Аутор Тема: Древна ДНК - научни радови  (Прочитано 237070 пута)

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1180 послато: Јул 31, 2023, 01:34:11 поподне »
Radi se o kulturi Ezero/Junacite gornotrakijske nizije ranog brozanog doba. Ovo područje je bilo napušteno nakon Suvorovo invazije (4400 p.n.e.). Oko 3300-3200 p.n.e. pojavljuje se ova kultura, s miješanim elementima farmera i stepe, i na vrhovima napuštenih telova podižu utvrđenja, vjerovatno za obranu od Jamnaja ekspanzije koja je tada počinjala. Oko tela Ezero postoje i tragovi naseljavanja same Jamnaja populacije.

Ranije su bili povezivani s govornicima proto-tračkog, a u novije vrijeme više s proto-anatolcima.

Ako pogledamo autosomalne rezultate, stepski uticaj u ovoj populaciji je malen, u prosjeku oko 15%, dominira neolitska genetika. Međutim WHG uticaj je svugdje iznad 10%, slično kao u Bodrogkeresturu i Tripolju, dok je kod eneolitskog stanovništva Bugarske bio u pravilu ispod 10%.

Čini se da je Ezero/Junacite bilo spoj neke neolitske populacije s Karpata (od koje dolazi L621) i starije stepske populacije (Suvorovo ili Černavoda), i nešto malo Jamna uticaja.

Već znamo da je bilo L621 u Bodrogkeresturu. Uzorak UBK006 iz Usatovo kulture je I-P37.2, a Usatovo je bilo miks Černavode i Tripolja, pa ovo možda indirekto potvrđuje da je I-L621 bila prisutna u Tripolju.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2523
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1181 послато: Јул 31, 2023, 02:14:12 поподне »
Uzorak UBK006 iz Usatovo kulture je I-P37.2, a Usatovo je bilo miks Černavode i Tripolja, pa ovo možda indirekto potvrđuje da je I-L621 bila prisutna u Tripolju.

UBK006 je https://www.yfull.com/tree/I-M838/.

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1182 послато: Јул 31, 2023, 02:51:20 поподне »
UBK006 je https://www.yfull.com/tree/I-M838/.

Zahvaljujem. Mislim da imamo već desetak I2 rezultata iz Tripolja koji nisu I-CTS10228. Tako da za sada nema osnova za povezivanje ove haplogrupe s Tripoljem.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1183 послато: Јул 31, 2023, 11:12:10 поподне »
Radi se o kulturi Ezero/Junacite gornotrakijske nizije ranog brozanog doba. Ovo područje je bilo napušteno nakon Suvorovo invazije (4400 p.n.e.). Oko 3300-3200 p.n.e. pojavljuje se ova kultura, s miješanim elementima farmera i stepe, i na vrhovima napuštenih telova podižu utvrđenja, vjerovatno za obranu od Jamnaja ekspanzije koja je tada počinjala. Oko tela Ezero postoje i tragovi naseljavanja same Jamnaja populacije.

Ranije su bili povezivani s govornicima proto-tračkog, a u novije vrijeme više s proto-anatolcima.


Ako pogledamo autosomalne rezultate, stepski uticaj u ovoj populaciji je malen, u prosjeku oko 15%, dominira neolitska genetika. Međutim WHG uticaj je svugdje iznad 10%, slično kao u Bodrogkeresturu i Tripolju, dok je kod eneolitskog stanovništva Bugarske bio u pravilu ispod 10%.

Čini se da je Ezero/Junacite bilo spoj neke neolitske populacije s Karpata (od koje dolazi L621) i starije stepske populacije (Suvorovo ili Černavoda), i nešto malo Jamna uticaja.

Već znamo da je bilo L621 u Bodrogkeresturu. Uzorak UBK006 iz Usatovo kulture je I-P37.2, a Usatovo je bilo miks Černavode i Tripolja, pa ovo možda indirekto potvrđuje da je I-L621 bila prisutna u Tripolju.

