Аутор Тема: Црмница  (Прочитано 33319 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #80 послато: Март 30, 2018, 07:18:39 поподне »
Да, мапа сасвим сигурно не одсликава традиционално стање ствари што се тиче племенских области.
Већи део Црмнице данас припада подручју Општине Бар, па су се можда мало занели...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Црмница
« Одговор #81 послато: Март 31, 2018, 03:32:22 поподне »
Да, мапа сасвим сигурно не одсликава традиционално стање ствари што се тиче племенских области.
Већи део Црмнице данас припада подручју Општине Бар, па су се можда мало занели...

Занели су се мало више, мора да се неки Црмничанин одлучио за експанзију на море  :)
Иначе, комплетно подручје Црмнице припада Бару. Граница између општина Бар и Цетиње прати некадашњу границу између Црмничке нахије и Ријечке нахије.

Ван мреже Marovic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Црмница
« Одговор #82 послато: Октобар 06, 2019, 11:34:13 пре подне »
Pozdrav svima,

Novi sam ovdje i htio bih da odradim test za odredjivanje haplogrupe. Koja je procedura i sta treba da uradim da bih to sproveo u djelo. Da li to moze to da se uradi u Beogradu ili mora da se ide dalje ?

Pleme Crmnica selo Boljevici lokalno Gornjaci, prezime Marovic Slava Sv. Jovan 6og Oktobra ( seoska slava je ljetnji Sveti Nikola )

Ako je u interesu grupe da odrade jos neka prezimena iz Crmnice, recite mi pa ako budem znao nekog sa tim prezimenom preporucicu mu da odradi.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #83 послато: Октобар 06, 2019, 12:22:26 поподне »
Маровићу, можеш ме контактирати на [email protected], па ћемо се о договорити о свим радњама које треба предузети за тестирање.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #84 послато: Октобар 06, 2019, 12:23:01 поподне »
Slava Sv. Jovan 6og Oktobra

И - срећна слава!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Marovic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Црмница
« Одговор #85 послато: Октобар 06, 2019, 01:07:09 поподне »
И - срећна слава!

Hvala puno zdravo bili :) Poslao sam e-mail

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #86 послато: Октобар 06, 2019, 01:09:20 поподне »
 ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #87 послато: Фебруар 25, 2020, 10:10:32 поподне »
Један занимљив Црмничанин, Никола Перазић.

Рођен 1840-их у Карсон Ситију у америчкој држави Невада, од родитеља досељеника из Црне Горе. Имао је три брата – Илију, Ђорђа и Петра.

Никола се 1873. године преселио у рударску колонију Пенеминд у Невади, где је отворио ресторан. Осим као ресторатер, био је познат и по незгодној нарави, коцкању и вештом баратању револвером. Једном је од неког Јеврејина Барка Ашима позајмио 47 долара (за то време поприличан износ), које је изгубио на коцки. Кад је после неког времена Јеврејин дошао по свој новац, од Николе је добио одговор да новац квари људе, но да ће му га ипак вратити. Још неколико пута Ашим је безуспешно покушавао да поврати своје доларе и на крају је ангажовао тада познатог револвераша и одметника Тома Керола. Ашим и Керол су једног дана банули у Перазићев ресторан и почела је пуцњава у којој је Никола погинуо. Био је то један од познатијих револверашких окршаја на америчком западу тог времена. Перазићев опасач и револвер данас се, уз објашњење чији су, налази у Националном музеју у Вашингтону.

Николина браћа су, како и доликује љутим Црмничанима, кренули у потрагу за убицама, да освете брата. Неколико пута су правили „сачекуше“ Ашиму, но овај се увек некако из њих спектакуларно извукао. Међутим, после неког времена, ни Ашим ни Керол се више нигде не помињу у оновременим изворима, па би се могло закључити да су Перазићи ипак, негде некако, осветили брата.

(подаци из књиге „Прилози за монографију братства Перазић“, Милисав-Мијо Перазић)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Црмница
« Одговор #88 послато: Фебруар 25, 2020, 11:22:33 поподне »
Одлична прича, какав би био овај вестерн филм  :)
« Последња измена: Фебруар 25, 2020, 11:26:13 поподне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже CrmnicaKrnjice

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Црмница
« Одговор #89 послато: Април 11, 2020, 03:04:49 поподне »
Pozdrav svima
Novi sam član grupe i hvala na prijemu.
I ja tražim više informacija o rodoslovu Pekića iz Krnjica. Porojeklom od bratonožića.

