МРКОЊИЋ - Мала Госпојина

[Мрким]

Мркоњићи од којих водим поријекло су из села Бријесница Доња на планини Озрен. У својим истраживањима, најстарији предак до чијег сам имена успио доћи је Мркоњић Јово (не знам годину рођења, али претпостављам између 1850. и 1860. године). Јово је имао сина Неду 1883. годиште, а Недо синове Милана (1903.), Марка (??) и  Ранка (око 1924.)....

По неким предањима, даљње поријекло је околина Невесиња, али ту нисам успио наћи неку везу.

Крсна Слава породице је Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина 21.09. што је занимљиво јер у "Шематизму митрополије Дабро - босанске за 1882. годину" презиме Мркоњић се помиње у неколико парохија, али не са овом Славом (по другим презименима мислим да је парохија Маглај). 

Већ сам прочитао "Херцеговачка презимена" (Ристо Миличевић) и "Херцеговина" (Јефто Дедијер), али ми није помогло.
Молим Вас да ми помогнете и да ме упутите гдје још могу потражити податке о Мркоњићима са подручја планине Озрен у Босни или у Херцеговини.
 

[Тимар]

Мркоњићи од којих водим поријекло су из села Бријесница Доња на планини Озрен. У својим истраживањима, најстарији предак до чијег сам имена успио доћи је Мркоњић Јово (не знам годину рођења, али претпостављам између 1850. и 1860. године). Јово је имао сина Неду 1883. годиште, а Недо синове Милана (1903.), Марка (??) и  Ранка (око 1924.)....

По неким предањима, даљње поријекло је околина Невесиња, али ту нисам успио наћи неку везу.

Крсна Слава породице је Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина 21.09. што је занимљиво јер у "Шематизму митрополије Дабро - босанске за 1882. годину" презиме Мркоњић се помиње у неколико парохија, али не са овом Славом (по другим презименима мислим да је парохија Маглај). 

Већ сам прочитао "Херцеговачка презимена" (Ристо Миличевић) и "Херцеговина" (Јефто Дедијер), али ми није помогло.
Молим Вас да ми помогнете и да ме упутите гдје још могу потражити податке о Мркоњићима са подручја планине Озрен у Босни или у Херцеговини.
 

Потражи у црквеним књигама умрлих које се воде од 1880 године, и покушај прије Херцеговине  видјети гдје се спомиње твоје презиме и Слава.
Најпречи пут ти је да се тестираш, сазнаш која си ХГ, и много ћеш олакшати своје истраживање.
Свако добро.

[Wolf Sagash]

Хајде да ја покушам једну теорију образложити.

Идемо сада у Попово Поље. Полазимо од Љубиња ка Требињу. Прва поповска села на том путу су Котези, Прхиње и Струјићи. Још нисмо установили како су та села добила име. Котези би могло бити по неком необичном имену, а ова два не знам. Кад дођеш у Струјиће лијево је село До. У вријеме пописа 1475 у том Долу живио је извјесни Драгиша син Додана, па је он или његови потомци вјероватно везан са именом сусједног села Додановићи. Такође је извјесни Богомил Корлад из пописа повезан са настанком са селом Корлати које се налази повише Додановића у брдима. Враћамо се на магистрални пут и идемо ка Требинју. Наилазимо на село  Галичиће. У Величанима у гробљу Чихорића налази се среднјевјековни епитаф Раћа Галичића, Веза је очигледна. Следећи су Величани. Старинама врло богато мјесто. Пронађено доста камене пластике, римске покровне тегуле, а ту је и стећак Радаче рођене Санковић, удате Чихорић. Настављамо даље и  наилазимо на Дубљане. Не знамо како је село добило име, али овдје нам је интересантан род Главана који славе Малу Госпојину. Идемо ка Требињу и пролазимо Драчево те стижемо у Дријењане. Немамо појма како су ова села добила име, али нам је у Дријенјанима интересантна породица Перић која је ту некад живила па одселила у Љубиње. И они славе Малу Госпојину. Још мало и стигли смо до краја нашег пута. Улазиомо у село Мркоњиће које је очигледно или врло вјероватно добило име по неком Мркоњи.
Изводимо закључак. Ви Мркоњићи можете бити потомци тог Мркоње. Село може добити име по неком човјеку. У околини живе породице које славе Малу Госпојину, прилично ријетку славу у Херцеговини.

[Amicus]

Волф, твоја претпоставка има доста смисла, а тестирање би вероватно тако нешто и потврдило.