Јесте да је незахвално проценити језик неке популације на основу генетике али мислим да је сада и ова анадолских хипотеза на прилично климавим ногама. Заправо удео степске генетике на популацију локалитета Јунаците је миноран. Своди се само на један узорак женског пола који је генетски мешанац степске популације и локалне. Генерално ми се чини да је Езеро култура била пре свега настављач балканских култура бакарног доба осим што је у време мрачног доба енеолита добила мало WHG аутозомално примесе  и пуно израженије мезолитске хаплогрупе I-L701 и I-L621. Дакле та популација доста дуго нема степских утицаја, за разлику од подручја северно од делте Дунава и у енеолиту се повлачи на југ преко Дунава, али мислим да се креће и даље на запад према подручју где настаје Вучедолска култура. Очекивао бих да је језик овог становништва био прединдоевропски као што је била и њихова генетика, мада никад се не зна. 😀

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1184 послато: Август 01, 2023, 05:33:40 поподне »
Јесте да је незахвално проценити језик неке популације на основу генетике али мислим да је сада и ова анадолских хипотеза на прилично климавим ногама. Заправо удео степске генетике на популацију локалитета Јунаците је миноран. Своди се само на један узорак женског пола који је генетски мешанац степске популације и локалне. Генерално ми се чини да је Езеро култура била пре свега настављач балканских култура бакарног доба осим што је у време мрачног доба енеолита добила мало WHG аутозомално примесе  и пуно израженије мезолитске хаплогрупе I-L701 и I-L621. Дакле та популација доста дуго нема степских утицаја, за разлику од подручја северно од делте Дунава и у енеолиту се повлачи на југ преко Дунава, али мислим да се креће и даље на запад према подручју где настаје Вучедолска култура. Очекивао бих да је језик овог становништва био прединдоевропски као што је била и њихова генетика, мада никад се не зна. 😀

Ako uzmemo u obzir i ostala nalazišta (npr. Kran, Smjadovo), većina Ezero kulture ima udio stepskih autosoma i Y-DNK sličan Mikenskim Grcima ili Tračanima iz gvozdenog doba, za koje znamo da su bili govornici indoevropskih jezika.



Na Bojanovu i Ezeru, što su poznate zone s Jamnaja nekropolama, vidimo još i viši udio stepe. Oni su se isto vjerovatno pomiješali s lokalcima i ostavili neki uticaj na jezik.

Uglavnom, ne sumnjam da su bili indo-evropljani. Samo mislim da nemaju veze s Tračanima, a možda čak ni s Anadolcima. Za sada najbliže veze pokazuju s Mikenjanima, što je pomalo neočekivano. Čekam dublje profilacije R1b uzoraka iz ovog rada, pa da vidimo da li će se situacija rasvijetliti.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1185 послато: Август 01, 2023, 09:39:04 поподне »
Ako uzmemo u obzir i ostala nalazišta (npr. Kran, Smjadovo), većina Ezero kulture ima udio stepskih autosoma i Y-DNK sličan Mikenskim Grcima ili Tračanima iz gvozdenog doba, za koje znamo da su bili govornici indoevropskih jezika.



Na Bojanovu i Ezeru, što su poznate zone s Jamnaja nekropolama, vidimo još i viši udio stepe. Oni su se isto vjerovatno pomiješali s lokalcima i ostavili neki uticaj na jezik.

Uglavnom, ne sumnjam da su bili indo-evropljani. Samo mislim da nemaju veze s Tračanima, a možda čak ni s Anadolcima. Za sada najbliže veze pokazuju s Mikenjanima, što je pomalo neočekivano. Čekam dublje profilacije R1b uzoraka iz ovog rada, pa da vidimo da li će se situacija rasvijetliti.

