Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Иван Вукићевић]

Зор је писао о томе, постоји један Бугарин из западне Бугарске који је A9739+ као и Шетоњци, па ми је логичније и са становишта миграција у последњих 200-300 година да је њима матица управо простор данашње источне Србије и/или западне Бугарске.

То је само његова претпоставка на основу вредности на одређеним маркерима, барем сам ја тако схватио.

[Селаковић]

А можда Зеленовић?

Са Зеленовићем се разликује на шест маркера, од упоредива 23. Од тога је један споромутирајући DYS448. Тако да, ко зна...

[Equinox]

Са Зеленовићем се разликује на шест маркера, од упоредива 23. Од тога је један споромутирајући DYS448. Тако да, ко зна...

Поручен је А16413 за Чукваса код Усека, за почетак. Надам се да ћемо ускоро имати и подгране неких, до сада некласификованих З17855 родова из Херцеговине. Ускоро очекујем исто и за Главане и Вучиће из Зијемаља.

[Милош]

Ћирковић, Ћириловдан, Ћирковиће (Џепе), Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Једино се може издвојити као карактеристика вредност 15 на маркеру 19. Најближи на пројекту му је Раковић из Лешка, са којим има две разлике на упоредива 23 маркера. Раковићи су пореклом из Требића од Ковачевића Морачана. Њима је близак Милетић из Међухане, даљим пореклом из Требећа, вероватно од Вукадиновића Морачана. У овај род упада и Брајковић из Синаја код Истока, такође Морачани. Сви славе Аранђеловдан, док Брајковићи преслављају Ћириловдан. И све карактерише маркер 19=15.

За Ћирковиће се каже да су у Џепе (данас Ћирковиће, некада засеок Џепа) дошли након Велике Сеобе из области Врачева, што одговара и овој вези са Морачанима из Требића. Очито се овде ради о старом роду на северној страни Рогозне, који имају неке везе са Морачом, само је питање каква је то веза и колико је стара. За сада генетска веза са облашћу Мораче не постоји, што не значи да је неће бити у будућности. Било би добро када би неко од наведених родова радио нека даља тестирања.

[Иван Вукићевић]

Булатовић, Раћи, Подгорица, E-V13>Z1057

Најближе поклапање (3/23) има са Јовановићем из Дечана и једним тестираним из околине Пећи чији резултат није јаван. Тестирани припада грани Тодића, а од претходно тестираног Булатовића из истог села који припада грани Будинића-Бојановића се разликује на 4 маркера. Није искључено да су сва четворица исти род јер имају повишену вредност DYS570=22 (сем Јовановића који има вредност 21 на том маркеру). Али без додатних тестова је немогуће рећи било шта са сигурношћу.

За Тодиће се у литератури спомиње да су прибраћени Булатовићима што сам споменуо приликом објаве претходног резултата:

Будинићи иначе нису једина прибраћена грана Булатовића у Кучима. Према Јокановићу су још и Тодићи прибраћени:
Булатовићи — Тодићи у Раћима припојили су се Булатовићима. Броје само седам кољена. Тодићи су добили презиме по некој Тоди из Албаније, из околине Скадра. Она је дошла, како се у народу каже, трудна а доласком у Раће родила је сина Милоша. Они су узели за славу св. Луку.

Дакле, прави Булатовићи у Кучима су једино Оташевићи и Томашевићи и то под претпоставком да нису прибраћени Булатовићима још у Ровцима. Као што је познато, Булатовићи изворно припадају роду Никшића и грани I2-PH908>Y52621.

[Иван Вукићевић]

Ристић, Пантелијевдан, Рипањ, Вождовац, Београд, E-M35

Тестирани поседује врло необичан хаплотип, тако да међу до сада тестираним припадницима ове хаплогрупе на нашем пројекту нема чак ни даљих поклапања. Од специфичних вредности се издвајају DYS393=12 и DYS458=18.

Тестирани нема предање о даљем пореклу, међутим Ристићи нису забележени у Рипњу почетком прошлог века:
https://www.poreklo.rs/2013/11/16/poreklo-prezimena-selo-ripanj-vozdovac-beograd/

Препоручио бих следећи панел ради одређивања дубље гране:
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=51240

[Милош]

Николић, Никољдан, Бистрица, Петровац на Млави

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један хаплотип веома близак модалу. Једино се може издвојити ређа вредност на маркеру 464=12-15-15-16. Овакву вредност имају још Драгичевић из околине Сења, Тешовић из околине Ариља и Вујовић из околине Лучана који припада роду Никшића. Могуће да је ово Николићева приватна мутација, па нам та информација не значи много. На упоредивих 35 маркера, јер Николић још увек нема CDY, најближи му је Стојић из Ћелија код Крушевца, са којим има три разлике. Од оних са којима има упоредивих 18 маркера, најближи су му многи који имају модални хаплотип, попут Никшића. Од оних који славе Никољдан, најближи му је Станковић из околине Врања, са којим има потпуно поклапање на упредивих 18 маркера. Свакако препоручујем даље тестирање.

