Аутор Тема: Студија о пореклу индоевропских језика  (Прочитано 17149 пута)

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Студија о пореклу индоевропских језика
« послато: Новембар 29, 2015, 12:25:37 пре подне »
The Indo-European Homeland from Linguistic and Archaeological Perspectives: http://www.annualreviews.org/doi/full/10.1146/annurev-linguist-030514-124812

ABSTRACT:
Цитат
Archaeological evidence and linguistic evidence converge in support of an origin of Indo-European languages on the Pontic-Caspian steppes around 4,000 years BCE. The evidence is so strong that arguments in support of other hypotheses should be reexamined.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #1 послато: Децембар 03, 2015, 10:15:54 пре подне »
"Санскритски језик који се у данашњој науци сматра 'мајком језика' је 'језик брат' србском језику". Назив језика потиче од самскрт = самскраћен, самсложен, самоникао језик. И данас се каже: "Да се скртимо" = "да се сложимо". У последњих двадесетак година појавило се неколико санскритско-србских речника који доказују истоветност најстаријег, праисторијског србског санскрита и савременог србског језика. Сматра се да у савременом србском језику има око 4.000 истих и сличних речи са санскритом, и да је србски језик (из којег је у далекој праисторији и настао санскрит) данас сачувао највећи број својих изворних речи, насталих у Дунавско-моравском басену цивилизације, у балканској Србији. Помоћу три рода, три броја и седам падежа деклинације у санскриту су прецизно означавани граматички односи, а структура глагола је била савршена. Исти је случај и са српским језиком код кога су се сачували три рода, три броја и седам падежа, што код осталих словенских језика, није случај. Иако и сам Ватикан признаје да је србски језик најчистији класични језик, то савремени историографи, домаћи и страни, не узимају као валидну чињеницу. Наиме, у званичном гласилу Ватикана "Вера Рома", у броју од 31. октобра 1879. године, на страници 4-5, између осталог пише: "Српски народ представља најчистије и најверније језгро јужнословенске народности, језик којим говори тај народ је најчистији класични језик, којим су говорили Ћирило и Методије".
Само Срби и њихова словенска сабраћа имају реч БАБА, што је још један лингвистички доказ порекла овог мита и речи. Осим бабе, прабабе, чукунбабе и тако даље, Срби имају и реч БАБО=ОТАЦ. БАБО, У СМИСЛУ ПРВОСТВОРЕНИ, НАЈСТАРИЈИ, ИЗВОРНИ... БАБОВИНА ЈЕ ЗЕМЉА КОЈА СЕ НЕ СМЕ ОТУЂИТИ, СВЕТА ЗЕМЉА ИЛИ БАШТА, БАШТИНА...
У "Речнику географских назива, са санскритским кореном, у данашњој Србији, истраживањем порекла географских имена-назива савремене Србије , који имају у својој коренској морфеми  санскритско порекло из времена ведских Срба, бавио се Мирослав Димитријевић. Ови топоними, хидроними и ороними у Србији нису мењали своју значењску изворност ни после дванаест хиљада година. Он помиње и даје објашњења назива за Ариље, Баваниште, Багдалу, Блаце, Бор, Бошњане, Варварин, Врање, Грошницу, Двор, Елемир, Трстеник, Земун, Инђију, Карановац, Крушевац, Кукљин, Лешје, Лебане, Матаруге, Мионицу, Ниш, Обреж, Панчево, Ражањ, Ртањ, Шабац, Лапово, као и за КОСОВО и још доста река и планина..

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #2 послато: Децембар 03, 2015, 03:34:28 поподне »
"Санскритски језик који се у данашњој науци сматра 'мајком језика' је 'језик брат' србском језику". Назив језика потиче од самскрт = самскраћен, самсложен, самоникао језик. И данас се каже: "Да се скртимо" = "да се сложимо". У последњих двадесетак година појавило се неколико санскритско-србских речника који доказују истоветност најстаријег, праисторијског србског санскрита и савременог србског језика. Сматра се да у савременом србском језику има око 4.000 истих и сличних речи са санскритом, и да је србски језик (из којег је у далекој праисторији и настао санскрит) данас сачувао највећи број својих изворних речи, насталих у Дунавско-моравском басену цивилизације, у балканској Србији. Помоћу три рода, три броја и седам падежа деклинације у санскриту су прецизно означавани граматички односи, а структура глагола је била савршена. Исти је случај и са српским језиком код кога су се сачували три рода, три броја и седам падежа, што код осталих словенских језика, није случај. Иако и сам Ватикан признаје да је србски језик најчистији класични језик, то савремени историографи, домаћи и страни, не узимају као валидну чињеницу. Наиме, у званичном гласилу Ватикана "Вера Рома", у броју од 31. октобра 1879. године, на страници 4-5, између осталог пише: "Српски народ представља најчистије и најверније језгро јужнословенске народности, језик којим говори тај народ је најчистији класични језик, којим су говорили Ћирило и Методије".
Само Срби и њихова словенска сабраћа имају реч БАБА, што је још један лингвистички доказ порекла овог мита и речи. Осим бабе, прабабе, чукунбабе и тако даље, Срби имају и реч БАБО=ОТАЦ. БАБО, У СМИСЛУ ПРВОСТВОРЕНИ, НАЈСТАРИЈИ, ИЗВОРНИ... БАБОВИНА ЈЕ ЗЕМЉА КОЈА СЕ НЕ СМЕ ОТУЂИТИ, СВЕТА ЗЕМЉА ИЛИ БАШТА, БАШТИНА...
У "Речнику географских назива, са санскритским кореном, у данашњој Србији, истраживањем порекла географских имена-назива савремене Србије , који имају у својој коренској морфеми  санскритско порекло из времена ведских Срба, бавио се Мирослав Димитријевић. Ови топоними, хидроними и ороними у Србији нису мењали своју значењску изворност ни после дванаест хиљада година. Он помиње и даје објашњења назива за Ариље, Баваниште, Багдалу, Блаце, Бор, Бошњане, Варварин, Врање, Грошницу, Двор, Елемир, Трстеник, Земун, Инђију, Карановац, Крушевац, Кукљин, Лешје, Лебане, Матаруге, Мионицу, Ниш, Обреж, Панчево, Ражањ, Ртањ, Шабац, Лапово, као и за КОСОВО и још доста река и планина..
Поздрав Војиславе,
прво санскрит или изворно санскрт (пошто српски језик има вокално р попут санскрта, па нема потребе да се убацује и као у енглеском) није мајка свих језика па ни мајка индоевропских, већ је само једна грана индоевропских језика која припада роду индоиранских језика. Основа Самскрта- не значи самоскраћен, самосложен (сложен можда, али самосложен никако), самоникао. Чак ни ово три речи које сте навели не значе исто или макар слично. Самскрта- је сложеница које се састоји из префикса "сам" и глагола "кр-", тј. његовог трпног придева. "Сам" не значи "само" нити ишта слично, већ је коренски блиско нашем префиксу "са" или "с", дакле указује да је нешто завршено, потпуно, заокружено (нпр. вршити - с(а)вршен, купити - с(а)купљен). Глагол "кр-" значи вршити, чинити, делати, радити. Дакле, самскрта- значи савршен (у смислу добро уобличен, израђен), сачињен, сделан, обрађен.
Даље, санскрт је сродан са српским онолико колико је сродан и са осталим словенским језицима, можда са српским мало више због гласовних промена и разних сажимања гласова. Дакле, у санскрту буквално важи "пиши као што говориш", што значи да они не само да би писали "српски", а не "србски", већ и прецедник, а не председник. Све ово је грубо објашњење, само желим што боље да дочарам. С друге стране, неки аутори говоре о његовој великој сродности са балтичким језицима.
Санскрт нема седам падежа (макар у смислу у коме ми користимо реч "падеж"), већ осам. Дакле, наших седам и још аблатив.
Ако сте икада имали пред собом макар иједну реченицу на санскрту(написану на латиничном или ћириличном писму) схватили бисте колико погрешну реч сте употребили када сте рекли да је санскрт истоветан ни мање ни више него  са савременим српским језиком.
Санскрт и српски  имају подоста сличних речи, јер вуку заједничко порекло, као уосталом и сви индоевропски језици. Такође, има неких изворно несловенских речи,  тзв. турцизама које су сродне санскртским речима. Вероватно зато што многи турцизми вуку порекло из персијског језика који припада истој језичкој породици као и санскрт. Рецимо, ако се добро сећам "душман-ах" на санкрту значи олош, рђав човек. Турцизми су дакле, једна додатна карика која повезује санскрт са српским.
Српске топониме, који, наводно имају везе са санскртом само сте набројали, не наводећи шта их повезује, па ме занима ако то можете мало да појасните, као и везу "бабо, баба" са санскртом.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #3 послато: Децембар 03, 2015, 04:01:02 поподне »
Поздрав, Сремац!
Достави ми мејл адресу да пошаљем изворни текст.
Војислав

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #5 послато: Јануар 19, 2016, 01:10:07 поподне »
     I   Бранислава Божиновић: Сродност србског и санскритског језика, речник сродних речи
                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        8. јун 2012. — Небојша
 

Бранислава Божиновић: Сродност србског и санскритског језика, речник сродних речи
Бранислава Божиновић је једна грандиозна и величанствена жена, прави Србски Посвећеник, која је проучавајући санскритски језик дошла до спознаје, да је наш србски језик најсроднији древном санскритском језику (санскрит или санскрт), а та сродност се огледа у изузетно великом броју речи, како на лексичком, тако и на граматичком нивоу, што све задире до најранијег Ведског нивоа, на нивоу РГ-Веда, а то је период од пре 4000 година!
„Нисам се никад покајала, јер кажем, страшно ми је појмовно проширио хоризонте санскрит, и врло сам задовољна да је српски толико сродан санскриту. Онда ми је постало јасно, зашто не може Србин тако лако да прихвати туђе уверење и туђе моделе мишњљења, јер то потиче из језика. Знате, ова књига коју сам ја написала, прва књига речника… Толика би се књига могла написати само о једном корену санскритском и изведеницама из њега, и сродности са српским“
Пошавши трагом ове емисије по интернету, коју сам добио од једне жене која је познавала Браниславу, наишо сам на сајт: „Пешић и синови„: http://www.pesicisinovi.co.rs/ на коме се од заборава могу наћи више података о величанственој Бранислави: „Одлазак Последњег Српског Санскртолога“» и њеном грандиозном раду на пољу сродности српско-санскритског језика, што је она преточила у тротомни речник у издању издавачке куће „Пешић и синови“. Ко жели да купи ове речнике може их наручити на следећим страницама сајта „Пешић и синови“:
„На недавно завршеном 35. заседању Комитета Унеска у Паризу („Вести“ су о томе опширно извештавале) Француска је, дрско и уз застрашујући притисак, покушала да српске манастире, цркве, сву српску културну и другу заоставштину на Косову и Метохији преименује у „косовско наслеђе“. Србе је то шокирало…“
Само наивне Србе може ово да шокира, не оне отрежњене, јер, забога, „Французи су наши доказани савезници“, „пријатељи“. Ово сам одмах на почетку истакaо, јер душебрижници „теорије завера“ који бдију интернетом да поремете сваки покушај Срба да открију своје истинско порекло које задире у дубоку прошлост, излизано механички говоре …. „људи немају шта да једу, а ти пишеш о тамо некој небитној пра-историји“ итд.. итд…
Ако је небитна та дубље прошлија историја, зашто се фалсификује и ова најновија? Јер, кад чујемо одређену свежу историјску лаж, одмах препознамо да је лаж? И то се ради на један простачки дрзак начин! Од стране „наших пријатеља“. Такође, и та дубља историја је некад била свежа и најновија. Наравно да је историја битна, јер она показује континуитет постојања једног народа и то на свим нивоима: егзистенцијалном, економском, културном, научном, духовном, идентитетном… и ако је кривотвориш путем званичне „истините“ историје, можеш потпуно променити слику једног народа, тако да једну културну, слободарску и цивилизовану нацију, можеш претворити у хорду дивљака, неписмених примитивних кољача, а истинске хорде дивљака да претвориш у „цивилизоване културне“ народе, будући да се политика базира на историји ( тзв. „званичној историји“) коју политичари користе да би нешто „непобитно доказали и приказали“.
Ово је само један пример, за сада покушаја кривотворења историје, и то од наших „доказаних пријатеља“, „савезника“, а има их мноштво сличних који су и ушли у садашње уџбенике историје! Каже се: „Ако желиш да уништиш неки народ, уништи му историју“. Отуда и овај мој подухват, ради нашег освешћења и враћања својим истинским коренима, трагом језика, ЈЕЗИКА-БИЋА…
Бранислава је била прави ерудита, по образовању је била лингвиста и инжењер машинства, смер аеродинамике. Била је авио инжењер и то не обичан, већ надарен, креативан и стручан инжењер, јер да није тако, не би се за њу отимале велике компаније попут Мерцедес Бенца. Бранислава је те понуде увек одбијала, оставши верна Саобраћајном институту у Београду, све до одласка у пензију.
Што се тиче србског језика и његове сродности са санскритом, мора се нагласити да је Бранислава првенствено имала намеру да изучава санскритски језик, па је тек накнадно, увидевши сличност и сродност са сбрским, започела свеобухватни грандиозни рад на пионирском, али изузетно културно-стратешки важном подухвату израде речника сродних србских и санскритских речи, то се види у овом њеном исказу: „Нисам се никад покајала, јер кажем, страшно ми је појмовно проширио хоризонте санскрит, и врло сам задовољна да је српски толико сродан санскриту….“ Ово наглашавам због тога јер етикеташи „теорије завере“ одмах залепе ту етикету неком истинском трагаоцу србског порекла и идентитета, без опсежне провере и чињеничне анализе њиховог дела, по принципу „пљуни, па залепи“, јер наводно они прво без икаквог проучавања било чега, умоболно и шарлатански замисле да је србски народ најстарији, па онда измишљају некакве тобоже историјске документе, искривљују их и прилагођавају их својој „умоболној теорији“.
Из Браниславине биографије види се да је у њој љубав према санскриту усадио њен отац, Светислав Божиновић (http://bit.ly/LyJzUg: Рођен 1906. у ВРБИЦИ код Зајечара. Аутор збирки приповедака „Одбачени људи“ и „На шумским стазама“ ), професор зајечарске гимназије, а накнадно се њена љубав према санскриту распламсала читањем књига познатог хрватског санскритолога Чедомира Вељачића, након чега одлази у Индију да изучава санскрит у светом индијском граду Бенаресу. Након повратка у Београд, наставила је изучавање санскрита код професора Радмила К. Стојановића, чија сам предавања нашо на интернету, срећом неко је и то поставио као видео прилог на YuTube, али из више делова, из осам. Нешто сам мало погледао те видео прилоге и мој неки будући прилог о сродности србског и санскритског језика биће посвећен раду професора Радмила, спојићу те делове у видео прилог из једног дела и објавити га на свом блогу. Заинтересовани могу то да погледајуи и сада:Професор Радмило К. Стојановић: „Корени српског језика“: први део, други део, трећи део, четврти део, пети део,шести део, седми део, осми део.
Рад Браниславе Божиновић на овом грандиозном подухвату израде речника сродних српско-санскритских речи, по величини онога што је она дала, нешто је заиста блиставо и сјајно за србски културни идентитет, културу, науку, духовност! Пре свега, утрла је пут повратрку србског народа самоме себи, својим коренима, пра коренима, до извора самог нашег БИЋА, да се у пуној самосвесности учврстимо у њему, да се укоренимо у његовом језгру и више никад не скренемо странпутицом, јер колико је то погубно за нас, то показује УПРАВО ДАНАШЊИ ТРЕНУТАК, кад нас разбијају и уништавају сопствени интелектуални изроди, најгори издајници и злочици, служећи страним душманима више од једног века у уништавању србског идентитета, националне самобитности и државотворности, јер су се размножавали у свим властодржачким структурама и временима: институцијама, образовању, комунизмима, социјализмима, демо(Н)кратизмима… и тако владају над нама, пре свега нашим умовима, мозговима, психама!
Кад се мало боље погледа, само њено име, Бранислава Божиновић, говори нам да је та величанствена жена од Бога послата (Божи-новић) да брани и слави (Брани–Слава) истинитосно знање о идентитету нас Срба, о нашем БИЋУ путем ЈЕЗИКА, јер ЈЕЗИК је исто што и БИЋЕ.
Бранислава Божиновић: „То је драма наше интелигенције! Она боље зна туђе, него свој народ! Не може се калемити на тај народ хришћанство … Па га онда, калемити му национализам, национализам западне Европе 19-ога века, па смо сада испали националисти. Па му калемити комунизам, па се ни тај пелцер није добро примио. Много боље у градовима, много мање на селу. Јер је ту прави српски народ. Па ћемо му сад калемити либералну демократију, и сви ти калемари су дубоко уверени да је важно само донети пелцер. А где је, на шта се калеми тај пелцер? Оће ли он родити оволике воћке (рукама показује да мисли на велике воћке) или неке кврге? Па ћемо констатовати кроз 50 година, да смо и ту нешто промашили. То је због корена. Не можемо ми о коренима говорити до Светог Саве и примитка хришћанства. Питам се… где смо били пре тога? Ко смо пре тога! То је ЈЕЗИК!! ЈЕЗИК, који је тај народ сачувао!…“
Бранислава је у праву, свака част Светом Сави, његово дело треба поштовати, међутим, примитком хришћанства и калемљењем на њега почели смо да се одкорењујемо од самих себе, од свог културно духовног кода, менталне матрице. Тачно је, покушало се да се и у примитку хришћанства одржи нешто од наше изворне духовности, од нашег изворног духовног кода и правца, да се то помеша са хришћанством и тако сачува, али временом смо се све више одкорењивали и од тих „религијских привезака“ изворног духовног правца, заслугом наших „интелектуалаца“, „учених људи“ и „духовњака“, тако да данас готово да немамо ни један траг изворног духовног правца, и ако га имамо све се свело на испразни фолклор слављења славе без икакве дубине и духовног садржаја, све се свело на ждрање, опијање и подсећање на минуле доживљаје и догодовштине из живота, ко је ским и шта урадио, ко се разболео, ко се оженио/удао, ко је умро. Да је откорењивање опасан пут без повратка, ако се на време не заустави, показује нам садашњи тренутак, јер ускоро наше најмлађе генерације, заслугом екумениста у врху СПЦ, неће знати ни ко је био Свети Сава утемељивач наше неизворне хришћанске религије, а шта онда рећи о оној изворној, која по ЈЕЗИКУ видимо задире у прастара ведска времена?
Није нам као народу лак пут повратрка својим пра изворним коренима и идентитету, али треба га започети, препородити се идентитетно путем раскринкавања наше лажне историје, осветљавањем праве, изучавању нашег језика, упоређивајући га са санскритским, онако како је тај пут зацртала наша Посвећеница – Бранислава! А кад неко то крене да ради као она, целим својим БИЋЕМ и ЗНАЊЕМ, стекне се увид да је србски (са доста заборављених речи и појмова, без туђица, са речима којих нема у речницима, али су живе у народу) и санскритски језик, један те исти јези, што је у једном моменту и сама Бранислава рекла објашњавајући сродност србских и санскритских речи: „Ма, нема… српски и санскрит, то бре исто… „
Суштина која одређује истину да је ЈЕЗИК=БИЋЕ одређује оно што је Бранислава рекла: „Језик излази из мишљења, мишљење се образује помоћу језика…“
Мисао ствара реч, реч се враћа ка мисли, и кад се из употребе избаце многе речи, по мери сакаћења аутентичног језика србског народа, будући да о њему овде расправљамо, смањује се и опсег мишљења и способност размишљања у корелацији са стварношћу, проницањем у њену дубину и суштину, у њеном схваћању, у филозофском погледу на њу, у овладавању многим знањима, будући да је основна перцептивна „алатка“ код човека за то ум, који се непрекидно изграђује, надограђује, унапређује или назадује, у међусобној сродности, зависности и утицајности на релацији односа СРБСКОГ ЈЕЗИКА и МИШЉЕЊА, УМОВАЊА.
Поготову је најпогубнија ствар када се нека оригинална србска реч која означава неки свеобухватни појам, избаци из употребо до заборава, замени неком неразумљивом туђицом, или допола схватљивом, чиме се поремећује већ урођени опсег мишења, размишљања и схватања стварности (базирано на основу оригиналних и одмах схватљивих појмова урођеног СРБСКОГ-ЈЕЗИКА-БИЋА, којих сада нема) онога што неко писаном речју или својим говором, беседом жели да објасни, саопшти. Дешава се, то је свима нама познато, да када србски ум чита неко штиво са доста неразумљивих или допола јасних туђица, а тога је све више и више… нит спознаје и ПАЖЊЕ се константно ремети, тако да том уму, да би све правилно разумео и схватио, потребно да поред себе има стално лексикон страних речи и израза, да га држи отвореног, па кад тако уз утрошено време за читање лексикона разуме ту туђицу, да се поново врати на читање претходног штива које је већ започео, не би ли га коначно и потпуно разумео. Међутим, та нит спознаје се никад не би изгубила када би цело штиво било у духу урођеног СРБСКОГ-ЈЕЗИКА-БИЋА, она би имала свој нераскидиви ток са далеко већим потенцијалом за спознају, у датом моменту, готово тренутну. По мени, што је дебљи лексикон страних речи и израза, што више има речи у њему, то је веће сакаћење и губљење знања властитог ЈЕЗИКА-БИЋА, јер какав је то језик, не само србски, ако ти мораш стално поред себе да имаш дебеле лексиконе страних речи и израза, да би користећи их схватио нешто? Или, пак, мораш да их узмеш у руке и ишчитаваш стално док по принципу аутоматизма не схватиш све туђице, не би ли тако без лексикона ишчитавао неко штиво или значајан спис, да не би изгубио нит разумевања и спознаје онога што читаш, или кад слушаш неког говорника. Међутим, чак и тад, по мени, ти губиш основну матрицу идентитета која се добија рођењем у ЈЕЗИКУ-ВИЋА неког НАРОДА, СРБСКОГ у нашем случају, ти си као тада нешто схватио, али изгубио си себе, свој идентитет, прилагођавајући се уз помоћ туђица другом ЈЕЗИКУ-БИЋА.
Ово су суптилне ствари, али постоје људи који ово до савршенства знају, свесни су свега… Наравно, мали је број људи који потпуно овладају лексиконом страних речи и израза, туђице многе, да кажем „избацију из такта“, јер константно морају да преврћу лексиконе не би ли схватили оно што читају, па одустају од читања неког штива са доста туђица, или га површно прочитају, али тада губе схватање и разумевање праве поруке и знање које одређено штиво носи, јер нису разумели правилно туђице, или их уопште нису разумели. Тако се, са доста туђица у језику, губи способност и опсег мишљења и разумевања, будући да су свеобугватни појмови носиоци неких кључних карика, везивног ткива ка знању и разумевању читаног штива. То се дешава зато, мислим да то најбоље знају неуро-лингвисти, јер неразумљиве туђице уносе нервозу у урођено ЈЕЗИК-БИЋЕ, све више људи одустају од читања неких значајних штива, „јер је то компликовано“, чак и одвраћају човека од размишљања и умовања, будући да губитком и заборавом урођеног богатства речи и појмова из УРОЂЕНОГ-ЈЕЗИКА-БИЋА, ум атрофира, губи способност мишљења и размишљања, губи вољу за умни рад, за умовање (поготову данас, реч и мисао се губи и нестаје, бива прогутана царством визуелних импресија електронских медија, интернета…) будући да је за рамишљање, умовање и схватање нечега потребан ВОЉНО УЛОЖЕНИ УМНИ РАД, константан рад и кретња умне енергије, иначе ум атрофира.
Истоветна је ситуација када се ради о читању неког штива, као и слушању неког говорника са доста туђица и неразумљивих фраза, па отуда имамо честу реакцију да особа каже: „Е, ништа га нисам разумео, али види се да је паметан ?!„
Ако хоћеш да створиш идиота, створио си га, јер многи наивно „мисле“ да ако неко у говору користи њима недовољно разумљиве и схватљиве појмове, фразе, или их уопште не разумеју, да се у том случају само по себи подразумева да је особа паметна, јер користи речи из лексикона страних речи и израза, њима неразумљиве фразе, итд… а они то нису савладали, па је стога „та особа паметна“. То може да буде дакако и тачно, али и погрешно, тип може да прича бесмисленом испразном реториком, са неразумљивим фразама и појмовима који уопште немају никакву градивну везу са оним што причају, немају СМИСЛЕНУ СРЖ за схватање и разумевање, цео „велики говор“ је права будалаштина, али тип добија аплауз идиота који ништа не разумеју, „мислећи“ да је овај „велики мудрац“, „велики говорник“. Такву врсту „мудрујаштва“ користе стопроцентно наши политичари. Истинско схватање и разумевање јасно је само у оним моментима када је у континуитету, оном ко чита неко штиво или слуша неки говор, све разумљиво, одмах и сада, свака реч, појам, фраза, под условом наравно да је све смислено, са богатством мноштва различитих речи и појмова; ЈЕЗИКА-БИЋА!