Бојаново и Езеро су сигурно били Јамнајци али популација која је населила телове дубље у унутрашњости је доста другачије генетике и потиче од Чернавода III популације, која је доминантно генетски наследила халколитску локалну генетику али је током мрачног миленијума на крају халколита попримила доста WHG генетике, и још изразитије типичне WHG хаплогрупе I-L621 и I-L701. Ове две групе јесу припадале истом културном контексту у енеолиту али је ипак било изгледа археолошки видљивих разлика. Мешали се јесу али изгледа да је мешање било мирољубиво и патрилокалног карактера у овој фази па је питање да ли су унутар Езеро културног комплекса постојале две етничко-лингвистичке групе, с обзиром на веома различито порекло ова два скупа.

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1186 послато: Август 02, 2023, 01:09:08 поподне »
Бојаново и Езеро су сигурно били Јамнајци али популација која је населила телове дубље у унутрашњости је доста другачије генетике и потиче од Чернавода III популације, која је доминантно генетски наследила халколитску локалну генетику али је током мрачног миленијума на крају халколита попримила доста WHG генетике, и још изразитије типичне WHG хаплогрупе I-L621 и I-L701. Ове две групе јесу припадале истом културном контексту у енеолиту али је ипак било изгледа археолошки видљивих разлика. Мешали се јесу али изгледа да је мешање било мирољубиво и патрилокалног карактера у овој фази па је питање да ли су унутар Езеро културног комплекса постојале две етничко-лингвистичке групе, с обзиром на веома различито порекло ова два скупа.

Mislim da si ovdje u pravu, R1b uzorci su pronađeni samo na Ezeru i Bojanovu, i svi imaju visok udio stepe. Na ostalim nalazištima dominiraju I-L621 и I-L701 i autosomalno stepa je niska.

Možemo onda nagađati koliko dugo su koegzistirali, i da li se Jamnaja utopila u lokalce ili im nametnula svoj jezik?

Jedino se ne bih složio da je ova i2 populacija porijeklom od Černavode.

U Černavodi i Usatovu je prisutna R1b, autosomalno imaju visoku stepu i čak oko 20% Kavkasko-Anadolskog uticaja kojeg nema u Ezero kulturi. Čini se da su se ovdje odvijali neki sasim drugačiji procesi od onih u Ezeru.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1187 послато: Август 02, 2023, 10:26:45 поподне »
Mislim da si ovdje u pravu, R1b uzorci su pronađeni samo na Ezeru i Bojanovu, i svi imaju visok udio stepe. Na ostalim nalazištima dominiraju I-L621 и I-L701 i autosomalno stepa je niska.

Možemo onda nagađati koliko dugo su koegzistirali, i da li se Jamnaja utopila u lokalce ili im nametnula svoj jezik?

Jedino se ne bih složio da je ova i2 populacija porijeklom od Černavode.

U Černavodi i Usatovu je prisutna R1b, autosomalno imaju visoku stepu i čak oko 20% Kavkasko-Anadolskog uticaja kojeg nema u Ezero kulturi. Čini se da su se ovdje odvijali neki sasim drugačiji procesi od onih u Ezeru.


Чернавода је обухватала доњи Дунав ако се не варам. На жалост немамо узорке из ове културе осим из граничног подручја, са саме делте Дунава, где се види да степски утицај већ осетно слаби у односу на Усатовску културу. Следеће разматрање из рада ме је навело на помисао да су узводно од делте Дунава остали халколитски фармери без значајнијег степског генетског уплива.

Цитат

Иначе из ранијег халколитског периода са локалитета Пиетреле на Дунаву имамо узорак PIE060 који има веома повишену WHG компоненту и хаплогрупу I-L701, што може да значи да је ту негде било подручје мешања земљорадника и популације са повећаном WHG компонентом. Али слажем се да све то није на чврстим основама.
The early admixture during the Eneolithic presented in this study appears to be local to the northwestern Black Sea region of the fourth millennium BC and did not affect the hinterland in SEE. In fact, EBA individuals from the fourth and third millennia BC from YUN and PIE do not show traces of steppe-like ancestry but instead a resurgence of HG ancestry observed widely in Europe during the fourth millennium BC (refs. 4,29,54,55). This indicates the presence of remnant HG groups in various non-farmed regions, for example, highlands and uplands or densely forested zones and wetlands and a mosaic of ancestries rather than a genetically uniform CA and EBA Europe.

