Аутор Тема: Српски ДНК дан 2018  (Прочитано 60666 пута)

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #240 послато: Октобар 09, 2018, 04:46:28 поподне »
Копања, Никољдан, Бањалука

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Такође има хаплотип близак модалном, без неких неуобичајених вредности. Потпуно поклапање на 19 упоредивих маркера има са Драшковићем из Сливље код Гацког, од Ристића из Рјечице код Добоја разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Зековића из Тушине код Шавника на 2 од 18, сва тројица такође славе Никољдан. Блиски су му и неки од претходно поменутих тестираних који славе Стевањдан, Чајетинац (1/23) и Шорак (2/23), као и Кесић из Граба код Грачца и Калањ из Ћојлука код Удбине који славе Ђурђевдан (2/23). Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко има више информација нека напише.

Ako su iz same općine Banja Luka, onda bi morali biti iz Pavlovca.  U Šematizmu iz 1882. Kopanja ima oko Banje Luke i Čelinca, ali najveća koncetracija je na Glamoču.  Kako svi slave Nikoljdan, valjda su jedan rod i starinom bi bili s Glamoča.  Na samom Glamoču im je matica selo Stekerovci, a nemaju tradiciju o daljoj starini.  Prezime se pojavljuje i u obliku Koponja, koji je stariji. 

U jednom popisu vojnika iz vremena Dubičkog rata(1788.) nalazimo Simu, Jurača i Petra Koponju iz Stekerovaca.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #241 послато: Октобар 09, 2018, 04:50:02 поподне »
Копања, Никољдан, Бањалука

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Такође има хаплотип близак модалном, без неких неуобичајених вредности. Потпуно поклапање на 19 упоредивих маркера има са Драшковићем из Сливље код Гацког, од Ристића из Рјечице код Добоја разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Зековића из Тушине код Шавника на 2 од 18, сва тројица такође славе Никољдан. Блиски су му и неки од претходно поменутих тестираних који славе Стевањдан, Чајетинац (1/23) и Шорак (2/23), као и Кесић из Граба код Грачца и Калањ из Ћојлука код Удбине који славе Ђурђевдан (2/23). Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко има више информација нека напише.

R1a M512 / R1a M417
Копања, Никољдан, Прибеља, Гламоч

- Копање из Босанске Крајине славе искључиво Никољдан


Копање сам раније нашао и на 23andMe. Чини се да их је највише у околини Гламоча, па могуће да су ови из Бања Луке досељени из тих крајева. Иначе славе само Никољдан па може бити да су сви исти род. У Бања Луци их је било у Павловцу једино (34 члана 1991.)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #242 послато: Октобар 09, 2018, 04:50:45 поподне »
Ako su iz same općine Banja Luka, onda bi morali biti iz Pavlovca.  U Šematizmu iz 1882. Kopanja ima oko Banje Luke i Čelinca, ali najveća koncetracija je na Glamoču.  Kako svi slave Nikoljdan, valjda su jedan rod i starinom bi bili s Glamoča.  Na samom Glamoču im je matica selo Stekerovci, a nemaju tradiciju o daljoj starini.  Prezime se pojavljuje i u obliku Koponja, koji je stariji. 

U jednom popisu vojnika iz vremena Dubičkog rata(1788.) nalazimo Simu, Jurača i Petra Koponju iz Stekerovaca.



Сад видех да је и Паво послао малтене исту поруку. :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #243 послато: Октобар 09, 2018, 04:53:50 поподне »
Ђукић, Стевањдан, Црнча, Дервента

Занимљиво је да све ове породице осим Павковића славе Стевањдан, иако су из прилично удаљених области.

Веома интересатно и не тако чест случај. Мислим да поједини крајишки I2a родови (слава Петровдан и Св. Василије) имају и своје ДНК рођаке источно (исте славе). Ово је посебно занимљиво када је слава ретка. Стевањдан и није тако ретка слава код Срба.

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #244 послато: Октобар 09, 2018, 04:58:43 поподне »
Копања, Никољдан, Бањалука

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Такође има хаплотип близак модалном, без неких неуобичајених вредности. Потпуно поклапање на 19 упоредивих маркера има са Драшковићем из Сливље код Гацког, од Ристића из Рјечице код Добоја разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Зековића из Тушине код Шавника на 2 од 18, сва тројица такође славе Никољдан. Блиски су му и неки од претходно поменутих тестираних који славе Стевањдан, Чајетинац (1/23) и Шорак (2/23), као и Кесић из Граба код Грачца и Калањ из Ћојлука код Удбине који славе Ђурђевдан (2/23). Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко има више информација нека напише.

