Аутор Тема: Букумири R1b-Z2705>FT166340>Y104972  (Прочитано 24152 пута)

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Букумири R1b-Z2705>FT166340>Y104972
« Одговор #60 послато: Април 11, 2019, 09:56:38 поподне »
Ratkovići iz Bašće tačnije izvornim poreklom iz Pelevog Brijega tj sela Vilca Miljanić ih vezuje za Bajoviće sinove Raičeve .Lutovac ih vezuje za Skenderoviće iz Brskuta Više očigledno je da je slovna greška u pitanju .Zašto Bojovići dolaze od Makovića iz Ubla to je pleme Kuča i Erdeljanović navodi da su došli u Potkrš.U Brskutu ih danas nema.Dakle Brskut ili Potkrš pod dva Skenderovićeva halpo grupa nema veze sa Bukumirima ...tj verovatnoća da su konvertiti u pleme je izvesna .Bojovići ili Bajovići nečija je slovna greška .Jedino ostaje predanje vezano da su Skenderovići ,Ratkovići i Ivanovići od dva brata .Ratkovići iz Bašće nisu uradjeni još uvek.Vukićević voleo bih Vas da čujem.

Бојовићи које спомиње Лутовац нису повезани са Бојовићима из Поткрша. Ратковићи наводно потичу од Бојовића из Брскута, а о њима не постоје било какви подаци.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Букумири R1b-Z2705>FT166340>Y104972
« Одговор #61 послато: Април 11, 2019, 10:53:17 поподне »
Prvo što si naveo je jasno jer nemaju isti lokus Skenerovići i Kuči.Zaniljiva priča za izvorno poreklo dakle konvertiti ukoliko rezultat Ratkovića ne pokaže neku drugu halpo grupu.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Букумири R1b-Z2705>FT166340>Y104972
« Одговор #62 послато: Април 16, 2019, 02:17:39 пре подне »
Миљанићи у књизи црногорских презимена спомињу следећа три братства Кораћ:
1. u Bratonožićima potomci Bukumira, iz područnog Korać Dola, neki se preseliše u Koraće i Petnicu (Vasojevići) i druga mjesta: Kralje, Ruišta, Rljovac (Gornja Sela), Zaton i Rušići (od ovih su kod Novog Pazara), Štitari i Zagrad, svi u Polimlju, pa jedni i kao: Palmari = Johvica
2. Morača (Kolašin) i kao: Janković
3. Bjeloševine (Župa Nikšićka) i kao: Ćiraković = Korać i kao: Darmanović, odselili se u Bosnu, porijeklom su iz Bratonožića, jedni su odselili u Liku u Hrvatskoj
Ради се о једном истом братству што је ауторима очигледно промакло.

Данас сам наишао на податак у књизи "Никшићка жупа" од Милана Пековића да су Кораћи из Бјелошевине досељени из Братоножића где су се презивали Дармановићи што ми је одмах било необично. Чак имају и предање како су добили презиме Кораћ након досељења. По том предању један Дармановић је са чекићем (за који се у појединим областима Црне Горе каже кораћ) случајно ударио агу, те му је ага рекао "Баш си ми ти неки кораћ!". У сваком случају, ова причица би била симпатична да има барем мало истине у њој.

Ево шта је Ердељановић забележио у Братоножићима о Кораћима:
На јужној страни од Тримојевића је селина Кораћи, па до њих Братњив и Ничин-Главица. Причају, да је на свима тнм селиштима било готово једно, непрекидно насеље, из кога се купило 800 „мачева код једног старог дуба више садашњег Клопота. Уопште и остаци и предања показују, да су Тримојевнћи с околним селима чинили средиште племена, онако као што га данас чнни група села под именом Пелев Бријег. Од старог становништва из тих негдашњих села заостали су до сад само Вукајловићи (Аврамовићи), за које кажу, да су потомци од једног детета које је било заостало од старих Кораћана. Оно се било прибило код Прогоновића у Клопоту, који су јамачно силом истиснули старо становништво. Вукајловићи су заједно са Прогоновићима променили и славу (Св. Николу), те сад славе јесењег Св. Јована (Ивањ-дан, 23. септембра). Њих има још две породице у Брскуту, једна у Речинама у Морачи и две у Србији. За старе Кораће зна се, да су се преселили у Васојевиће.