Imam nešto malo informacija iz knjige “Krnjička legenda”, koju je napisa Špiro Pekić - Krnjičanin.
Knjiga je izdata 1998. godine u Beograd.
U knjizi je istojisko-epski spjev i opšti rodoslov od Brata - Bratonozici pa na ovamo.
Ima nešto malo informacija, ali ne puno. Knjiga ima nekih 55/56 stranica, a u stvari kad se sve sabere ima za nekih 25 maks.

O dolasku na podrucje krnjica pisac kaže:
“Poslije ubistva nekog Djurickovića u Zagarču, pop Trima, sin vojvode Radmana, po kome su nastali Radmanovici, od kojeg su postala mnoga druga bratstva, sa pet sinova, a sin Niko sa svojih pet sinova, došli su, kako je naprijed rečeno, u ove krajeve i prvo naselili ostrvo (goricu) Starčevo, blizu manastira Sv. Arhangel Mihail, u kome je vjerovatno služio i pop Trima.
Zbog brzog namnožavanja, skučenosti prostora i loših uslova života posle izvesnog vremena napustili su Starčevo - svoje naselje i preselili se u mjesto zvano Markovići, Ćipur, Mačišta i u Ribare i Porube. U Markoviće, Ćipur, Mačišta i u Ribare i danas postoje temelji - ruševine prvih naseobina potomaka vojvode Radmana i popa Trime.
Na prostoru Markovića, Donje Krnjice (Učerake) ostali su sinovi popa Trime - Marko i Vuko sa svojim potomcima, a sin Jovo i Savo sa svojim potomcima i sin Niko sa svojim sinovima - potomcima naseliše Gotnje Krnjice”

Kratak rodoslov

BRATO BRAYONOZIĆ
             |
           NIKO
             |
    LAZO (VUKALE)
             |
VUČUR-BALE-ŽIVKO-PREGO-RADMAN-RAŠKO
                                               |
                                       PEŠO - TRIMA
                                                      |
JOVO-SAVO-NIKO KRNJIČANIN-MARKO-VUKO
                            |
PEKO   - STOLE        JOLE        LUKA    JOKETA
PEKICI   STOJOVICI  JOLIČIĆI  LUKIĆI  JOKETICI

U knjizi ima rodoslov nas Pekića, Joličića i Lukića.

Piše malo o migraciji stanovništva iz Krnjica
Odelili smo se:
Na Vir: Pekića 5, stojovica 3, jolicica 1 i Joketica 1.
U Bar: Pekica 4, jolicica 5, stojovica 4, vucerakovica 3, Vukica 2, vukotića 3, pejuskovica 2, nikovica 5, premovica 1 i davidovića 2.
Na Cetinje: Pekica 1, Vukica 1, vucerakovica 3, markovica 3.
U Podgoricu: Pekica 5, jolicica 5, joketica 2, stojovica 4, vucerakovica 8 i djonkovica 1.
U Beograd: pekica 2, lukića 1, stojovica 2, joketica 2, Vukica 2, vucerakovica 2, jovovica 1 i savovica 1.
U Zemun: pekica 3 i jolicica 3
U Lovćenac: pekica 1, jovovica 1 i markovica 1.
Na Vranjinu: pekica2, stojovica 1 i joketica 1.
U Petrovac jolicica 1 i joketica 1
U Vrbas: jovovica 1
U novi sad: markovica 1
U Priboj: pekica 1
U pulu: stojovica 1
U kulu: stojovica 1
U spuž: stojovica 1
U skoplje: stojovica 1
U bosnu: lukića 2
Išli se i van granica nekadanje SFRJ.
U australiju: pekica 1
U francusku: stojovica 1
U njemacku: stojovica 1, djonkovica 1, jolicica 2
U dansku, odakle sam i ja, moj otac je otišao iz Krnjica 1968 godine.

Ako neko ima više informacija bio bi više nego zahvalan.i ako neko želi čitavu knjigu, potrudit ću se da je skeniram.