Тестирани је навео порекло из Марковца. У литератури се спомињу неколико родова из Мораве. Могуће да су Николићи ови: "Јововци (30) поред река лево и десно из Аџибеговца у Морави – славе Св. Николу". Аџибеговац је Старо Село у непосредној близини Марковца. Мада ће Златан нешто више рећи надам се.

https://www.poreklo.rs/2018/12/06/poreklo-prezimena-bistrica-petrovac-na-mlavi/

[Златан]

Тестирани је навео порекло из Марковца. У литератури се спомињу неколико родова из Мораве. Могуће да су Николићи ови: "Јововци (30) поред река лево и десно из Аџибеговца у Морави – славе Св. Николу". Аџибеговац је Старо Село у непосредној близини Марковца. Мада ће Златан нешто више рећи надам се.

https://www.poreklo.rs/2018/12/06/poreklo-prezimena-bistrica-petrovac-na-mlavi/

Хвала Милоше.

С обзиром да тестирани има предање да је извесни Илија убио Турчина у околини Марковца (где је раније живео) и побегао у Бистрицу сам 1828. године, тешко их је повезати са "Јововцима", који овде имају чак 40 кућа.

Знамо како се гледа на теорију "убио Турчина", међутим, овде је занимљиво да тестирани каже да је тај Илија живео одвојен од остатка села, јер се крио од Турака. То му није помогло, јер су га Турци нашли и убили пар година касније.

Што се Рајкача тиче, тестирани зна ту фамилију. У Бистрици се и данас тако зову. Тако да ни Рајкаче не припадају њему. Бар за сада делује као да преци Николића нису забележени у истраживању.

[Иван Вукићевић]

Витић, Никољдан, Пећ, E-V13>Z5018

Најближе поклапање (1/23) има са једним тестираним из околине Витине чији резултат није јаван. Судећи по другим необјављеним резултатима, обојица су род са неколико тестираних из Штрпца. Витић има вредност DYS576=16 по којој се разликује од тестираног из околине Витине, али и од тестираних из Штрпца који сви имају вредност 17 на том маркеру. Специфична вредност коју сви деле је DYS438=11.

Витићи сматрају да су староседеоци у Пећи.

[Иван Вукићевић]

Булатовић, Лучиндан, Раћи, Подгорица, E-V13>Z1057

Тестирани припада ужој грани Оташевића. Недавно смо добили и резултате двојице Булатовића из истог места који припадају гранама Будинића-Бојановића и Тодића. Оташевић се од Будинића-Бојановића разликује на 2 маркера, а од Тодића на 4 маркера. Оташевићи и Будинићи-Бојановићи су сасвим извесно исти род, док постоји солидна могућност да су им сродни и Тодићи. Једина преостала ужа грана Булатовића у Кучима чији резултат још увек нисмо добили су Томашевићи који су најближи Оташевићима због чега је за очекивати да припадају истом роду.

С обзиром да међу Булатовићима у Кучима нема припадника рода Никшића, до прибраћивања је готово извесно дошло у Ровцима одакле су се Булатовићи у Куче доселили етапно. Најпре су дошли Будинићи-Бојановићи у Загреду, а након њих су се заједно доселили Оташевићи и Томашевићи (могуће и Тодићи за које постоји и предање да су прибраћени) у Раћи, да би део Будинића-Бојановића касније прешао у Раћи. Сада је јасно да новија миграција није случајност и да су новији досељеници дошли код својих рођака.

Овим резултатом смо утврдили и хаплогрупу Момира Булатовића, бившег председника Црне Горе и председника владе СР Југославије, који је такође од Оташевића.

[Equinox]

Чуквас, Ђурђевдан, Пијавице, Требиње      

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855.

Знамо којој грани Динарика Чуквас припада јер смо раније имали резултат једног његовог презимењака на 23andme. Тада је Небојша написао:

Тестирани поседује необичан хаплотип. На први поглед помислих да је Мириловић (мада крсна слава томе не иде у прилог, премда је било изузетака) јер поседује карактеристичну вредност DYS448 = 21. Међутим, хаплотип се превише разликује од Мириловића – док они поседују DYS385 = 14-14, код Чукваса је та вредност 14-15. Слично је и са DYS533, DYS635 и YGATAH4.

За сада делује да би Чуквасу најближа могла бити два појединца из Крајине – Врањеш и Пашалић, такође Ђурђевштаци. Сва тројица се један од другог разликују на 5 од 23 упоредива маркера, с тим што је на неким местима разлика двострука.

Да ли између Чукваса, Врањеша и Пашалића заиста постоји веза, требало би утврдити дубљим тестирањем, као и њихов однос са Мириловићима. Није немогуће да су неки даљи „рођаци“.

Управо је стигао резултат Чуквас од Усека - потврђено је да припада I2>CTS10228>Y3120>Z17855>А16413

[Aleksandar R21]

Kada će rezultati za Jablane-Gorevuke i neki opis, pre deset dana se testirao čovek i dobio R1a?

Rekli ste mi 29.08 da će biti sutradan verovatno.