О Прогоновићима пише следеће:
Трећа су трупа Прогоновићи, које зову Клопоћанима по њихову главном селу Клопоту. Они су се овако разгранали. Њихов предак Прого (Прогон) Вучетин је имао три сина: Раслава, Дармана и Ђуку, са којима је, пошто се са братом Баљем поделио, предигао из Виоца у Клопот. Раслав Прогов је имао два сина: Јована и Стамата.

И на крају о Дармановићима:
Потомци од два млађа Прогова сина, од Дармана и од Ђуке, сви оу дигли у Брскут и од њих су тамошњи Дармановићи и Ђукићи. Од ових Ђукића су мухамеданци Шајиновићи у Гусињу.

Дакле, Кораћи из Бејлошевине су пореклом староседеоци Кораћи из Братоножића који су се најпре прибили уз Дармановиће, а затим иселили из Братоножића. Оно што сам и раније приметио је да су предања по којима је презиме настало тако што је неко некоме нешто рекао по правилу сумљива, а ово је најбољи пример за то.

Што се тиче Кораћа из Мораче, Пековић спомиње да су они од Кораћа из Бјелошевине, тако да се може закључити да су сви Кораћи у Црној Гори истог порекла. Не знам на основу чега Миљанићи тврде да су Кораћи од Букумира када се ништа слично не спомиње код Ердељановића који их само наводи као старинце. Да ли неко зна за још неки извор где се Кораћи спомињу као Букумири?
      Ћелије (Шумадијска Колубара) Кораћи (и под другим презименима Јеремићи, Марковићи, Миловановићи, Милинковићи, Ђорђевићи и Станисављевићи) славе Никољдан, а доселили су се из Кораћице (Космај).  Кораћица село под Космајем недалеко од Младеновца добија назив по њима ранији назив је Павловац по оближњем манастиру .Дошли су у Шумадију преко Сјенице која је успутна станица .Врло стара миграција могуће и пре Шакабенте.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Букумири R1b-Z2705>FT166340>Y104972
« Одговор #63 послато: Децембар 31, 2023, 08:29:22 поподне »
Од последње поруке на овој теми направљен је огроман напредак када је у питању откривање порекла Букумира. Не само што је утврђена основна хаплогрупа, већ су профилисане и млађе гране у оквиру рода. Преносим Михајлову поруку у којој је дао одличан преглед:

Фемићи из околине Бијелог Поља су добили подграну на YFull-у (FT357558/Y212181 * FT357646/Y211950).
https://www.yfull.com/live/tree/R-FT357646/

Фемић из села Фемића Крш који je урадио WGS400 код YSEQ-а (YF100942 на YFull-у) је формирао нову подграну са Фемићем из Брзаве који је урадио BigY700 код FTDNA (YF076113 на YFull-у).
Ово је важна потврда за Фемиће који живе у бјелопољском крају од XVII века.
Фемићи су потомци једног ‘Букумира’ и ‘Фемије’. Сви Фемићи славе Аранђеловдан, за разлику од Лаловића, који су такође потомци Букумира и славе Никољдан. Према предању, први муж Фемије је био син једног Брауновића, који је славио Аранђеловдан.
http://www.montenegro.org.au/braunovici.html

Унутар рода Букумира, ситуација је тренутно следећа :
R-Y104972 Лаловићи (Jаблан, Душке, северно од Подгорице, Никољдан)
R-Y104972 Y87891* Зилкићи (Oраше код Тутина, изворно Поповић, Никољдан)
R-Y104972 Y87891 FT357558/Y212181 FT357646/Y21195 Фемићи (Фемића Крш, Брзава код Бијелог Поља, Аранђеловдан)
R-Y104972 Y87891 Y84624 Y100733 Михајловићи (Топола, Аранђеловдан)

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Букумири R1b-Z2705>FT166340>Y104972
« Одговор #64 послато: Децембар 31, 2023, 08:32:07 поподне »
С обзиром да је утврђена хаплогрупа Букумира, тема је преименована у складу са тиме и пребачена из секције "Порекло становништва » Црна Гора" у секцију о генетички профилисаним брдским родовима.