(... наставак)Подсети ме ова прича на покушај мог покојног ђеда.Дошли су он и баба са троје ђеце после сила јада до Мраморка у Банату.Тако им одредили.Мучио се ђед цијелих дванаест дана воде да се напије.И тог дванастог дана баба ставила питу зељаницу на сто да се једе а он шутне ногом сто и питу,опсује све чега се мого сјетити у тренутку и каже баби:"Пакуј ђецу Милуша,сутра се враћамо...јебало их ово изобиље,не мош се воде напит ко чоек"
А терет је силан ови народ претурио! Рекоше, не треба ништа носит'! Изашле Швабе и све има. Ја сам нов новцат шпорет оставио на Удрежњу, а ође сам се о јаду забавио да угријем ђеци. Мучили смо се, 'одали свакуд, тражи какав пле' и Душан Радовановић ми направи одличан шпорет, да се море скуват и угријат'.
Кад смо дошли, 'ранили смо се с казана и мислили да се више никад нећемо собом 'ранит'. У задрузи је војска имала казане и тамо се кувало. Те иди од куће, те донеси 'рану. Убрзо, давали су н'акву таблицу за следовања по члановима.
Нашли смо кукуруз необран. Те, читаву зиму омладина брала ручно и смјешћавала по кућама.
Дође да се одреди пет чланова за Срески одбор у Бачкој Паланци, те на конференцији, ено ђе гвожђара би, изабраше: Милутина Брстину, Илију Штрпца (испред Босанаца), Бобака из Зеленгоре (испред Словака), Риста Појужину и мене. И потље, треба руководиоц рада у сектору од центра амо и изабраше мене, а за доњи дио села Петра Лубурића. Дали су ми коња, па сам јахо по пољу, облазио раднике.
Дван'естог фебруара - треба јечам да се сије! Почели орат', све неузорано било, те ори коњма. Дај: сиј кукуруз, сунцокрет, репу...
Добили смо наређење за оснивање задруга. Двадесет и четвртога априла четерес шесте основали смо задруге. Ми Невесињци основали смо задругу Невесињсиа пушка, по устанку 1875. године на Турке и нашијема који су први опалили пушку у њему. Билећани основаше Томановића задругу, Сточани Беловића задругу, Поповци Поповопољку задругу, а Мостарци нису шћели да се сложе па основаше двије: Вележ, и Неретву. Подијелише коње по задругама и ш њима смо радили све послове.
Ође смо оформили станицу милиције. Нашли смо доктора Бекера, Шваба, чувеног љекара. Им'о је, тада, свој ренген! Имали смо породилиште, бабицу, особље за станицу милиције; имали кудељару - друга била у Војводини по производњи и моди. Имали смо млин, и све занатлије. Све смо створили и оформили: шустере, шнајдере, сараче (да праве амове за коње), тишлере...
Пошље смо гатер, пилану, оформили. Имали школу и све што је требало! А данас, 2005, нема бабице ни у Паланци, а не у Гајдобри!
Радило се, што 'но кажу, дан-ноћ, и то све ручно (копало се, кудеља се косила српачом, репа се вадила вилама...). Вратило ик се доста, није могло живљет ође!
Сљедеће године, ујединиле се све задруге у Нову Војводину, која је до педесет и треће имала то име. Радило се у задрузи, па сваком једнако пиши надницу, и добром раднику и нејакоме. Али уведоше норме - прва, друга, трећа класа, па се по томе и плаћало. Задруга је имала 15 бригада, 14 радничкије и једну сточарску. Били смо подијељени у бригаде по улицама. Свака бигада је имала по пет запрега. Добивали смо жито, по члану 250 кила шенице. Дали су нам до два јутра башча подкућом и упољу. Давали би нам кукуруза за краве, и сламу, и то смо плаћали. Како је ко зарађив’о, тако је и плаћан на крају године! Потље није било куће да није имала краву. Па рани свиње, бикове, краве те товари на станици за Италију!
