Аутор Тема: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука  (Прочитано 31334 пута)

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #60 послато: Фебруар 05, 2018, 11:55:54 пре подне »
Делијо,ископао си феноменалне ствари.Нешто бих да те замолим : да ли можеш да прочиташ на попису Гргуреваца,на картици 53,које је име између имена Димитар Ивковић и Јанко Видић ?Још нешто,свуда тражим попис Марије Терезије из 1767 али безуспешно !

Драго ми је да чујем да су од користи пописи које сам поставио овде.На жалост на Хунгарикани нема пописа из 1767.године који требају теби и мени,па верујем и многима овде.Има јако мало ствари везано за Банат ,за Срем готово ништа.Верујем да пописи постоје,само је питање где се налазе.Везано за нека места у Банату сам контактирао архиве у Румунији,Мађарској и Аустрији,како цивинлне тако и ратне архиве,ни од кога нисам добио било какав одговор везано за те Терезијине пописе из 1767.године који би ми јако значили.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #61 послато: Фебруар 05, 2018, 05:58:43 поподне »
На који период се односи ова карта? Да ли су ово католици већина у Руми, а у Митровици скоро половина становништва?

Odnosi se na sredinu XIX stoljeća.  I da, katolici su većina u Rumi(Nijemci) i većina u Mitrovici ako katolike oba obreda uzmemo zajedno. 

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #62 послато: Фебруар 06, 2018, 02:09:11 пре подне »
Кад смо већ код урбаријума ево једног превода шаблона урбаријума Марије Терезије из 1767.године.
http://www.pitt.edu/~votruba/qsonhist/urbariummariatheresa.html
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #63 послато: Фебруар 06, 2018, 02:54:43 пре подне »
На који период се односи ова карта? Да ли су ово католици већина у Руми, а у Митровици скоро половина становништва?

I pogledao sam sad.  U Mitrovici su Nijemci oko 1800. četvrtina katoličkog stanovništva dok su druge tri četvrtine Hrvati koji su prema ovom popisu iz 1749. doseljeni iz (od) Dubice.

https://s13.postimg.org/aslfxl1lz/X88_0092.png
https://s13.postimg.org/xu213c8zb/X88_0093.png

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #64 послато: Фебруар 06, 2018, 09:56:54 пре подне »
Да ли постоје неки пописи за Руму око 1800. године?

Ван мреже Гргур

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
  • R1a-Z280>L366
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #65 послато: Фебруар 06, 2018, 11:22:33 пре подне »
I pogledao sam sad.  U Mitrovici su Nijemci oko 1800. četvrtina katoličkog stanovništva dok su druge tri četvrtine Hrvati koji su prema ovom popisu iz 1749. doseljeni iz (od) Dubice.

1711 - 1790  насељавање Немаца у Војводини.У Срему 1736 у селима још није било Немаца а у СМ само 5 породица (попис 1736).
1828            Швабе у већем броју пристижу у СМ и оснивају село Hessendorf (село из Хесена,област Швапах) које Срби зову и данас Хесна.                              
                                    

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #66 послато: Фебруар 06, 2018, 02:42:55 поподне »
« Последња измена: Фебруар 06, 2018, 02:49:13 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #67 послато: Фебруар 06, 2018, 03:59:55 поподне »
Хвала.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #68 послато: Фебруар 06, 2018, 11:44:31 поподне »
Хвала.
Молим и други пут.Ако могу икако да помогнем везано за било какве информације око Срема и Баната ту сам,ипак је то мој терен. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #69 послато: Фебруар 07, 2018, 12:30:42 пре подне »
А православне матичне књиге из Руме, за тај период?