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1188 послато: Август 03, 2023, 11:05:48 пре подне »
Чернавода је обухватала доњи Дунав ако се не варам. На жалост немамо узорке из ове културе осим из граничног подручја, са саме делте Дунава, где се види да степски утицај већ осетно слаби у односу на Усатовску културу. Следеће разматрање из рада ме је навело на помисао да су узводно од делте Дунава остали халколитски фармери без значајнијег степског генетског уплива.

Od Černavode imamo dva različita klastera, oba su istovremena i sa tog istog nalazišta na delti Dunava. Jedan s manje stepe a drugi s više, ali oba imaju kavkasku komponentu jaču od tadašnjeg stanovništva Balkana.



Ne znam da li su ovo atipični uzorci Černavode. Neki izvori Černavodu smještaju uglavnom u sjeveroistočnu Bugarsku, a neki je šire na sjever do Moldavije, tako da je jezgro kulture upravo oko delte Dunava. Vjerovatno se mišljenja arheologa razlikuju.

Usatovo ima stabilni profil na svim nalazištima (opet s tim kavkaskim uticajem), osim ovog EBA, koji je 1000 godina mlađi od ostalih i zapravo je Jamnaja.

Uglavnom, nemaju mnogo veze s Balkanom, gdje su stepski došljaci donosili "normalni" Jamna profil s manje kavkaskog uticaja.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1189 послато: Август 04, 2023, 04:09:05 поподне »
Od Černavode imamo dva različita klastera, oba su istovremena i sa tog istog nalazišta na delti Dunava. Jedan s manje stepe a drugi s više, ali oba imaju kavkasku komponentu jaču od tadašnjeg stanovništva Balkana.



Ne znam da li su ovo atipični uzorci Černavode. Neki izvori Černavodu smještaju uglavnom u sjeveroistočnu Bugarsku, a neki je šire na sjever do Moldavije, tako da je jezgro kulture upravo oko delte Dunava. Vjerovatno se mišljenja arheologa razlikuju.

Usatovo ima stabilni profil na svim nalazištima (opet s tim kavkaskim uticajem), osim ovog EBA, koji je 1000 godina mlađi od ostalih i zapravo je Jamnaja.

Uglavnom, nemaju mnogo veze s Balkanom, gdje su stepski došljaci donosili "normalni" Jamna profil s manje kavkaskog uticaja.

Имамо од прошле године и узорке из Смјадова (околина Шумена) који су изгледа типични Балканци из кластера Пиетреле/Јунаците. Нажалост, немамо колико знам узорке из унутрашњости Румуније из касног енеолита али је по свему судећи у унутрашњости полуострва доминирала стара генетика бакарног доба, с једином разликом што су хаплогрупе I-L621 и I-L701 постале изразито доминантне.

Занимљиво је питање како су се и када ове две хаплогрупе прошириле по читавој Европи све до Велике Британије и Ирске.

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1190 послато: Август 05, 2023, 01:03:44 поподне »
Имамо од прошле године и узорке из Смјадова (околина Шумена) који су изгледа типични Балканци из кластера Пиетреле/Јунаците. Нажалост, немамо колико знам узорке из унутрашњости Румуније из касног енеолита али је по свему судећи у унутрашњости полуострва доминирала стара генетика бакарног доба, с једином разликом што су хаплогрупе I-L621 и I-L701 постале изразито доминантне.

Занимљиво је питање како су се и када ове две хаплогрупе прошириле по читавој Европи све до Велике Британије и Ирске.

Možda su onda zapravo Pietrele i Smjadovo tipični predstavnici Černavode, a ovi iz Kartala su već Usatovo, genetički gledano.

U to doba u Transilvaniji i Srbiji nestaje Bubanj-Salkuca-Krivodol nakon invazije Černavode-3, zatim se pojavljuje Kostolac-Kocofeni. Prije sam mislio da je to bila stepska populacija, ali najvjerovatnije su ipak bili nešto slično ovim L701/L261.

