Аутор Тема: Угреновићи  (Прочитано 41995 пута)

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Угреновићи
« послато: Март 16, 2016, 10:21:50 пре подне »
Данас сасвим случајно пронађох занимљиве податке о роду Угреновића, па није на одмет да се зна. Историја овог братства повезана је и донекле испреплетена са историјом развитка племена Никшићи, о томе говори народно предање сачувано како код Никшића тако и код самих Угреновића, што само по себи даје поверење у своју тачност, а и неки писани извори из дубровачког архива то потврђују.. На ФБ страници ''Братство Ђапић'' стоји ово:

КРАТКА ИСТОРИЈА ЂАПИЋА

           Ђапићи воде порекло из Никшића и једна су од породица које сачињавају братство Угреновићи. Према досадашњим објављеним историјским радовима Угреновићи се помињу у XIV веку као братство које је насељавало простор данашњег Никшића и околних села. По новим историјским сазнањима које заступа и аргументовано брани оснивач српске историјске школе др. Јован Деретић, Срби су староседеоци на Балкану, тако да су Угреновићи највероватније део српског племена Лужани. Угреновићи су држалипредео око брда Уздимира у Никшићком Пољу, на коме су данас села Кочани и Заврх. Цео тај крај раније се називао жупа Оногошт, по истоименој тврђави из које сусе контролисали трговачки путеви који везују Рисан са Србијом, и Босну са Зетом. Народно предање говори да су Угреновићи били јако братство, а име су добили по извесном Угрен бану, који се у Дубровачком историјском архиву помиње (последњи пут) 1411. године. Како су се Угреновићи раније звали, не зна се поуздано.

           Угреновићи су дуго времена држали власт у жупи Оногошт, а до опадања моћи Угреновића долази након убиства Угрен бана. Народно предање каже да доласком Никше у жупу Оногошт (са његових седам синова и вероватно доста рођака), долази до сукоба око превласти у жупи, који се завршава убиством Угрен бана од стране Гојака, најмлађег Никшиног сина. Споменик Угрен бану постоји и данас, а налази се у селу Ливеровићи (према предању Никшића један од Никшиних синова се звао управо Оливер). После тога племе Никшићи (који иначе славе св. Луку) постепено преузимају главну улогу у жупи, која касније као и сам град добија име Никшић по родоначелнику Никши.

           Према досадашњим расположивим подацима, све наводи да Ђапићи потичу из села Студенци ( 2км од Никшића), одакле су се из разних побуда током времена селили у друге крајеве.

ИСЕЉАВАЊЕ ЂАПИЋА

           Братство Угреновићи имају славу која је везана искључиво за њих, а то је свети Јоаким и Ана који се слави 22. септембра. Јоаким и Ана су били свети прародитељи, тј. родитељиБогородице Марије која је родила Исуса Христа, а у народу је ова слава позната као ''Аћим и Ана'' или чак ''Ћимијана''. Уређим случајевима дешава се да породице које славе нашу славу нису Угреновићи, али су такви случајеви углавном познати (нпр. у случају да је то слава имања (земље) на које је дошла друга породица, или доласком зета на имање и сл.). Приликом исељавања у друге крајеве Ђапићи су као и друге породице Угреновића из разних побуда мењали славу, тако да уколико данас немају карактеристична презимена, нема начина да се утврди њихова припадност братству Угреновића (сада уз помоћ ДНК ипак може :)).

 
ИСЕЉАВАЊЕ ЂАПИЋА одиграло се 1699. године.

           Један од браће се настанио у селу Цветуљи, а његови потомци одлазе у Мачву, у село Бадовинци, где се највећи број и данас налази. Ова грана Ђапића није задржалаизворно презиме, тако да се данас презивају Цветуљски.

           Други брат одлази у село Острово, данашњи Липнички Шор (код Лознице), где се већина потомака и данас налази, а као и претходна грана Ђапића променили су презиме и презивају се Дамњановић.

           Трећи брат који је отишао у село Букор (35км јужно од Шапца),имао је бројно потомство које се селило у околна села. Да би се новонастале породице разликовале, преузели су тадашњи српски обичај да узимају очево име за презиме, тако да се и код ове гране Ђапића није одржало изворно презиме. Данашња презимена настала су око 1850. године, када су се по наредби кнеза Аллександра Карађорђевића породице морале одлучити за једно презиме које се није смело мењати без неког посебног разлога. У почетку су најбројнији били Јевтићи(Мровска – 35 мушких глава, Горња Сипуља – 17 мушких глава). Ђукићи (Горња Сипуља). Део Јевтића који су остали у Букору променили су презиме у Баругџиће (25 мушких глава).