Копање (или Копоње како се негдје пише) су стари српски род са Гламочког поља. Одатле су се расељавали на сјевер, преко Кључа, Змијања, Бањалуке све до Лијевча. На Гламочу им је матица село Главица, сјеверозападно од Гламоча, гдје се, поред још неколико породица помињу као старинци. Ово старинци треба схватити првенствено у контексту српских повратника из Далмације у 18. и 19. вијеку.

Простор Гламочког поља је већ од почетка 16. вијека био у турским рукама. 1516. године ту су пописане прве скупине Срба у влашком статусу. 1550. године то је већ развијено влашко насеље са неколико кнезова и примићура, од којих је најпознатији кнез и војвода Владисав Стипковић, поменут у неким историјским изворима у вези сеоба у Жумберак. Из Гламочког поља је био и познати Јован Малешевац, монах који је 1561. године у Ураху помогао Приможу Трубару да на црквенословенски преведе протестантске богослужбене књиге.

И сам Малешевац је био поријеклом из Херцеговине (није искључено управо од влаха Малешеваца), а Гламоч и околина су се и административно налазили у оквиру Неретванске казе, тако да је смјер миграција из Херцеговине ишао вјероватно преко горње Неретве, Раме , Купреса на Гламоч, Кључ, Змијање и даље у Лику и Далмацију.

Вјерујем да су и преци Копања били у тој општој струји, па њихова хаплогрупа и поклапање са херцеговачким породицама не чуди.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #245 послато: Октобар 09, 2018, 05:06:06 поподне »
Коњевић, Илиндан, Прхово, Пећинци

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. На основу вредности YGATAH4=11 и DYS549=13 Коњевић сасвим сигурно припада роду А, а једина вредност која одудара од модалног хаплотипа овог рода је DYS448=19, која за сада није забележена ни код једног другог припадника ове гране. Због скоро модалног хаплотипа, Коњевић има јако блиска поклапања са скоро свим припадницима овог рода (1-3 маркера разлике), али се ни са ким појединачно не може успоставити нека конкретно ближа веза, тим пре што му нико није претерано географски близак, и нико осим Коњевића не слави Илиндан. По породичном предању у Срем су дошли пре 1800. године, из Црне Горе или Херцеговине, а овај резултат свакако иде у прилог томе с обзиром да је већина припадника овог рода концентрисана у Херцеговини.


Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #246 послато: Октобар 09, 2018, 05:09:06 поподне »
Ako su iz same općine Banja Luka, onda bi morali biti iz Pavlovca.  U Šematizmu iz 1882. Kopanja ima oko Banje Luke i Čelinca, ali najveća koncetracija je na Glamoču.  Kako svi slave Nikoljdan, valjda su jedan rod i starinom bi bili s Glamoča.  Na samom Glamoču im je matica selo Stekerovci, a nemaju tradiciju o daljoj starini.  Prezime se pojavljuje i u obliku Koponja, koji je stariji. 

U jednom popisu vojnika iz vremena Dubičkog rata(1788.) nalazimo Simu, Jurača i Petra Koponju iz Stekerovaca.


У спомен књизи Привредника налазим двојицу Копања:

7115 Копања Илијин Лазар, Павловац, Бања Лука, приступио 1910. године
4323 Копања Јефтин Петар, Трнова, Босна, приступио 1906. године
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #247 послато: Октобар 09, 2018, 05:41:41 поподне »
Коњевић, Илиндан, Прхово, Пећинци

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. На основу вредности YGATAH4=11 и DYS549=13 Коњевић сасвим сигурно припада роду А, а једина вредност која одудара од модалног хаплотипа овог рода је DYS448=19, која за сада није забележена ни код једног другог припадника ове гране. Због скоро модалног хаплотипа, Коњевић има јако блиска поклапања са скоро свим припадницима овог рода (1-3 маркера разлике), али се ни са ким појединачно не може успоставити нека конкретно ближа веза, тим пре што му нико није претерано географски близак, и нико осим Коњевића не слави Илиндан. По породичном предању у Срем су дошли пре 1800. године, из Црне Горе или Херцеговине, а овај резултат свакако иде у прилог томе с обзиром да је већина припадника овог рода концентрисана у Херцеговини.

U popisu stanovništva Prhova iz 1749.(prije no što je isto pripojeno Vojnoj granici) nema ovog prezimena.  1819. je na kućnom broju 10 zabilježen Vasa Konjević kao vojnik šimanovačke satnije. 