Za L701 se čini da je izvorno bila vezana uz neolitske lovce-sakupljače iz Ukrajine. Onda ih odatle stepski stočari potiskuju prema Balkanu, a neke grane možda asimiluju i kasnije šire po Evropi.

L621 je vjerovatno izvorno sjeverno/zapadno evropska, a na Karpate dolazi u kasnom neolitu, vezano uz megalitsku kulturu i oporavak i2 i WHG genetike koji se tada dešavao u Evropi.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1191 послато: Август 10, 2023, 05:40:31 пре подне »
Možda su onda zapravo Pietrele i Smjadovo tipični predstavnici Černavode, a ovi iz Kartala su već Usatovo, genetički gledano.

U to doba u Transilvaniji i Srbiji nestaje Bubanj-Salkuca-Krivodol nakon invazije Černavode-3, zatim se pojavljuje Kostolac-Kocofeni. Prije sam mislio da je to bila stepska populacija, ali najvjerovatnije su ipak bili nešto slično ovim L701/L261.

Za L701 se čini da je izvorno bila vezana uz neolitske lovce-sakupljače iz Ukrajine. Onda ih odatle stepski stočari potiskuju prema Balkanu, a neke grane možda asimiluju i kasnije šire po Evropi.

L621 je vjerovatno izvorno sjeverno/zapadno evropska, a na Karpate dolazi u kasnom neolitu, vezano uz megalitsku kulturu i oporavak i2 i WHG genetike koji se tada dešavao u Evropi.

Управо је објављен нови археогенетски рад, као поручен за ову нашу дискусију https://www.nature.com/articles/s42003-023-05131-3.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1192 послато: Август 10, 2023, 08:10:32 пре подне »
Слаба покривеност узорака у овом раду али се на основу аутозомалног профила може закључити да Јунаците кластер из претходног рада ипак нема везе са украјинским риболовцима али се зато добро уклапа у румунски кластер из неолита и енеолита. Изгледа да је у Румунији или негде у најближем суседству опстала популација која је делимично задржала оригиналну локалну WHG генетику заосталу још од мезолитских ловаца и сакупљача. L621 би требало да потиче из те популације а не са запада Европе. Исто важи и за P78. За разлику од P78, L699 се среће у Украјини и има другачију историју гранања од L621 и P78, које су за време неолита и ранијег бакарног доба пролазиле кроз уско грло а онда почеле да се шире у познијем бакарном добу након пропасти култура балканског бакарног доба око 4250 п.н.е.

На мрежи Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 909
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1193 послато: Август 10, 2023, 10:31:38 пре подне »
Nema tu neke misterije, ako su tamo opstali onda je to negde oko planina Fagaras ili Parang. Neolićani tamo nisu imali šta da traže a za lov (i ribolov) je idealno.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1194 послато: Август 10, 2023, 01:24:33 поподне »
Nema tu neke misterije, ako su tamo opstali onda je to negde oko planina Fagaras ili Parang. Neolićani tamo nisu imali šta da traže a za lov (i ribolov) je idealno.

Звучи логично, али могли су да буду и дунавски аласи, попут својих далеких рођака са Дњепра. Тренутно мислим да немамо доказа да одлучимо у корист једне или друге хипотезе. Ипак оно што знамо из археогенетике је да су сви “мешанци” са WHG компонентом већом од 30% из бакарног и бронзаног доба су са Дунава.

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1195 послато: Август 10, 2023, 01:32:05 поподне »
Слаба покривеност узорака у овом раду али се на основу аутозомалног профила може закључити да Јунаците кластер из претходног рада ипак нема везе са украјинским риболовцима али се зато добро уклапа у румунски кластер из неолита и енеолита. Изгледа да је у Румунији или негде у најближем суседству опстала популација која је делимично задржала оригиналну локалну WHG генетику заосталу још од мезолитских ловаца и сакупљача. L621 би требало да потиче из те популације а не са запада Европе. Исто важи и за P78. За разлику од P78, L699 се среће у Украјини и има другачију историју гранања од L621 и P78, које су за време неолита и ранијег бакарног доба пролазиле кроз уско грло а онда почеле да се шире у познијем бакарном добу након пропасти култура балканског бакарног доба око 4250 п.н.е.