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #6 послато: Јануар 19, 2016, 01:11:37 поподне »
        II
Суштина изучавања србског језика, паралелно са санскритским и његове сродности са србским, лежи у пописивању заборављених речи из србског језика које су још живе у народу настањеног у селима, али их нема у србском речницима. Савет ка таквој врсти трагалаштва Бранислави је дао њен професор Стојановић, а сама Бранислава нам је споменула неке примере, из торлачије, навешћу један. Бранислава Божиновић: „На пример, у санскриту ћете наћи да се стеница каже „ТИТИБА„, а торлаци кажу „ТАТАБА„.
Не знам колико је на том плану урадила Бранислава и наши санскритолози, да се из нашег народа по селима попишу све могуће речи које су они упамтили путем усменог преношења с колена на колено, а нема их у нашим речницима, јер још мало па ће та генерација изумрети, заједно са селима. Наша интелигенција одавно некритички све што стигне са запада слепо прихвата, а источна мисао сродна нашој готово да је заборављена, зато и немамо тимове стручњака који би радили на проучавању санскрита, који се код нас на прсте могу изборојати, а то су по подацима са сајта „Пешић и синови“ поред Браниславе још и: Павле Јевтић, Радмило Стојановић и Радивоје Пешић, отац Весне Пешић.
Међутим, ипак их има и данас, овој групи србских санскритолога додајем и једног великог познаваоца биљака и здраве органске исхране, то је Мирјана Петровић, санскритолог и преводилац са санскрита. Нешто о њеном познавању санскрита и веда можете погледати у емисији: „Космос: Чему нас уче веде„. Многима ће вероватно бити интересантан детаљ на који је Бранислава указивала објашњавајући сродност србског и санскритског језика, што је заиста индикативно, јер је доста распростраљено у нашем народу, а то је да су наше псовке и називи расплодних органа истоветни са истим у санскритском језику. Да има прегршт речи из нашег језика које су сродне са санскритским говори нам један детаљ, када је Бранислава говорила о својој првој књизи речника: „Знате, ова књига коју сам ја написала, прва књига речника… Толика би се књига могла написати само о једном корену санскритском и изведеницама из њега, и сродности са српским„. Једна стара санскритска реч, односно појам, још из доба веда: „МАЈА“ има значење: обмана, илузија, што је истоветно са нашим изразом за обману и илузију: „заМАЈАвати“… па зато често користимо тај израз кад некоме желимо да скренемо пажњу да нам не сеје разне илузије и обмане: ‘Ма немој бре више да ме „заМАЈАваш“…’ или… ‘Доста смо се „заМАЈАвали“…’
Желећи да обогатим овај текст са што више података о сродности србског и санскритског језика, посебно онима који су заинтересовани да крену истраживачким путтем, трудио сам се да нађем што више података, да их линкујем, да их што више има на једном месту, у једном тексту, па тако наиђох на Scrib сајт на коме се може наћи електронска верзија првог тома Браниславиног српско-санскритског речника. Линк ка тој веб страници је овде», а са овог» линка можете скинути речник, има 166 страна.
Издвајам неке интересантне детаље: „Реч две о турцизмима. Ово варварско племе упало је у Индију готово три века пре Косовске битке, где се сусрело са цивилизацијом на врхунцу и обогатило језик позајмицама из санскрта и од њега насталих живих језика. Већина речи које Вук Караџић и лингвисти после њега називају турцизмима, заправо су турске позајмице из Индије. За овај увод нека као аргументи послуже: кабадахија, диван, ат.
Већина српских речи везаних за религију као што су: црква, кандило, олтар, пост, бог, вишњи и многе друге, налазе се у санскрту заједно са националним обележјима: свилен јелек, антерија, опанак. Мислим да је дошло крајње време да се ово зна! Не знати то, а усуђивати се на расецање српског бића ради олаког доношења закључака по којима он јесте оно што није и није оно што јесте, значи нехатно се и безобзирно односити и према своме народу и према самоме себи.“
————-
„У свакој егзистенцијалној кризи и поготово оваквој у каквој се нашао српски народ, из бројних разлога и особито ради подршке идентитету, актуализују се трагања за коренима. Према мојој обавештености и оцени она се врше на два неприкладна начина. Првим се пребира по адвентивним коренима, по онима који су избили пошто је српски народ преведен у хришћанство и добио азбуку, ушавши тиме у историју; дубље од тога његово стабло се калеми на византијски и чак на семитски корен. Други начин је неопростиво романтичан, препознавање фонетских сличности измеñу имена неких географских локалитета, пошавши од Ганга па наовамо, са српским речима, изводећи из овога произвољне закључке о старости и кретању Срба. Српство има српски језик, а ако је биће језик, како то песници и лингвисти кажу и ако је он најближи рођак санскрту, онда се дубина српских корена мора мерити језиком. Само санскрт може бити еталон, а Рг- веда циљ трагања за најдубљим српским коренима. Моја истраживања показују да се сродност два језика очитује на том најдубљем, доступном слоју.“
————-
„На крају, изражавам дубоку захвалност моме покојном оцу Светиславу Божиновићу који је неговао моју интелектуалну радозналост и упозоравао ме да не будем лаковерна, професору Радмилу Стојановићу који ме је учио санскрту и Аруе Волтеру који ме је упутио да на насиље и понижење узвратим иронијом и цинизмом, јер не умем да очувам духовни мир на начин како то учи Индија: зато и даље остајем „крај ногу“ великих учитеља Jadžnjavalkje и Buddhe, без наде да ћу досегнути оно што су они називали знањем и просветљењем. Најзад, али не и последњи, ту је и мој издавач, коме у највећој мери захваљујем за подухват изношења ове књиге на светлост дана.
Мај 2000 године. Београд и Вражогрнац „
Оно што Бранислава није довољно појаснила у овој емисији, јер не може се све ни рећи у пола сата, може се наћи у предавању њеног професора Радмила К. Стојановића, које сам дао на увид, где Вида Томић која је правила интервју са њим каже: „у српском језику, као и у санскриту, не само да постоје мноштво речи, са истим значењем, него и граматички склопови су исти, али, оно што је још важније, начин мишљења мисаоних структура санскрита, идентичан је са начином мишљења српског језика. Наравно, онда кад се он његује и поштује. Професор Радмило Стојановић, цео свој радни век посветио је овим питањима…“
Бранислава се с правом пита: „… Тако да су се код нас у свести помешали разни утицаји, и колико ће српски народ да остане српски народ, и да одоли свим тим разним калемарским захватима, ја то не могу да вам кажем, мада је штета да такав ентитет пропадне, јер је ширина његовог видика, много већа. ( ову реч за једну струку нисам добро чуо, почиње са „Са…“ то је на: 16:30…) и лингвисти кажу од граматике, структуре граматичке, зависе опсег мишљења и колико се нешто може мислити, ако се нешто може мислити. Да, ово је право питање за све нас, јер смо на историјској прекратници, најтежој и најдраматичнијој, управо из разлога што смо се стално одкорењивали од самих себе, тако да можемо поставити питање: „Има ли у Србији уопште Срба?“ Ако под хитно не доведемо на власт истинске србске патриоте које ће извући нацију из беде и свакојаке кризе, укључујући и идентитетну, ми ћемо као народ нестати! Кад доведемо на чело Србије србску власт, треба посебно оформити тимове разних стручњака: историчара, лингвиста, санскритолога и свих осталих потребних, тако да се паралелно изучава наше пореколо путем језика и кроз историјске списе, да се потпуно оголи и раскринка наша лажна историја, а светлос дана да угледа истинита! Неке ствари из фалсификоване историје су и раскринкане, на научни начин, у том контексту поменућу само Порфирогенитов фалсификат, о тобоже „великој сеоби народа“ по коме су се Срби наводно доселили на Балкан 626 године. Да је тадашња „велика сеоба народа“ у техничко-физиком смислу била немогућа, доказује у једном делу своје књиге: „Континуитет Винчанске цивилизације“ (од могућих хиперборејских корака до данас)“ Драгољуб П. Антић. Тај део можете скинути и прочитати, а можете га прочитати и са овог линка».
Потребна нам је једна свеопшта духовно-национална катарза и чишћење, посебно ће бити потешкоћа код Срба православних хришћана, јер нам је хришћанство вештачки накалемљено на Србско Право-Славље Живога Бога. Наравно, то је разумљиво, у свеопштем разбијању свеопште србске, националне и културно-духовне самосвесности, идентитета,Светосавље нам је сада једини чврсати ослонац по чему се идентификујемо да смо ми, ми… отуда и страх код православних хришћанских Срба да се и то не изгуби као идентитетни ослонац, као „сламка спаса“ на путу испитивања и истраживања наше изворне духовне стазе од које смо се одкоренили. Дакако, на том путу самоосвешћивања никако не требамо одбацити тренутно Светосавски правац, већ се држати њега на путу освешћивања нашег истинског духовног кода, и када нам изворна духовна стаза буде потпуно јасана, треба је понудити народу, без обавезе да се то по сваку цену мора прихватити. Не, треба ценити и поштовати обичан ум, ум из народа, све му потанко и лепо објаснити и дати да то сам проучава, и ако сматра да је то-то, он ће се сам вратити том изворном духовном правцу. Супротно томе, ко од срба православних хришћана то не жели, нек се држи хришћанског православља, битно је да нам је свима заједничка окосница национално-идентитетна, да знамо ко смо и шта смо, али коначно, на крају крајрева, духовност и спиритуалност је лична ствар, тако да у нашој нацији могу да кажем „пуноправно да битишу“ и они Срби којима је духовни правац рецимо медитација, будизам, јога, или шта већ неко увиди да му одговара као духовни правац, или нешто потпуно ново». Уопште не видим проблема да са свим тим србским духовним групацијама буде проблема, да су наводно неки у духовном смислу јеретици, отпадници, а неки „они прави“, јер сви су они Срби, то им је заједничко и тога се треба држати, те окоснице у културно-националном идентитету, укључујући и Србе атеисте, и они имају права да верују да Бога нема и да тако перцепирају стварност.
Погледајно Индијце, од њих можемо учити, њихов највећи духовни правац је хиндуизам, али постоје и индијци који су муслиманске вероисповести, затим хришћани, оба усмерења, и католичког и православног, али зато њихова најборијнија хиндуистичка популација не напада и дискриминише индијце муслимане и хришћане, попут нас, да су „продали веру за вечеру“, „да су отпадници“, „јеретици“, да су мање индијци него они, јер сви се држе основне идентитетне окоснице да су сви ону за овоземаљске прилике равноправни индијици са истом културном матрицом. Будимо једном и ми мудри…
Овај невероватно драгоцен и важан подухват израде и сачињавања тротомног српско-санскритског речника обично годинама раде тимови људу од по 50 до 100 стручњака, али као што рече сама Бранислава, да уради овако нешто сам самцит може само Србин, пун ентузијазма и љубави за оно што ради, не штедећи ни себе ни време, па макар његово дело и не угледало светлост дана. Да је то тако, види се из ове емисије, то је невероватно колико се из сваке Браниславине речи, покрета, гестикулације, погледа… осећа и уочава огромна енергија, ентутзијазам и љубав за оно што је тако посвећенички радила, темељно проучавајући санскритски језик, упоређујући га са србским речима, уочавајући сродност невероватно великог броја србских речи са санскритским…
Нажалост, код нас постоје тимови људи, на државном институционалном нивоу, који годинама константно раде да избришу сваки истинити идентитетни историјски траг о Србима, о њиховом језику. На срећу, и захвалност издавачкој кући „Пешић и синови“, иако је умрла 2004. Бранислава Божиновић је по свом величанственом делу, у срцу србског народа присутна, бесмртна и вечна!