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #248 послато: Октобар 09, 2018, 05:52:05 поподне »
https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2017/11/I2-CTS10228.png
 Upravo nakon razgovora sa Vama dobio sam od rodjaka koji je radjen da je dobio od redakcije da pripada grupi Y3120 iz ,,redakcije ,,Poreklo tu su Lužani ,Pilatovci i da ne nabrajam da nije suviše kontradiktorno jer upravo sam postavio to pitanje kojoj grani I2PH908 bih pripadao u odnosu na dobijenu vrednost.Porodice iz razliitih grana  nemaju veze jedna sa drugom.Ratković recimo da su Lužani nadjite mi jednog i predlažem Vas za nagradu epohalnog otkrića :)



Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #249 послато: Октобар 10, 2018, 08:54:08 поподне »
Зелен, Никољдан, Рилић, Купрес, E-M35

Тестирани има врло специфичан хаплотип због чега се ближа грана не може одредити без СНП тестирања. Најближе поклапање има са Дувњаком из Илијаша (1/23) који такође слави Никољдан, тако да су готово извесно исти род.

Боривоје Милојевић у књизи "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље" за породицу Зелен наводи следеће почетком 20-их година прошлог века:
Зелен је пореклом из Голињева. Његов је отац дошао као приводак уз мајку у кућу Велемира средином 19. века. Славе Св. Николу.
Тада их је у Рилићу била свега једна кућа.

Ван мреже Zelen

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #250 послато: Октобар 10, 2018, 09:31:29 поподне »
Pozdrav. Hvala na ovim informacijama.
Da li moze kod vas da se uradi dalje testiranje?

Takodje, bio bih vise nego zahvalan ako bi neko imao malo vise informacija o mogucem nacinu na koji je moja porodica mogla doci na Balkan.

Po predanju smo ziveli u Sinju, pod naletima turaka pobegli u okolinu Duvna, a posle na neki nacin zavrsili u Rilicu odakle je moj cukundeda dosao u Vojvodinu.
« Последња измена: Октобар 10, 2018, 09:33:32 поподне Zelen »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #251 послато: Октобар 10, 2018, 09:43:36 поподне »
Pozdrav. Hvala na ovim informacijama.
Da li moze kod vas da se uradi dalje testiranje?

Takodje, bio bih vise nego zahvalan ako bi neko imao malo vise informacijama o mogucem nacinu na koji je moja porodica mogla doci na Balkan.

Po predanju smo ziveli u Sinju, pod naletima turaka pobegli u okolinu Duvna, a posle na neki nacin zavrsili u Rilicu odakle je moj cukundeda dosao u Vojvodinu.

Даље тестирање би укључивало проширење маркера или СНП тестирање (што је најбоље решење), а то ће те морати да урадите преко YSEQ или FTDNA. За шта ћете се тачно определити зависи искључиво од тога колико новца сте спремни да потрошите.

Подгране E-M35 гране које су пристуне на Балкану нису биле део словенских миграција са Карпата и сматрају се за староседелачке на нашем простору. Како је ова E-M35 грана изузетно стара (између 23900 и 34600 година), први корак је установите којој подграни припадате. Зато бих препоручио следећи YSEQ панел:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=51240

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #252 послато: Октобар 10, 2018, 10:15:42 поподне »
Pozdrav. Hvala na ovim informacijama.
Da li moze kod vas da se uradi dalje testiranje?

Takodje, bio bih vise nego zahvalan ako bi neko imao malo vise informacija o mogucem nacinu na koji je moja porodica mogla doci na Balkan.

Po predanju smo ziveli u Sinju, pod naletima turaka pobegli u okolinu Duvna, a posle na neki nacin zavrsili u Rilicu odakle je moj cukundeda dosao u Vojvodinu.

Предање које је Иван навео да сте прије доласка у Рилић живјели у Голињеву у складу је и са вашим предањем (Голињево је недалеко од Дувна) а и са презименом вашег најближег рођака- Дувњака из Илијаша.

Међутим много интересантније од ове везе, јесте нешто старија веза са једином породицом са којом ви и Дувњак имате поклапање и на основу чијег резултата је и донешена претпоставка о вашој припадности хаплогрупи E-M35.

Ради се о породици Лазаревић из Гунцата код Барајева. О њима се у литератури каже сљедеће:

"Зукићи (Николићи, Лазаревићи, Ивковићи, Илићи други и Живановићи); предак Зуко подигао другу „колибу“ у селу. Старином су из околине Новог Пазара, Ђурђевдан."

Засад сте ви, Дувњак и Зукић-Лазаревић једини који припадате условно речено овом роду.

Мислио сам да је Лазаревић СНП потврђен М35 код ФТДНА, међутим није, ФТДНА га је само по маркерима опредијелила као E-M35, тако да је најважније да СНП тестирате панел који је Иван препоручио,а с обзиром на танку предикцију можда не би било лоше за почетак тестирати М35 појединачно https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=1707


« Последња измена: Октобар 10, 2018, 10:18:35 поподне симо »

Ван мреже Zelen

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #253 послато: Октобар 10, 2018, 10:20:35 поподне »
Da li je verovatnija cinjenica da smo starosedeoci ili da smo potomci osmanlija koje su bile na ovim prostorima? (po trenutnoj distribuciji su mi obe opcije moguce)
Apsolutno cu uraditi SNP.

