Васојевићи E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894

[rugovac]

Из овога што сте ви написали испада на основу резултата да Љељчаји (Lelçaj) није настало од тога малог Шекуларца што га је мајка довела у род но се Он прибио уз Љељчаје ушао у њихово братство ко Гојковић што је ушао у Љајиће.

[vojinenad]

Из овога што сте ви написали испада на основу резултата да Љељчаји (Lelçaj) није настало од тога малог Шекуларца што га је мајка довела у род но се Он прибио уз Љељчаје ушао у њихово братство ко Гојковић што је ушао у Љајиће.

Према резултатима теста овог Лелчаја (Е-В13) може се закључити да он није сродан по мушкој линији ни са једним шекуларским братством, пошто то предање помиње да је мајка довела двоје деце у свој род након погибије њеног мужа ''Вукољеваковића'' тј. Бракочевића. То значи да би та деца односно њихово потомство, за које Видоје013 каже да је предање о томе распрострањено и код Бракочевића и код Лелчаја, требало да су И2а Динарик Север, па пошто је овај тестирани Лелчај Е-В13 то значи да је он ''прави'' Лелчај, а да је потомство тог Бракочевића тада фактички прибијено уз њих. Вероватно би се потврда свега овога добила када би се тестирао неко од потомства тог Деда Лелчаја који је преселио у Затријебач.

[rugovac]

U Zatrijepcu nema familija Lelcaj. Ta informacija nije tacna. Jedini Kelmendi u Kuce su Nuculaj i njihov ogranak Ulaj u selu Koce i Nikiqi u Oranovo. U Zatrijepac (koje neko smatra Kuce) ima samo jedna kuca Pecaj koji su dosli iz Kelmenda posle 1918. Ovo sto ja pisem je tacno 100 osto

[vojinenad]

U Zatrijepcu nema familija Lelcaj. Ta informacija nije tacna. Jedini Kelmendi u Kuce su Nuculaj i njihov ogranak Ulaj u selu Koce i Nikiqi u Oranovo. U Zatrijepac (koje neko smatra Kuce) ima samo jedna kuca Pecaj koji su dosli iz Kelmenda posle 1918. Ovo sto ja pisem je tacno 100 osto

Видоје013 је поменуо тог Дед Лелчаја који је знао да води порекло од Вукољеваковића. Можда је у питању нека од тих породица које наводиш, а да су мењали презиме.

[rugovac]

Видоје013 је поменуо тог Дед Лелчаја који је знао да води порекло од Вукољеваковића. Можда је у питању нека од тих породица које наводиш, а да су мењали презиме.

Moguce je ali ne verujem da se preselio u Zatrijepac, da je bilo znalo bi se.
Moja rodjena sestra je udata u Pg u jednu familiju iz Hota s. Vuksanlekaj.
To nije daleko. Ujcevina mojega zeta je iz Zatrijepca. Pitao je svojga rodjenog ujaka i ovaj to negira.
Toliko. Pozdrav za sve.

Ps
Ako hocete da saznate istinu napisite na srpskom pismo nekom Lelcaju a ja cu da vam prevedem da se to razjasni.

[vojinenad]

Moguce je ali ne verujem da se preselio u Zatrijepac, da je bilo znalo bi se.
Moja rodjena sestra je udata u Pg u jednu familiju iz Hota s. Vuksanlekaj.
To nije daleko. Ujcevina mojega zeta je iz Zatrijepca. Pitao je svojga rodjenog ujaka i ovaj to negira.
Toliko. Pozdrav za sve.

Ps
Ako hocete da saznate istinu napisite na srpskom pismo nekom Lelcaju a ja cu da vam prevedem da se to razjasni.

To би могао Видоје013 пошто је најупућенији, било би добро да се то разјасни.

[vidoje 013]

U Zatrijepcu nema familija Lelcaj. Ta informacija nije tacna. Jedini Kelmendi u Kuce su Nuculaj i njihov ogranak Ulaj u selu Koce i Nikiqi u Oranovo. U Zatrijepac (koje neko smatra Kuce) ima samo jedna kuca Pecaj koji su dosli iz Kelmenda posle 1918. Ovo sto ja pisem je tacno 100 osto