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #7 послато: Јануар 19, 2016, 02:12:43 поподне »
www.vedskaakademija.rs

Санскрит Као апстрактан појам језик је систем знакова који се користи за говорну делатност. Језик је организација говора, а језична делатност један је од облика човекове комуникацијске методе. То је један облик система. Структура језика је мрежа релевантних односа између језичних знакова. Давно, пре пар хиљада година, једна цивилизација са севера (данашњи Иран, Афганистан) полако се вековима премештала према данашњој Индији. Та цивилизација била је ведска или Аријска нација. Била је то високо развијена цивилизација, премда потпуно неписмена. Да, била је неписмена. Фасцинантно је то што су се сва ведска дела преносила искључиво усменим путем, и то памћењем и свакидашњим рецитовањем до данашњих дана. Доласком Муслимана полако су почели записивати оно што су рецитовали (данас је то хрпа књига). Та цивилизација ни грађевинама није придавала неки значај. Како су се селили, тако су за собом остављали грађевине у којима су живели, а које су временом нестале, премда су биле савршено изграђене (по Јyотисху и Стапатyа Веди - Васту). Једино што су стварно користили, чему су придавали велики значај и што су сачували до данас био је језик. Тај језик био је Санскрит. Све церемоније и различити обреди били су на Санскриту. Тај језик је и данас једнако жив као што је то био и некада, али га говори пуно мање људи. Није се променио баш ништа. Сви језици се мењају кроз векове, но Санскрит се не мења. Какав је био пре пар хиљада година такав је и данас. На пример, тешко бисмо разумели српски или енглески језик какав се говорио пре 100 година. А сигурно не бисмо разумели како се говорио пре 200 или 500 година. Дакле, језици су склони промени, усавршавању, прилагођавању друштву и времену. Но Санскрит се не прилагођава ни друштву, ни времену. Сви језици су се развијали кроз векове и још се увек развијају. Санскрит се није никада развијао, нити ће се икада развијати. Одакле онда долази Санскрит? Каже се да ако заронимо дубоко у медитацију (јако, јако дубоко), можемо чути звукове од којег је сачињен Санскрит – то су звукови у облику слова који се називају мантре. Мантре су звукови од којих је сачињен језик Санскрит. Те звукове пре или касније свако чује на свом духовном путу, без обзира којој религији или духовном правцу припада. Ако је човек истински трагалац за истином, онда без обзира на његову вероисповијест или боју коже, без обзира на све, ако иде све даље и даље према самоостварењу, на једном нивоу ће чути звукове од којих је сачињен Санскрит, а то су мантре. Најважнија од тих мантри или звукова је АУМ (чита се ОМ). У звуку АУМ све је речено и све се налази у семену те речи. Онима који су мудри довољно је чути реч АУМ па да им је апсолутно све јасно. Но знамо да нисмо сви једнаки, и немамо сви једнако прочишћени нервни систем, то јест не можемо сви схватити ту атомски збијену и шифрирану реч АУМ. АУМ је кристална чистоћа које се кретањем (вибрирањем) унутар себе умножава и ствара остале звукове. А знамо да је звук вибрација. Кад свако слово спозна оно друго слово и кад се она спознају међусобно, настају четири зрака светла или четири основне енергије знања које се на Санскриту називају Веде. Реч Веда на Санскриту означава чисто неокаљано знање. Древни индијски језици су ведски и Санскрит. Називају се староиндијски језик. Никада нису били пучки језици него дотерани и стилизовани за књижевну употребу. Ведски језик је језик брахманског култног ритуала. Чувао се од спољних утицаја и неговао у круговима виших каста које су били искључиви носиоци аријске културе. Саṁхите (ведске збирке) су настале око 1.300 г. пр. н. е., но записане су много касније (10. век). Најстарија је Ригведа. Ведски је, дакле, језик ране аријске литургије, тј. језик Веда – првог књижевно-религијског израза у Индији. Санскрит је млађи књижевни језик. Назив санскрита значи 'уређен, правилан, састављен'. То је језик класичне индијске књижевности и културе. У односу на ведски, постоје само одређене квантитативне, али не и типске разлике. Санскрит је на пример укинуо ведске дублете, уредио је ведску бујност облика, увео артифицијална нагласна правила итд. Санскрит је језик бројних Махāбхāрата и Рāмāyана дела епске, класичне и стручне књижевности. На њему су спевани велики епови; те написане пурāне и бројне тантре. Стари Индијци себе су називали Аријцима, но тај термин никада није била национална (етничка) или расна одредница (злоупотребљен у нацизму). Ипак, сусрећемо га у неким данашњим именима држава индоевропских народа. Именица Арyа (м) значи господин, господар. Из њега је деривиран придев āрyа што значи племенит, узвишен, племић. Из њега се пак ствара генитив множине āрyāṇāм 'од Аријаца' што означава простор на којем су Аријци живели. У постведском раздобљу, Санскрит се и даље говорио на дворовима и међу ученима (śиста). Класична Санскритска књижевност је по свом друштвеном статусу дворска. Класична драма показује управо социолошку расподелу језикā. Санскрит су говорили брахмани, учењаци, мудраци и краљеви. www.ведскаакадемија.рс Најстарију сачувану Санскритску граматику по имену Астадхyāyī (Осам одељака) написао је Пāнини око 500. г. пр. н. е. Састављена је у стилу сūтра, па се још назива и Śабдāнуśāсана (Расправа о речима). Писана је на веома домишљат и систематичан начин. Сажета је на 4.000 правила подељених у 8 поглавља. Више од 2.000 година вредела је као темељ за учење Санскрита. Други велики граматик био је Кāтyāyана. Написао је примедбе (вāрттике) на Пāṇинињев рад. Трећи велики граматик био је Патаñјали. Написао је дјело Махāбхāṣyа (Велико тумачење) у шта је укључио бројне коментаре, како своје, Кāтyāyанине, тако и других граматика. Касније су се све до 13. века писале бројне граматике. И новоиндијски језици имају више развојних нивоа. Старохиндуски, старобенгласки и сл. говорили су се до 16. века, а потом се развијају савремени облици новоиндијских језика. Има их много и јако је тешко пронаћи јасну границу између језика и дијалекта. Након стицања независности од Британске колонијалне управе 15. августа 1947., Индија је подељена на савезне државе и територије управо према језичној основи, а њен Устав признао је неколико службених језика. Број држава, територија и службених језика често се мењао. Данас има 28 савезних држава, 6 савезних територија, 1 територија главног града и 18 службених језика, међу којима и Санскрит (премда се више не говори). У Индији се говоре бројни други језици и њихови дијалекти. Може разабрати петстотињак. Отприлике у 3.веку п.н.е, развило се писмо брāхмī, такођер познато с Аśокиних натписа. Вероватно се развило из феничког писма. У 3. веку брāхмī је потпуно потиснуо каростхи. У 4. веку из брāхмīја се развило писмо гупта (или средњоазијски брāхмī ), а од њега се развило писмо нāгарī. Најстарији текст је написан у 7. веку. Из њега се у 11. веку развило и деванагарско писмо деванāгарī и на њему су први пут записане Веде. Порекло речи деванāгарī није сасвим јасно. Може значити градско писмо (нāгара – град) или писмо брахманā Нāгара из Гуђарата. Деванагарским писмом пишу се Санскрит (као и ведски и пракрти), хиндуски, маратхски, конкански, непалски и кашмирски.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #8 послато: Јануар 19, 2016, 02:14:04 поподне »
Санскрит
Санскрит је један од најстаријих језика на коме су записана значајна размишљања древног истока, нарочито Индије.
Оно што се зна о народу који је говорио тим језиком је да су се након кратког боравка на Памиру-Каракорум висоравни на око 6000 м, једном од 10 врхова Хималаја, спустили у Персију- Иран, а једна група је из Персије дошла у долину реке Синдху, данашњи Инд, у Индију где су се и задржали.
Захваљујући Панинију који је пописао језик како би га сачувао, јер су се домородачки језици почели мешати са њим, настала је граматика тога језика. Језик је био завршен, добро сложен и спреман за употребу и на њему су написана сва индијска дела. На санскритском језику је написана света песма Бхагавад гита која је, може се рећи, Библија за свакога Индуса. Пошто је тај народ био светле пути, домороци су их назвали Деванагари, што би у преводу значило светлопути грађани, а Деванагари бхасха значи језик светлопутих грађана.
И дан данас се индијско званично писмо зове деванагари.
Европа је прихватила Санскрит у 19 веку. У том периоду су научници истражујући древне народе и цивилизације дошли до закључка да се корен свих индоевропских језика налази у санскриту. Санскрит обилује богатом морфологијом, једноставном синтаксом, чистотом гласова, како вокала, тако и консонаната.
Српски језик је веома повезан са санскритским језиком. Наша богата граматичка структура, прецизно изражавање, као и чистота нашег говора прати све одлике санскритског језика.
У доба Доситеја конструкција реченица српског језика је била у великој мери слична као и у санскриту.
САЗНАЈТЕ ВИШЕ И УПОЗНАЈТЕ СРПСКИ ЈЕЗИК КРОЗ ПРИЗМУ САНСКРИТАУ ШКОЛИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА“ОБЗОР”
Предавачи:
•   Почетни курс – Љиљана Цицовић Ђуровић;
•   Напредни курс – Мирјана Петровић.
Предавачи су ученици господина професора Радмила К Стојановића – математичара, филолога и истакнутиг санскритолога.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #9 послато: Јануар 19, 2016, 03:53:54 поподне »
Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник
Бела Србија –
Земља Бога Стрибора
Срби су Небески Народ!
Да ли је случајно изречена ова песничка крилатица, и да ли уопште постоји случај?!
Да ли ико може, са становишта било које духовне науке, да разјасни сам случај?!
Зашто су управо Срби, а не неко други, тај Небески Народ!?
Шта се скрива у дубинама сећања и памћења, тамо негде иза умног појимања ове песничке пра-слике?
Иза свега, што се Умом појмити може, стоји Предање, Мит, Пра Сећање, Пра Памћење.
Срби су, уистини, Небески Народ!
Подразумева се, да се овде имају у виду Они Срби који Бићем својим и Суштаством Јесу Срби!
Знамо одавно, да има Срба и Срба!
Неки су само привидно Срби.
Кад кажем привидно, мислим на светлосни запис, на Душу и Дух Пра Србства!
А сад о Предању.
По Тајинственом Предању ВедСрба,
Њихови су Преци Стриборјани –
изравни, непосредни потомци Богова, илити Оних Који Су Се Низвели Одозго.
Онај Који Се Низвео Одозго, зове се Аватар, Ветар!
Колико је, не само звучне, већ и заумне сродности између речи Аватар и Ветар!
Исто је рећи Аватар и Ветар!
Исти је ритам, иста музика, исти смисао, исто суштаство речи!
Што значи, ако следимо смисао Бића Језика, Срби су Народ Ветар!
Да ли су Они, уистини, То?
Наравно да јесу!
Народ Ветар, то песнички значи, да су Срби Дошли На Ветру!
Србска Душа јесте Ветар.
Бели Ветар.
А Ветар јесте Етар!
Заиста, лагана, лепршава, флуидна, етерична Душа.
Душа Од Светлости.
Ону историју илити хисторију, коју сте учили у школи, одмах заборавите!
То су све саме лажи Људи Рептила.
Уосталом, реч хисторија сродна је веома речи хистерија!
Што значи, да сте ви у школи учили хистерију уместо Повеснице!
А сад, уместо хистерије, почните да учите Повесницу!
Пра Србску Повесницу!
Посвесница, од речи ПоВест, има дубље заумно, онострано, божанско значење!
На Крајњем Северу, где је Бели Пупак Света, обитавала је негда Стриборија илити Бела Србија – Земља Бога Стрибора!
Тада су Сви Срби имали живо сећање и још живље памћење на своје Божанско Порекло.
А када су, после многих векова, сишли са Стриборије и спустили се на Земљу Елма, онда су, сликовито речено, почели да губе памћење!
Да губе памћење о својему Божанском Пореклу.
Само се у неким судбоносним тренуцима Срби присете да су Народ Ветар, и тада стану да призивају Своје Богове и Велике Претке!
То се догодило и пред Косовску битку!
Оно што се зове Косовски Завет, то је уистини Пра Србски Завет Богова и Предака!
Тада су Посвећени Срби, Ратници Светлости, обновили давно заборављени Завет са Србским Боговима.
Србски Витезови Змаја знали су, и живели, Завет Пра Србских Богова!
Србски Витезови Змаја знали су, и свим Бићем својим живели, сва она Тајна Знања ВедСрба, о којима је негда беседио, а у песничким сликама, Никола Тесла, Син
Светлости Бога Перуна!


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #10 послато: Јануар 19, 2016, 05:26:08 поподне »

                                                                                                            Европо, чуј, и памти!

Има нас Срба!
Има нас Срба, који знамо ко смо и чији смо!
Има нас Срба, који знамо одакле смо пошли и куда и зашто идемо!
Има нас Срба, који памтимо своје Велике Претке, и који се поносимо и дичимо пореклом својим!
Има нас Срба, који се држе божанске осе и корачају Путем Срца и Душе!
Има нас Срба, који љубимо Род и Родну Груду, и за које је издајство Рода и Отачества страшније и од саме смрти!
Има нас Срба, који љубимо Језик свој и Писмо своје, и који се никада нећемо одрећи Језика и Писма ни за сва блага овога света!
Има нас Срба, који Слободу и Живот са Смислом љубе изнад свега, и који ће пре умрети од глади и студени, него ли се одрећи Слободе и Живота са Смислом!
Има нас Срба, који знамо да је на Србство и Србију ударила најмрачнија сила овога света, да сатре и затре Србство и Србију, и да десет милиона Срба не може да се одбрани од милијарде демонских и рептилских хорди!
На сваког Србина, од најмањег детета па до стогодишњег старца, насрће стотину звери и бесова у људскоме обличју!
То никада није било, нити ће икада бити у повесници човечанства и у памћењу Мајке Земље!
Европо, чуј, и памти!
Има нас Срба, који се дивимо великим песницима, великим уметницима, великим личностима европским, и који поштујемо и ценимо високу културу Европе!
Да, Европо, има нас Срба!
И, управо стога, нећемо се одрећи ниједног слова Светиња Србских, ни Рода ни Родине, ни Језика ни Писма, ни имена ни презимена својега! …
…Европо, ако раскомадаш и разориш Србију, и ако је тако ојађену и понижену угураш у своје тамничине и у логоре смрти, има нас Срба, који ћемо тада, у Духу својих Великих Предака, кренути на Пут без повратка, да се у Небесној Светлости сретнемо са својим Великим Прецима, који су умели у трену да разлуче битно од небитног!...
…Не знам, Европо, да ли ће ово писмо икада стићи до тебе, али, свеједно и ако не стигне!
Знам да ће зацело стићи до оних који долазе, који морају доћи, из једне Будућности у којој ће Истина бити сушто име за Бога!
                                                                                                                                                                                                        - Драган Симовић

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #11 послато: Јануар 19, 2016, 05:31:10 поподне »
 

                                                                                                                              (ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

                                           1

У Ирију наших Божанских Предака, има места само за оне који се боре.
Само за оне који се својим слабостима не подају.
Само за оне који се никада не предају.
Само за оне који никада од Живота са Сврхом и Смислом не одустају.
Само за оне који се из дана у дан, из трена у трен, боре за Живот са Сврхом и Смислом.
У Ирију нема места за оне који пузе, бауљају и гамижу.
За себичне и саможиве, за подмукле и потуљене, за кукавице и страшљивце – не! за њих нема места у Ирију Сварогову.

                                                2

Има Срба и Срба.
Има их различних и разних.
Има их свакаквих и никаквих.
Од свих знаних и незнаних Срба, најмање је расних, аријевских Срба.
Али их, ипак – има!
И довољно их има.
За један Нов Почетак, са Сврхом и Смислом – има сасвим довољно расних, аријевских Срба.
За један Нов Почетак, не било Где и било Када, већ управо – Овде и Сада!

