Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Бакс]

Јованов, Фаркаждин, Зрењанин, Србија, хаплогрупа I2a Динарик

Најстарији познати предак - Миловој

13 24 16 11 14-15 11 13 13 13 11 ? (фали маркер 389II)

Срби чине 95% становништва Фаркаждина

Коначно су и Лале почеле да се тестирају. 
У последњих недељу дана већ два-три резултата. Само да се тако настави.

[Полић]

Коначно су и Лале почеле да се тестирају. 
У последњих недељу дана већ два-три резултата. Само да се тако настави.

Та каки Лала,виш' да је динарик

[Nebo]

Тестиран је још један Васојевић:

Вешовић, Аранђеловдан, Матешево, Колашин, Црна Гора, хаплогрупа Е-V13

Зна ли се хаплотип?

[Nebo]

Јованов, Фаркаждин, Зрењанин, Србија, хаплогрупа I2a Динарик

Зна ли се слава? У Фаркаждину, према Ердељановићу, има (најмање) два рода Јованових.

[Синиша Јерковић]

Васић, Јовањдан, Роћевац, Свилајнац

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Најближи му је по маркерима тестирани Шљивић из Александровца. У литератури нисам успио пронаћи ништа више о Васићима из Роћевца, па ако неко зна нешто више нека напише.

[vojinenad]

Зна ли се хаплотип?

Уписан је у род Васојевића.

[Дробњак]

Васић, Јовањдан, Роћевац, Свилајнац

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Најближи му је по маркерима тестирани Шљивић из Александровца. У литератури нисам успио пронаћи ништа више о Васићима из Роћевца, па ако неко зна нешто више нека напише.

По књизи "Ресава" Станоја Мијатовића једини род у Роћевцу који слави Јовањдан, је род Столића. Мијатовић наводи да их је у Роћевцу 60 кућа и да су пореклом са Косова. Овај Васић врло лако може бити из овог рода ако није нека скорија сеоба, тј. у задњих 70-ак година.

[Лепеничанин]

једини род у Роћевцу који слави Јовањдан, је род Столића

па да, не знам само да ли их је добро избројао и да ли их је било баш 60 кућа. Село је иначе 1910. имало укупно 150 кућа.

Данас је отприлике пола Роћевца у Француској, па ће вероватно неки јужни динарик да се умножи и међу Галима.

[Дробњак]

па да, не знам само да ли их је добро избројао и да ли их је било баш 60 кућа. Село је иначе 1910. имало укупно 150 кућа.

Можда је додао нулу 

Данас је отприлике пола Роћевца у Француској, па ће вероватно неки јужни динарик да се умножи и међу Галима.

Није само пола Роћевца, него и пола читавог Поморавља и источне Србије. Највише су запустела влашка села. Остале су само виле на два-три спрата, са лифтовима и фонтанама и покоја баба.

[vojinenad]

Можда је додао нулу 

Није само пола Роћевца, него и пола читавог Поморавља и источне Србије. Највише су запустела влашка села. Остале су само виле на два-три спрата, са лифтовима и фонтанама и покоја баба.

Ха, ха, некад су биле Виле Равиојле, данас само Виле и бабе.

[Небојша]

Шантић (муслиман), Пријепоље, Србија, хаплогрупа J2a

12 23 14 10 14-16 11 15 11 13 11 29 16 9-9 11 11 26 14 20 30 13-14-15-15 10 11 19 21 15 14 17 18 37-37 11 10

Шантићи су, према предању, пореклом из Мостара. Колико се сећам, у Пјешивцима се помињу неки Шантићи, а по хаплотипу би се рекло да ови из Пријепоља улазе у тај кластер J2a.

Не знам где ће га Синиша сместити. Можда и није тако близак рођак. Уочљиве су неке разлике (DYS390, DYS458, итд.), мада и неки Пјешивци поседују вредност 16 на маркеру 458.

[Radul]

Шантић (муслиман), Пријепоље, Србија, хаплогрупа J2a

12 23 14 10 14-16 11 15 11 13 11 29 16 9-9 11 11 26 14 20 30 13-14-15-15 10 11 19 21 15 14 17 18 37-37 11 10

Шантићи су, према предању, пореклом из Мостара. Колико се сећам, у Пјешивцима се помињу неки Шантићи, а по хаплотипу би се рекло да ови из Пријепоља улазе у тај кластер J2a.

Не знам где ће га Синиша сместити. Можда и није тако близак рођак. Уочљиве су неке разлике (DYS390, DYS458, итд.), мада и неки Пјешивци поседују вредност 16 на маркеру 458.