Za L621 se ne bih složio. Prvi L621 u jugoistočnoj Evropi se pojavljuje tek u Bodrogkeresturu u bakarnom dobu na sjeveru Rumunije. Prije toga srodne grane imamo samo u Skandinaviji i zapadnoj Evropi.

L701, tako-tako. Za lovce lovce-sakupljače iz Lepenskog vira bila je tipična CTS10057>Z161 (ima je i kasnije kod neolićana) , a za ribolovce iz Ukrajine CTS10057>L701. U ranom neolitu pojavljuju se uzorci u Bugarskoj i Rumuniji s udjelom EHG (Ukrajinske) genetike (npr. na nalazištu Malak Preslavec) Oni su vjerovatno donijeli L701, pa u neolitske grupe ulazi kroz dugotrajno miješanje pri čemu se gubi EHG genetika. Prve populacije na Balkanu s visokim procentom L701 pojavljuju se tek u bronzanom dobu.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1196 послато: Август 10, 2023, 02:47:21 поподне »
Za L621 se ne bih složio. Prvi L621 u jugoistočnoj Evropi se pojavljuje tek u Bodrogkeresturu u bakarnom dobu na sjeveru Rumunije. Prije toga srodne grane imamo samo u Skandinaviji i zapadnoj Evropi.

L701, tako-tako. Za lovce lovce-sakupljače iz Lepenskog vira bila je tipična CTS10057>Z161 (ima je i kasnije kod neolićana) , a za ribolovce iz Ukrajine CTS10057>L701. U ranom neolitu pojavljuju se uzorci u Bugarskoj i Rumuniji s udjelom EHG (Ukrajinske) genetike (npr. na nalazištu Malak Preslavec) Oni su vjerovatno donijeli L701, pa u neolitske grupe ulazi kroz dugotrajno miješanje pri čemu se gubi EHG genetika. Prve populacije na Balkanu s visokim procentom L701 pojavljuju se tek u bronzanom dobu.

Сви узорци из сродних грана су заправо из грана које су се од L621 одвојиле пре најмање 11000 година. Пошто сад већ знамо да је тада WHG генетика тек почела да се шири на запад са Балкана и Апенинског полуострва, врло је могуће да су сви пронађени узорци из сродних грана потомци миграната из југоисточне Европе, где је огранак из кога ће касније настати L621 остао. Свакако је све могуће код ових ловачко сакупљачких хаплогрупа са дугим уским грлима. Можда си и у праву. Само скрећем пажњу да је WHG популација још на Балкану, одакле је потекла, имала све главне огранке хаплогрупе I2a које данас постоје и додатно R1b-V88. Пре око 11000 година се ове гране деле на подгране које су млађе и заузимају простор целе Европе. Пре тога је на западу Европе доминирала друга генерика, потомака ловаца-сакупљача из Франко-Кантабријског рефугијума.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2523
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1197 послато: Август 10, 2023, 03:30:17 поподне »
Сви узорци из сродних грана су заправо из грана које су се од L621 одвојиле пре најмање 11000 година. Пошто сад већ знамо да је тада WHG генетика тек почела да се шири на запад са Балкана и Апенинског полуострва, врло је могуће да су сви пронађени узорци из сродних грана потомци миграната из југоисточне Европе, где је огранак из кога ће касније настати L621 остао. Свакако је све могуће код ових ловачко сакупљачких хаплогрупа са дугим уским грлима. Можда си и у праву. Само скрећем пажњу да је WHG популација још на Балкану, одакле је потекла, имала све главне огранке хаплогрупе I2a које данас постоје и додатно R1b-V88. Пре око 11000 година се ове гране деле на подгране које су млађе и заузимају простор целе Европе. Пре тога је на западу Европе доминирала друга генерика, потомака ловаца-сакупљача из Франко-Кантабријског рефугијума.