                                                   3

Не гледај шта су и колико су други учинили; већ гледај шта си Ти, и колико си Ти, за Себе и Ближње Своје учинио.
Други могу бити овакви и онакви, могу свакојаки и никакви бити – то није Твоја брига! – гледај на Себе, и следи Властити Пут!

                                                  4

Није наш заклети враг толико моћан, колико смо Ми постали немоћни.
Ми смо постали немоћни, зато што смо желели да постанемо немоћни.
Ми смо изабрали НеМоћ уместо Моћи.
Немоћни смо, јер све што смо годинама и вековима чинили – чинили смо да будемо немоћни!
Да смо изабрали Моћ, онда бисмо и били моћни.
Кад кажем Моћ, онда имам у виду Дејства Богова и Предака.
То није моћ о којој јудео-кршћани говоре.
То је Моћ из Виших Духовних Светова.

                                                  5

Ми се вазда изнова рађамо.
Ми долазимо и одлазимо, и поново долазимо.
И то траје, и траје; и траје, и траје, и траје…
Без Почетка и Свршетка.
Нема Почетка и нема Свршетка!
Само траје и траје, врти се и врти…
Све у-Круг, Све у-Коло Сварога.
Од наших Дела зависи наше поновно рођење.
Каква су наша данашња Дела, такав ће бити и наш сутрашњи Живот.
Спрам Дела наших и Живот наш!
Нема спавања, нема ленствовања, нема дембелисања.
За дембеле ни у Најдоњим Световима места нема!

                                                   6

Да би нам било Добро, ми морамо да мислимо Добро, да осећамо Добро, да живимо Добро.
Али, не да мислимо, осећамо и живимо Добро само за Себе (себично и саможиво), већ да Добро буде Добро за Све!

                                                  7

Аријевац!
То значи Човек племенита, узвишена, господствена и божанскога Духа.
Аријевац је онај који се бори за Лепоту и Доброту, за Истину и Правду.
Аријевац је онај који се никада не предаје, и који се не плаши никаквих непријатеља својих.
Аријевац је онај који не чини зло и насиље, јер је свестан да је духовно надмоћан.
Аријевац је онај који, на Правди Бога, штити слабога и немоћног – од рђавих и злих људи, од човеколиких звери.
Аријевац је онај који је свестан свих својих животних токова: од Почетка-без-почетка па све до Свршетка-без-свршетка.
Аријевац је онај који је, на Беломе Ветру, дошао Одозго, из Језгра звезданих јата, по задатку Белих Богова, да припомогне духовном уздизању нижих човечанских и људских раса.
Свако друго тумачење Аријевца јесте –
или из незнања или, пак, злонамерно!

                                                                                                                                                                                                                 - Драган Симовић



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #12 послато: Јануар 19, 2016, 06:34:14 поподне »
На крају, да овај завршетак почнем мотом из моје књиге:

Куд год да одеш,
Не заборави одакле долазиш.             
Да порекло своје знају
требало би рећи деци
одакле су, откад трају,
како им се зову преци.

ОТАЦ има свога оца
у недоглед, све по реду,
свако има свога деду
и тај ДЕДА има деду.
       
______________________________________________

Од давнина се зна да код српског народа, постоји тзв. стара и "незнано" зашто непризната школа историје српског народа и нова школа која почива на "научним" бечко-берлинско-нордијским основама. Ако се неоправдано не верује старим изворима, оправдано можемо посумњати и у податке о почецима досељавања Срба на Балкан у 6. и 7. веку. Код Срба је увек постојала нека традиција, често повезана и са неким митовима и легендама, као што је случај и са Ведама и санскртом, са српским божанствима и у паганским временима, пре примања хришћанства. Али, оправдано се поставља питање ако се не верује "старој шкокли", откуда одједном да се овде појаве ти Срби? Многи су се упорно тврдили да негирају давну прошлост, да нам корене преместе у нека новија времена, али, чему брисати и оно што је бар донекле познато? Као што сам у мотоу своје књиге навео, сви се трудимо да својим потомцима оставимо бар у сећање како су им се звали преци, бар деда, прадеда, чукундеда... И то је лепо.
И овај наш портал "Порекло" се бави управо тиме - да продре што дубље у прошлост и назива насеља у којима су нам преци живели, а и да што даље прикаже имена наших прапредака. Наравно, и историје, обичаја, културе уопште код Срба у прошлости. Сад се поставља оправдано питање: ако нас не интересује ни прошлост, ни генетика, као што многе не интересује ни "стара школа" о историји Срба, чему постојање самог портала? За 4-5 колена о нашим прецима обично сазнамо од родитеља, а многе нажалост, даље ни не интересује. Међутим, за ове четири године постојања "Порекла", интересовање Срба из читавог света је веома порасло. Значи да је само оснивање "Порекла" оправдало своју сврху и настоји се да се што више испуне зацртани циљеви.
Зато, мислим да онима за које историја Срба почиње тек тамо од 6-7 века, да се не љуте што износим своје лично субјективно мишљење, овде нема много места. Нека се и даље баве искључиво научном историјом која се изучава по "програмима" факултета или других научних установа. Нека тамо стичу већа звања и титуле. И, само још једно питање: зашто о томе не проговори нико од наших звучних имена из Српске академије наука? Зашто нам већ вековима нашу историју пишу углавном странци? Зар ми немамо толико стручне, или да не кажем смеоне људе?



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #13 послато: Јануар 20, 2016, 12:29:21 поподне »
Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика
21. јун 2012. — Небојша
 

Мој претходни текст о пореклу Срба коју званично обелодањују (само) руси, заснован на научним истинама, изазвао је прави бум код Срба на интернету, улио им је „свежу крв“ и пут ка самоосвешћивању у откривању праве истине о свом културно-духовном и историјском идентитету, што је изузетно битно у овим најтежим временима за Србски народ, за његов опстанак, за његов препород, за његово знање о свом постојању! Текст је пренет на више сајтова и форума који се највише прате на интернету, поменућу само Васељенску телевизију и ФБ Репортер. Само на мом сајту, првог дана након објаве текста, текст је прочитало 1722 особа.
Свему томе најзаслужнији је Србски језик, његово ВЕЧНО БИЋЕ!
Фабриканти лажне историје о Србима могу фалсификовати историјске догађаје и чињенице, али не могу изфалсификовати сам језик, његово БИЋЕ које је Србски народ за свој језик успео да сачува и поред свих мутација, његову срж и бит!
У Србији постоји један Теслијански генијалан и надарен човек, човек који је у потпуности одгонетнуо и открио суштину значења и знања о Србском језику. Тај човек је из Ниша, зове се Славиша К. Миљковић, ступио сам путем телефона са њим у контакт, затражио од Славише да напише један текст за мој сајт на теми одгонетања Србског језика, тако да ми је Славиша путем поште поред тог текста послао и један обједињени видео прилог са његовог предавања на теми одгонетања Србског језика, из циклуса: „Апостоли истине“. Предавање је одржано у Београду, у хотелу Бристол.
Препуштам сада реч Славиши К. Миљковићу…
**********
Аутор: Славиша К. Миљковић
Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика
Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.
Поздрављам накнадне гледаоце мог предавња одржаног у београдском хотелу „Бристол“ 27. 11. 2010. године.
Желим овде да укажем на неке податке које гледалац треба да има на уму док прати предавање, а у вези су са нашом сакривеном прошлошћу и нејасном будућношћу наше деце.
Нашем званичном језикословљу наметнуто је мишљење (наредба!) да је србски језик млад језик који је на Стаблу језика смештен/приказан међу гранчице. Наш језик готово да нема сопствених речи јер је препун грчког, латинског, немачког, албанског, турског… утицаја. Ово ненаучно, наказно, болесно и злонамерно виђење сопственог језика и целокупног колективног памћења, довело је до страховитог разарања србског националног (материјалног и духовног) бића.
Ако овоме додамо ничим доказану тврдњу званичних историчара да смо на Балкан/Хелм дошли у седмом веку као дивља и неписмена руља геноцидно расположена према староседеоцима, јасно је одакле потиче став да „цивилизовани“ и „умни“ народи (Грци, Латини, Немци, Мађари, Турци, Шиптари…) имају право да на овој територији слободно одстрељују Србе који су, јадни и никакви, још од класика марксизма проглашени за неисторијски народ.
Највећа пошаст која је икада задесила србски народ јесте деловање наших (да ли наших?) историчара и лингвиста унутар Српске академије наука! Од оснивања Академије до данас, унутар историографије и језика, званично делују искључиво људи који су у Академију дошли крајњом негативном селекцијом и могу се описати као: високо образоване незналице, кукавички каријеристи-подрепаши, људи без части и злонамерници према србском колективном памћењу и србској колективној будућности.
Насупрот њима стоји величанствена србска истина коју ја у овом делу приказујем само кроз језик.
У првој књизи („Нови србски митолошки речник“) обрађујем близу 700 појмова из светских митологија и религија и показујем да су обрађена имена и појмови настали унутар србске језичке матрице и старе србске духовности. Полазећи од појединачних примера, у књизи показујем нека основна језичка правила на којима су утемељене србске речи.
У другој књизи („Нови србски етимолошки речник 1“) полазим од књиге „Етимолошки речник србског језика 1“ коју је издала Српска акадија наука а израдила група аутора на челу са Александром Ломом. Обрадио сам појмове које су они насловили тако што сам дао њихову етимологију, а потом дао своју. Недвосмислено сам доказао да су аутори-академичари управо онакви какве сам их описао у подвученом тексту.
У свом трећем, шестотомном, делу („Одгонетање србског језика“) кренуо сам системски. Најпре сам утврдио значење сваког србског слова; потом сам, поштујући редослед слова из старе србске писмености, утврдио значење одредница типа сугласник+ самогасник. Пример: утврдио сам значење одреднице аб, али сам одмах утврдио и значење одреднице ба (лево-десно читање) и њихове узрочно-последичне везе (видети табелу која следи). Број ових одредница јесте 200. Ово је стало у први том Одгонетања.
Потом сам кренуо у одгонетање сугласничких одредница опет поштујући редослед старог србског писма. Пример: утврдио сам значење одреднице бг, али сам одмах утврдио и значење одреднице гб (лево-десно читање); потом сам између сугласника убацивао самогласнике а, е, и, о, у и тако створене трословне одреднице сагледавао у пару, тј. баг/габ, бег/геб, биг/гиб,бог/гоб, буг/губ, тј. сагледавао их у левом-десном (узрочно-последичном) читању. Број овако обрађених двословних сугласничких одредница јесте 360; број обрађених трословних одредница насталих од сугласничких одредница уметањем самогласника јесте 1800. Ова грађа смештена је у пет наредних томова.
Шести том допуњен је трословним одредницама које се исто читају из оба смера. Дао сам значења одредница/речи које се једнако читају из оба смера. Следећи редослед слова старе србске писмености дао сам парове таквих одредница. Пример: аба/баб, ебе/беб, обо/боб, убу/буб; ага/гаг… – и тако до задњег слова. Број овако обрађених одредница јесте 200.
Укупан број насловљених појмова у делу „Одгонетање србског језика“ јесте: 32 (слова) + 200 (двословне самогласничке одреднице) + 360 (двословне сугласничке одреднице) + 1800 (трословне одреднице) + 200 (трословне одреднице које се једнако читају из оба смера) = 2592 србске одреднице. У овај број нису ушле многобројне друге обрађене одреднице које нису обухваћене поменутим системом.
Одгонетајући србски језик кроз овај систем одредница, трудио сам се да користим речи из што више мени доступних језика. Ипак, у доказивању да је србски језик Мајка Језик свих језика, поред речи из србског језика, трудио сам се да највише примера буду из следећих језика: санскрт, старогрчки, латински, јеврејски, кинески, јапански. Сматрао сам: ако се србска језичка матрица покаже као примарна у овим језицима, србски језик јесте Мајка Језик свих језика! Свако ко прочита моје књиге схватиће да сам доказни поступак извео до краја!
У мојим књигама нема ни једне стране речи!
Напомена: поред објављених књига, имам написаних књига које морају чекати објављивање целокупног (шестотомног) Одгонетања: „Србизми у француском језику“, „Србизми у латинском језику“, „Србизми у старогрчком језику“, „Србизми у јапанском језику“, „Нови србски етимолошки речник“ (томови 2 и 3). Имам грађу и за многобројне друге наслове.
Број обрађених речи у мојим књигама одавно прелази број од 100.000. Свака србска реч и сваки обрађени појам јесте необорив доказ да нам је Академаија онаква какву сам је (подвученим) описао у петом пасусу.
Ово што ћете чути унутар овог предавања само је врх врха огромног леденог брега који се зове Србски Језик, који од искона (још увек неотопљен) плута језичким Океаном створеним од Божје творне/плодне воде: река и реч јесу исто/једно: реч/речни, река/рекнем.
Србски Језик јесте Реч од Бога/Творца. Србски Језик јесте савршен, јер почива на најједноставнијиом (Божјим) правилима. Нека од њих јесу:
•   свако србско слово има утврђено значење проистекло из старе србске духовности и из виђења физичког света;
•   свако србско слове јесте својеврсни хијероглиф који својом графиком употпуњује поменуто значење;
•   свако србско слово има и бројчану вредност, тј. србским словима могу се изражавати бројеви:
А=1   В=6   К=20   О=70   Т=300   Ш=800
Б=2   З=7   Л=30   П=80   У=400   Ц=900
Г=3   Ђ=8   М=40   Ч=90   Ф=500   
Д=4   Ж=9   Н=50   Р=100   Х=600   
Е=5   И/Ј=10   СТ=60   С=200   Џ=700   
•   два ма која различита сугласника твориће значење спојеност/спајање ако први сугласник има мању бројчану вредност; ако први сугласник има већу бројчану вредност, значење сугласничког склопа биће истуреност/одвојеност; поменути сугласнички склопови задржавају своја значења и ако су раздвојена самогласником;
•   значења двословних и трословних србских одредница јесу у узрочно-последичном односу; тај однос се огледа у левој-десној супротности, условној супротности или неким другим јасно видљивим/препознатљивим односом; пример: ша (вода) – аш(камен); ул (ватра) – лу (хладноћа); ал (Бог) – ла (Земља); ик (небо) – ки (земља)…; нер (вода) – рен (земља)…;
•   изворна значења србских слова суштински негирају постојање префикса и суфикса као утемељене вредности;
•   одреднице и речи које се исто читају (или имају иста одређења) из из оба смера, означавуају: Сунце, округлост, творност/родитељство, појмове који немају утврђен физички облик.
Следе табеле:
САМОГЛАСНИЧКО-СУГЛАСНИЧКЕ ОДРЕДНИЦЕ
 
Ово је табела насловљених одредница у „Одгонетање србског језика 1“. Свака одредница носи поруке из левог и десног читања (укупно 200 одредница). Те поруке стоје у препознатљивом узрочно-последичном односу. Одређене су значењима србских слова, србском духовношћу и спознајом физичког света. Редослед одредница јесте у складу са бројчаним вредностима србских слова.
 
ЧЕТИРИ ПИСМА СА БРОЈЧАНИМ ВРЕДНОСТИМА СЛОВА
(кликни на приказ да га видиш максимално увећано)
Приказ Табеле
 
_________________________
1. Слово дигама више не постоји у грчком језику.
2. После слова ђ, у грчком језику η је била дуга ета (е), данас је ита (и).
Управљајући се по првој колони, ово је уједно и шифра како треба сагледавати поједина слова у грчким и јеврејским речима.
Уживајте у предавању.
Ако пожелите да прочитате неку од мојих књига, јавите се! Телефони за контакт јесу: 061 202 85 85
или
018 584 263.
Поздрав од Славише К. Миљковића!


Ван мреже Dule1984

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 29
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #14 послато: Јануар 20, 2016, 03:26:56 поподне »
"Санскритски језик који се у данашњој науци сматра 'мајком језика' је 'језик брат' србском језику". Назив језика потиче од самскрт = самскраћен, самсложен, самоникао језик. И данас се каже: "Да се скртимо" = "да се сложимо". У последњих двадесетак година појавило се неколико санскритско-србских речника који доказују истоветност најстаријег, праисторијског србског санскрита и савременог србског језика. Сматра се да у савременом србском језику има око 4.000 истих и сличних речи са санскритом, и да је србски језик (из којег је у далекој праисторији и настао санскрит) данас сачувао највећи број својих изворних речи, насталих у Дунавско-моравском басену цивилизације, у балканској Србији. Помоћу три рода, три броја и седам падежа деклинације у санскриту су прецизно означавани граматички односи, а структура глагола је била савршена. Исти је случај и са српским језиком код кога су се сачували три рода, три броја и седам падежа, што код осталих словенских језика, није случај. Иако и сам Ватикан признаје да је србски језик најчистији класични језик, то савремени историографи, домаћи и страни, не узимају као валидну чињеницу. Наиме, у званичном гласилу Ватикана "Вера Рома", у броју од 31. октобра 1879. године, на страници 4-5, између осталог пише: "Српски народ представља најчистије и најверније језгро јужнословенске народности, језик којим говори тај народ је најчистији класични језик, којим су говорили Ћирило и Методије".
Само Срби и њихова словенска сабраћа имају реч БАБА, што је још један лингвистички доказ порекла овог мита и речи. Осим бабе, прабабе, чукунбабе и тако даље, Срби имају и реч БАБО=ОТАЦ. БАБО, У СМИСЛУ ПРВОСТВОРЕНИ, НАЈСТАРИЈИ, ИЗВОРНИ... БАБОВИНА ЈЕ ЗЕМЉА КОЈА СЕ НЕ СМЕ ОТУЂИТИ, СВЕТА ЗЕМЉА ИЛИ БАШТА, БАШТИНА...
У "Речнику географских назива, са санскритским кореном, у данашњој Србији, истраживањем порекла географских имена-назива савремене Србије , који имају у својој коренској морфеми  санскритско порекло из времена ведских Срба, бавио се Мирослав Димитријевић. Ови топоними, хидроними и ороними у Србији нису мењали своју значењску изворност ни после дванаест хиљада година. Он помиње и даје објашњења назива за Ариље, Баваниште, Багдалу, Блаце, Бор, Бошњане, Варварин, Врање, Грошницу, Двор, Елемир, Трстеник, Земун, Инђију, Карановац, Крушевац, Кукљин, Лешје, Лебане, Матаруге, Мионицу, Ниш, Обреж, Панчево, Ражањ, Ртањ, Шабац, Лапово, као и за КОСОВО и још доста река и планина..