Како год, да упитам сад МркиМ-а, да ли си гледао спомиње ли шта Миленко Филиповић о Мркоњићима, у својој студији Озрењаци или Маглајци? Та студија није нешто бог зна темељно урађена, али увек треба погледати, јер баш зато што вреди за површно обрађену по питању породица, некад може да промакне и оно што је обрађено.

А кад помену да сте из Бријеснице Доње, нађох сад податак да је у Бријесници Турској (то је ваљда данашња Бријесница Горња?) својевремено живео извесни Сунија Мерковић (в. Б.-Х. Источник, 1896, стр. 38), да немају ти Мерковићи неке везе са вама Мркоњићима?

[Мрким]

Захваљујем се свима на конструктивним приједлозима.

За Тимара: покушавам да дођем до тих података, али с обзиром на све ратове и невоље које су се дешавале на овим просторима веома је тешко доћи до неких поузданих података. Црквене архиве су уништене или расељене, али свакако настављам потрагу даље.

За Wolf Sagash: теорија је могућа и мени веома привлачна, али с обзиром да нисам успио наћи никакав доказ, изузев неког старог предања, не могу је тек тако прихватити. У селу Мркоњићи, у Попову Пољу сам био, али ту нема породица са мојим презименом. Занимљиво је да заиста има породица које славе Малу Госпојину, што је иначе веома ријетка Слава (и на Озрену и у Херцеговини). Вјероватно се породица раније другачије презивала, а да су презиме Мркоњић узели доласком у нову средину, или су их једноставно прозвали по мјесту из којег су дошли. Али то су моје претпоставке. По писању професора Николе Лакете из Невесиња, презиме Мркоњић се у Херцеговини први пут појављује 1462. године код старе српске породице.

За Amicus: прочитао сам књигу од Миленка С.Филиповића, Озрењаци или Маглајци, али она више говори уопштено о животу на селу, обичајима итд. Знам да нисам нашао ништа за мене, али прочитаћу је поново за случај да ми је шта промакло.
Иначе Бријесница Турска није Бријесница Горња, већ Велика Бријесница.
Наиме у близини Добоја постоје Велика и Мала Бријесница, и оне су насељене муслиманима. А на планини Озрен, општина Лукавац су Бријесница Доња и Бријесница Горња, које су искључиво биле насељене православцима. Чак и у шематизму из 1882. године помињу се Мркоњићи (парохија Маглај), али је ту наведено да славе другу Славу, а не Малу Госпојину.

[Wolf Sagash]

Захваљујем се свима на конструктивним приједлозима.

За Тимара: покушавам да дођем до тих података, али с обзиром на све ратове и невоље које су се дешавале на овим просторима веома је тешко доћи до неких поузданих података. Црквене архиве су уништене или расељене, али свакако настављам потрагу даље.

За Wolf Sagash: теорија је могућа и мени веома привлачна, али с обзиром да нисам успио наћи никакав доказ, изузев неког старог предања, не могу је тек тако прихватити. У селу Мркоњићи, у Попову Пољу сам био, али ту нема породица са мојим презименом. Занимљиво је да заиста има породица које славе Малу Госпојину, што је иначе веома ријетка Слава (и на Озрену и у Херцеговини). Вјероватно се породица раније другачије презивала, а да су презиме Мркоњић узели доласком у нову средину, или су их једноставно прозвали по мјесту из којег су дошли. Али то су моје претпоставке. По писању професора Николе Лакете из Невесиња, презиме Мркоњић се у Херцеговини први пут појављује 1462. године код старе српске породице.

За Amicus: прочитао сам књигу од Миленка С.Филиповића, Озрењаци или Маглајци, али она више говори уопштено о животу на селу, обичајима итд. Знам да нисам нашао ништа за мене, али прочитаћу је поново за случај да ми је шта промакло.
Иначе Бријесница Турска није Бријесница Горња, већ Велика Бријесница.
Наиме у близини Добоја постоје Велика и Мала Бријесница, и оне су насељене муслиманима. А на планини Озрен, општина Лукавац су Бријесница Доња и Бријесница Горња, које су искључиво биле насељене православцима. Чак и у шематизму из 1882. године помињу се Мркоњићи (парохија Маглај), али је ту наведено да славе другу Славу, а не Малу Госпојину.

Да додам и да Јкшићи из Дубљана славе Малу Госпојину, а Мала Госпојина је и традиционални народни сабор у Љубињу. У близини Мркоњића имамо већ три рода који славе Малу Госпојину. А мислим да се Јакшић тестирао, па ћемо видјети,

[Radul]

Захваљујем се свима на конструктивним приједлозима.