Ишла омладина и на изградње пруга, путева, градова, рудника. Ја сам 1949. отиш'о са осамдесет и четверо из Гајдобре добровољно у Бор, у рудник. Отишли смо 27. децембра, радили смо два мјесеца и трин'ес дана; били смо у Бачкопаланачкој бригади. Имо сам њемачки официрски шињел, добар, постављен, и за то вријеме нијесам га ни трипут скинуо. Мраз, мећаве... 'Рана никаква. Да нијесмо од куће примали пакете, не би се могло издржат'! Препатили, вањ тако! Бјеше и' маса из наше улице, а сад смо живи још само Миро Миљуш и ја, а до неки дан бјеше и Вељко Вуковић. Са нама су били: Обрад Ивезић, Гојко Милановић, Милан Бабаљ, Манојло Голијанин, Илија Поповић, били и Настићи из Змајевске улице, Љубица Ивковић, Аница Јањића, удата за Бошка Вуковића, Обрад Ђерић...
Други су били по пругама по Босни, једни градили Нови Београд и тако...
А, данас? Има ли 50 крава у цијелој Гајдобри? Не треба ми се ни питат - нема! И оклен ће бит добра држава? Ништа! Ни бабице, ни ђеце, ни занатлија, ни крава, ни свиња - ништа нема! Вазда је било: Богат сељак - богата држава, сирома сељак – сирота држава!
А свуђе сам био и свашта сам радио, историју би имо причат да сте шћели назад 15 година!
Заборавик ти ово рећ'. Кад смо дошли, Невесињска улица се звала Кумановска, Дучићева би Александрова (ђе су Билећани), и још ове двије: Маријина, према Новој Гајдобри (ђе су Мостарци) и Петрова (ђе су Сточани). Не знам, богами, како се зваше Сутјеска; али ту распоредише Поповце!
(Забележила Мирјана Кљакић на светог Луку 2005.)
Мени је сјајан онај део приче кад кажу "добро је, само кад није Банат". ;DТо је и мени упало у око...Значи да су и пре пута знали где је боље, али ја не знам зашто је Бачка на "већој цени" од Баната...Мада и Чварков помиње Банат као "нешто испод нивоа Бачке", у шали наравно (вероватно интервојвођанско ривалство) :) Овако са стране, мени је Банат можда и најзанимљивији, најмистичнији, Бачка је многољуднија, Срем ми је "динарски" наспрам Бачке и Баната
У Банат се изгледа ишло по казни.
То је и мени упало у око...Значи да су и пре пута знали где је боље, али ја не знам зашто је Бачка на "већој цени" од Баната...Мада и Чварков помиње Банат као "нешто испод нивоа Бачке", у шали наравно (вероватно интервојвођанско ривалство) :) Овако са стране, мени је Банат можда и најзанимљивији, најмистичнији, Бачка је многољуднија, Срем ми је "динарски" наспрам Бачке и Баната
У Бачкој је земља свакако плоднија, климатски услови су вероватно бољи него у Банату и генерално се сматра богатијим крајем. Мада, ми Банаћани то никад не бисмо признали :). Има онај, што ти рече интерновојвођански бећарац: "Аој Бачко ала бих те пљачко, теби крао па Банату дао" ;).Moжда је Бачка развијенија, али по Банаћанима називају све Војвођане, они који нису одатле - Лале :)
Моји су били колонизовали у Банатско Велико Село, али су се убрзо вратили у Босну јер прабаба није подносила климу, док је прадедин брат остао. А о квалитету климе и воде имале су прилику да се увере наредне генерације '95. :)
А колонисти у Барањи су као пример тешког живота наводили да "и људи морају копати курузе" :)
Зна ли неко шта се дешавало са земљом колониста у завичају? Да ли су остајали власници па продавали/поклањали или су се одрицали па је држава делила/продавала?
Моји су били колонизовали у Банатско Велико Село
...
Мислим да су се колонисти по аутоматизму одрицали имовине у завичају а њу је углавном онда откупљивала фамилија која је тамо остала.Хмм, мислим да не. Многе породице које су колонизоване из мог села у Војводину и дан-данас имају куће и земљу у селу. Многи су 1970-их обновили старе куће или градили викендице. Али то су углавном примери где су читаве породице одлазиле. Вероватно ако је један брат остајао онда је њему припадало наследство брата који је напустио село. То би било логично.