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #70 послато: Фебруар 07, 2018, 12:56:27 пре подне »
А православне матичне књиге из Руме, за тај период?
http://www.eparhija-sremska.rs/arhijerejska-namesnistva/rumsko/
Богами има доста материјала за Руму.
Предлажем да позовеш свештенике из све 3 цркве и поразговараш око Матичних књига,још боље Протокола ако имају.Уколико нешто од тога имају,било у писаној а још боље у дигитализованој форми сигуран сам да ће ти изаћи у сусрет.
У архиву у Митровици видим да имају материјал за све три цркве.
1.СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ХРАМА СВЕТОГ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ РУМА-1762-1916
2.СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ХРАМ СОШЕСТВИЈА СВЕТОГ ДУХА РУМА-1827-1918
3.СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ХРАМА СВЕТИ НИКОЛА РУМА-1827-1895
Мој предлог види прво у црквама у Руми шта имају,ако немају ништа ни од књига ни цд-ова то значи да су све књиге у митровачком архиву и да чекају на дигитализацију али су доступне прегледу истраживачима.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #71 послато: Фебруар 07, 2018, 09:58:33 пре подне »
Молим и други пут.Ако могу икако да помогнем везано за било какве информације око Срема и Баната ту сам,ипак је то мој терен. :)

Делијо, шта год нађеш за Банат, као и Бачку и Барању објави на темама:

Срби у Банату
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1836.0

Срби у Бачкој и Барањи
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1839.160

Захвалност!
:)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #72 послато: Фебруар 07, 2018, 10:13:12 пре подне »
Што се тиче мојих са мајчине стране сви су из Срема.Њени са очеве стране се презивају Јајић и знају да су из Крајине али су мислили да су из Лике пореклом,ипак  испоставило се да није тако,већ да су из Далмације,тачније села Богатник у Жегару.

Јајића је било у Богатнику и у новије време, нису сви иселили у Срем.  :)

https://sr.wikipedia.org/wiki/Богатник#%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #73 послато: Фебруар 07, 2018, 01:01:43 поподне »
Делијо, шта год нађеш за Банат, као и Бачку и Барању објави на темама:

Срби у Банату
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1836.0

Срби у Бачкој и Барањи
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1839.160

Захвалност!
:)
Имамо договор  :)
Јајића је било у Богатнику и у новије време, нису сви иселили у Срем.  :)

https://sr.wikipedia.org/wiki/Богатник#%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0
Управо је то био један од начина да на почетку истраживања порекла породица са мајчине стране закључим како су Јајићи непосредно из околине Задра и Бенковца,тачније из Богатника код Жегара дошли у Срем.Касније сам нашао и потврду свештеника Герасима Зелића да су се 1774.године многе породице иселиле у околину Карловаца,Митровицу,Голубинце,Мартинце ,Војку и Сурдук.Још интересантније је да од породица са овог списка у Богатнику, породице Веселиновић,Бабић,Ковачевић и Јајић живе у Сурдуку док су се у 19.веку и почетком 20. јављале и породице Ушљебрка,Радмиловић,Милић и Вуканац.
Ако узмемо цео Жегар у обзир онда видимо да је значајан број становника Сурдука дошао управо из Далмације а у питању су следеће породице(које и дан данас живе Сурдуку или могу да са сигурншћу кажем да су се у 19. и 20.веку помињале у овом месту) са следећим славама:
Лазарева субота-Јајић,Ковачевић,Перић,Комазец,Бабић,Веселиновић,Љубичић,Самарџић,Шкорић,(за Копанлије и Швоње,породице Ћосо и Шукара нисам сигуран,мораћу да прегледам белешке из матичних књига),Мијић,Милић(крај 19. и почетак 20.века се јавља у матицама сурдучке цркве).
Светог Ђорђа славе следеће породице:Јаковљевић,Продановић,Перић,Радмиловић(крај 19. и почетак 20.века).У Жегару се помињу и Војводићи али сурдучки Војводићи славе Никољдан.
Светог Јована-Грозданић и Мирило(вић),Обрадовић и Симић(више их нема али су се појављивали крајем 19. и почетком 20.века).
Свети архангел Михаило-Олуић(било их у 19. и почетком 20.века)
Свети Стефан-Ушљебрка-у суседном Белегишу се данас бележе а било их је и у Сурдуку из ког су се вероватно и иселили.
Свети Марко-Суботић(данас у суседном Белегишу а некада су се бележили и у Сурдуку).