           Од потомака трећег брата Ђапића настале су фамилије Арсеновић (186 мушких глава), Илић (34 мушке главе) и Игњатовић (48 мушких глава), сви из Букора, али су задржали надимак Ђапићи. Део Ђапића из Букора населили суДоњу Бадању и настале су фамилије Аћимовић (9 мушких глава) и Марковић (47 мушких глава). Део Ђапића населио се у Поцерски Причиновић од 1804. до 1813. год. и настала је фамилија Глишић.

Овде је наведен само део исељавања Ђапића који је везан за Букор и околину и преузето из Историје Ђапића коју је истражио и написао Драган Арсеновић из Земуна.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Угреновићи
« Одговор #1 послато: Март 16, 2016, 11:00:58 пре подне »
Шта је са Ђапићима католицима? Неђе сам прочитао да је хрватски политичар Ђапић поријеклом из Црне Горе, односно да су његови Ђапићи покатоличени Срби православци.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Угреновићи
« Одговор #2 послато: Март 16, 2016, 11:51:37 пре подне »
Шта је са Ђапићима католицима? Неђе сам прочитао да је хрватски политичар Ђапић поријеклом из Црне Горе, односно да су његови Ђапићи покатоличени Срби православци.
Јел' беше Анте Ђапић? Не знам за њих конкретно, али највероватније да су то ти Ђапићи, само покатоличени. Ја за неке друге Ђапиће у Црној Гори не знам. У мом селу је некада била једна породица Ђапић која је наравно досељена из Црне Горе кад и моји, али не знам тачно одакле су дошли, мислим баш из околине Никшића или негде са севера Црне Горе. Чак знам и место где је некада била кућа и имање тог неког Саве Ђапића. Распитаћу се.

Jelic

  • Гост
Одг: Угреновићи
« Одговор #3 послато: Август 11, 2016, 08:41:36 поподне »
Ево шта је Синиша Јерковић писао пре пар месеци :


Баљ, слава св. Јоаким и Ана, Жабица, Љубиње, Херцеговина, I2a Динарик Југ

По предању, поријеклом су са планине Баљ код Мојковца. Планина Баљ у крају према Андријевици заиста постоји. Око Мојковца живи и продица Јушковић која такође слави св. Јоакима и Ану. Дедијер породице које славе ову ријетку славу сматра херцеговачким старинцима и веже за Угреновиће, потомке бана Угрена којега уби Никша, предак Никшића. Иначе ове фамилије су најбројеније у херцеговачком Врпољу. Ту се за њих каже да су досељене из Никшића, гдје има и Јушковића. У студији о озринићима, ови родови који славе св. Јоакима и Ану вежу се за чевске старинце Тољиће. Има их расељених и по источној Босни и околини Сарајева.

Као што видимо генетички и по предању налазе се у близини Озринића и Никшића, два I2a Динарик Југ племена. Најближи су тестираном Сибинчићу, па су сврстани у ту групу, гдје се налази и Пејовић Бездановић.

Зар се не може ова тестирана породица повезати са Угреновићима,поготово због тога што славе ретку славу Аћимовдан?




Jelic

  • Гост
Одг: Угреновићи
« Одговор #4 послато: Август 11, 2016, 08:44:07 поподне »
Додуше,ту су и Ћоровићи који су друга ХГ :


Ћоровић, Аћимовдан, Крушевица, Љубиње (Херцеговина, РС), хаплогрупа E-V13


Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Угреновићи
« Одговор #5 послато: Август 11, 2016, 10:41:46 поподне »
Никшић је близу "изумрлих" Риђана. Знам да је било спомена да су Риђани славили (и) Јоакима и Ану. 

На мрежи Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Угреновићи
« Одговор #6 послато: Август 11, 2016, 10:46:45 поподне »
Чини ми се да је о њима писао Кљајевић..... Има ли неког од овог рода на нашем форуму?
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Jelic

  • Гост
Одг: Угреновићи
« Одговор #7 послато: Август 11, 2016, 10:56:59 поподне »
Никшић је близу "изумрлих" Риђана. Знам да је било спомена да су Риђани славили (и) Јоакима и Ану.

Да,прочитао сам негде овде на форуму да су Риђани славили Аћимовдан.Али сам исто тако у литератури за Херцеговину (највише код Милићевића) наилазио на родове који славе Лучиндан,Јовањдани Никољдан,и који исто имају предање о пореклу из Риђана.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Угреновићи
« Одговор #8 послато: Август 11, 2016, 11:30:20 поподне »
Да,прочитао сам негде овде на форуму да су Риђани славили Аћимовдан.Али сам исто тако у литератури за Херцеговину (највише код Милићевића) наилазио на родове који славе Лучиндан,Јовањдани Никољдан,и који исто имају предање о пореклу из Риђана.
Мислим да и Сладоје воде порекло из Риђана, славе Аранђеловдан.

