда ће неко једном имати смелости да проговори о ономе чиме нас је свет обмањивао. Исто као и данас. Ипак, још смо живи као народ и имајмо наде.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #35 послато: Јануар 24, 2016, 07:34:45 пре подне »
«Нашу историју су писали наши непријатељи. Целокупна наша историја промењена је на Берлинском конгресу 1878. године. Цела наша историја коју учимо измишљена је и лажирана. Она је написана тако да буде усклађена са Бечко-нордијском школом историје, а опет да би била ускладу са Латинско-германским и Англо-саксонским интересима. Није ни чудо што је Београдска библиотека била једна од првих мета нациста, као и што су вагони заплењених књига, након окупације Србије, пребачени у Берлин. Титови комунисти су, након што су дошли на власт 1945. уништили наш Историјски Архив, а за све време своје владавине у СФРЈ, трудољубиво су радили на затирању Србског идентитета. Знамо нешто о Немањићима, а пре и после тога ништа. То је и поента приче, да се са сваком новом генерацијом обрише по делић наше истине и нашег порекла! Али испливаће већ истина на површину! Постоји велики број књига које је написао Милош С. Милојевић које су забрањене и које се налазе у Ватикану, а он се данас и не помиње, сви су га заборавили. Један од највећих Србских умова о коме нико ништа не прича, сви ћуте, и Србска ПРАВОславна Црква, као и наша САНУ. За Милојевићеву књигу не постоји никаква шанса, „Историја Србског Народа“ налази се у Ватиканској библиотеци, али постоји један део, тј. одломак од 450 страна у библиотеци у Београду. Ово је само делић, а истина је сасвим другачија. Тек ће се видети каква је права историја.»

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #36 послато: Јануар 24, 2016, 10:16:58 пре подне »
Колико се скривене ''истине'' о Србима чува по супертајним ватиканским архивима, чини се да Папа има већи архив од саме државе  ;D
Донедавно се убеђивало да милион Милојевићевих кофера пуних истините српске историје уништено у библиотеци 1941. приликом бомбардовања Београда. Сада сазнајемо да су заправо у ватиканском архиву....Продаја магле је најбоља трговина међу Србима.
Икавац

Ван мреже Korisnik77

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 81
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #37 послато: Јануар 24, 2016, 11:06:14 пре подне »
Ко је читао бар једну Милојевићеву књигу може одмах запазити да се он увијек позива на неке сакривене недоступне изворе по "руским манастирима" итд. Човјек је можда имао добру намјеру у то вријеме, краја 19.вијека, националног полета. Међутим, да је тотални фалсификатор није јасно само онима који су толико национално острашћени да су им Милојевић и срБство постале нове религије. А религија се, наравно, нити доказује, нити има потребе за тим. Има, наравно, и оних који то раде прорачунато, из финансијског интереса насталог објављивањем књига са сензационалним насловима типа:"Срби народ најстарији" и слично. Тужно је што се у овом морално посрнулом или барем збуњеном народу јављају такве битанге и што им се даје толико простора у медијима.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #38 послато: Јануар 24, 2016, 01:36:18 поподне »
Милојевић је, за своје време, учинио много. Сад, што су га се многи одрекли, ствар је њихова. И не само њихова, него и наших институција које би требало да дају своју реч о томе. Ко верује Ватикану који крије нашу историју, нека му буде. Зато, предлажем да потражите на интернету књигу др Стевана Томовића "Историја Хрвата". Тамо ћете моћи да увидите све оно што Ватикан крије. Између осталог, и од Срба и од читавог света.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #39 послато: Јануар 24, 2016, 02:42:10 поподне »
Занимљиво је да се аутохтонисти служе истим методама и речником као и пре више од једног века. Свако ко се не слаже с њиховим измишљотинама и кривотворинама допуњених и обичним незнањем, проглашава се ''лошим Србином'' и ''непријатељем српског народа''. Такви и данас на овом Форуму имају дозволу да преиспитују ''квалитет српства'' појединих учесника неистомишљеника.
Ни Милојевић ни Срећковић нису ничим допринели српској историји јер су већ за живота проглашени обичним шарлатанима, незналицама (''дрљави Панта''). Једини разлог што им је ондашња ДРЖАВА СРБИЈА издавала књиге (Срећковић) био је тај што се помоћу њих ширила политика уједињавања Срба и нека врсте одбране од великобугарских апетита. Жалосно је што су у том циљу коришћене обичне лажи тобожњих стручњака који су доказе за своје измишљотине налазили у гусларским песмама од којих су неке тек онда изгуслане. Тровање ума је ишло толико далеко да се престоница Рас и порекло Немањића смештало у Македонију и данашњу југоисточну Бугарску.
Срећом, и ономад бијаше озбиљних историчара који су изражавали негодовање због таквих манипулација историјом, али је истовремено и тужно што и после 150 година манипулатори, лажови и продавци магле некажњено заглупљују сопствени народ на исти начин.
Икавац