За Тимара: покушавам да дођем до тих података, али с обзиром на све ратове и невоље које су се дешавале на овим просторима веома је тешко доћи до неких поузданих података. Црквене архиве су уништене или расељене, али свакако настављам потрагу даље.

Имам утисак да се ослањаш на једну парохију што није добро; погледај све околне парохије наћи ћеш нешто сигурно(из личног искуства). Све старе Мркоњиће испитај, пропитај и комшије одакле су они, да ли су ту дошли прије вас и из ког су краја(тако ћеш се дотаћи и теме шта они знају о вама). У случају да су комшије дошле прије или послије вас можеш датирати прецизније вријеме сеобе; ако не памте ко је кад дошао врло је вјероватно да су се у приближно исто вријеме населили на то подручје; крај из кога потичу комшије може бити и твој, јер се понекад становништво колективно сели.

По крсној слави рекао бих да си од Чарађа.

[Мрким]

Имам утисак да се ослањаш на једну парохију што није добро; погледај све околне парохије наћи ћеш нешто сигурно(из личног искуства). Све старе Мркоњиће испитај, пропитај и комшије одакле су они, да ли су ту дошли прије вас и из ког су краја(тако ћеш се дотаћи и теме шта они знају о вама). У случају да су комшије дошле прије или послије вас можеш датирати прецизније вријеме сеобе; ако не памте ко је кад дошао врло је вјероватно да су се у приближно исто вријеме населили на то подручје; крај из кога потичу комшије може бити и твој, јер се понекад становништво колективно сели.

По крсној слави рекао бих да си од Чарађа.

Има ту много фактора који ми отежавају истраживање, нпр. територија Бријеснице Доње је од овог последњег рата у саставу Федерације БиХ (https://hr.wikipedia.org/wiki/Brijesnica_Donja) и од предратних скоро 1000 становника, сада има неколицина повратника. Цркве и манастири на Озрену су претрпјели разарања, уништења или паљења архива и библиотека у Другом свјетском рату, а и у овом последњем, тако да када се и обратим некој парохији, углавном је одговор да су те књиге уништене или имају неке које се воде тек од 1950. - тих година. Такође, сама организациона структура парохија је мијењана, односно у једном периоду неко мјесто је припадало једној парохији, а већ у неком другом припада другој парохији. Или можда нема добре воље да се "копа" по архивама, не знам...
Што се тиче старих Мркоњића, ситуација је следећа: прадјед Недо (1883.), син Милан (1903.) и кћерка Милица (??) стријељани су пред родном кућом 1941. године. Други Недин син Марко (??) је нестао у току Другог свјетског рата и о њему се никад ништа није сазнало. Трећи син Ранко (око 1924.) - мој дјед, је настрадао 1944. године и иза њега је остао мој отац који је тада имао мање од годину дана...

На линку: http://www.poreklo.rs/2012/07/13/krsne-slave-srba-u-bosni/ сам нашао текст о славама "МАЛА ГОСПОЈИНА (21. септембар) је ретка слава (укупно 43 случаја), карактеристична за средњу Босну (34 случаја), а посебно за Маглајски протопрезвитерат (28 случајева) са концентрацијом у парохијама: Брусница (15), Хрге (4) и Порјечина (7)."

Е а ово за Чарађе ми је ново. Видим да имају мјеста са овим именом у оклини Гацка и у околини Никшића, па не знам на које конкретно мислиш. Можеш ли ми мало појаснити ово: "По крсној слави рекао бих да си од Чарађа."

[Amicus]

Што се тиче старих Мркоњића, ситуација је следећа: прадјед Недо (1883.), син Милан (1903.) и кћерка Милица (??) стријељани су пред родном кућом 1941. године. Други Недин син Марко (??) је нестао у току Другог свјетског рата и о њему се никад ништа није сазнало. Трећи син Ранко (око 1924.) - мој дјед, је настрадао 1944. године и иза њега је остао мој отац који је тада имао мање од годину дана...

Мрким-е, подигох данас поново Бесмртнике Озрена, Требаве и Посавине, за Бријесницу (Горњу и Доњу) стоје подаци које си навео у вези Мрњкоњића, једино је кћерка Милица вероватно била удана Пејић, пошто је то једина Милица што се спомињ у списку погинулих четника, партизана и цивила од усташа и Немаца, или није уписана у списак? Није искључено да има још који податак у тексту, али то ћемо "заједно" морати проћи. Ако те још неки податак ове врсте интересује, реци па ћу погледати, чујемо се.