[Црна Гуја]

Јаблан, Св. Агатон, Добрско Село, Цетиње

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Иако поседује хаплотип близак модалу нема претерано блиских поклапања. Једина специфичнија вредност је DYS385=11-13. Није близак са Петровићем из истог села, иако припадају истој хаплогрупи и славе исту славу. Петровић скоро сигурно припада грани Z280, и од Јаблана се разликује на чак 10 маркера. Јаблани по предању припадају роду Горевука:

"Од Валца Горевука потичу данашњи добрљански родови: Јаблани (Добрско Село) и њихов огранак Моштроколи[7] у Жупи, Сјеклоће (Добрско Село) и њихов огранак Раслапчевићи[8] у Жупи[9].

На Цетињу живе Ђикановићи, Вукосавовићи и Крцетићи, који су, према Ердељановићу, огранци Горевука. Сјеклоћа има исељених у Црмници (Лимљани).

Сви добрски Горевуци славе Светог Агатона[10] (22. августа / 4. септембра), док је ранија слава овог братства била Света Петка."

https://www.poreklo.rs/2016/02/16/bratstva-plemena-dobrsko-selo/

[Atlantische]

Јањош, Васиљевдан, Потком, Берковићи

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028. Тестиран је на 16 маркера у Словенији, али се и на том броју маркера могу увидети неке нетипичне вредности, попут DYS439=11 (дели је са тестираним из Аранђелова код Требиња), DYS458=17 (једини је херцеговачки припадник ове хаплогрупе који има ову вредност) и DYS448=20 (једини српски Y128028 са овом вредношћу). Сви изузев њега и Вулетића из Лимљана у Црмници (вредност 19) на овом маркеру имају вредност 21.

Петар Шобајић у свом раду о Дабарском пољу говорећи о Поткому наводи за Јањоше да их неки сматрају староседеоцима и да је могуће да су род са Васиљевштацима Терзићима из истог села јер се не узимају. Пре тога, у табели родова из Дабарског поља наводи да су Јањоши досељени од Гацка у 16. веку. Терзићи за себе казују да су се доселили пре око 350 година од ''испод Голије'', дакле у другој половинни 16. века (Шобајићев рад је објављен 1958). Рођакају се са Терзићима из Колешка код Невесиња који славе Ђурђевдан.

[Грк]

На ФТДНА има један Јањош,али из Србије. Вјероватно презиме Јањош постоји и тамо са другим поријеклом.

[Иван Вукићевић]

Отворена је нова тема Горевуци R1a-M458>L1029 где су премештене поруке које се тичу тестираног Јаблана:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4679.0

[Иван Вукићевић]

Поповић, Аранђеловдан, Опарић, Рековац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Најближе поклапање (1/23) има са Соколовићем из Катиновца код Топуска. Не поседује ниједну специфичну вредност по којој би се издвајао од осталих припадника ове гране.

У литератури се за Поповиће наводи следеће:
Поповићи (9),  досељеници са Копаоника,  славе Аранђеловдан,  а преслављују недељу што пада пред исти Аранђеловдан.
https://www.poreklo.rs/2012/11/25/poreklo-prezimena-selo-opari%C4%87-rekovac/

Према предању тестираног потичу из околине Скадра одакле су најпре дошли у Колашин, одакле долазе у Топлицу, и коначно у Опарић.

[Equinox]

Управо је стигао резултат Чуквас од Усека - потврђено је да припада I2>CTS10228>Y3120>Z17855>А16413

Чуквас је негативан на BY153008 што оставља само све могућности, да је или А20030 или нека трећа, до сада неоткривена подграна А16413.

[Милош]

Савић, Алимпијевдан, Багрдан, Јагодина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има карактеристичну вредност 13-15 на 385, али и 439=12, 458=16, 576=17, 481=28, 635=22. Нема ближих поклапања на пројекту. Најближи му је Довезенски из Куманова, са којим има 5 разлике на упоредива 23 маркера. Нешто удаљенији су му појединци из косовског Поморавља, југа Србије, али и Колубаре и Херцеговине. Како је Багрдан претежно насељен том јужно-моравском и косовском струјом, можда резултат то и потврђује.

За Савиће нисам нашао ништа у литератури, а и сам тестрани је навео непознато порекло. Једине које сам нашао у литератури да славе Алимпијевдан у Багрдану и то као малу славу, су Врцићи. Не знам да ли имају Савићи везе са њима.

[Лепеничанин]

Денић, Јовањдан, Сијаринска Бања, Медвеђа

Припада хаплогрупи R1b, њеној "германској" грани U106.

Хаплотип карактеришу вредности 10 на дис 391 и 15 на дис 456. Управо на дис 456 се на упоредивих 17 маркера Денић једино и разликује од резултата једног тестираног на истраживању САНУ из околине Сврљига, а који слави исту славу св Јована.

Денићи су према породичном предању после 1878. прешли у Горњу Јабланицу из околине Косовске Каменице. Тамо заиста постоји велики род Ковачева из Бушинца, са истом славом. Такође, тај породични надимак, уз географску близину Новог Брда, додатно оснажује за сада највероватнију хипотезу да Денићи потичу од средњевековних рудара Саса.