Ја сам навео  предање и неке ауторе који су писали  о фамилији Лелчај у Малесији и њиховој вези са Шекуларом. Очигледно је да се ради  прибијању уз род Лелчаја. Податак о Дед Лелчају и Затријебчу сам нашао у рукопису проте Андрије Поповића ( 1869 - 1943) пароху шекуларском и источком у Метохији (од 1921 до 1934.г).  Наведени  Поп Андрија  се срео са Дед Лелчајем 1906.године у кући учитеља Зарије Вуковића, који је био побратим са Дед Лелчајем.  Тада се Дед Лелчај  изјаснио  да је и он  старевином Шекуларац, што је тадањи војвода малесорски потврдио и у Скадар пред суд и на Цетиње. Тај војвода  Малесорски водио је спор са Дед Лелчајем око његовог права да издиже  на планину Зелетин.  Због тога је Дед Лелчај ишао код  војводе Гавра Вуковића  тадашњег министра иностраних дјела Црне Горе, те му је војвода Гавро са Сефир пашом досудио да има право на исе у планину Зелетин, а војвода Малесорски је изгубио спор. Наравно, да су томе припомогли и Шекуларци.  Војвода Малесорски је био тада и са војводом Лакићем Војводићем на Андријевицу тим поводом.  Могуће је да о томе има и у архиву у Скадру и  на Цетињу, нијесам истраживао. Према попу Андрији  кућа Дед Лелчаја у Затријебач је била на самој граници црногорско албанској. Лелчаја поред Селца у Врмоши има и у Штоју код Улциња. Не сумњам у податке комшије Руговца.  Вукољеваковићи су не само Бракочевићи, већ и Живковићи, Поповићи, Лабудовићи, Јашовићи (и од њих Шарићи) Матовић - огранак Гојковићи, Божовићи, Ивановићи ( сви у Шекулару) Бошковићи у  вароши Беране, Петровићи- Протићи, Савићи (Савовићи) Хаџипоповићи у вароши Пећ. Лазовићи у Грачаници код Андријевице, и наравно један дио Лелчаја (по предању).  Тако  да су Вукољеваковићи разгранат род.
 Малисорка је одвела једно дијете у Малесију послије смрти мужа, а не двоје.
Занимљиво би било предање са Малисорске стране.

[vidoje 013]

 Било овако или онако, и  у ранија времена било је и женидбено удадбених веза  између припадника  православне и католичке вјероисповијести  и на територији која данас припада  Црној Гори и Албанији, што је позитивно. Па и  сада у Шекулару ( и другим крајевима Црне Горе и Србије) има  близу двадесетак мјешовитих бракова између Црногораца и Албанки. Боље је водити љубав него рат ( јес да сам ја у годинама...).
 

[Небојша]

Налетех случајно на пар "Грка Васојевића". Поседују карактеристичну васојевићку вредност 14/31 на маркеру 389I/II, а и остали маркери се прилично добро уклапају. Приметно је да се разлике јављају на маркеру 439 (брзомутирајући маркер) и евентуално на 456, односно 458, што је вероватно нормално за Y-днк рођаке који су толико удаљени.

Хаплотипови се могу пронаћи у следећим радовима:

- The Y-Chromosome Tree Bursts into Leaf: 13,000 High-Confidence SNPs Covering the Majority of Known Clades (узорци за Грке преузети из студије "Clinal patterns of human Y chromosomal diversity in continental Italy and Greece are dominated by drift and founder effects")

- A global analysis of Y-chromosomal haplotype diversity for 23 STR loci

[Zor]

Налетех случајно на пар "Грка Васојевића". Поседују карактеристичну васојевићку вредност 14/31 на маркеру 389I/II, а и остали маркери се прилично добро уклапају. Приметно је да се разлике јављају на маркеру 439 (брзомутирајући маркер) и евентуално на 456, односно 458, што је вероватно нормално за Y-днк рођаке који су толико удаљени.

Хаплотипови се могу пронаћи у следећим радовима:

- The Y-Chromosome Tree Bursts into Leaf: 13,000 High-Confidence SNPs Covering the Majority of Known Clades (узорци за Грке преузети из студије "Clinal patterns of human Y chromosomal diversity in continental Italy and Greece are dominated by drift and founder effects")

- A global analysis of Y-chromosomal haplotype diversity for 23 STR loci

 Sjajno, mislim da su u toj studiji Grci iz centralne Grčke? Izgledaju slično posebno ovaj jedan sa 16-18 i 14-31. Po Nevski predviđaču 47 generacija na ta 23 markera sa bližim Grkom. Glavna razlika je GATAH4 13 vs 10-11, ali to nije "fatalna" razlika, 458 se podudara što je važno, 439 kod rođaka unutar 1000 god je često/ugl. isti ali bitno da nije prevelika razlika. I izgleda da se kod oba vrti tih nekih par podgrana E-V13 kojim bi mogli pripadati.