[Radul]

Има ту много фактора који ми отежавају истраживање, нпр. територија Бријеснице Доње је од овог последњег рата у саставу Федерације БиХ (https://hr.wikipedia.org/wiki/Brijesnica_Donja) и од предратних скоро 1000 становника, сада има неколицина повратника. Цркве и манастири на Озрену су претрпјели разарања, уништења или паљења архива и библиотека у Другом свјетском рату, а и у овом последњем, тако да када се и обратим некој парохији, углавном је одговор да су те књиге уништене или имају неке које се воде тек од 1950. - тих година. Такође, сама организациона структура парохија је мијењана, односно у једном периоду неко мјесто је припадало једној парохији, а већ у неком другом припада другој парохији. Или можда нема добре воље да се "копа" по архивама, не знам...
Што се тиче старих Мркоњића, ситуација је следећа: прадјед Недо (1883.), син Милан (1903.) и кћерка Милица (??) стријељани су пред родном кућом 1941. године. Други Недин син Марко (??) је нестао у току Другог свјетског рата и о њему се никад ништа није сазнало. Трећи син Ранко (око 1924.) - мој дјед, је настрадао 1944. године и иза њега је остао мој отац који је тада имао мање од годину дана...

На линку: http://www.poreklo.rs/2012/07/13/krsne-slave-srba-u-bosni/ сам нашао текст о славама "МАЛА ГОСПОЈИНА (21. септембар) је ретка слава (укупно 43 случаја), карактеристична за средњу Босну (34 случаја), а посебно за Маглајски протопрезвитерат (28 случајева) са концентрацијом у парохијама: Брусница (15), Хрге (4) и Порјечина (7)."

Е а ово за Чарађе ми је ново. Видим да имају мјеста са овим именом у оклини Гацка и у околини Никшића, па не знам на које конкретно мислиш. Можеш ли ми мало појаснити ово: "По крсној слави рекао бих да си од Чарађа."

Да, знам да су старе архиве изгорјеле, обиђи и и лично прелистај све црквене књиге... Обиђи село, поразговарај са комшијама.

По неким предањима, даљње поријекло је околина Невесиња, али ту нисам успио наћи неку везу.
 

Слава, Мала Госпојина среће се код свих родова који воде поријекло из Чарађа(16. вијек). Стим да Чарађани обично прислужују Малу Госпојину и славе Јовањдан. Највећи род који прислужује, слави Малу Госпојину је род Орловића и они су веома разгранати. Село Чарађе(близу Гацка) данас се налази у ЦГ општина Никшић. О Чарађанима имаш код Ередљановића у књизи "Стара Црна Гора".

[Мрким]

Мрким-е, подигох данас поново Бесмртнике Озрена, Требаве и Посавине, за Бријесницу (Горњу и Доњу) стоје подаци које си навео у вези Мрњкоњића, једино је кћерка Милица вероватно била удана Пејић, пошто је то једина Милица што се спомињ у списку погинулих четника, партизана и цивила од усташа и Немаца, или није уписана у списак? Није искључено да има још који податак у тексту, али то ћемо "заједно" морати проћи. Ако те још неки податак ове врсте интересује, реци па ћу погледати, чујемо се.

Много хвала за књигу, шта рећи. Што се тиче података о жртвама, ја сам их нашао у документу "Списак жртава рата 1941-1945 (БиХ)". Шаљем у прилогу.
Ту се заиста помиње Милица Пејић и годиштем би одговарала, али име оца је Пејо, а не Недо, како би требало.
Занима ме да ли се у књизи помиње Марко Мркоњић (нестао у току рата), Ранко Мркоњић (настрадао 1944.) или било која друга особа са овим презименом. Ма занима ме све што се тиче презимена Мркоњић, Доње Бријеснице и славе Мала Госпојина. Заиста би волио прочитати ову књигу.

Слава, Мала Госпојина среће се код свих родова који воде поријекло из Чарађа(16. вијек). Стим да Чарађани обично прислужују Малу Госпојину и славе Јовањдан. Највећи род који прислужује, слави Малу Госпојину је род Орловића и они су веома разгранати. Село Чарађе(близу Гацка) данас се налази у ЦГ општина Никшић. О Чарађанима имаш код Ередљановића у књизи "Стара Црна Гора".