Да, из Петровца су :) Велико Село је формирано од три немачка села Солтур, Свети Хуберт и Шарвалин, и у њих су насељени Петровчани, Дрварчани и Бихаћани, не знам тачно ко је у ком делу.
Да, из Петровца су :) Велико Село је формирано од три немачка села Солтур, Свети Хуберт и Шарвалин, и у њих су насељени Петровчани, Дрварчани и Бихаћани, не знам тачно ко је у ком делу.
То село је занимљиво јер су у њему били насељени Французи из Алзаса и Лорене, који су се током 19. века германизовали. Солтур и Шарвалин су француски називи (Seultour, Charleville), док је Санкт Хуберт (Sankt Hubert) немачки.
Био је и један мањи број породица из Босанске Посавине, тачније из Дервенте и околине. Крајишници су их звали "источњацима" и систематски шиканирали. Тај неки анимозитет између "праве Босне", тј. Крајишника, и "источњака" је у Банатском Великом Селу присутан у мањој мери чак и данас.
То село је занимљиво јер су у њему били насељени Французи из Алзаса и Лорене, који су се током 19. века германизовали. Солтур и Шарвалин су француски називи (Seultour, Charleville), док је Санкт Хуберт (Sankt Hubert) немачки.
Зна ли неко шта се дешавало са земљом колониста у завичају? Да ли су остајали власници па продавали/поклањали или су се одрицали па је држава делила/продавала?
Ово са колонистима и све те њихове приче, јако је занимљива тема, па предлажем да се отвори нова тема "Колонисти" или тако некако, почев од оне Ојлерове приче.
Та некадашља села становници Б.В.С. данас називају реонима и зову их Хуберт, Шарловин и Солтур.
Ово са колонистима и све те њихове приче, јако је занимљива тема, па предлажем да се отвори нова тема "Колонисти" или тако некако, почев од оне Ојлерове приче.
...
Е то нисам знао, сад први пут чујем :)
Није у селу било Лала а са неким се морало препуцавати ;D
Посредно знам стање неких колонистичких села у Војводини. У Футогу су се насељавали Крупљани (околина Босанске Крупе) и Јајчани (највише Шипово и Мркоњић Град). Једни о другима причају као да се ради о припадницима друге националности. Тамо можете чути оне реченице: Јајчанин је, али је добар човјек... Мјештана (Бачвана) је толико мало да их чак ни не региструју.
...
Što se tiče poređenja Banata i Bačke, stvari stoje ovako: u Banatu su nalazišta nafte i gasa i za vreme SFRJ su ova područja prosperirala.
...
...
Такође не знам да ли су Украјинци из околине Прњавора долазили организовано током колонизације или касније, самостално?
Да, било их је и из централне Србије и Македоније, нпр. у Книћанину су колонисти из јужне Србије, али је неупоредиво већи број досељен из динарског појаса.S obzirom da ih kod nas u Vrbasu ima dosta rekao bih da je tu bilo neke organizacije, ali ja nisam čuo o kom organizovanju je reč.
Занимљиво је да није било досељавања Муслимана, а не знам ни да су Хрвати долазили у неком већем броју.
Такође не знам да ли су Украјинци из околине Прњавора долазили организовано током колонизације или касније, самостално?
Занимљиво је да није било досељавања Муслимана, а не знам ни да су Хрвати долазили у неком већем броју.Било је и Хрвата. Хрвати су пре свега колонизовани у Барању и у нека места у Славонији где је остао празан простор после одласка Шваба. У Војводини је било Хрвата колониста у Риђици и Станишићу код Сомбора. У Риђицу су колонизовани Далматинци, а у Станишић Личани. Једна део колониста су били и Хрвати. У Риђици су Хрвати били углавном из околине Макарске, Метковића, Сплита, Шибеника. Док су Срби били из Буковице, околине Книна, Равних Котара... Већина тих Хрвата је напустила ова места од 1991. мада је било и пресељења и раније махом у Суботицу. Мислим да је било Хрвата колонизованих и у Срем и то мислим у Бешку.
