Хвала на овако брзом одговору. 
Ја сам мислио да почнем преко цркве, путем крштеница, међутим сви моји Павловићи који су крштени до рата 1992. године, имали су крштенице у Кравичкој цркви која је изгорела 1993, а добар део књига из Братуначке цркве су однели комунисти и губи им се сваки траг. Што се тиче литературе, могу потражити, оно што сам до сада нашао, спомиње најдаље мога деду, који је умро 1995. и о њему све знам, а који је остао сироче са 4 године, те најдаље што знам до сада је име његовог оца и ту све нестаје, мада могао бих наћи још по неку старину који би знао да ми каже можда још једно име.
Занима ме како и где се обавља тестирање, дефинитивно ћу га урадити. Што се тиче историје, она ме не плаши ни мало, а још мање ми је досадна, историја ме и довела овде.
Хвала на гостопримству, надам се да ћемо се лепо дружити. Поделићу овде све што будем нашао , па и и ток мог истраживања.
А да, Павловићи из наведених села ми нису ништа, бар да ја знам. На Братуначкој општини има пуно Павловића , и нисмо рођаци. Иначе, моји славе Ђурђевдан.
Свако добро и хвала још једном.
Добро је,
Маркане, ствари ипак нису тако тешке, како умеју бити.
Што се тиче књига, комунисти су их однели у вероватно најближи уред (месни, општински, градски), где су им те књиге требале да би формирали државне матице... наши свештеници данас о томе углавном појма немају, и мисле да су те књиге уништене, а као што видимо из многих примера последњих година, те књиге полако почињу да се враћају цркви... Наравно, то све зависи и од републике у којој се налазе, и њеног законодавства. Мислим да су најажурнији органи у Хрватској, па нешто стидљиво и у Србији, а у БиХ мислим да то питање још и није дошло на ред.
У сваком случају, ваљало би потражити човека у општини, и тамо тражити увид у те податке... или да вам они то поваде. Проблем је наравно што се то не ради по службеној дужности, већ мораш да мољакаш, тражиш везу, свог човека итд.
Везано за тестирање, ево управо се приводи крају
Светски ДНК дан, где је било могуће тестирати се са попустом од
50%. Мада, биће таквих акција вероватно и у будуће, ако не пре, онда за
Српски ДНК дан (14. септембар).
Оно се може обавити нпр. код нас у Београду, а од куће може и даље у земљи и свету. За тестирање у Београду, треба купити прибор за тестирање (прибор за букални брис, који се узима у апотеци), и према упутству узети себи узорак букалног бриса. Након тога материјал се шаље поштом у лабораторију, а тако се може извршити и уплата.
Наравно, пошто смо разбијени и подељени у више страних државица, пожељно је промислити како избећи банкарске трошкове, па за ту потребу најбоље је уплату извршити из Србије, пошто је из БиХ исто као и из Немачке или САД-а,а то значи да се плаћа бар 20-ак евра само њима (банци), док овако, стандардна уплатница, плус педесетак динара (мање од 0,5 евра) за поштанске-банкарске трошкове.
Како било, за сада знамо одакле сте, што је добро, и знамо коју крсну славу славите, што је такође битно.
Свакако, поразговарајте са старијима, било рођацима било суседима, тј. не било, већ и са једнима и са другима. Људи који знају прави су рудници блага. То кажем из личног искуства, које сам истим трагом стицао, а кад се покупи инфорамција са терена, онда је упола лакше ући у матичне књиге, јер знате шта све тражите, и мање су шансе да вам нешто промакне.
А пратите како ствари теку и овде, јер кад буде нешто, сигурно ћемо поставити.