Pozdrav


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Црмница
« Одговор #90 послато: Април 11, 2020, 06:55:57 поподне »
Андрија Јовићевић је доста детаљно обрадио братства из Крњица у свом раду о Црногорском приморју и Крајини:



Он за попа Триму не наводи да је Радманов потомак, нити да је живео у Загарачу, већ да се доселио директно из Братоножића - конкретно из Тримовог Дола на Пелевом Бријегу по коме је поп изгледа и добио надимак Трима. Занимљиво је чути да постоји и другачије предање у Крњицама.

Јован Ердељановић је у раду о Старој Црној Гори забележио следеће:
Радмановићи знају, да су од Радмана и Ћупићи у Загарачу, а тврде, да су им од старине рођаци и Балевићи у Братоножићима, Крњичани у црногрској Крајини и Поповићи у Зети.

Радмановићи дакле знају за сродство са Крњичанима, али не и да су њихов огранак (барем према цитату изнад).

Иначе, генетика је оборила предање Радмановића према коме потичу од Балевића. Први припадају грани L1b-M349, а други грани Q2-BZ3000. И једна и друга грана су изузетно ретке на нашем подручју.

Било би добро да се тестира неко из Крњица па да видимо коме су Крњичани генетички сродни.
« Последња измена: Април 11, 2020, 06:57:35 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже CrmnicaKrnjice

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Црмница
« Одговор #91 послато: Април 11, 2020, 07:20:15 поподне »
hvala na odgovoru.
cim budem mogao, postavit cu slike ove knjige sto imam

pozdrav

Ван мреже CrmnicaKrnjice

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Црмница
« Одговор #92 послато: Април 13, 2020, 11:32:02 поподне »
Dobro vece
Molim vas moze li neko da mi objasni kako se postavljaju slike na forum?
Kad kliknem na ikonicu ubaciti sliku imam samo kodove IMG sa zagradicama i nista vise od opcija.

Hvala.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Црмница
« Одговор #93 послато: Април 13, 2020, 11:36:08 поподне »
Dobro vece
Molim vas moze li neko da mi objasni kako se postavljaju slike na forum?
Kad kliknem na ikonicu ubaciti sliku imam samo kodove IMG sa zagradicama i nista vise od opcija.

Hvala.
Kликнеш на прву иконицу десно од  f (црвено обојено) и између копираш слику (писаће ти "img" "img", па између копираш)
« Последња измена: Април 13, 2020, 11:42:37 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Црмница
« Одговор #94 послато: Април 13, 2020, 11:44:31 поподне »
Kликнеш на прву иконицу десно од  f (црвено обојено) и између копираш слику

Па није баш "само". Директно подизање слика овде на форум није могуће. Слика мора претходно бити негде постављена, а на форуму копираш само линк до слике. Ако хоћеш да поделиш неке своје слике онда их мораш претходно подићи на неки од сајтова за ту намену, на пример https://imgur.com/upload?beta. Када тамо подигнеш слику, линк на слику који ти изгенерише Imgur сајт поставиш у поруку онако како ти је објаснио Душан.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црмница
« Одговор #95 послато: Октобар 03, 2020, 06:59:42 поподне »
Imam nešto malo informacija iz knjige “Krnjička legenda”, koju je napisa Špiro Pekić - Krnjičanin.
Knjiga je izdata 1998. godine u Beograd.
U knjizi je istojisko-epski spjev i opšti rodoslov od Brata - Bratonozici pa na ovamo.
Ima nešto malo informacija, ali ne puno. Knjiga ima nekih 55/56 stranica, a u stvari kad se sve sabere ima za nekih 25 maks.

Сад ми једна форумашица скрену пажњу на овај коментар. Књига очигледно није заведена у библиотечки систем Србије и вероватно је због тога нема ни у каталозима. Било би је вредно набавити и видети чега ту заправо има.