Jelic

  • Гост
Одг: Угреновићи
« Одговор #9 послато: Август 12, 2016, 06:57:59 пре подне »
Мислим да и Сладоје воде порекло из Риђана, славе Аранђеловдан.

Родови који потичу од Риђана по Милићевићу (ово је Небо "извадио" из Милићевићеве књиге пре пар месеци) :

Батинић   Требиње, Љубиње   Свети Јован
Франић   Требиње   Свети Јован
Гуровић   Требиње   Свети Јоаким и Ана
Хамовић   Љубиње   Свети Никола
Иванишевић   Требиње   Свети Лука
Кисин   Требиње   Свети Тома
Колак   Требиње   Свети Јован
Костић   Невесиње   Ђурђевдан
Круљ   Љубиње   Свети Јован
Кундачина   Билећа   Свети Лука
Мерћеп   Требиње   Свети Стефан
Мићун   Билећа   Свети Јован
Нинковић   сва места   Свети Јован
Пешић   Требиње   Свети Јован
Пешикан   Невесиње   Ђурђевдан
Пиљевић   Билећа, Љубиње   Свети Лука
Пјанић   Требиње   Свети Јован, раније Ђурђевдан
Риђешић   Требиње   Свети Стефан
Столица   Билећа   Свети Никола
Шаровић   Гацко   Свети Никола
Таминџић   Невесиње   Ђурђевдан
Телетина   Невесиње   Свети Јован
Уљаревић   Билећа, Невесиње, Гацко   Свети Никола
Влачић   Требиње   Свети Јован
Вукајловић   Невесиње   Свети Никола
Вулић   Требиње   Свети Јован
Зиројевић   Гацко, Невесиње   Свети Никола

Мислим да списак није коначан,тј. да има још родова који по Милићевићу потичу од Риђана.

Доминирају као славе Никољдан и Јовањдан,али има и других попут Лучиндана,Ђурђевдана...

По Радоју Ускоковићу,родови који славе Лучиндан,а имају предање о пореклу из Риђана,су заправо само просељени кроз Риђане,а оригинално су Никшићи по пореклу.Слава Лучиндан свакако иде у прилог тој тврдњи.

За сада се може само нагађати која је била ХГ Риђана,а можда уопште нису били хомогени...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Угреновићи
« Одговор #10 послато: Август 12, 2016, 10:07:55 пре подне »
Једна напомена: Свети Јоаким и Ана (Аћимовдан) је слава Угреновића. А да ли су Угреновићи Риђани или другог порекла, не зна се поуздано. Лично, мислим да Угреновићи нису Риђани.
По предању, бан Угрен Јеринић (?) био је управитељ жупе Оногошт, а помиње се у дубровачком документу из 1411. године (Ugrin) у вези са оногошком царином. Он је могао бити било одакле, властелин средњег или нижег реда, постављен од Сандаља Хранића Косаче (? претпоставка, с обзиром да је Оногошт био у његовом поседу крајем 14. и почетком 15. века) на овај положај.
Према предању неких родова који су од братства Угреновића (Ђапићи, нпр), Угрен је био Лужанин. А можда је био Матаруга или Крич или нешто треће. 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Угреновићи
« Одговор #11 послато: Август 12, 2016, 10:17:25 пре подне »
Једна напомена: Свети Јоаким и Ана (Аћимовдан) је слава Угреновића. А да ли су Угреновићи Риђани или другог порекла, не зна се поуздано. Лично, мислим да Угреновићи нису Риђани.
По предању, бан Угрен Јеринић (?) био је управитељ жупе Оногошт, а помиње се у дубровачком документу из 1411. године (Ugrin) у вези са оногошком царином. Он је могао бити било одакле, властелин средњег или нижег реда, постављен од Сандаља Хранића Косаче (? претпоставка, с обзиром да је Оногошт био у његовом поседу крајем 14. и почетком 15. века) на овај положај.
Према предању неких родова који су од братства Угреновића (Ђапићи, нпр), Угрен је био Лужанин. А можда је био Матаруга или Крич или нешто треће.