[Небојша]

Sjajno, mislim da su u toj studiji Grci iz centralne Grčke?

Ови из студије "Clinal patterns of human Y chromosomal diversity in continental Italy and Greece are dominated by drift and founder effects" су из свих крајева Грчке (Тесалија, Епир, Македонија, Крит, Егеј, итд.). Код другог узорка нема никаквих информација.

Рекло би се да је овај хаплотип најзаступљенији код Срба, после тога код Албанаца, па тек онда код Грка. Мислио сам да проверим заступљеност овог хаплотипа на простроу ЈИ Европе у студији "Y-chromosomal evidence of the cultural diffusion of agriculture in southeast Europe". Проблем је што хаплотипови не садрже маркер 385ab и 458, па није захвално радити тако нешто само на основу DYS389I/II.

[Небојша]

На албанском ДНК пројекту се појавио резултат који по мени открива којој подграни E-V13 Васојевићи припадају.

Lelçaj   Kelmendi Tribe - Selcë, Kelmend, Albania, E-CTS9320:

DYS393	DYS390	DYS19	DYS391	DYS385	DYS426	DYS388	DYS439	DYS389I	DYS392	DYS389II
13	24	13	10	17-18	11	12	12	14	11	31

Оно што је овде значајно су вредности за DYS389I и DYS389II које су типичне за Васојевиће, а ако на то додамо и географску близину тј практично суседство племена Васојевића и Кељменди мислим да има довољно аргумента да претпоставимо да и Васојевићи припадају грани E-CTS9320.
У овом случају треба имати у виду још једног припадника племена Кељменди са крајњег севера Албаније за ког је потврђено да је E-CTS9320. О њему је познато ово: Kelmendi - Vushaj Brotherhood   Albania (Vermosh, Kelmendi Tribal Territory).

Интересантно је да се и Невген углавном слаже са овим. Невгенов резултат сам проверио још кад је Невски убацио неколико E-V13 грана, али вероватноћа тачности није била велика па сам ту процену мање више занемарио.

Лелчај је проширио маркере:

13 24 13 10 17-18 11 12 12 14 11 31 16 9-9 11 11 26 14 20 34 14-14-16-16 9 11 19-21 17 12 17 20 34-34 10 10

Сада се може видети да ли је и колико близак Васојевићима. Рекао бих и не превише.

[Bane]

Лелчај је проширио маркере:

13 24 13 10 17-18 11 12 12 14 11 31 16 9-9 11 11 26 14 20 34 14-14-16-16 9 11 19-21 17 12 17 20 34-34 10 10

Сада се може видети да ли је и колико близак Васојевићима. Рекао бих и не превише.

Сем тога готов је и CTS9320 тест за Селмановића. Позитиван је а по маркерима је доста близак Лелчају, тј вероватно су иста грана.

Што се тиче Васојевића коначно имамо једног који ће бити тестиран. Тренутно чека кит од YSEQ-а а радиће се E-V13 панел. Ако све буде у реду негде пре нове године ћемо сазнати која су подграна Васојевићи.

[vojinenad]

Лелчај је проширио маркере:

13 24 13 10 17-18 11 12 12 14 11 31 16 9-9 11 11 26 14 20 34 14-14-16-16 9 11 19-21 17 12 17 20 34-34 10 10

Сада се може видети да ли је и колико близак Васојевићима. Рекао бих и не превише.

Да, Лелчај и Селмановић су очигледно блиски по вредностима маркера. Знам да Селмановићи имају предање о пореклу из Климената, као и то да код Лелчаја стоји да је из Селца у Климентима. Вероватно се овде ради о оном случају када су Турци под притиском и са војном силом покушали да раселе Клименте из њихове матице на Пештер. Том приликом се добар део њих врло брзо предомислио и одупро притиску исламизације, и под борбом која је трајала месец дана успели су да се врате у своју матицу. Знам да се у том догађају између осталог помињу Клименти из села Селце. Један део њих је остао на Пештеру и временом примио ислам. Вероватно је то та прича коју сада и ДНК потврђује. Нема Руговца већ неко време на форуму, он би сигурно знао нешто више о томе да каже.

[rugovac]

Поздрав за све,

Нисам имао времена а мало сам и писао на албанском сајту.

Тачно је што је написано. Велики део Климената (Kelmendi) је предесељен на Пешер и током времена исламизиран. Од тих је и и тај Селмановић. У колико се маркера слаже са Сечлчанином. Јел у 37. Колко сам разумео заједнички предак је пре око 300 година.