Ван мреже CrmnicaKrnjice

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Црмница
« Одговор #96 послато: Октобар 03, 2020, 07:44:47 поподне »
Сад ми једна форумашица скрену пажњу на овај коментар. Књига очигледно није заведена у библиотечки систем Србије и вероватно је због тога нема ни у каталозима. Било би је вредно набавити и видети чега ту заправо има.

imam knjigu.
« Последња измена: Октобар 03, 2020, 08:21:06 поподне Милош »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Црмница
« Одговор #97 послато: Јул 08, 2022, 05:59:47 поподне »
„Радивојевићи“: Борозани и Ломпари (Спасов-дан, раније Ђурђиц) у Бокову су потомци од потомци бана Радивоја из Црмнице (Буковик), који је живео у 15. и почетком 16. века, а досељење његово или његовог сина у Боково пада у средину 16. века. Презиме Борозан је, према неким мишљењима, изведено од турцизма „борузен“, војни трубач, а по другима је сродно презимену Бурзан, а назив је од талијанске речи „борса“ – кожна појасна кеса за новац.

Према поп-Михаилу Борозану („Прилог историји цеклинског племена“, 1936), досељење Бора Радивојева у Боково било је 1555. године. У књизи се наводи и документ са сабора на Ободу 1609. године на којем је један од учесника Шћепан, праунук бана Радивоја.

Не зна се од ког црмничког братства потиче бан Радивоје, али у Буковику већина братства је сродна онима из Глухог Дола која потичу од Васојевића. Утврђена хаплогрупа Борозана је један мали корак ка евентуалној потврди да су Глуходољани заиста пореклом Васојевићи.

Видјех сада читајућ презиве Рагужана из 12. вијека један презив налик на Ломпар и то Ломпрдја и то на стр. 7, Миклошић, Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii
https://books.google.de/books?id=-K89AAAAYAAJ&pg=PA438&lpg=PA438&dq=miklo%C5%A1i%C4%87+Monumenta+CCCLIII&source=bl&ots=e7MSoa9w9t&sig=ACfU3U0APLv5i84LqRa4OCUnltwnKP3PrA&hl=de&sa=X&ved=2ahUKEwiTrbymseT4AhXv7rsIHX3NCR0Q6AF6BAgXEAM#v=onepage&q=miklo%C5%A1i%C4%87%20Monumenta%20CCCLIII&f=false
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Njegos88

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 39
Одг: Црмница
« Одговор #98 послато: Јул 09, 2022, 01:35:22 пре подне »
O Вулетићима из Лимљана
Приредио господин М. Вулетић:

”Јован Ердељановић помиње Вулетиће у својој књизи ”Стара Црна Гора”. По предању ми смо потекли од Вулета, родом из Мудреша, село Боково крај Цетиња, који је почетком осамнаестог вијека из Цеклина пошао у Црмницу.
Крсна слава Вулетића јесте:  Зачеће Св. Јована Крститеља.”

У истој књизи Ердељановић помиње да се једна планина или брдо у Црмници зове Гиљен. Може ли ми неко дати неке информације о његовој локацији? Покушавам да откријем корен породице Гиљен у Црној Гори (моја мајка је била Гиљен) и чини се да нико – чак ни Гиљенови – не зна.

Имамо једну грану Гиљена из Струге (Усковци) који води порекло од Марковине у Озринићима, и другу грану у Никшићу који тврде да су из Цуца. Гиљени се никада не помињу као братство у племену Цуце, међутим, два брата са презименом Гиљен живела су у једној од седам кућа које је Свети Петар Цетињски доделио братству Кривокапићима у Трешњеву. Јово Гиљен Кривокапић био је један од Његошевих перјаника, а у књигама о Цуцеу се обично наводи као 'ускок'. Претпоставља се да корен речи Гиљен потиче од француске гиљотине – што има смисла с обзиром на то да су Перјаници извршили егзекуције за Његоша и државу. У Никшићу још има људи који се презивају Гиљен-Кривокапић.

Гиљени из Струге су се првобитно доселили из Марковине у Озринцима у предграђе Никшића (Праха, Орах итд.) након што су их протерало братство Чаушевића из Марковине. Прича се да је до тога дошло зато што су Гиљени били једина породица у Чеву/Озринићима која није била у крвном сродству са осталим породицама. Имали су своју Славу, а назив подсела у Марковини у коме су живели некада се звао 'стара црква'. Ово функционише са теоријом да су то староседеоци из региона, а не избеглице из Херцеговине и Кучи као припадници Цуца и Озринића.

