Пре свега желим све да Вас поздравим и да похвалим Ваш врли рад који заслужује сваку пажњу.
Озбиљан приступ и константни развој појединих тема на Форуму, несумњиво подстичу на даље истраживње, прикупљање нових података, преиспитивање старих, а све с циљем стварања јасније слике о целокупним генеалошким приликама на нашим просторима.
Управо то је подстакло и мене да се још једном вратим истраживању порекла своје породице, о којој су иначе извори прилично шкрти, и због чега сам често од тог посла одустајао, али полазећи од тога да имам опет какве такве податке, ценио сам да их овде неће бити од вишка поменути, јер можда у неком контексту некоме другоме буду од користи, па највише из тог разлога написаћу овде онолико колико знам о свом пореклу.
Због немало отворених питања, а да би било што јасније, почећу причу ретроспективно.
Истражујући порекло своје породице, која се некада презивала Дугић, прво сам био у недоумици где да поставим ову тему.
Разлог томе је чињеница да, с једне стране Дугића има веома мало, а с друге да живе концентрисани у три релативно удаљење и међусобно подељене историјске, политичке и географске целине. Једни живе у Хрватској, у околини Загреба; други у Босни, у околини Модриче; и трећи у Шумадији, углавном у околини Крагујевца.
С обзиром да не могу са сигурношћу да тврдим да се у сва три случаја ради о једној те истој породици, морао сам да се определим и где да поставим ову тему, а пошто сви подаци које имам не излазе из оквира Босне и Херцеговине, одлучио сам онда да тему поставим на потфорум Порекло становништва Босне и Херцеговине.
ПОРЕКЛО: Последње пребивалиште Дугића под тим презименом била је Доња Грапска (Општина Добој), у коју су се доселили из Толисе (Општина Модрича), некад пред сам крај турске владавине на овим просторима (то је друга половина XIX века). Та два места међусобно нису много удаљена и раздваја их тек неких двадесетак километара ваздушне линије. Једно село се налази на западним падинама планине Требаве, а друго на источним, али за услове живота међусобно драматично различитим.
Разлози за то пресељење ми нису познати, али није искључено да се радило о некаквом сукобу са властима, до чега ће долазити и после тог пресељења, с тим да за овај први случај само претпостављам, а за други знам све појединости до у детаље. Оно што би ишло у прилог поменутој претпоставци је чињеница да су се преселили из напредног и богатог места, у место у сред шуме,
где сунца не видиш до подне,
а облака док не почне да пада киша, што би рекла моја баба.
Иначе, тамо у крају одакле су дошли, и данас живи неколико породица које носе презиме Дугић, а ако се узме мало шири простор видеће се да је ту концентрисана и већина породица са овим презименом у Босни. Једини податак који говори о неком даљем пореклу Дугића из тог краја, јесте онај који наводи Миленко Филиповић у својим
"Прилозима етнолошком познавању североистичне Босне" из 1969. године, где каже да су Дугићи пореклом из Херцеговине. Покушао сам да о томе сазнам нешто више, али нисам имао превише успеха. Занимљиво је само да сам нашао у књизи Константина Петковића "
Черногория и черногорцы" из 1877. године, помен Дугића у Црној Гори, где се наводи да припадају племену Дробњак, а што би могло да има неке везе са поменом Херцеговине, јер се тај део некада био познат као Стара Херцеговина.
СЛАВА: Што се тиче крсне славе мојих предака, докле ми је познато, била је Свети Георгије. Међутим неки наши даљи рођаци славе Светог Игњатија Богоносца. Заједнички предак наш и њихов живео је вероватно некад крајем XVIII или почетком XIX века. Како је дошло до промене славе није ми познато, а могло је доћи из више разлога. Занимљиво је да Светог Игњатија Богоносца славе и Дугићи које помиње Филиповић, као што је занимљиво и да Светог Георгија славе ови Дугићи из Старе Херцеговине, које спомиње Петковић.
ПРОМЕНА ПРЕЗИМЕНА: На почетку сам наговестио да се моја породица некада презивала Дугић. Дакле данас се тако више не презивамо. Последњи који су носили то презиме, и за време чијег живота је оно промењено, живели су концем XIX века и у првој половини XX века, а до саме промене презимена дошло је доласком аустроугарске управе у Босну и Херцеговину, највероватније још на првом попису становништва 1879. године, који су одмах по доласку спровеле нове власти. Из ког разлога они нису задржали или нису могли да задрже првобитно презиме, није ми познато, али у том месту исто се десило са презименима других породица.
РОДОСЛОВ: Први родослов је урадио мој отац пре двадесетак година на основу црквених књига и према сећању његовог оца. Најстарији предак за кога знамо јесте мој наврдеда који је могао бити рођен некад крајем XVIII или почетком XIX века. Његово име се спомиње у
"Попису Срба харачких обвезника у Модричи и околици 1851. године", где би се према опису могло закључити да је реч о већ старом човеку. За његовог сина зна се да је умро 1905. године, на основу сачуваних књига умрлих у месној цркви. О свим осталим познатим прецима одатле на овамо имам потпуне податке. Од првог познатог претка до данас постоји само једна мушка линија која се продужавала, па је бочно сродство само оно проистекло од женске деце.
Иако бих могао до сутра овако, овде ћу ипак да се зауставим, написано је доста, а да ли је толико и речено, питање је.
P. S. Ко буде читао видеће да је и ово компликовано.
Amicus