У Мостар су дошли из Црне Горе ^{(Милићевић, 2005)}; лако је закључити да су из Пјешиваца, село Повија- Крст.^{Презимена у Црној Гори}

Која су грана ј2а?

[Небојша]

У Мостар су дошли из Црне Горе ^{(Милићевић, 2005)}; лако је закључити да су из Пјешиваца, село Повија- Крст.^{Презимена у Црној Гори}

Која су грана ј2а?

Рекао бих да су M92. Уколико је то тачно и ови Шантићи заиста упадају у род Пшиваца, могли би лако подићи старост читаве групе (због нешто другачијег хаплотипа).

[Radul]

Онда је то добар напредак.. Иначе мислим да су опције за наше м92:
1) Допливали к`о легионари из Италије
2) Дошли посе пада византијских територија у 12. вијеку

У сваком случају нисмо били ту прије нове ере, јер би грана имала више од 2.7 % удјела.

 

[Синиша Јерковић]

Рекао бих да су M92. Уколико је то тачно и ови Шантићи заиста упадају у род Пшиваца, могли би лако подићи старост читаве групе (због нешто другачијег хаплотипа).

Колико сам видио Шантићи не упадају у род Пјешиваца.

[SreckoVasic]

Moja Melenkost se pridruzeje, tek sada. Imam slike od deda Blagoja on sesto koleno i bio je glavni kolar u selu, covek koji se pitao za sve i sva. Imam rodjaka koji je radio u Opstinskoj kancelariji u Rocevcu, kada sam pokazo sliku on mi je odmah preneo da je Nikolic. Imam jos jednu informaciju od rodjake iz Svilajnac koja je videla rododslov Nikolica. Slavim slavu Jovandan, jesam Vasic, ali trazim dalje sve redu. Po popisima na dojim linkovima.
http://www.poreklo.rs/2014/12/13/poreklo-prezimena-selo-sedlare-svilajnac/
http://www.poreklo.rs/2014/12/08/poreklo-prezimena-selo-rocevac-svilajnac/
Taj isti rodjak kaze da je gorblje iz Kupinovac preseljeno u Rocevac 1935 godine. Idem da pretrazujem gorblja Rocevcu i Kupinovcu, kancelarija u Rocevcu da pretrazim neke od dokumenta i kasinije arhiva Jagodina.

[Пеја]

Истина г. Јерковићу. Пејановићи који славе Петковдан у Расту код Невесиња дошли су ту ( вјероватно око 1832. г.) из Бјелица у Црној Гори, написао је Дедијер у  "Херцеговини" (стр. 264.). Али, Дедијер је у истој књизи написао (стр. 96.) и да се "са великом поузданошћу може тврдиити да су све херцеговачке породице које славе Петковицу (у вријеме око 1900. г.) поријеклом из црногорских Брда". Зна се, да је у Брдима св. Петка већинска слава бројног племена Бјелопавлићи. Поједине породице у Херцеговини које славе св.Петку су из брђанског племена Братоножићи, у којем се данас ова слава више не јавља као главна већ је очувана само као прислава. Идући овим трагом, у Шобајићевом раду о Бјелопавлићима и Ердељановићевом (из 1904.) о Братоножићима нема ни помена братства Пејановића.   

[Nebo]

Света Петка је била и изворна слава Старих Бјелица. Јовањдан су донели Орловићи.

Да ли су Бјелопавлићи донели у Брда Свету Петку као славу (да ли су уопште имали славу кад су ту дошли?) или су је узели од староседелаца долине Зете, питање је.

[Пеја]

Петар Ашкраба-Загорски тврди да су: Горановићи, Канкараши и Пејановићи узели Петковицу проселивши кроз Голију (гребен на Зеленгори); преци Пејановића одселили су са Зеленгоре иза 1470-1477. г; презиме Пејановић насталоје 1530. г. (старо је било Орловић- линиј Белића); у град Столац дошли1842. г.

[Селаковић]

Петар Ашкраба-Загорски тврди да су: Горановићи, Канкараши и Пејановићи узели Петковицу проселивши кроз Голију (гребен на Зеленгори); преци Пејановића одселили су са Зеленгоре иза 1470-1477. г; презиме Пејановић насталоје 1530. г. (старо је било Орловић- линиј Белића); у град Столац дошли1842. г.

Петар Ашкраба има неке веома занимљиве тврдње. Да ли их је прикупи теренским радом или истраживањем архивског материјала?