У сваком случају, све што је икада написано о братству помиње да су пореклом из Црмнице. Волео бих да повежем тачке и урадим ДНК тест мојих ујака у Никшичу овог лета када стигнем из Аустралије.

Вулетићи припадају хаплогрупи: G2 род P303>L497 A01.

Ван мреже Njegos88

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 39
Одг: Црмница
« Одговор #99 послато: Јул 09, 2022, 03:43:51 пре подне »

Kalođurđevići su se kasnije ili iskopali ili iselili, vjerovatno ovo drugo ali nisam siguran..

Ја сам Јокановић из Куча. Верујемо да је наше братство директно потомство Калуђеровић из Црмнице. Презиме Јокановић смо почели да користимо тек крајем 19. и почетком 20. вијека када су одређене породице почеле да се досељавају у Подгорицу из нашег села Горња Врбица (које се налази на граници Подгорице и Кучи).

О свакој породици, братству и селу у племену Кучи и Затријебац писао је Јован Ердејлаковић у једној својој књизи (као и Марко Миљанов). У делу о братству Јокановића др Ердељаковић пише да се ми презивамо Доброшан-Јокановић и да се Горња Врбица заправо зове Доброшан. Непосредно испод Доброшана налази се село Врбица, које је данас познато као Доња Врбица (отуда је наше село 'Горња Врбица').

Презиме Доброшан носи име по нашем некадашњем скадарском селу Доброш, где смо се склонили након бекства из Црмнице после пада династије Црнојевића. Ту се нисмо дуго задржали, јер су нас Турци поново натерали у бекство. Пратили смо реку Цем до планина и населили се у Затријепцу, на месту које ће касније постати границе племена Малисор/Келементи. Управо у Затријепцу смо променили презиме из Калуђеровић у Доброшан да бисмо избегли Турке, али смо били лако препознатљиви јер смо били једино православно братство које је живело у већинском католичком селу арбанашким језиком.

У Затријепцу смо боравили четири-пет генерација и у том периоду наша породица је основала пашњак на оближњем катуну Рикавац - који је и данас наш породични катун. Нажалост, у овом периоду изолације престали смо да славимо своју првобитну славу и усвојили смо Митровдан од младог братства Мрњавчевићи у суседним Кучима (старо Кучи). А и нашој породици је било прескупо да сваке године сами славимо славу. Нико не зна шта је била наша првобитна Слава.

Када су Дрекаловићи преузели контролу над Кучима, извршили су притисак на многе породице из братства Мрњавчевића и племена Матагужи у прогонство. Матагужи су били главна сила у региону пре доласка Турака и успона Мрњавчевића и Дрекаловића. Некада су имали најбољу земљу у околини Подгорице и Зете, али након што су Турци заузели Подгорицу били су приморани да се преселе у села у планинама најближим граду.

Ова села су убрзо напуштена након битака између локалних племена и Турака, и међусобне битке између локалних племена. Породица Доброшани нису били ни Матагужи, ни старо-Кучи ни Дрекаловићи, што је значило да не дугују лојалност и да нису морали да брину о нападима. Због тога су Дрекаловићи позвали Доброшане заједно са још три или четири избегличке породице које нису Кучи, које су живеле на периферији Кучија, да се населе у селима из којих су протерали старокучије и матагужије. Тако смо дошли до данашње Врбице.

У Затријепцу су била тројица Доброшанаца који су требали да се преселе у ново насеље - браћа Гашо и Марко Доброшан и њихов остарели отац. Међутим, Гашо се оженио Малесором и прешао у католичанство. Остао је у Затријепцу и данас су његови потомци Гашићи (а ДНК докази су били у сродству). Марко Доброшан се преселио у ново насеље заједно са неколико породица православних Срба из Малесора/Келементе и огранака Поповића и Ивановића из Дрекаловића. Сви су се договорили да славе Никољдан, а временом би село постало познато као Доброш. Марко је био познат као Марко Јоканов по оцу који је остао у Затријепцу. Наредних 9 генерација ниједан отац у породици неће свом сину дати име Јокан. И нажалост, ниједан отац неће пренети славу на сина.

Јокановићи из Кучa до дан данас не славе славу. Нити они заиста иду у цркву. А такви смо били и пре комунизма.




« Последња измена: Јул 09, 2022, 03:50:10 пре подне Njegos88 »