Хвала колега Radul на информацијама. Преузео сам књигу из дигиталне библиотеке и слиједи потрага.

[Amicus]

Много хвала за књигу, шта рећи. Што се тиче података о жртвама, ја сам их нашао у документу "Списак жртава рата 1941-1945 (БиХ)". Шаљем у прилогу.
Ту се заиста помиње Милица Пејић и годиштем би одговарала, али име оца је Пејо, а не Недо, како би требало.
Занима ме да ли се у књизи помиње Марко Мркоњић (нестао у току рата), Ранко Мркоњић (настрадао 1944.) или било која друга особа са овим презименом. Ма занима ме све што се тиче презимена Мркоњић, Доње Бријеснице и славе Мала Госпојина. Заиста би волио прочитати ову књигу.

Ја сам то гледао, али у Бријесници се не спомињу, а даље можда негде и има, но пошто нема регистра, зато и написах да ћемо морати "заједно", тј. мораћеш и ти погледати кад добијеш књигу, пошто је споро овако страницу по страницу...

Елем, кад рече да те интересују сви Мркоњићи, можда није од вишка поменути податак да је православних Мркоњића некад било доста у Буковици Великој, док је истог презимена било и код муслимана, у тако рећи суседном Которском, где су били један од бројнијих родова.

Не знам сад једино коју славу славише, тј. вероватно и сад славе, ти Мркоњићи из Буковице Велике?

[Мрким]

Елем, кад рече да те интересују сви Мркоњићи, можда није од вишка поменути податак да је православних Мркоњића некад било доста у Буковици Великој, док је истог презимена било и код муслимана, у тако рећи суседном Которском, где су били један од бројнијих родова.

Не знам сад једино коју славу славише, тј. вероватно и сад славе, ти Мркоњићи из Буковице Велике?

Мркоњића, по шематизму из 1882. године има у парохијама Бољанић и Тешањ (Ђурђевдан), Маглај (Никољдан; Симеон Богопримац) и Хрге (Лазарева субота).
Скоро сам сазнао да има Мркоњића у селу Врањак код Модриче, али они славе 9. јануар.

За Буковицу Велику нисам знао. Кључно ми је да сазнам коју славу славе. Мислиш ли на Буковицу Велику код Добоја? 

[Amicus]

Мркоњића, по шематизму из 1882. године има у парохијама Бољанић и Тешањ (Ђурђевдан), Маглај (Никољдан; Симеон Богопримац) и Хрге (Лазарева субота).
Скоро сам сазнао да има Мркоњића у селу Врањак код Модриче, али они славе 9. јануар.

За Буковицу Велику нисам знао. Кључно ми је да сазнам коју славу славе. Мислиш ли на Буковицу Велику код Добоја?

Шематизам обухвата "само" Митрополију дабро-босанску, а ови простори већ на упадају у њу, већ у Епархију зворничко-тузланску (поред ове, у тадашњој Босни и Херцеговини, постојала је још само Епархија захумско-херцеговачка, све остало је била Митрополија дабро-босанска). Тако да тамо нема Велике Буковице, а мислио сам на ВБ код Добоја. А коју славу славе ти Мркоњићи, нисам успео да сазнам. Пробај да нађеш неког преко друштвених мрежа, па упитај, јер не знам ни да постоји нека литература где бисмо могли то сазнати.

Нажалост, Епархија зворничко-тузланска никад није издала шематизам са овако детаљним подацима као у овом Дабро-босанском из 1882. године. Баш сам мислио да ће у овом последњем схватити значај таквог представљања, али одлучили су опет да те податке прескоче, па су књигу препунили углавном подацима који се могу наћи и у старом, исто тако за ова питања скоро бескорисном шематизму.

[Мрким]

...Тако да тамо нема Велике Буковице, а мислио сам на ВБ код Добоја. А коју славу славе ти Мркоњићи, нисам успео да сазнам. Пробај да нађеш неког преко друштвених мрежа, па упитај, јер не знам ни да постоји нека литература где бисмо могли то сазнати.

Мркоњићи из Велике Буковице код Добоја славе Светог Николу.  Идемо даље...

[Amicus]

Мркоњићи из Велике Буковице код Добоја славе Светог Николу.  Идемо даље...

Свака част на ископаном податку! Видиш, то би могли бити ови Мркоњићи пореклом од Маглаја, није искључено да ви сви ту јесте рођаци, али са различитим славама. Тај неки правац сеобе је вероватно био и у случају мојих предака.