Такође не знам да ли су Украјинци из околине Прњавора долазили организовано током колонизације или касније, самостално?
Било је и Хрвата. Хрвати су пре свега колонизовани у Барању и у нека места у Славонији где је остао празан простор после одласка Шваба. У Војводини је било Хрвата колониста у Риђици и Станишићу код Сомбора. У Риђицу су колонизовани Далматинци, а у Станишић Личани. Једна део колониста су били и Хрвати. У Риђици су Хрвати били углавном из околине Макарске, Метковића, Сплита, Шибеника. Док су Срби били из Буковице, околине Книна, Равних Котара... Већина тих Хрвата је напустила ова места од 1991. мада је било и пресељења и раније махом у Суботицу. Мислим да је било Хрвата колонизованих и у Срем и то мислим у Бешку.
Муслимани су изгледа били мање заинтересовани за колонизацију од осталих. Колико знам за њих је одређено Бачко Ново Село јер су њихови представници тражили да не буду колонизовани са Србима и Хрватима. Једна број муслиманских породица је колонизован у Бачко Ново Село, мислим око 1000 душа. Поред њих су колонизовани Срби, исто из Босне. Данас у Бачком Новом Селу има око 15 % Муслимана, потомака колониста. Једна део Муслимана је отишао у току и после рата деведесетих и то, мислим, у Брчко.
Да, било их је и из централне Србије и Македоније, нпр. у Книћанину су колонисти из јужне Србије, али је неупоредиво већи број досељен из динарског појаса.Било је и муслимана али не у значајном броју.Било их је из пријепољског краја у Банатском Брестовцу...
Занимљиво је да није било досељавања Муслимана, а не знам ни да су Хрвати долазили у неком већем броју.
Такође не знам да ли су Украјинци из околине Прњавора долазили организовано током колонизације или касније, самостално?
Било је и муслимана али не у значајном броју.Било их је из пријепољског краја у Банатском Брестовцу...Мислим да Муслимана има и у Плавни на Дунаву код Бача, такође колонисти
S obzirom da ih kod nas u Vrbasu ima dosta rekao bih da je tu bilo neke organizacije, ali ja nisam čuo o kom organizovanju je reč.
(https://i.postimg.cc/mkMnGn3n/image.jpg)
Ова карта је рађена за уџбеник географије, по мојим инструкцијама.
Било је много детаљније и гушће, али је морало да се разреди на крају.
Ево карата које је поставио Душан у бољем квалитету:
На опадање ијекавице је свакако морао утицати школски систем и медији, који су у Војводини, нормално, екавски. Слично као што се постепено губила и губи ијекавица у (југо)западној Србији. Имам утисак и да су се колонисти (нарочито млађи) трудили да се што пре уклопе у нову средину, па је и то убрзало процес, као и слабљење веза са матицом. Све у свему иде у прилог твом утиску да није било подела међу колонистима.
Мени је друга ствар занимљива овде. Иако су Крајишници апсолутна већина у селу, чини ми се да дијалекат више нагиње ка југу. Дакле досељеници нису успели да наметну свој дијалекат, већ се могу затећи "чисти" Крајишници који причају готово призренско-јужноморавским. Иако нисам лингвиста ни у покушају, ово је вероватно природан процес. Дијалекат досељеника из Македоније лакше се утопио у тај неки шумадијско-војвођански, који у јужним крајевима Баната, чини се, нагиње ка косовско-ресавском. Динарски досељеници нису значајније утицали на дијалекат. Она извора динарска ијекавица могла се чути само код старијих људи (наши ђедови) и каснијих досељеника (рођака) из Крајине (након Олује, 1995).
Ево карата које је поставио Душан у бољем квалитету:(https://imgur.com/rY92A1U.png)Војвођанска насеља према броју спољних колониста
Извор: Бранислав С. Ђурђев, Послератно насељавање Војводине : методи и резултати демографске анализе
насељавања Војводине у периоду 1945-1981, Матица српска, Нови Сад, 1995, стр. 85.