За Ђаковиће ,Кљује и Кресовиће готово сам сигуран да су се помињали у Сурдуку али бих морао да проверим.
« Последња измена: Фебруар 07, 2018, 01:04:27 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #74 послато: Фебруар 07, 2018, 01:08:46 поподне »
Јајићи су 90-тих населили место Бусије код Земуна,с тим што не знам која им је слава и да ли припадају личком или далматинском огранку породице.
Oд интересантних породица у Сурдуку ту су и Бачкоње,где је основа презимена врв.била Бачко.
« Последња измена: Фебруар 07, 2018, 01:17:41 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #75 послато: Фебруар 07, 2018, 01:26:14 поподне »
Имамо договор  :)Управо је то био један од начина да на почетку истраживања порекла породица са мајчине стране закључим како су Јајићи непосредно из околине Задра и Бенковца,тачније из Богатника код Жегара дошли у Срем.Касније сам нашао и потврду свештеника Герасима Зелића да су се 1774.године многе породице иселиле у околину Карловаца,Митровицу,Голубинце,Мартинце ,Војку и Сурдук.Још интересантније је да од породица са овог списка у Богатнику, породице Веселиновић,Бабић,Ковачевић и Јајић живе у Сурдуку док су се у 19.веку и почетком 20. јављале и породице Ушљебрка,Радмиловић,Милић и Вуканац.
Ако узмемо цео Жегар у обзир онда видимо да је значајан број становника Сурдука дошао управо из Далмације а у питању су следеће породице(које и дан данас живе Сурдуку или могу да са сигурншћу кажем да су се у 19. и 20.веку помињале у овом месту) са следећим славама:
Лазарева субота-Јајић,Ковачевић,Перић,Комазец,Бабић,Веселиновић,Љубичић,Самарџић,Шкорић,(за Копанлије и Швоње,породице Ћосо и Шукара нисам сигуран,мораћу да прегледам белешке из матичних књига),Мијић,Милић(крај 19. и почетак 20.века се јавља у матицама сурдучке цркве).
Светог Ђорђа славе следеће породице:Јаковљевић,Продановић,Перић,Радмиловић(крај 19. и почетак 20.века).У Жегару се помињу и Војводићи али сурдучки Војводићи славе Никољдан.
Светог Јована-Грозданић и Мирило(вић),Обрадовић и Симић(више их нема али су се појављивали крајем 19. и почетком 20.века).
Свети архангел Михаило-Олуић(било их у 19. и почетком 20.века)
Свети Стефан-Ушљебрка-у суседном Белегишу се данас бележе а било их је и у Сурдуку из ког су се вероватно и иселили.
Свети Марко-Суботић(данас у суседном Белегишу а некада су се бележили и у Сурдуку).

За Ђаковиће ,Кљује и Кресовиће готово сам сигуран да су се помињали у Сурдуку али бих морао да проверим.

Могуће је да су се неки родови из Богатника досели из Бјелајког поља 1692. године.

Почетком јуна 1692. године око 5000 православних Срба под вођством кнезова (арамбаша) Тодора Зорића, Николе Пирића (Перића) и Павла Ђурића се из Бјелајког поља код Босанског Петровца преселило у северну Далмацију, у договору са млетачким властима.
Они су населили Плавно, Зрмању, Пађене, Мокро Поље, Отон, Ервеник и Жегар.
У тој сеоби су дошли моји преци, а могуће је и да су Јајићи дошли у тој сеоби с обзиром да се Богатник налази поред Жегара.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Плавно#%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0


Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #76 послато: Фебруар 07, 2018, 02:22:48 поподне »
Могуће је да су се неки родови из Богатника досели из Бјелајког поља 1692. године.