Мени је админ албанског форума показао да се слаже у 37 маркера са Аговићем из Врбице (који знају да су Клименте) и са Растодером (који мисле да су Кучи).

[Иван Вукићевић]

Мени је админ албанског форума показао да се слаже у 37 маркера са Аговићем из Врбице (који знају да су Клименте) и са Растодером (који мисле да су Кучи).

Резултати Аговића и Растодера тренутно нису на српском ДНК пројекту, тако је одлично што си их споменуо.
Аговићи су пореклом из Селца, барем према њиховом сопственом предању колико сам видео раније када сам тражио нешто више о њима на интернету. Најдаље порекло које Лутовац спомиње је Плав, али то је очигледно била успутна станица.
За Растодере постоје два предања. Предање о пореклу из Куча које си споменуо наводи и Лутовац и додаје да су им рођаци Нурковићи у Сеошници код Рожаја и Феровићи из Рожаја. За Нурковиће Лутовац спомиње да су са Медуна из Куча и да су са Растодерима заједно ишли у крвну освету што то предање чини доста поузданим. Ако су Растодери заиста са Медуна као и Нурковићи, могуће је да се ради о исламизираним Климентима који су се преселили на Медун који је у то време поред Гусиња био једино ближе муслиманско место.

По другом мање познатом (и мање вероватном) предању Растодери су из Црмнице:

Žitelji sa prezimenom Rastoder su prijeklom iz sela Petnjica, Radmanci opština Berane u Crnoj Gori. Ranije je ispred slova R stajalo slovo H koje se vremenom izgubilo. Jedna od legendi kaže da je prezime dobijeno po hrastu kojeg u kraju odakle je porijeklo ovog prezimena ima dosta. Jedno od usmenih predanja i legendi kaže takodje da su Rastoderi porijeklom iz sela Dupilo u Crmnici opština Bar i da su se ranije, prije prihvatanja islama prezivali Petrovići

С обзиром на сродност са Аговићима, мислим да се ово предање може отписати.

[rugovac]

A тај момак што је админ тога форума није ни Климена ни Куч него фис Таћи.
Постаје доста компликовано је је територија фиса Таћи доста далеко од Климената и Куча.

[vidoje 013]

Резултати Аговића и Растодера тренутно нису на српском ДНК пројекту, тако је одлично што си их споменуо.
Аговићи су пореклом из Селца, барем према њиховом сопственом предању колико сам видео раније када сам тражио нешто више о њима на интернету. Најдаље порекло које Лутовац спомиње је Плав, али то је очигледно била успутна станица.
За Растодере постоје два предања. Предање о пореклу из Куча које си споменуо наводи и Лутовац и додаје да су им рођаци Нурковићи у Сеошници код Рожаја и Феровићи из Рожаја. За Нурковиће Лутовац спомиње да су са Медуна из Куча и да су са Растодерима заједно ишли у крвну освету што то предање чини доста поузданим. Ако су Растодери заиста са Медуна као и Нурковићи, могуће је да се ради о исламизираним Климентима који су се преселили на Медун који је у то време поред Гусиња био једино ближе муслиманско место.

По другом мање познатом (и мање вероватном) предању Растодери су из Црмнице:С обзиром на сродност са Аговићима, мислим да се ово предање може отписати.

Предања су једно, генетичка испитивања друго, интерпретације  различите. Има или на албанском форуму резултата Личина? Личине из Радманаца  су према генетичким резултатима сродне са Растодерима ( Радманце) и Аговићима (Врбица и Орахово) - општина Петњица - до скоро општина Беране.  Према сазнањима Личине су хг Р1б1-269,Р1б1-Л23, СНП 9219. Личина исламске вјероисповијести има у Коритима, на Косову- прибили се, па се презивају Кељменди, исељених у Турску, презивају се Демирок или тако слично, Македонију. Личине се јављају и под презименима:Кујовић, Мекић, Алихоџић.  Ови Личине држе да су од илирског племена Лабеати. Поставља се питање сродности  Личина  исламске, православне и католичке вјероисповијести? Удаљавамо се од Васојевића, али мислим да је ово интересантно.

[vidoje 013]

 Личине - Кељменди. Чини ми се,  не ради се о класичном"прибијању", већ само о узимању презимена Кељменди.

[rugovac]

1) И ја сам чуо да су неки Бошњаци узели презиме Кељменди.

2) он је то урадио и добио резултате који су исти са њим на 37 маркера. Нему њима има и један Србин.

3) исте резултате као ја имају још двојица или тројица. И сви су из фиса Бериша.

То је то укратко.