У овом прилогу тренер Јединства из Качарева има акцент као Дарко Панчев или Бошко Ђуровски кад причају српски :)
TV Pančevo -"Jedinstvo" iz Kačareva ubedljivo protiv Gaja
https://www.youtube.com/v/DySeCjfeh_I&t=29s
Нека мешавина призренско-јужноморавског и шумадијско-војвођанског(?)Смедеревско-вршачки? Неки држе да је засебан дијалект, а неки да је део косовско-ресавског. Говори се у Ковину, Белој Цркви, Вршцу и околини, што се Баната тиче. Не знам како се прича у околини Панчева, нисам никада ишао на тај крај нити познајем људе одатле, само претпостављам.
Смедеревско-вршачки? Неки држе да је засебан дијалект, а неки да је део косовско-ресавског. Говори се у Ковину, Белој Цркви, Вршцу и околини, што се Баната тиче. Не знам како се прича у околини Панчева, нисам никада ишао на тај крај нити познајем људе одатле, само претпостављам.
Смедеревско-вршачки? Неки држе да је засебан дијалект, а неки да је део косовско-ресавског. Говори се у Ковину, Белој Цркви, Вршцу и околини, што се Баната тиче. Не знам како се прича у околини Панчева, нисам никада ишао на тај крај нити познајем људе одатле, само претпостављам.
О томе причам. Овај је додуше екстреман, Крајишници мало нагињу само. Мада последњих 50 година има пуно мешаних породица, али је акценат доминантно такав. Не знам ни како бих га окарактерсао. Нека мешавина призренско-јужноморавског и шумадијско-војвођанског(?)Презиме је Чучак, не Чучук, водитељка погрешно изговорила
Чучук презиме. Чучуци могу бити Паштровићи. До нас су живели Грацуни, такође Паштровићи (Бечићи, као и Чучуци). Десно од нас су Личани Мандићи из Јошана, касније, испоставиће се, и блиски ДНК рођаци (J2b-M205).
Презиме је Чучак, не Чучук, водитељка погрешно изговорила
Чучаци су вероватно Крајишници, на шта и име Симо упућује :) (Далмација, Лика).Имао сам у војсци једног друга из Санског Моста, презиме Чучак.
(https://i.postimg.cc/mkMnGn3n/image.jpg)
Ова карта је рађена за уџбеник географије, по мојим инструкцијама.
Било је много детаљније и гушће, али је морало да се разреди на крају.
Моје село је колонизовано након 1. Светског рата, па је било мало више времена да се нагласак слегне и примени на читаво становништво села. Читава једна генерација више. Нагласак је баш онакав какво је и становништво села; највише подсећа на херцеговачки, али има и јаких примеса босанског, крајишког, црногорског, лалинског, као и стандардног недијалекатског српског под утицајем средстава јавног информисања. Екавицом се говори, и јаааако ретко се среће неко ко и даље говори ијекавицом; можда неколико најстаријих становника села.
U Vrbasu je potpuno suprotan trend.tu smo i mi kameleonski tipovi koji u zavisnosti od konteksta prebacujemo ovako ili onako...kad smo u Novom Sadu ekavica, kad smo u CG ijekavica
Dosta ljudi srednjeg doba (crnogorskog porekla) govori ijekavicu, iako su pre samo 20 godina govorili čistu ekavicu.
Pri tome ih se 60% izjašnjava kao Srbi, a 40% kao Crnogorci.
Ne znam šta rade sociolozi, u srednjoj Bačkoj bi mogli da napišu bar 20 doktorski disertacija, toliko ima materijala za istraživanje.
Ne znam šta rade sociolozi, u srednjoj Bačkoj bi mogli da napišu bar 20 doktorski disertacija, toliko ima materijala za istraživanje.
tu smo i mi kameleonski tipovi koji u zavisnosti od konteksta prebacujemo ovako ili onako...kad smo u Novom Sadu ekavica, kad smo u CG ijekavica
У издању Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Републике Српске и Архива Војводине објављена је књига др Маре Шовљаков, Колонизација Срба из Босне и Херцеговине у јужну Бачку после Првог и Другог светског рата – упоредна анализа. Рецензенти књиге су др Александар Касаш, др Милан Мицић и др Боривоје Милошевић. Књига је обима 550 страна.Линк ка бесплатном PDF-у.