Није само да има речи у санскрту и српском језику које се слично изговарају и имају исто значење, има их и у келтском, токаријанском и баскијском.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1679
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #15 послато: Јануар 20, 2016, 05:28:56 поподне »
Чим видим да неко користи реч "србски" уместо "српски", упадам у жељу да аутоматски одбацим све што та особа има да каже.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #16 послато: Јануар 20, 2016, 07:53:30 поподне »
Чим видим да неко користи реч "србски" уместо "српски", упадам у жељу да аутоматски одбацим све што та особа има да каже.

Онда буди дослѣдан па одбаци све што пишу особе пишуће "братски", "хрватски", "прѣдсѣдник", "вођство","Вашингтон", "Тбилиси", "Гибсон", "Штутгарт".

Ако йе правилно "Гибсон", и "хрватски" онда свакако мора бити правилно и "србски". Бар за људе равнайуће се по здравом разуму, а не по аветињах неспособних ни падеже прѣброяти, койи себе називайу "lingvistima".
« Последња измена: Јануар 20, 2016, 08:12:31 поподне Александар Невски »
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #17 послато: Јануар 20, 2016, 07:59:46 поподне »
ф
« Последња измена: Јануар 20, 2016, 08:10:51 поподне Александар Невски »
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Dule1984

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 29
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #18 послато: Јануар 20, 2016, 08:09:03 поподне »
Шабац, Шабцу, Шапцу. Србија, србству, српству. Српштина. Бар мени је лакше изговорити српски а не видим ништа толико лоше, одударајуће и несродно употребити и србски. Ствар избора. Боље и П и Б него сербски.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #19 послато: Јануар 20, 2016, 08:34:22 поподне »
Није истина да се санскрт не мења, као што пише у овим списима. Постоји ведски, епски, класични санскрт. Санскрт је, као и сваки други језик, трпео промене, док је био говорни. Тек када је престао бити говорни језик, када је постао "мртав" језик, када се преселио у културну баштину човечанства, престао је да се мења. Исто као и латински и старогрчки. Нема потребе да се санскрту даје неки божанствени и мистични карактер, тиме што ће се говорити да је вечан, непроменљив, непропадљив, позивањем на АУМ, медитацију...Санскрт сведочи о самоме себи, ако некога занима, нек засуче рукаве, набави квалитетне УЏБЕНИКЕ и буде вредан и посвећен, свакако препоручујем поменуту госпођу Мирјану Петровић, наставницу санскрта и сјајног човека, управо она је "секташе" и "мистике" бомбардовала граматиком и они су, наравно, брзо одустајали.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1679
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #20 послато: Јануар 20, 2016, 09:28:52 поподне »
Онда буди дослѣдан па одбаци све што пишу особе пишуће "братски", "хрватски", "прѣдсѣдник", "вођство","Вашингтон", "Тбилиси", "Гибсон", "Штутгарт".

Ако йе правилно "Гибсон", и "хрватски" онда свакако мора бити правилно и "србски". Бар за људе равнайуће се по здравом разуму, а не по аветињах неспособних ни падеже прѣброяти, койи себе називайу "lingvistima".

Ја иначе јесам лингвиста, али добро. Нека прича како ко хоће. Свако ће да измисли свој језик, па ћемо тако да причамо.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #21 послато: Јануар 20, 2016, 09:55:43 поподне »
Ја иначе јесам лингвиста, али добро. Нека прича како ко хоће. Свако ће да измисли свој језик, па ћемо тако да причамо.

Прво, ваљда си йезикословац? "Лингвиста" нѣйе рѣч србскога йезика..
Друго, йезиком се говори. Глагол "причати" йе новоизведен од рѣчи "прича" коя значи "догађай". Нема никакве везе са говорењем.
Треће, у србском йезику се будуће врѣме гради са словенским бесконачником, а не помоћу садашњега врѣмена, што йе новия особина бугарскога, а не србскога йезика. Као йезикословац би то трѣбао знати. Значи "ћемо говорити", а не бугарски "ћемо да причамо".
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1679
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #22 послато: Јануар 20, 2016, 10:09:50 поподне »
Прво, ваљда си йезикословац? "Лингвиста" нѣйе рѣч србскога йезика..
Друго, йезиком се говори. Глагол "причати" йе новоизведен од рѣчи "прича" коя значи "догађай". Нема никакве везе са говорењем.
Треће, у србском йезику се будуће врѣме гради са словенским бесконачником, а не помоћу садашњега врѣмена, што йе новия особина бугарскога, а не србскога йезика. Као йезикословац би то трѣбао знати. Значи "ћемо говорити", а не бугарски "ћемо да причамо".

Да, то је тај твој језик. Мени је српски најмилији, и никад га не бих мењао за тај твој "србски".
Још нешто: Б, Г, Д, Ђ, Ж, З, Џ.
П.С. Знам да с тобом не може да се изађе на крај, зато ће ово бити мој последњи пост у вези с овом расправом.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Dule1984

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 29
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #23 послато: Јануар 20, 2016, 10:40:41 поподне »
Није традиција у Срба да се не посвађају око ситне ствари а након тога и поубијају па ко победи одлучиће Б или П. Кршите правила :) Наставимо студију о пореклу индоевропских језика, санскрт и слично.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #24 послато: Јануар 21, 2016, 05:19:50 пре подне »
Бакс, не знам зашто толике "фрке" око назива србски и да већ унапред не би читао текст чим видиш тај придев у наслову. Добро, по правопису би требало да се изврши једначење сугласника по звучности. Али, ко зна зашто је и када то тако постављено, СРПСКИ? Можда баш са одређеним циљем да се умање и унизе Срби? Пази, у корену речи постоји слово, одн. глас Б: Србин - Срб. Многи се правдају да је лакше за изговор рећи СРПСКИ а не СРБСКИ.  Да ли треба говорити нпр. грбски или грпски (кад је теже за изговор), штабски (да се не једначе Б и С) или штапски (где се мења и значење), да ли робски или ропски? Да ли канадски или канатски? Увек је било одступања од постављених правила.
У реду, у сваком језику постоји нека стандардизација, одн. правописне норме које важе за све и којих би се сви требало и придржавати. У свакој земљи постоје и закони који би требали бити исти за све, па опет паметнији адвокати пронађу стотину рупа у закону кад некога бране на суду (поготово кад оптужени добро плати). Зато, немој бити толико огорчен да ти дође да чим видиш СРБСКИ у наслову, текст и не читаш. Неко воли да каже СРБСКИ језик и да тиме докаже своју припадност народу. А, можда ти то баш и смета?

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #25 послато: Јануар 21, 2016, 08:19:47 пре подне »
         НЕКЕ  РЕЧИ  из  САНСКРТА  и  код  СРБА

-   bagas – бог
-   nabas – небо
-   tata – тата
-   matr – матер
-   matri – мати
-   deva – дева
-   deti – дете
-   bhrath – брат
-   lip – леп
-   ljubhva – љубав
-   ustha – уста
-   nava – нови
-   bhala – бела
-   lot – љут
-   mrks – мркса
-   laghi – лаган
-   dič – дично
-   čalan – члан
-   mil – мили
-   mala – мали
-   ništ – ништав
-   sila – сила
-   mač – мач
-   pać – пећ
-   chata – чета
-   div – див
-   rabh – роб
-   girja – гора
-   vrt – врт
-   tvar – ствар
-   taj – тајити
-   trasti – трести
-   grab – грабеж
-   smi – смије
-   da – дати
-   traja – таје
-   pravajama – управљати
-   prati – против
-   trang – траг
-   živa – живи
-   rosa – роса
-   pena – пена
-   paraha – прах
-   tamas – тама
-   vičur – вечер
-   dina – дан
-   tri – три
-   panča – пет
-   šas – шест
-   dasa – десет
-   trajdasa – тринаест
-   kada – када
-   tada – тада
-   bih – би
-   gra – град
-   dvara – двор
-   dama – дом
-   kuta – кућа
-   stan – стан
-   sabha – соба
-   stala – стол
-   sa – со
-   vatara – ватра
-   iskra – искра
-   agan – огањ
-   paraga – праг
-   vi – ви
-   ta – тај
-   vas – вас, сав
-   more – море.................................

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #26 послато: Јануар 21, 2016, 11:36:06 пре подне »
           ЈОШ  НЕКЕ  РЕЧИ  ИЗ  САНСКРТА

Тако, санскртски абитас значи скоро, брзо наше: атбије овај час; агхна неприкосновено, што не ваља убијати н. агнец; адри дрво, наш грм а идрашко и адрашко; адхара где се се меће што, наше јадро, место среда; амбара н. амбар; анта н. граница, насип; асала гвожђе н. ашов; бха сијати, видити, н. гледати базити; брану господин н. Бан, војвода; бхата војник наш бата; бхатара поштовани, наше бата, старешина војена и батрити бити силним; бхил сећи дрва, н. биља дрво одсечено; биру коза н. бирка овца; бран дерати се, викати н. бранити се, псовати и бити се; бхугири из бху земља и гири гори н. бугор и гира; бхујас велики н. бујни велики; бхурни брзи н. брзи; олујностни: буса, мекиње слама в. бусен; комад земље обрастао меком травом; бут ударати н. бутати: вад звати н. вадити и вабити; вала војска, н. старо валка војна, обалити убити; вардх поштовати н. ванити и вардати чувати се; ватра н. ватра, ви с предвам одвијати, н. вити; вирани н. вирити, вирани дубоко место н. вир; витх просити н. вити, извијати у говору; гад гатати; гадх узбуђивати н. гајде; габ н. гамбати тешко ићи; драгх драг драги; дхран, н. дран или дренчати издавати звук, од куд је дрангулије; кач качити се, пачати се; качати змија у старој Србији качанија љута камењача змија од куд је Качаник; куд смутити смутњу правити н. кудити; купи н. кубок; купац; кубчик, кутх окружавати н. кут угао заграђен; куч претеривати се н. кучати, скунотарити, старати се; лал лалати; лата суварак стабљика, лата дреја н. комад на кошуљи: латица; ленх: кретати се н. лахати трчати; лила игра н. лила, луп лупити, резати: мала хрђав н. мали; малина чбун н. малина; ман искати в. мамити; ман лењовати н. мангуб; мах н. махати: мил н. мила; мрд терет н. мрдати; мрса сујетно н. мрзити; мрл терет н. мрљав; муц говорити н. муцати: ништја човек непринадлежећи на једној инђ: касти. н. ништ, ништави, сиромашни; паз н. пазити; палита жар н. палити; пхал огоревати н. палисад огорено па ударено у земљу дрвеће; па, пати господин н. чувати; патака род птице н. патка пил чувати н. пилити, тестерисати; правајама управљам н. упраљати; ра давати н. ралац поклон; рати рат, војна; ри јурнути н. ринути се; ру брзо покретати се н. рупити; руп безпокојити н. рупити; сан склизати н. саонице сањкати сап гонити н. сипати осипљивати; сара, сарка н: сврака; сила н. сила; скхал н. скакати; су изливати н. сунути; сул н. сулити; сур блистати н. сури, бледи; тај н. тајати; тата отац; тумра дивљи н. тумарати; труп н. трупати; туп н. тупати; ума блесак, слава, спокојство н. ум; цап терет н. цапати; чик задиркавати н. чикати; чилл н. чилити; чубра лице н. ћуба; саи кретати се н. шајка; сура шара, шарен; шибхам шибати; цубх украшавати н. шуба; сурја н. шурњаја; цур глупи, сурови; стхирк јаки н. штири; јуван јуни, млади н. јуванија, лудост; јакс поштовати н. дружити се; јакас н. јасни; бадава н. бедевија; бал безпокоити н. белај; бан н. бенетати, банити се; зван звонити; мач н. мач; набхас небо; пач пећи; рапа војна, одкуд је раб, роб, рана; тану танки; тета уважајени н. тетка; чхата гомила н. чета; видра јасни н. ведро; див мучити се н. девати се; тик тећи; титирида н. тетерев; бхага Бог; бхас видити н. бошити: гај горети, наш гај; ган гонетати; гхас гост; грам згромотати се; дама дом; кача власи н. кучине; мору н. мора; нава нови; ара орао; арван коњ; прајас проја; ран ронити; сабха соба; кутара котор; спхара спора; стхаг покривати, стог; твар творити; тап топити; кхат хотјети; кхаккх хохотати; куч кочити, васпитати; руг савијати, вити н: рог; субха срећни сијајући у Прав.Срб; стопан, господар а и Бог; васи жилиште н. вес — село лагхи лаки; паси пас; тамас тама; дина дан; чит думати, мислити и почитовати; дагх ударати давати задах; лагна од лаг црвенити лагати; парама први; рас разити; сачи сочиво; тала тље, под; кумбха кабо; куч куцати; стуч стакло; чукк чукати вап вапити, вапијати; тик тикнути, ударати; бала борина, а и бора; валга вођица; вор воља; гара — болест — галидба; гур гудити; гула гура; дхр држати; каруна калина; кхара калити —гвожђе. Овде је р у место л, као и у нашем прастаром: изкливити, уместо изкривити итд. кала црни, кари; клад красти; радха; радх лади, ладни, прекрасни; рич раздељавати, или наше лучити, бројати; руч, рузи, луч светлост; лас ресити; срана слана, иње: сара со; тарага таљиге; таранга талас; бхр брати; врдх врдати; врка вук курjaк; вр, врх; гр грло, грдх горди; гр грмити; др драти, бити — одадрети дхр држати; дхрс дрзнути; крнами и кр клети; крца кржљави; крт крт; рж — иса лажица, ложица, лижица — кашика мрс мршав; пр прети се; пpc прзница; прс прст — земља пртх пртити; трп трпити; чрт цртати; свр шваља—за дете гр-гр гргртати — кад се испира грло ер ерити се; кр карати; крсна кобац — гавран свр свалити; ср срнути — насрнути тарала тор; зјала заова; карпата крпа; мармара мрмљати; парсва прси; чару црвени, прекрасни; врдх владати; гхр гранути; др дробити; крс-на грозд клас; крв клеветати; крш красити н. кршан, красан; крс кресати; карапа крпити; рдтх ледина; мрадијас млади; мрса мразити прс пљескати; шрп; шљапати — ићи драд дерати; драм дрмати; дхран дранкати, дрнкати; кравја крв; пхрат пртити; сратх сретати; бхарга благ; вал ваљати; грдх глад; карна клен; радх редити; бхргу брег; врдх врдати, избегавати; дхр држати; крпх крепки; стр строити; трс трезвен; шрек ширнути; гарх, гархја грех; дхарана дрен; рис резати; парсва присни, близки; гхурн гурнути; друн дрндати; сурја сунце; пур прнути; крви вагаш; пхалака задњица— прк. трн тарана; барбха боб; врт башта, врт; катака град; бхацура бисер; гирја гора; дхвагс двизати се; сјава сиви; том томити се; чжан чинкати; бан бунцати; гхат гутати; дура, дари дори, дури, далеки; кунта канта; коша кош лут лутати; пус прскати; рабх роб, заложник; рамра румени; расала руса брада; транд триндати; тумура тумарати; храс хруштати, за шљунак; југа, југ иго; мур, мура ограда, зид; муц мучати; бхсс бес бојати се; вид, ведми, веда, ведети, знати; ека вјек вита фидан, гранчица, ветка; дева дјева; девр, девара девер; дикара декла; звид звезда; лина лењи; рипх леп; ниг нега дхе доити; нема јама; ри игра н: рај; риз резати; света свет; сјена бледи цвет; сми смети; цхет цедити; бхи бити; гони гуњ; дхума дим; кун кињити, куп кипити од љутине; лод лудити; лот љути; муша миш; пит питати; руд ридати; устха уста; сома шума; бхру обрва; усна весна; уда вода; гу гов. одтуда је говече или говн. једа — што поједено повраћа и наново у себи једе и жваће; жвар журни; важа ужина; чур чварити; бхала бела; бхаж бежати; лалана љеља: мас месец; панзу песак; тараса тело, телеса; чалон член; сара; сир; ад јед; ад јадати; једхара једро, јадро; али јалови; сладу сладки; ганг губа; гнати зет, сродственик; сви свети; свинти света; цане цуцати т. љуљати се и певати; антра унутра; гад гудити; кута кућа; радх ред; пар рука; гандх гад; мангх моћи вући; пинга пегави, сандра сантрач; самб сабирати; транг траг; чанд' учтиви, чедићски дич дичити се; кањку качка патка; камбу коб; кам кам; кратх кротити; крк крак; кава која; чуц чучати и скочити; свакура свекрва свит цвет; ципи ципела; цицира цича; цула цура; чам чамити; чиба чили; словак, човек; кун чун; аку јак; брус брити и врис гхус гукати; канса каца; свр цвиљити; кома ком; вршина горе, мрс меркати; мариса млеко; прс плакати, прштати; шику шишкави; јус јукати; шајка мложина, шајка; цапа-та шапа длан, цап цапати; кунја гуња; дежа дежела, славен: област; мис са пред: ут зн: отварати са ни затварати, очима мигати; гзалија зора; гна гнати; гам змија, гад; зхр зрети; сантраса страх; од трас трести се; цхуба убави прекрасни, а у Босни прилични; јакас јахаран; јаран; харј зарити; хве звати; мах мазити; нах низати; трх трса род, пород, порода, лоза; хамбхајами гомбам се; дхруха, друхи друг — син хвала жвала; стрх стрићи; хај хајд; ханса хасна, корист; рохти руда, риђа; чух чудо; дакс десити; ракса лоши; мркс мрсити пакша пашеног; ракша румени, црвени, красни цвет; кшиноми шинули, ки кшоп копнити, тајати; ксатар област, котар кхупа купина; акси око; мркш мргодити се; чхадт штит, чадор чатха чета: духитр кћи; чира кора; карка крчаг; сучи сок; чац, частха час део времена; вргина вражиња, враг; галма, големи; гаспати господ, господар, од га род пати владалац; гхарма жар; лаг лагум; чалана голен нога; кандара гудура; бханг буктити; ангхри икра на нози; дан — мислити — канити; бхагават богати: крв рвати се, борити се; дхарти дадиља тата отац; дед; дети дете: сита сједи; сандта санта; бит, бинт битисати; бардх бридити; врх брк; морам марити; пацу свиња — отуда је ваљда наше; пац цац ! кад се вабе свиње ? бабу баба; бхан — бан - банити се: пазити; пхр пурити; скрни скрнав сру струја бхарура бистри; искра огањ искра; сваср сестра; скрамана скромни; сарв стрв; виж свјежи; сасанга сврака; ватара ветар: кал скакати; хри скршити се; шмаре шмркати; трна стрњика; дравја здрави; рапх срп; нијеса гњездо; кемил мигати, шпигати; мрг мргодити; мела гомила; лас калашити; хрж кострешити се; ширас шешир; глеб глупи; јуж јужва, гужва; стамбха стабло, ажамбха жаба; аруно рано; путраку отрок; дјаутра јутро; сатра село; стхавира стари; дредха тврд; капала глава; н: капа; анг, анга нагли; апавартана повраћај: априказан априкасан разуман у Пр: Србији; прасут безплодни; прсја пријатни; арара арар, врећа; ардава ардов; аро убица непријатељ у Пр. Срб. маре море усклик за млађег; арч украс, накит; аста доста, довољно; астрагара страгар, место где се оружје чува — наши Страгари; сухрд срд, срдити; сита сити, топли; астри — асли — оштри; манита високомислећи о себи; била — обиљни — страшни, грозни; вила чисти, светли, наша вила; руд род; кула колено дизани жена; матри мати; свасура свекрва; јатри јетрва; свакја својак; манудца, мануса муж; љубхва љубав; прјас пријатност прајатај пријатни; манака мален; мали; лока лице, стана груд, стас; наса нос; пата и пада пета; наха нокат; снаца сновање, основа; джрла жила двара двор; пача пећ; пачана печење; чула чело; сваралика свирала; адја једење; питис пиће; гуна гувно; садхана саздање; набха небо; мара море; роса роса; тама тама; прапатас пропаст; хима зима свес свас свет; сведана свитање; вачура, вечер; ница ноћ; вијат ветар, васдух; звана звоно; гатака гудац; стана стењање, станајати стењати; тат тај; етат тај — етот рус: ахнја ини висва, сваки; ма ми; азам аз, ја: ма мја; вана ви; ствам ти, вас вас; разџала ред, управа; виража, изражај; кара карање, казати; викаса изказ; каса коза; видала видела о; вихата излаз, валја вели, велика: асми јесам; барама бреме; гаспати господ; рава рева; једима први један; адваја одговарајући; варага свиња, од куда је и Варјаг име народа, или свињапаса; вихава удовица; да дхату дата; данам поклон, данак; дарана дар; нахна наш; сумана семена; тапа топло; чатвара четворо-четири, параха прах; адама један; баха срећа божанствена сила, го крава, говече; мадхја средњи —међа снуса снаша; пи пити; прах прашати, питати; три три; труп убијати, од туда је мртво тело човечије, труп, или трупна, жив живити; лупх љубити; сад седити; стха стојати; мр мрети, умрети; питр отац; матр мати: бхратр брат; вер вртити; дхрс дрчати; мрд мрдати, ићи; прс прскати; сава саван — у ст. Славена, паз пазити; сата сатња— стотина — сотник; вардара н. Вардар, управо вода; плу пливати; плавами пливам; девас дев, див наш; мртис смрт; цакха суварак; жив живот; жива живи; дхју дух; дува дивни; тридаса тројица; чај чајање; прија, прис пријатност, љубав; баијам бојање; санведа савест; јатри јетрва махат јаки, могући; чару прекрасни, обчаравајући; сваду сладка, од куд је свадба; грива, грива — врат мала мед; ка, ко, који; та тај; ви ви, оба; вас; вас; када када; тада тада, прати против; тзџаџа овај час; прадт пред; упа по; не не, стана стан; парага праг; пена пена; смаја смелост; сми смеј; клес глас; мрити умрети; мантра мудри; мантри саветник; ханса гуска; сијана сијање; двараки дворцови; параги прах; стхаг стег; пад пут; пачи ватра — пећка, кабила кобила; бахута богатство, мложина; бегство бегство; нара човек одкуда је народ; пратхиувач противуречје; правексана преглед, прувека правитељ; правачана правда; ветена ведење; чатвар четири; панча пет; шаш шест; сапта седам; аштап осам; даван девет; даса десет; екадаса једанајест; двадаса 12. трајдаса 13 атурдаса 14; винстати 20; тринсат 30; сата 100; да дати; дадати, давати; трасти трести; граб грабити; ведси ведети, знати; пивасш певаш; смајасе смејати се; васи веје, дува; дџанаси знаш ли; бубхешу боиш ли се; ста стати; свапити спавати; видхјаси сиромашујеш; најаси носиш; дринаси дереш; гатаси гаташ, говориш; вартаси вратиш; бодајаси будеш; мишаси мешаш; паравит повратити; пидџ писати; плава пливајући; шици шити; доспод доспети; сус сушити; сио сијање; бхадра бодри; дали дол, долина; гра град; грам громила; кати кутњак; махат вредни, машисти; праг праг; прасине прошење; праста просјак; са со стала стол, столац; тада тада; тапа топити; траја траје; ваје вахини, војна, итд.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1679
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #28 послато: Јануар 21, 2016, 01:30:27 поподне »
Неко воли да каже СРБСКИ језик и да тиме докаже своју припадност народу. А, можда ти то баш и смета?