Са почетком леденог доба формирају се у јужним деловима Европе два главна рефугијума, Франко-Кантабријски и Апенинско-Балканско-Црноморски. У првом ("Солитрејци") доминира хаплогрупа I2а1-P37 и њене потомачке гране, укључујући и претке "наше" L621, уз учешће још неких хаплогрупа (C1a2, pre-I1), док у другом ("Епиграветијанци") доминира хаплогрупа I2a2-M436, уз учешће R1b-V2219. P37 се са завршетком леденог доба шири из западне ка централној и источној Европи са Магдаленијен културом, и то најпре кроз своју најекспанзивнију грану S21825, али и кроз поједине гране M423, али не и L621, бар судећи по досадашњим резултатима. L621 без икакве сумње долази са запада, и то по свему судећи у неколико таласа почев тек од касног неолита, али је врло могуће да ниједна од тих линија није предачка данашњим "динарцима", јер кључна карика CTS10228 још увек није пронађена у древним узорцима. Ја сам и даље при ставу да се Y3120 развијала у прото-келтској популацији, и да је у прото-Словенску популацију доспела релативно касно (последњи векови старе ере), вероватно посредством Пшеворске културе.

Скоро сам на Антрогеници мало детаљније писао о томе:

Цитат
This is, in short, my understanding of what was happening in Europe, from the arrival of first Homo Sapiens to the Mesolithic:


1. The earliest IUP population, and somewhat later Aurignacians, likely brought a number of divergent lineages to Europe: K2a* (Ust'-Ishim, Oase), C1* (Bacho Kiro, Paglicci), C1a2 (Sunghir, Goyet), C1b1 (Bacho Kiro, Kostenki), F2'4 (Bacho Kiro).

2. Gravettians, that came several thousand years later, presumably from the Middle East, brought with them mainly haplogroup pre-I (Dolni Vestonice, Krems-Watchberg, Pavlov). They replaced most of the earlier populations, although some of them managed to survive, mostly in Western Europe. We even see some C1a2 among Gravettians along with pre-I in Dolni Vestonice, which means the two coexisted and mixed in at least some regions.

3. Then came the LGM. Population split and retreated into two main refugia: the Franco-Cantabrian and Italian-Balkan-Black Sea refugium. This is exactly where and when we see the principal division into two populations that differ both autosomaly and in terms of Y-haplogroups. In the Franco-Cantabrian refugium we have Solutrean (22000-17000 BC) population with a significant amount of Aurignacian-related ancestry (GoyetQ2/El Miron cluster), and dominated by haplogroups I2a1-P37, C1a2-V20>FT368070 and pre-I1. In the Italian-Balkan-Black Sea refugium we have Epigravettian (22000-10000 BC) population with a distinct ancestry composition (Riparo Tagliente/Villabruna/proto-WHG cluster), almost completely without Aurignacian-related ancestry, and dominated by haplogroup I2a2-M436, and in later period joined by some of R1b lineages of ANE origin (primarily R1b-V2219). I2c-L596 and C1a2-V20>V86 were likely also present among Epigravettians. The latter (and some of the former) were likely living in the southern Balkans, from were they crossed to Anatolia and mixed with Anatolian HGs to form Early Neolithic Farmers, with whom they back-migrated to Europe with the onset of Neolithic (C1a2-V20>V86>Y83490, C1a2-V20>V86>V182, I2c-L596>SK1271, I2c-L596>Y14158>BY160929).