Свакако. Ја сам споменуо Риђане само у светлу тога да, ако неко слави Свете Јоакима и Ану и даљим пореклом је из тих крајева, треба размишљати и о Риђанима, а не само о Угреновићима. Такође мислим да Угреновићи нису Риђани. А, као што видимо на основу онога што је Лука поставио, велика већина фамилија у Херцеговини које сматрају да су пореклом Риђани не славе Аћимовдан.

Надам се да ће резултати тестирања Херцеговаца донети напредак и у овој дилеми.

На мрежи Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Угреновићи
« Одговор #12 послато: Август 12, 2016, 01:58:00 поподне »
Угреновићи у Земљи Павловића

Соколац:
Боровине из Сокоца
Урошевићи из Сокоца, Св. Аћим и Ана
Мумовићи  у Газиводама и Примчићу, Св. Аћим и Ана
Мијатовићи у Газиводама, Св. Аћим и Ана

Борковићи Хан Пијесак, Св. Аћим и Ана (вјероватно од Угреновића)


Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Угреновићи
« Одговор #13 послато: Новембар 02, 2016, 02:33:04 поподне »
Занимљив податак везан за Угреновиће нађох у недавно објављеном турском попису дијелова Херцеговине из 1701. године. Наиме ту се спомиње кнез Степан Угриновић на простору Никшића.Ово су његова села. У попису се каже да су то кнежине од давнина.

Drugi knez Stepan Ugrinović
Selo Studenica, kuća 32
Selo Hrastovača, kuća 32
Selo Činar?/Džebar?, kuća 32
Selo Gornja Kočan, kuća 8
Selo Dolnja Kočan, kuća 16

Колико сам видио у убикацијама, ради се о селима западно и сјеверозападно, уз сам град Никшић.

Да ли је овај кнез далеки? потомак бана Угрена из народних предања?


На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Угреновићи
« Одговор #14 послато: Новембар 02, 2016, 03:31:20 поподне »
Занимљив податак везан за Угреновиће нађох у недавно објављеном турском попису дијелова Херцеговине из 1701. године. Наиме ту се спомиње кнез Степан Угриновић на простору Никшића.Ово су његова села. У попису се каже да су то кнежине од давнина.

Drugi knez Stepan Ugrinović
Selo Studenica, kuća 32
Selo Hrastovača, kuća 32
Selo Činar?/Džebar?, kuća 32
Selo Gornja Kočan, kuća 8
Selo Dolnja Kočan, kuća 16

Колико сам видио у убикацијама, ради се о селима западно и сјеверозападно, уз сам град Никшић.

Да ли је овај кнез далеки? потомак бана Угрена из народних предања?
Које још делове Херцеговине обухвата овај турски попис делова Херцеговине из 1701. године?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Угреновићи
« Одговор #15 послато: Новембар 02, 2016, 03:44:07 поподне »
Које још делове Херцеговине обухвата овај турски попис делова Херцеговине из 1701. године?

Од црногорске Херцеговине обухвата: Дробњак, Пиву, Оногошт и Никшић, Риђане, Грахово. Од остале Херцеговине обухвата све сем горњег тока Неретве и Дрине, Невесиње, Благаја и Буне.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Угреновићи
« Одговор #16 послато: Новембар 02, 2016, 04:20:16 поподне »
Занимљив податак везан за Угреновиће нађох у недавно објављеном турском попису дијелова Херцеговине из 1701. године.

Синиша, постоји ли у књизи скица територије (Херцеговине, Лике...) која је обухваћена пописом из 1701. (претпостављам да је попис настао после "разграничења" са Млетачком)? Да ли би могао да нам окачиш мапу са обухваћеним областима (или неко други ко има књигу или је упознат са садржином пописа)?

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Угреновићи
« Одговор #17 послато: Новембар 02, 2016, 05:14:59 поподне »
Од црногорске Херцеговине обухвата: Дробњак, Пиву, Оногошт и Никшић, Риђане, Грахово. Од остале Херцеговине обухвата све сем горњег тока Неретве и Дрине, Невесиње, Благаја и Буне.
Значи нема Мораче и Роваца?

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Угреновићи
« Одговор #18 послато: Новембар 02, 2016, 05:22:37 поподне »
Синиша, постоји ли у књизи скица територије (Херцеговине, Лике...) која је обухваћена пописом из 1701. (претпостављам да је попис настао после "разграничења" са Млетачком)? Да ли би могао да нам окачиш мапу са обухваћеним областима (или неко други ко има књигу или је упознат са садржином пописа)?

Извињавам се, не видех да одговор већ постоји.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Угреновићи
« Одговор #19 послато: Новембар 02, 2016, 06:23:29 поподне »
Значи нема Мораче и Роваца?

Нема.