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #254 послато: Октобар 10, 2018, 10:23:09 поподне »
Da li je verovatnija cinjenica da smo starosedeoci ili da smo potomci osmanlija koje su bile na ovim prostorima? (po trenutnoj distribuciji su mi obe opcije moguce)
Apsolutno cu uraditi SNP.

Кад имамо овако екстремно риједак хаплотип, ништа одређено се не може рећи. Сем вас тројице, од свих досад тестираних на свијету нема вам никог ни приближно блиског. Надати се је да ће СНП освијетлити траг у неком смјеру.

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #255 послато: Октобар 10, 2018, 10:27:18 поподне »
Кад имамо овако екстремно риједак хаплотип, ништа одређено се не може рећи. Сем вас тројице, од свих досад тестираних на свијету нема вам никог ни приближно блиског. Надати се је да ће СНП освијетлити траг у неком смјеру.

Има додуше један анонимни хаплотип са сјевера Грчке и један тестирани из хрватске, мислим да се ради о презимену Валић, без ближих података.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #256 послато: Октобар 10, 2018, 10:43:58 поподне »
Максимовић, Григоријевдан, Стројице, Шипово   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS19=15 и DYS389I=12. Овакву комбинацију маркера имају, а уједно су му и најближи, Малешевци из Крајине. Од њих их одваја маркер DYS481, који је код Максимовића 30 и DYS643, код Максимовића нешто ређа вредност 11. Најближи му је Томаш из околине Прњавора. Са њим има две разлике на упоредива 23 маркера, управо на два споменута маркера.

Ако неко зна нешто више о Максимовићима из Стројица, нека напише.

« Последња измена: Октобар 10, 2018, 11:20:07 поподне Милош »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #257 послато: Октобар 10, 2018, 10:54:51 поподне »
Matica Zelena je po svemu sudeći selo Lipa kod Duvna jer i ovi iz Golinjeva imaju predanje da su došli s Duvna.  U duvanjskim matičnim knjigama sam 1864. našao vjenčanje Joze Letice iz Brišnika i Ruže Zelen.  Ružini roditelji Lazar i Pera su pravoslavne vjere. 

U selu Civljanima je 1710. godine kao posjednik zemlje upisan Luka Zelenović pokojnog Dragoja.  Kako se ovaj nalazi u banderiji harambaše Vučena Vukovljanina koji je očito iz Vukovskog, i Zelenović bi trebao biti ili s Kupresa ili s Duvna.  U prilog tome ide i prezime Kozomara iz istog zemljišnika, jer oni je gotovo sigurno ili iz Livna ili s Glamoča.  Ti Zelenovići su i 1948. prisutni u Civljanima i slave Nikoljdan. 

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #258 послато: Октобар 10, 2018, 11:02:13 поподне »
Максимовић, Григоријевдан, Стројице, Шипово   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS19=15 и DYS389I=12. Овакву комбинацију маркера имају, а уједно су му и најближи, Малешевци из Крајине. Од њих их одваја маркер DYS481, који је код Максимовића 30 и DYS635, код Максимовића нешто ређа вредност 11. Најближи му је Томаш из околине Прњавора. Са њим има две разлике на упоредива 23 маркера, управо на два споменута маркера.

Ако неко зна нешто више о Максимовићима из Стројица, нека напише.

Iz knjige Radeta Rakite "Janj."





Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #259 послато: Октобар 10, 2018, 11:12:02 поподне »
Matica Zelena je po svemu sudeći selo Lipa kod Duvna jer i ovi iz Golinjeva imaju predanje da su došli s Duvna.  U duvanjskim matičnim knjigama sam 1864. našao vjenčanje Joze Letice iz Brišnika i Ruže Zelen.  Ružini roditelji Lazar i Pera su pravoslavne vjere. 

U selu Civljanima je 1710. godine kao posjednik zemlje upisan Luka Zelenović pokojnog Dragoja.  Kako se ovaj nalazi u banderiji harambaše Vučena Vukovljanina koji je očito iz Vukovskog, i Zelenović bi trebao biti ili s Kupresa ili s Duvna.  U prilog tome ide i prezime Kozomara iz istog zemljišnika, jer oni je gotovo sigurno ili iz Livna ili s Glamoča.  Ti Zelenovići su i 1948. prisutni u Civljanima i slave Nikoljdan.

Требало би да су Зеленовић из Цивљана исто што и Зелени. Било би добро да се тестирају и Зеленовићи. Они су били најбројније презиме у Цивљанима.