Без коментара.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #29 послато: Јануар 21, 2016, 01:40:53 поподне »
Бакс, коректно од тебе. Извини, немој се љутити. Обадвојица смо језичари и знамо да постоје и правописна правила и могућа одступања од њих. У овом случају, српски или србски, вероватно је питање за више лингвистичке институције. Нека се огласе. Ја то знам, као што знаш и ти.
Поздрав,
Војислав

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #30 послато: Јануар 21, 2016, 06:13:46 поподне »
Најстарији језик на свету је санскрт. Њиме су записане Веде, најстарији свети текстови индијске књижевности који потичу из раздобља око 1500 пр. Хр. Но постоје и неки други, мањи записи на санскрту који датирају још из 5. века пр. Хр.
Санскрт је једини језик на свету који у себи садржи знанствену прецизност, како је то открио NASA-ин стручњак Rick Briggs који је о томе објавио чланак у часопису Artificial Intelligence Magazine. Зато је тај језик NASA користила за потребе уметничке интелигенције и примењене лингвистике.
 "Алокананда Митер је праунука највећег песника Индије Тагоре. Она коју нико није могао ни наговорити ни потплатити да изучава српски језик; изучавала га је зато што је приметила да српски језик има много речи које су из санскрита. А на санскриту је писано у другом миленијуму пре нове ере. И она уписује у своју књигу: Највише речи истоветних обликом и значењем задржао је на свету српски језик..."
- На конгресу свесловенском долази Шатри, највећи стручњак за санскрит и он обавештава научни скуп, да никад није учио руски и да никад није учио ни један словенски језик и да разуме руски и да му не треба преводилац. И онда га питају: "Како Вам не треба преводилац ако нисте учили руски језик?" "Ја знам санскрит" - каже "у прсте, и сад видим да је санскрит само најстарији облик руског језика" (чланак објављује часопис у Москви)
- Кад је био конгрес историчара, светски у Сан Петербургу...кад је Италијан узео да чита свој реферат а ми њему "остадосмо до колена" и он рече следеће:" Оно што свет учи о грчкој цивилизацији, то је словенска цивилизација. На Криту није основана Минојска Грчка држава, него Словенска." И рече он: "Знајте ни један запис на карти, оружју, платну, керамици, не може да се чита без словенских језика; не помаже ни јеврејски ни арапски ни латински ни грчки, а до сад се покушавало само помоћу тих језика читати." Значи отоци у Егејском мору и Средоземном, кад показују старим, можете читати само помоћу словенских језика. То је Италијан Ђан Карло... Међутим он робује званичној историји, налогу да се у уџбеницима не може споменути име претка свих Словена, српско име се мора брисати. Иако се словенско појављује у 6. веку нове ере први пут...
Данашњи Срби су мешавина неколико генетских хапло група, винчанске И2а и Индијске-Сумерске Р1а&Р1б + Е египатске итд



Ван мреже Dule1984

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 29
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #31 послато: Јануар 21, 2016, 08:29:38 поподне »
Јеси читао Војо можда одломке Милоша Милојевића?

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #32 послато: Јануар 22, 2016, 04:19:56 пре подне »
Да, Дуле, и имам књигу.

Ван мреже Dule1984

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 29
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #33 послато: Јануар 22, 2016, 12:54:43 поподне »
Помислих да ниси читао па да ти препоручим и тамо има помињања о санскрту.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #34 послато: Јануар 22, 2016, 01:19:05 поподне »
Дуле, имам у својој кућној библиотеци све старе књиге Српске аутохтоне историје. Нажалост, ко данас верује у њих, испада будала, неки "квази романтичар". Искрено, ја више верујем старој историји него фризираним подацима за нове уџбенике историје, поготово комунистичким, када смо учили само о офанзивама, а српску ранију историју нико није ни помињао. Али, то је већ државни проблем. Ваљда ће неко једном имати смелости да проговори о ономе чиме нас је свет обмањивао. Исто као и данас. Ипак, још смо живи као народ и имајмо наде.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #35 послато: Јануар 24, 2016, 07:34:45 пре подне »
«Нашу историју су писали наши непријатељи. Целокупна наша историја промењена је на Берлинском конгресу 1878. године. Цела наша историја коју учимо измишљена је и лажирана. Она је написана тако да буде усклађена са Бечко-нордијском школом историје, а опет да би била ускладу са Латинско-германским и Англо-саксонским интересима. Није ни чудо што је Београдска библиотека била једна од првих мета нациста, као и што су вагони заплењених књига, након окупације Србије, пребачени у Берлин. Титови комунисти су, након што су дошли на власт 1945. уништили наш Историјски Архив, а за све време своје владавине у СФРЈ, трудољубиво су радили на затирању Србског идентитета. Знамо нешто о Немањићима, а пре и после тога ништа. То је и поента приче, да се са сваком новом генерацијом обрише по делић наше истине и нашег порекла! Али испливаће већ истина на површину! Постоји велики број књига које је написао Милош С. Милојевић које су забрањене и које се налазе у Ватикану, а он се данас и не помиње, сви су га заборавили. Један од највећих Србских умова о коме нико ништа не прича, сви ћуте, и Србска ПРАВОславна Црква, као и наша САНУ. За Милојевићеву књигу не постоји никаква шанса, „Историја Србског Народа“ налази се у Ватиканској библиотеци, али постоји један део, тј. одломак од 450 страна у библиотеци у Београду. Ово је само делић, а истина је сасвим другачија. Тек ће се видети каква је права историја.»

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #36 послато: Јануар 24, 2016, 10:16:58 пре подне »
Колико се скривене ''истине'' о Србима чува по супертајним ватиканским архивима, чини се да Папа има већи архив од саме државе  ;D
Донедавно се убеђивало да милион Милојевићевих кофера пуних истините српске историје уништено у библиотеци 1941. приликом бомбардовања Београда. Сада сазнајемо да су заправо у ватиканском архиву....Продаја магле је најбоља трговина међу Србима.
Икавац

Ван мреже Korisnik77

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 81
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #37 послато: Јануар 24, 2016, 11:06:14 пре подне »
Ко је читао бар једну Милојевићеву књигу може одмах запазити да се он увијек позива на неке сакривене недоступне изворе по "руским манастирима" итд. Човјек је можда имао добру намјеру у то вријеме, краја 19.вијека, националног полета. Међутим, да је тотални фалсификатор није јасно само онима који су толико национално острашћени да су им Милојевић и срБство постале нове религије. А религија се, наравно, нити доказује, нити има потребе за тим. Има, наравно, и оних који то раде прорачунато, из финансијског интереса насталог објављивањем књига са сензационалним насловима типа:"Срби народ најстарији" и слично. Тужно је што се у овом морално посрнулом или барем збуњеном народу јављају такве битанге и што им се даје толико простора у медијима.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #38 послато: Јануар 24, 2016, 01:36:18 поподне »
Милојевић је, за своје време, учинио много. Сад, што су га се многи одрекли, ствар је њихова. И не само њихова, него и наших институција које би требало да дају своју реч о томе. Ко верује Ватикану који крије нашу историју, нека му буде. Зато, предлажем да потражите на интернету књигу др Стевана Томовића "Историја Хрвата". Тамо ћете моћи да увидите све оно што Ватикан крије. Између осталог, и од Срба и од читавог света.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #39 послато: Јануар 24, 2016, 02:42:10 поподне »
Занимљиво је да се аутохтонисти служе истим методама и речником као и пре више од једног века. Свако ко се не слаже с њиховим измишљотинама и кривотворинама допуњених и обичним незнањем, проглашава се ''лошим Србином'' и ''непријатељем српског народа''. Такви и данас на овом Форуму имају дозволу да преиспитују ''квалитет српства'' појединих учесника неистомишљеника.
Ни Милојевић ни Срећковић нису ничим допринели српској историји јер су већ за живота проглашени обичним шарлатанима, незналицама (''дрљави Панта''). Једини разлог што им је ондашња ДРЖАВА СРБИЈА издавала књиге (Срећковић) био је тај што се помоћу њих ширила политика уједињавања Срба и нека врсте одбране од великобугарских апетита. Жалосно је што су у том циљу коришћене обичне лажи тобожњих стручњака који су доказе за своје измишљотине налазили у гусларским песмама од којих су неке тек онда изгуслане. Тровање ума је ишло толико далеко да се престоница Рас и порекло Немањића смештало у Македонију и данашњу југоисточну Бугарску.
Срећом, и ономад бијаше озбиљних историчара који су изражавали негодовање због таквих манипулација историјом, али је истовремено и тужно што и после 150 година манипулатори, лажови и продавци магле некажњено заглупљују сопствени народ на исти начин.
Икавац

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #40 послато: Јануар 24, 2016, 03:02:20 поподне »
Занимљиво је да се аутохтонисти служе истим методама и речником као и пре више од једног века. Свако ко се не слаже с њиховим измишљотинама и кривотворинама допуњених и обичним незнањем, проглашава се ''лошим Србином'' и ''непријатељем српског народа''. Такви и данас на овом Форуму имају дозволу да преиспитују ''квалитет српства'' појединих учесника неистомишљеника.
Ни Милојевић ни Срећковић нису ничим допринели српској историји јер су већ за живота проглашени обичним шарлатанима, незналицама (''дрљави Панта''). Једини разлог што им је ондашња ДРЖАВА СРБИЈА издавала књиге (Срећковић) био је тај што се помоћу њих ширила политика уједињавања Срба и нека врсте одбране од великобугарских апетита. Жалосно је што су у том циљу коришћене обичне лажи тобожњих стручњака који су доказе за своје измишљотине налазили у гусларским песмама од којих су неке тек онда изгуслане. Тровање ума је ишло толико далеко да се престоница Рас и порекло Немањића смештало у Македонију и данашњу југоисточну Бугарску.
Срећом, и ономад бијаше озбиљних историчара који су изражавали негодовање због таквих манипулација историјом, али је истовремено и тужно што и после 150 година манипулатори, лажови и продавци магле некажњено заглупљују сопствени народ на исти начин.

Слажем се. У основи таквог дјеловања лежи стара девиза: Циљ оправдава средство. Односно преведено на наш језик: У националном интересу дозвољено је и да лажемо.

Да ово није оригинално српско начело и да је страно српском народу говоре и ријечи мајке Јевросиме сину, Краљевићу Марку: "Немој, сине говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога. Боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу"

При томе, наравно, треба разликовати оне који такве лажи продукују и зарађују на томе, од обичног народа који таквим причама подлеже из најчешће искрених родољубивих осјећања.


Ван мреже Dule1984

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 29
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #41 послато: Јануар 24, 2016, 03:33:02 поподне »
Ја ћу цитирати једног непознатог интернет корисника и његов коментар на Олгину књигу а ви без претераног освртања на детаље извуците поуку:
"Re: ЛИК И ДЕЛО ОЛГЕ ЛУКОВИЋ ПЈАНОВИЋ
Nisam procitao knjigu autorke o kojoj je rec, a ni istorijom se ne bavim niti me previse zanima. Ali procitao sam knjigu Statisticka hronologija ruskog autora Fomenka i njegovog tima, koja mi je veoma otvorila oci u pojedinosti koja na prvi pogled nije tako bitna, ali je meni najbitnija iz cele te knjige.