Почетком јуна 1692. године око 5000 православних Срба под вођством кнезова (арамбаша) Тодора Зорића, Николе Пирића (Перића) и Павла Ђурића се из Бјелајког поља код Босанског Петровца преселило у северну Далмацију, у договору са млетачким властима.
Они су населили Плавно, Зрмању, Пађене, Мокро Поље, Отон, Ервеник и Жегар.
У тој сеоби су дошли моји преци, а могуће је и да су Јајићи дошли у тој сеоби с обзиром да се Богатник налази поред Жегара.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Плавно#%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0
Александар Бачко у својој књизи о Жегару наводи за Јајиће и Кубате да су најстарији слој становништва Жегара тј.Богатника ,присутан и пре тих сеоба из Херцеговине и Босне крајем 17.века.По њему ове две породице су некадашњи слој муслиманског живља(потурчених Срба) који су се крајем 17.века вратили у хришћанство-православље.Постоји прича о томе да је презиме настало по претку данашњих Јајића који је као хришћанин у пешадијским јединицама ратовао за Османлије-као мартолох тј. као јаија-пешак.Друга теорија је о мухамеданском имену претка ове фамилије које је било Јахија а што је пандан српском имену Живко,негде се наводи и име Јован.Колико сам могао да приметим за Кубате важи да су пореклом из Херцеговине али да су у једном тренутку припадали мухамеданској конфесији,док су генетска истраживања управо за њих докалазала да су српског порекла(I2PH908),колико сам у Српском ДНК пројекту могао да видим.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #77 послато: Фебруар 07, 2018, 02:39:13 поподне »
Александар Бачко у својој књизи о Жегару наводи за Јајиће и Кубате да су најстарији слој становништва Жегара тј.Богатника ,присутан и пре тих сеоба из Херцеговине и Босне крајем 17.века.По њему ове две породице су некадашњи слој муслиманског живља(потурчених Срба) који су се крајем 17.века вратили у хришћанство-православље.Постоји прича о томе да је презиме настало по претку данашњих Јајића који је као хришћанин у пешадијским јединицама ратовао за Османлије-као мартолох тј. као јаија-пешак.Друга теорија је о мухамеданском имену претка ове фамилије које је било Јахија а што је пандан српском имену Живко,негде се наводи и име Јован.Колико сам могао да приметим за Кубате важи да су пореклом из Херцеговине али да су у једном тренутку припадали мухамеданској конфесији,док су генетска истраживања управо за њих докалазала да су српског порекла(I2PH908),колико сам у Српском ДНК пројекту могао да видим.

Да ли се тестирао неко од Јајића?

За Атлагиће из Островице код Бенковца и за Букоровиће из Бискупије код Книна се сматра да су били муслимани у време османске владавине, те да су крајем 17-ог века кад су Турци протерани из северне Далмације заостали (нису отишли у Босну) и прешли у православље, односно вратили се у православње.

Православни родови из северне Далмације који су исто можда били муслимани у време турске владавине су: Демири, Каназири, Асановићи, Баше, Касуми, Кардуми, Пашићи, Торлаци итд. 



« Последња измена: Фебруар 07, 2018, 02:42:51 поподне Свевлад »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #78 послато: Фебруар 07, 2018, 03:16:45 поподне »
Да ли се тестирао неко од Јајића?

За Атлагиће из Островице код Бенковца и за Букоровиће из Бискупије код Книна се сматра да су били муслимани у време османске владавине, те да су крајем 17-ог века кад су Турци протерани из северне Далмације заостали (нису отишли у Босну) и прешли у православље, односно вратили се у православње.

Православни родови из северне Далмације који су исто можда били муслимани у време турске владавине су: Демири, Каназири, Асановићи, Баше, Касуми, Кардуми, Пашићи, Торлаци итд.

То ми је у плану да урадим,надам се да ће до краја мајског тестирања то бити решено. :)
И Ковачевићи из Богатника који славе Лазареву Суботу се на основу породичног надимка који имају могу довести у везу са мухамеданством.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Пописи Срема и малог сремског села Сурдука
« Одговор #79 послато: Фебруар 07, 2018, 03:38:39 поподне »
Jош интересантније је да од породица са овог списка у Богатнику, породице Веселиновић,Бабић,Ковачевић и Јајић живе у Сурдуку
Свети Марко-Суботић(данас у суседном Белегишу а некада су се бележили и у Сурдуку).


Веселиновића (Петровдан) има и у Голубићу Обровачком. И то неколико заселака.
Суботићи су из Ервеника, доселили су крајем 17. века  из Бјелајског поља, као што Свевлад помиње, а постојбина им је село Ратково на Змијању, јужно од Бањалуке.

Баба и деда са мајчине стране су ми из ове две породице.
« Последња измена: Фебруар 07, 2018, 03:40:12 поподне Душан »