4. After the LGM we have both West-to-East and East-to-West migrations, and subsequent mixing of two ancestries. Population from Franco-Cantabrian refugium expanded after the LGM with Magdalenian culture (17000-12000 BC), across Central Europe, all the way to Scandinavia in the north, and Baltic region and Ukraine in the east. The hallmark of Magdalenian migrations is without a doubt clade I2a1a1b-S21825, found in dozens of Magdalenian and Magdalenian-derived samples (Azilian, Maglemosian, Kongemose), as well as among Ukraine Mesolithic, Iron Gates, Narva and Koros HGs. The other clades (I2a1b-M423, pre-I1, C1a2-V20>FT368070, I2a1a1a-L158) were no doubt present among Magdalenians as well, but in significantly lower percentage than S21825.

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1198 послато: Август 10, 2023, 07:22:29 поподне »
Молим све којих се то тиче, да не говоре "узорци Јамнаје", него "узорци јамне културе" или "културе јамā".
У русском се зове ямная культура, ген. ямной культуры.
У украинском ямна культура, ген. ямноï култури.
У енглесском Pit grave culture.
У њемачком  Grubengrabkultur.

То је култура гдје су полагали мртве у јаме, зато је јамна (култура).
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1199 послато: Август 10, 2023, 11:20:19 поподне »
Са почетком леденог доба формирају се у јужним деловима Европе два главна рефугијума, Франко-Кантабријски и Апенинско-Балканско-Црноморски. У првом ("Солитрејци") доминира хаплогрупа I2а1-P37 и њене потомачке гране, укључујући и претке "наше" L621, уз учешће још неких хаплогрупа (C1a2, pre-I1), док у другом ("Епиграветијанци") доминира хаплогрупа I2a2-M436, уз учешће R1b-V2219. P37 се са завршетком леденог доба шири из западне ка централној и источној Европи са Магдаленијен културом, и то најпре кроз своју најекспанзивнију грану S21825, али и кроз поједине гране M423, али не и L621, бар судећи по досадашњим резултатима. L621 без икакве сумње долази са запада, и то по свему судећи у неколико таласа почев тек од касног неолита, али је врло могуће да ниједна од тих линија није предачка данашњим "динарцима", јер кључна карика CTS10228 још увек није пронађена у древним узорцима. Ја сам и даље при ставу да се Y3120 развијала у прото-келтској популацији, и да је у прото-Словенску популацију доспела релативно касно (последњи векови старе ере), вероватно посредством Пшеворске културе.

Скоро сам на Антрогеници мало детаљније писао о томе:

И ја сам мислио раније да је хаплогрупа I опстала у Франко-Кантабријском рефугијуму током LGM-а. Али за сада нема Солитрејаца са хаплогрупом I. За сада је само хаплогрупа C пронађена код њих. Они до душе јесу били потомци Граверијанаца који јесу имали и хаплогрупу I уз хаплогрупу C, али Граверијанаца нису били аутозомално хомогени него су имали два генетска пола: западни Фурнол и источни Вјестонице. Хаплогрупа I је за сад пронађена само код узорака који имају ову источну генетику која није преживела LGM.

Даље, након LGM-а имамо Магдаленаску групу која има и I2-P37 и C, али сви узорци ове групе већ имају Вилабруна генетику. А није тачно ни да је у Вилабруна кластери била заступљена само грана I2a2-M436 хаплогрупе I јер имамо узорак PRD001 из овог кластера који припада хаплогрупи I2a1a-P37.2.

Дакле, мислим да хаплогрупа I2a1 долази из правца Балкана јужном рутом у Франко-Кантабријски рефугијум одмах након LGM-а, а да пре тога на западу није постојала. Свакако не мислим да је целокупна хаплогрупа I2a1 мигрирали него само један њен део.

Међутим то је све далека прошлост. Ако се вратимо у енеолиту и рано бронзано доба и видимо да се у Румунији и Бугарској појављују све веће бочне гране од L621 до CTS10228 и узмемо у обзир TMRCA гране L621 од 6500 година, као и гране CTS10228 од 3400 година, према YFull-у, можемо доћи до закључка да је у периоду од позног бакарног до раног бронзаног доба предак гране CTS10228 живео негде на источном Балкану. То и даље не искључује Келте и Словене јер за сада не знамо шта се даље догађало.