A krenucu od kraja. Evo jednog primer oko koga, smatram, nece biti polemike - kragujevacki crveni oktobar.

Jedna verzija tog dogadjaja iz zvanicnih udzbenika istorije, koju sam i ja ucio buduci da sam poceo kao Titov pionir, bila je:

(parafraza)
Junackom akcijom partizanskih jedinica ubijena su 22 okupatorska vojnika nacisticke Nemacke. Nesto kasnije okupator je, za odmazdu, streljao 2200 dece i muskaraca iz Kragujevca u jednom danu.

Ovoj cinjenici se, osim mozda diskusije oko kvalifikacije "junackom" koja stoji uz akcija, nema sta zameriti - u principu je tacna. Naravno, ovde ne pise da su u pitanju bile jedinice za snabdevanje, narodski receno kuvari.

A sada malo drugacija, ali isto tako tacna, verzija istog dogadjaja, prema Ravnogorskoj citanci:

(parafraza)
Ubistvom 22 intendanta okupatorske vojske, koji su prevozili namirnice za druge jedinice, partizanske trupe nisu postigle nista u vojnickom smislu. Ali posledice su bile jezive - sa 22 ispaljena metka, figurativno govoreci, postignuto je da je u smrt poslato 2200 dece i muskaraca iz Kragujevca i okoline.

Kao sto vidimo, obe cinjenice su tacne, samo sto ja drugu nisam cuo do trenutka kada sam gledao Ravnogorsku citanku, jednu od prvih par epizoda dok je nisu zabranili.

Pozivam istoricare da mi objasne koji je od ova dva, a oba su istorijski tacna, opisa datog dogadjaja onaj pravi, koji u sustini opisuje sta se tamo dogodilo i, sto je jos bitnije, ZASTO. (nadam se da odgovor svi znamo, i on nema nikakve veze sa velikosrpskim nacionalizmom, vec sa tragicnom cinjenicom da smo u WW2 izigrani kao mladi majmuni od strane Tita, komunista, Hrvata i NWO)

Slicno bi se moglo napisati za (po zlu) cuveni Sremski front o kome se vec i u mojem detinjstvu pricalo svasta, jer takvu svinjariju je ipak bilo tesko progutati uz sve represije rezima, mada su zvanicne knjige i tu nastavile sa pricama o junackoj borbi.

A sada da se vratim na pocetak i Fomenka. Buduci da je matematicar, Fomenko pise da se iznenadio koliko su zapravo istorijski izvori "zamak ni na nebu ni na zemlji", odnosno koliko se istorija zasniva na potpuno nedokazivim dokumentima, licnostima i sl. (naravno, u jednom svom delu, ne generalisem)
Iako prihvatam da on kao matematicar nije upucen u istorijske procedure, verujem takodje da je saradjivao sa nekim istoricarima pri izradi te knjige, a i matematicari mogu biti sve samo ne glupi ljudi. Podseticu jos jednom da najpametniji ucenici uglavnom zavrsavaju na prirodnim (fizika, matematika) ili tehnickim fakultetima. Drustvenjaci su uvek bili i ostace druga liga za nas.
Isto tako i ja sam daleko od glupana.

Stoga postavljam pitanje svakom istoricaru - odakle ti to sto tvrdis? I verujem da 80% nece imati cvst, nepobitan izvor.
Odakle krece pitanje na osnovu cega se onda donose zakljucci, i tu krece sunovrat.

Ne znam da li ste bili u Grckoj i culi Grke kako pricaju. Jako simpatican narod, ali frfljaju do bola. Pola reci i imena ne mogu pravilno da izgovore. Zapis im je takodje krajnje problematican - zamolite ih da vam napisu banana pa cete se uveriti.
Sada zamislite kada ti frfljaci pocnu da pisu imena i reci koja imaju nasa ć, č, dž i sl. I dobicete papazjaniju. Na kojoj se zasniva solidan deo zvanicne istorije.

Tako da o verodostojnosti istorijskih podataka ima jos mnogo toga da se kaze, i pozivam pripadnike zvanicne struje da oprezno brane stavove, jer vidimo i u nasem vremenu kako se istorija prekraja i cinjenice zamenjuju lazima."
Додао бих још нешто што у историјским књигама вероватно не пише, за шта ја имам прилику из уста укућана мог да чујем који живи међу Италијанима већ подуже време и служи се изванредно језиком и писањем њиховим да они ништа мање нису фрфљатори од Грка те да им се дијалекти, не од региона до региона, већ од села до села толико разликују да често једни друге уопште не разумеју док разговарају па им је узречица "причај на италијанском" оном што се да чути на Раи Уно да би се споразумели и да су, уз сво дужно поштовање, неспособни да науче и да причају неки други језик кад и свој не знају како ваља. Стога ми се логички намеће закључак да ни стари Латини нису били ништа мање фрфљатори и тотални непознаваоци словенских језика и културе и отуда они накарадни записи разних племена, топонима, хидронима, кривог тумачења и сл. а још на ово додати интересе и ето званичне историје. Можда Милош и Олга у нечему греше а исто тако и званична историја.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #42 послато: Јануар 24, 2016, 03:59:09 поподне »
Цит.: ''Нека слепи гуслари певају уз гусле и прости казивачи нека причају без гусала о вечери кнежевој и нека у причама и песмама помињу и Југа и Југовиће и Милана и Ивана и Бановића Страхињу; и нека учени песмотворци и стихотворци Мушицки и Стерије и Живковић и надаље оплакују ''матер беде вечеру кнежеву'' и у кантатама јасно и гласно спомињу те исте, но будући српски историк, којега је задатак сасвим други, него што је гуслара, певача, песника и опевача и нарикача, нека се устегне и не да срцу на вољу, и пишући повест о боју на Косову нека не слуша ни на те песме и приче, ни на оне по тим песмама и причама удешене повести, већ нека пита и испита, шта се у првим и најстаријим те најбољим изворима и повесним споменицима о томе каже и како се то, што се у разним изворима каже, међу собом слаже.''
Иларион Руварац
Икавац

Ван мреже Dule1984

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 29
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #43 послато: Јануар 24, 2016, 04:39:09 поподне »
Ако сам добро разумео оставити на страну спевове и испитати најстарије писане изворе па онда начинити историјску слику?

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #44 послато: Јануар 24, 2016, 04:56:32 поподне »
Добро, људи од науке, велики научењаци историје! Ваљда човек сме да изнесе своје мишљење? Или сте већ навикли да увек буде онако како ви кажете? Предложио сам Вам коју књигу да нађете на интернету. Нисте ни погледали, а само сте спремни да критикујете друге. А ја Вам кажем да је више Срба страдало од комуниста, него код наших осталих братских народа. И да је историја Срба баш онда у многоме кривотворена. Но, да не причам по Вама празне приче.
За Порекло сам учинио много. Утрошио силно време и огроман труд, све у жељи да помогнем свом народу у трагању за својим коренима. Учините и Ви бар 5% од тога, бар неки од вас критичара, и биће и то многима од користи. Ето, на крају, нећу Вам више досађивати. Успели сте да ме истиснете из тима. Ако! Мање ћу се нервирати. Препуштам Вам сав рад и у Пореклу, а и на форуму. Кажу, паметнији попушта. Не тврдим да сам паметнији, али старији од многих од Вас јесам и памтим више од многих. Зато, више ме нећете чути. Желим Вам ипак срећан рад, да још више допринесете свему, него што сам то ја некако успео. Није се многима допало ни моје изношење ставова о санскрту. Кад год се задре дубље у нашу прошлост, одмах сте ту Ви, вечити критичари. А ја ћу се окренути неким другима који ће знати да цене мој рад. Већ имам неких понуда. Видећу шта ћу даље.
Свако добро!
Искрено,
Војислав

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #45 послато: Јануар 24, 2016, 06:11:49 поподне »
Прелазни рок траје до краја јануара, а после тога само по Босмановом правилу.
Икавац

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #46 послато: Јануар 24, 2016, 06:39:01 поподне »
Цитат
(''дрљави Панта'')

Морам, истине ради, да кажем да никако не треба Пантелију Срећковића, проглашавати некаквим залуђеником. Он је био први школовани историчар Србије. Пре њега није било историчара у Србији. Не може се очекивати да је он могао да зна све о српској историји у време када се о њој није знало ништа осим народних песама. Нормално је да се он у свом научном раду доста ослањао на такве изворе, јер као што рекох других извора није било. Како су временом проналажени и објављивани дотад непознати историјски извори настајала је и историјска наука.

Од 1859. до 1894. радио је као професор историје на Лицеју (од 1863. у Великој школи), и као такав био је неоспорни ауторитет у историјској науци и науци уопште.

Око недоумица о "аријевским" и осталим постојбинама Срба поучан је рад Живојина Андрејића "Aдоптирана куманска традиција у српској уметности и усменој књижевности као извор „научне“ утопије о индијском пореклу Срба и Словена и мита „Срби народ најстарији“, Митолошки зборник 29, Рача 2013.

Ван мреже Dule1984

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 29
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #47 послато: Јануар 24, 2016, 09:37:30 поподне »
Прочитаћу рад Живојина Андрејића. А исто и рад Радивоја Радића. Пошто добрим делом верујем да има истине у аутохтонистичким тврдњама онда сам и добрим делом шарлатан као и њихови аутори, а да не бих више живео у незнању и шарлатанству волео бих да чујем Јерковића и Ћелића, какву поуку извлаче из цитата и да ми објасне шта је истина у крагујевачком догађају?

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #48 послато: Јануар 25, 2016, 11:52:31 пре подне »

A krenucu od kraja. Evo jednog primer oko koga, smatram, nece biti polemike - kragujevacki crveni oktobar.

Jedna verzija tog dogadjaja iz zvanicnih udzbenika istorije, koju sam i ja ucio buduci da sam poceo kao Titov pionir, bila je:

(parafraza)
Junackom akcijom partizanskih jedinica ubijena su 22 okupatorska vojnika nacisticke Nemacke. Nesto kasnije okupator je, za odmazdu, streljao 2200 dece i muskaraca iz Kragujevca u jednom danu.

Ovoj cinjenici se, osim mozda diskusije oko kvalifikacije "junackom" koja stoji uz akcija, nema sta zameriti - u principu je tacna. Naravno, ovde ne pise da su u pitanju bile jedinice za snabdevanje, narodski receno kuvari.

A sada malo drugacija, ali isto tako tacna, verzija istog dogadjaja, prema Ravnogorskoj citanci:

(parafraza)
Ubistvom 22 intendanta okupatorske vojske, koji su prevozili namirnice za druge jedinice, partizanske trupe nisu postigle nista u vojnickom smislu. Ali posledice su bile jezive - sa 22 ispaljena metka, figurativno govoreci, postignuto je da je u smrt poslato 2200 dece i muskaraca iz Kragujevca i okoline.


Отприлике два сата сам размишиљао да ли да пошаљем прилог на ову тему и коначно сам одлучио. Додуше, "прозвани" су господа С. Јерковић и Муњени Ђелић. Овај други је мој имењак.

Олгу Луковић Пјановић нисам читао, али Ј. Деретића јесам и искрено речено није оставио никакав утисак на мене сем "јаке реторике и врло проблематичних конструкција". Мој лични став је да овакве књиге више одмажу него што помажу у "расвјетљавању заборављене историје" српског народа. Сваки аргумент има и контрааргумент, а ту је отприлике најбољи проф. Радивоје Радић.

Што се тиче цитата о догађајима у Крагујевцу, равногорски је исправнији, с тим да и ту недостају и одређени "опскурни" детаљи о касапљењу и одцијецању, опростите ми, гениталија. Окупатор је, а то су биле трупе Вермахта не СС јединице, је био "згрожен" и то је био један од узрока овакве рекације; губитка невиних живота. О "бици за рањенике и сјајној стратешкој одлуци рушења моста код Јабланице" не желим да трошим ријечи.

Али мало бих се вратио на почетак догађаја из 1941. године. Догађаји од 25. и 27. марта су се десили ту нема повратка, али моје мишљење је да је то била огромна историјска грешка. Душан Симовић је у тим догађајима био најобичнија марионета, односно покретачи тих догађаја су били браћа Мирковић, који су били 100% "британски људи". Током тих догађаја у Београду је виђен Мустафа Голубовић, а ко је он био мислим да не треба објашњавати. Године 1941. Енглеска је била у тешкој ситуацији (напад на СССР 22. јуна) и није бирала средства за постизање цвојих циљева. Зна се као је прошла Пољска и шта је тзв. "шаљиви рат". Империјална политика није водила рачуна о последицима за "мале народе". Најбољи примјер државе која је "јефтино прошла" у оба свјетска рата је Бугарска. Напоменућу да је у једном кратком периду( мислим око 7 дана)током 1944. године иста била у ратном стању са
Њемачком и СССР-ом. Дан устанка народа Србије везује се за убиство српског жандарма.
У вези са догађајима током I и II свјетског рата топло препоручујем да се прочитају књиге (да не наводим наслове) Ентонија Бивора и Макса Хејстингса. Сјајне књиге које се читају у "једном даху".
Једна од ријетких књига коју сам прочитао два пута је књига Симона Монтјефјорија "На двору црвеног цара". Књига је биографија Ј.В. Стаљина, али за историчаре непроцјењива у смислу како "свјетска револуција" уступа мјесто прагматизму и дипломатским сплетакама. За ову књигу ћу рећи сјајна, сјајна књига.

Лично ми се допала једна констатација да су комунисти побиједили јер су имали идеологију!

Ван мреже Dule1984

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 29
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #49 послато: Јануар 25, 2016, 01:53:20 поподне »
То је данас јасно као дан да је равногорска верзија истинита. И да још у комунизму живимо то би нам званична историја била јер тако пише. Један догађај - две интерпретације. Темељити историју само на основу старих записа - врло необјективно, непоуздано и непрецизно. Темељити историју на основу тумачења старих записа уз непристрасну подршку археологије, лингвистике, генетике, народних предања и сл. - много прецизније е у томе је поента.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #50 послато: Јануар 25, 2016, 02:11:44 поподне »
Један догађај - две интерпретације. Темељити историју само на основу старих записа - врло необјективно, непоуздано и непрецизно. Темељити историју на основу тумачења старих записа уз непристрасну подршку археологије, лингвистике, генетике, народних предања и сл. - много прецизније е у томе је поента.

Тачно!
Нажалост, интерпретације зависе од идеолошких, социјалних или националних позиција. Методолошки погрешан приступ. Да би се остварила или доказала одређена теза извори, а они могу бити усмени, писани или споменици материјалне културе(у најновије вријеме и генетика), се тумаче искључиво у сврху доказивања унапријед  зацртане тезе. Ненаучно, ту се занемарује темељни принцип објективност.

Треба разликовати историју од историографије.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #51 послато: Јануар 25, 2016, 02:27:17 поподне »
Цитат
Што се тиче цитата о догађајима у Крагујевцу,

Невероватно је са колико неспремности Југославија улази у рат, с обзиром да је за припреме имала најмање читаве две  године. Не мислим на техничко опремање војске (није ни било лоше), ни на хрватску издају (у Генералштабу су добро знали да ће се десити). Мислим на огроман број немачких агената који су очигледно били добро припремљени за акцију. 

Главни злотвор крагујевачког октобра био је извесни Страхиња Јањић (проклет био), који је инсталиран за старешину  добровољачке (љотићевске, на папиру недићевске) јединице без знања Недића, очигледно је био постављен од самих Немаца, с циљем да "домаћи" човек уради прљав посао. Кад је недуго затим, као евидентни силеџија и силоватељ, и од самих Љотићеваца/Недићеваца протеран из Крагујевца, у Београду оснива ни мање ни више него српски СС одред. Не знам да ли је у питању прави Србин, не би ме чудило да је у питању неки прерушени Немац (као онај Клајстенбург ког смо раније већ коментарисали).

Херман Нојбахер оставио је сведочанство о личној Хитлеровој намери да Србе, као по његовом мишљењу једини државотворни народ на Балкану, физички уништи - истреби. Из те перспективе је небитно да ли су Срби пружали отпор окупатору, и како су то чинили. Хитлерова одлука да их истреби није зависила од њиховог понашања. Темељан рад немачких шпијуна на терену на истребљењу Срба, локације стрељања у срцу Србије, и сама мера одмазде 100:1 говоре о стратешкој одлуци окупатора.

Не вреди даље трошити речи, ван овде насловљене теме, али пример овог догађаја речито говори колико је тешко сагледати историјску истину без познавања најширег контекста.

Ван мреже Радевић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
  • Васојевић
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #52 послато: Јануар 25, 2016, 06:37:44 поподне »
Да почнемо редом, Милош Милојевић сигурно није заслужио да се његов допринос србству омаловажава. Човек има више војних одликовања него што ће вероватно и један Србин икада добити. Као добровољац учествовао је у Српско-турским ратовима , био је један од највећих националних радника свога времена. Од стране историчара критичке историографије коју у Србији спроводе Филозофски  факултет и Сану његов рад се омаловажава деценијама. Драга господо Српска академија наука објавила је пре седам осам година књигу "Етничка карта дела Старе Србије према путопису Милоша С. Милојевића" . Дакле сада и Српској академији ваља Милош Милојевић када треба да се доказује етничка структура становништва Косова и Метохије  крајем  19. века.  Та иста Сану је до пре двадесетак година у сваком свом издању Илире проглашавала за Албанце. Један од примера су и "Византијски извори за историју народа Југославије" који су приређени у шест томова од којих пети том никада није штампан из непознатих разлога. Ти византијски извори су искасапљени од стране Сану тумача историје , јер сваки помен Илира, Трибала или Трачана у контексту Срба се према историчарима Сану не односи на Србе већ на нека изумрла племена, а то што Византијска државна документа Цара Душана називају Трибалским царем, објашњава се да су ту некада живели Трибали па га зато тако називају. Наравно дошло је време када више не одговара да Албанци буду Илири па Сану организује научни скуп "Албанци лажни Илири" за  који гле чуда на скупшини Сану није гласано да уђе у процедуру за штампање у тој години, па издавачка кућа Пешић и синови преузима да штампа поменути научни скуп. То није први пут да се у Сану блокира штампање одређених књига. Научни скуп Сану " Велика Србија , истине , заблуде, злоупотребе" који је организован 2002. или 2003. године такође није ушао у процедуру за штампање јер је неко блокирао. Срећом Српска књижевна задруга , иако у тешком финансијском стању преузима штампање тог научног скупа на себе па је и он угледао светлост дана. Сану тек годину дана касније штампа тај научни скуп ( 2004.године)  и то само на енглеском језику. То издање на енглеском је свих пет година колико сам радио у књижари Иницијал ( Сану- Научно дело) красило излог књижаре који је по уговору припадао Сану и та књига је била најпродаваније издање на енглеском језику. Стотине књига су страни туристи купили само због наслова књиге која само доказује тезу да Срби нису дошљаци у БиХ и Хрватској већ аутохтоно становништво над којим је вршен вишевековни геноцид.  Дакле за Сану у једном периоду Албанци су Илири , у другом периоду Сану доказује да нису. Шта је истина а шта није , Милош Милојевић је шарлатан , е хајде сада нам ваља за етничку карту и путопис по Старој Србији. Ја не разумем некога ко се убија из петних жила да докаже да су Срби дошли у седмом веку на Балкан. Да ли је могуће да један народ у седмом веку насели простор од Црног мора па до Алпа и наметне свој језик, своју културу, обичаје , Трачком народу који је по свим на старогрчким хроничарима и историчарима најбројнији на свету. Такође код тих истих старогрчких историчара и хроничара налазимо податак да Трачани, Трибали, Илири итд . говоре истим језиком. Дакле на овом истом простору говорило се и тада и сада истим језиком. Паметном довољно.  У болесној антисрпској пропаганди дефинитивно предњачи Византолошки институт Сану и нека екипа асистената или студената Радивоја Радића за које је он божанство на земљи. За крај хтео бих да наведем и једну занимљиву књигу чији је назив "Стара Србија и Маћедонија" од Спиридона Гопчевића чије је репринт издање штампао Народни Музеј из Приштине који се од 1999.године налази у егзилу . Зашто је књига занимљива. Бугарска влада унајмила је Спиридона Гопчевића , Србина рођеног у Трсту а пореклом из Херцег Новог , угледног европљанина, великок критичара Краља Милана Обреновића због рата са Бугарском, да са Бугарским партнером обиђе Стару Србију и Македонију , односно територију која је још била под Турском а на коју су претендовале Бугарска , Грчка и Србија. Бугари су сматрали да је целокупно становништво данашње јужне Србије, Косова, Метохије , Македоније , Румелије , Тракије итд. чисто Бугарско и хтели су да путопис Спиридона Гопчевића то и потврди. То мишљење да на том простору живе искључиво  Бугари а не Срби подржавано је у свим Европским научним круговима тога времена па је и Спиридон Гопчевић са таквом претпоставком и кренуо на задатак. Спиридон Гопчевић је потписао уговор да ће ма какав резултат истраживања био, Бугарска платити штампање књиге. Резултат је био невероватан, према унапред утврђеним критеријумума како разликовати Бугаре од Срба   ( језик, слављење славе, обичаји, народна предања, итд) утврдили су да су једини Бугари на које су наишли на путовању били досељени учитељи или трговци из Пловдива или неких других Бугарских градова. У свим селима и градовима од  Ниша до Солуна  Гопчевић је видео само Србе. Нашао је чисто Српско село поред Солуна од неколико хиљада становника. Наилазио је  на децу која иду у бугарске школе и уче бугарски а у кући причају некакав другачији бугарски (српски). Бугарска је на крају морала да плати штампање књиге иако јој резултан није одговарао. Музеј у Приштини је штампао репринт због Гопчевићевог путописа по КиМ , а ко не верује да су Бугари сматрали да је и Косово њихово треба да зна да су чланови Бугарске егзархије покушали да заузму и Пећку Патријаршију али су локални Срби то успели да спрече. Само у двадесетом веку од српског народа настала су три нова народа ( црногорци, бошњаци, македонци) . Црногорци мењају азбуку, додају слова ... македонци узимају дијелакат који се највише разликује од српског за македонски књижевни језик... за неколико стотина година историчаре који кажу да су ти народи настали од Срба неки нови Радићи називаће шарлатанима . 

Ван мреже Dule1984

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 29
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #53 послато: Јануар 25, 2016, 08:07:09 поподне »
Замолио бих неке одавде који нису са гађењем прочитали Олгино дело (не Деретића) а сматрају себе добрим познаваоцима генетике, нека јасно и кратко дају своје мишљење, уклапали се уопште ишта у њену хипотезу о Србима са досадашњим генетичким истраживањима. Ако се ништа не уклапа да не тупимо више, ви наставите досад како сте а ни ја да не траћим време одох чувати овце мање глава боли а ово остављам онима који имају желудац.

Ван мреже Љиљан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 318
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #54 послато: Јануар 25, 2016, 09:30:09 поподне »
О вјери и вјеровању нема смисла расправљати. Толико.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #55 послато: Јануар 25, 2016, 09:34:24 поподне »
Бугари су сматрали да је целокупно становништво данашње јужне Србије, Косова, Метохије , Македоније , Румелије , Тракије итд. чисто Бугарско и хтели су да путопис Спиридона Гопчевића то и потврди. То мишљење да на том простору живе искључиво  Бугари а не Срби подржавано је у свим Европским научним круговима тога времена па је и Спиридон Гопчевић са таквом претпоставком и кренуо на задатак. Спиридон Гопчевић је потписао уговор да ће ма какав резултат истраживања био, Бугарска платити штампање књиге. Резултат је био невероватан, према унапред утврђеним критеријумума како разликовати Бугаре од Срба   ( језик, слављење славе, обичаји, народна предања, итд) утврдили су да су једини Бугари на које су наишли на путовању били досељени учитељи или трговци из Пловдива или неких других Бугарских градова. У свим селима и градовима од  Ниша до Солуна  Гопчевић је видео само Србе. Нашао је чисто Српско село поред Солуна од неколико хиљада становника.

Многи људи не знайу да йе Вук Стефановић-Караџић био мишљења да се и у крушевачком крайу говори не србски него бугарски йезик. А то се данас у Србийи крийе. А Крушевац нити йе источна нити йужна Србия. Што се тиче говоров йужне Србийе, он их никада нѣйе прихватио за срПске. Бугари су му на том веома захвални. Чак су му дали и име улице у Пловдиву. Не знам йе ли такву почаст добио ийедан други Србин осим њега.

Црногорци мењају азбуку, додају слова ... македонци узимају дијелакат који се највише разликује од српског за македонски књижевни језик... за неколико стотина година историчаре који кажу да су ти народи настали од Срба неки нови Радићи називаће шарлатанима .

Велиш Црногорци мѣњайу азбуку, и додайу слова. Азбуку йе први мѣњао Вук Стефановић-Ќараџић, прилагођавайући йе потрѣбам говора свойега села (а не србскога народа у цѣлини), и потрѣбам Аустрийе, убацивањем нѣмачкога слова Ј умѣсто ћириличне йоте Й. Да Вук СК нѣйе избацивао слова из ње, данас Црногорци не бише морали враћати слова.
Ето, я имам двойицу рођака чийе надимке не могу записати бечком азбуком: Мишьо и Вешьо.
Избацивањем слова Ѣ су Вук и Аустрия направили правописни раскол између Срба ийекаваца и екаваца. Намѣрно или случайно, процѣните сами.
Избацивањем слов Ъ и Ѕ су Срби из многих крайева Србийе онемогућени записивати свой говор нашим писмом. Ето, я познавах некада дѣчака са надимком Ѕинѕа, койи се званичном азбуком не може записати, вѣроватно због њене "савршености".
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Радевић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
  • Васојевић
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #56 послато: Јануар 25, 2016, 10:05:25 поподне »
Навео сам пример додавања слова у црногорској азбуци само као пример потребе да се разликује од званичне Српске. Није Мило додао слова због Мишьа и Вешьа већ због $. Нема Мишьа и Вешьа само у Црној Гори, има их и у западној Србији у говору старијих људи.  Вук је можда и веровао да ради праву ствар али захваљујући њему данашња српска деца не могу читати књиге писане црквенословенским и славеносрпским. Другим речима Вук је покидао вишевековну везу коју данас тешко да неко може да васпостави. Просечан Србин не може да прочита историјске изворе писане црквенословенским али зато имамо фабрику тумача која ће неписменом народу да преведе како одговара Бечко-берлинској школи. Албанци кажу да су Илири, Бугари да воде порекло од Трачана , Црногорци од Дукљана , Руска академија почела да заступа тезу о подунавском пореклу Словена , једино наша званична историја хоће у тундре и тајге. 

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #57 послато: Јануар 27, 2016, 09:10:06 поподне »
Навео сам пример додавања слова у црногорској азбуци само као пример потребе да се разликује од званичне Српске. Није Мило додао слова због Мишьа и Вешьа већ због $. Нема Мишьа и Вешьа само у Црној Гори, има их и у западној Србији у говору старијих људи. 

Тачно тако. И у западной и у источной Србий, па чак и у Београду имамо гласове койи се не могу записати тзв. Вуковом азбуком. Нашему писму недостайу четири слова како би била потпуна. То су Ѣ, Ъ, ь и Ѕ. Помоћу њих бише сви Срби могли записивати свой говор, а не само људи из сѣверозападне Србийе. Иначе, врло мало йе познато да Вуком прѣрађена азбука нѣйе имала 30 слов, како се данас обично мисли, и како ни се намеће, него 31 слово. Тридесет и прво слово йе било Ъ. Он га нѣйе био избацио из азбуке, него неко послѣ њега.

Вук је можда и веровао да ради праву ствар али захваљујући њему данашња српска деца не могу читати књиге писане црквенословенским и славеносрпским. Другим речима Вук је покидао вишевековну везу коју данас тешко да неко може да васпостави. Просечан Србин не може да прочита историјске изворе писане црквенословенским али зато имамо фабрику тумача која ће неписменом народу да преведе како одговара Бечко-берлинској школи.

Па то и йесте био циљ Аустрийе, уништење србскога писанога наслѣђа, да Срби буду тиква без корѣна. И то йе, на жалост, великим дѣлом и постигнуто.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #58 послато: Јануар 28, 2016, 07:51:31 поподне »
Не знам да ли сте ви из Београда приметили код данашње омладине неки међуглас између А и Е. Нпр. када изговарају негације - не знам, не могу, не желим, итд, и друге вишесложне речи које у првом слогу имају самогласник Е (недеља, тренутно, небитно, итд). Ево, вечерас чух једну малолетницу како својој другарици каже да ће за јело да купи пљескавицу. То није звучало ни као пљЕскавица, ни као пљАскавица, него негде између. Ја не знам (нЕ знам, са чистим Е) одакле им овакав изговор, у моје време се говорило чисто. Звучи као да су однекле са бугарске границе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #59 послато: Јануар 28, 2016, 07:59:15 поподне »
Добро, људи од науке, велики научењаци историје! Ваљда човек сме да изнесе своје мишљење? Или сте већ навикли да увек буде онако како ви кажете? Предложио сам Вам коју књигу да нађете на интернету. Нисте ни погледали, а само сте спремни да критикујете друге. А ја Вам кажем да је више Срба страдало од комуниста, него код наших осталих братских народа. И да је историја Срба баш онда у многоме кривотворена. Но, да не причам по Вама празне приче.
За Порекло сам учинио много. Утрошио силно време и огроман труд, све у жељи да помогнем свом народу у трагању за својим коренима. Учините и Ви бар 5% од тога, бар неки од вас критичара, и биће и то многима од користи. Ето, на крају, нећу Вам више досађивати. Успели сте да ме истиснете из тима. Ако! Мање ћу се нервирати. Препуштам Вам сав рад и у Пореклу, а и на форуму. Кажу, паметнији попушта. Не тврдим да сам паметнији, али старији од многих од Вас јесам и памтим више од многих. Зато, више ме нећете чути. Желим Вам ипак срећан рад, да још више допринесете свему, него што сам то ја некако успео. Није се многима допало ни моје изношење ставова о санскрту. Кад год се задре дубље у нашу прошлост, одмах сте ту Ви, вечити критичари. А ја ћу се окренути неким другима који ће знати да цене мој рад. Већ имам неких понуда. Видећу шта ћу даље.
Свако добро!
Искрено,
Војислав

Војиславе, разумем о чему пишеш. Некад и ја помислим исто. Неки људи се труде, налазе материјале, тумаче, пишу нешто своје. А један број људи (не кажем да и сам нисам у тој екипи) се углавном јављају да коментаришу нешто што су ови први писали. Некад су ти коментари неумесни. Ипак, знаш и сам сигурно,  на крају, све дође на своје. Увек се разлучи жито од кукоља.
И мене је скоро погодило брисање неких коментара са теме о Ћеклићима (ко је видео, видео, нећу детаљно о томе), али, нема везе, идемо даље.
Мени ће бити жао ако се ти повучеш са Порекла, после толиких постављених текстова и на порталу и на форуму. Нећу да те молим, није ми у нарави, али, волео бих да се предомислиш.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #60 послато: Јануар 28, 2016, 08:57:05 поподне »
Не знам да ли сте ви из Београда приметили код данашње омладине неки међуглас између А и Е. Нпр. када изговарају негације - не знам, не могу, не желим, итд, и друге вишесложне речи које у првом слогу имају самогласник Е (недеља, тренутно, небитно, итд). Ево, вечерас чух једну малолетницу како својој другарици каже да ће за јело да купи пљескавицу. То није звучало ни као пљЕскавица, ни као пљАскавица, него негде између. Ја не знам (нЕ знам, са чистим Е) одакле им овакав изговор, у моје време се говорило чисто. Звучи као да су однекле са бугарске границе.

Я то нѣсам примѣтио у Београђана, али йесам тако нешто у Ягодинаца. Они у многих рѣчих имайу сасвим другачийи изговор гласа Е. Рецимо у рѣчи "дѣца".

Надам се да не Войислав Ананић неће напустити. Његов допринос нашему разговаралишту йе веома значаян. И његов уложен труд йе немѣрљив. Трѣба ни више таквих људи.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1679
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #61 послато: Јануар 28, 2016, 09:12:38 поподне »
... Звучи као да су однекле са бугарске границе.

Негде сам читао да се у Београду у 19. веку углавном говорило јужњачким нагласком, али сад да ме убијеш не могу да пронађем тај чланак. Ту је писало да је оригинални нагласак старог Београда био баш јужњачки, јер је већина људи која га је населила била баш из тих крајева. Касније, у главни град почели су да пристижу људи са свих страна Србије, па и са свих страна српског говорног подручја, па се тај нагласак тако изменио.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Радевић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
  • Васојевић
Одг: Студија о пореклу индоевропских језика
« Одговор #62 послато: Јануар 29, 2016, 03:28:31 поподне »
Вероватно се оригинални говор Београда задржао у селима око Београда. Ја сам одрастао у Железнику одакле је породица моје мајке. Од старијих људи могао сам да чујем доста архаичних израза . На пример уместо речи "овде" постоји изговор "воде" или "воденак" . ( Стави то воде/воденак.) Деда је често умео да каже сикира а не секира. Такође слично говоре и стари Жарковци, Раковица, Кнежевац , Ресник итд. Има још примера али не могу да се сетим. Што се тиче Железника насеље је постојало још у Римско доба а назив је везан за топљење железа које је вађено на Авали а топило се у Железнику. Железник је у историји више пута кроз Турско време расељаван и поново насељаван са разних српских страна. Од садашњих становника села/насеља за седам фамилија  се не зна када су насељени у Железник али оквирна претпоставка је 18. век. Кроз читав 19.век Железник је насељаван у више таласа и за све породице се зна порекло доласка. Фамилија моје мајке Спасојевић спада у групу седам породица које су прве населиле Железник и по породичном предању дошли су из Рашке или северне Црне Горе а слава им је Ђурђевдан. По породичном предању један брат остао негде на југу , други у Кнежевцу где и данас живе Спасојевићи а трећи се населио у Железник. Фамилија моје бабе по мајци је једна од најбројнијих у Железнику Лукић , а порекло је околина Невесиња а славе Светог Николу. За време Карађоршђа се насељавају у неко село у Драгачеву , а по Цвијићу једно време пре Железника живели су у Босуту код Рудника. Не зна се тачна година доласка Лукића у Железник међутим први Лукић који је рођен у Железнику био је  Урош Лукић који је рођен 1823 године. Све  фамилије које насељавају Железник током  19. века долазе из разних српских крајева, Босна , Хрватска , Срем, Црна Гора, јужна и западна Србија , Бугарска... Тако и говор Железника а претпостављам и читаве околине Београда је већ тада нека мешавина разних дијалеката. Занимљиво је да на садашњој цркви у Железнику која је сазидана крајем 19. века а довршена почетком двадесетог стоји да се село зове  Жељезник а не Железник. Вук Караџић такође бележи да се село зове Жељезник а да становници Жељезника углвном уместо жељезо говоре гвожђе.