Порекло неуобичајених српских презимена

[vojislav.ananic]

Колико се сећам, у Пљеви, селу поред Јања код Шипова, рођен је и народни херој Симела (Симо) Шолаја.  Давно сам био на извору Сокочнице и сећам се путоказа. Мислим да је био чак и натпис да је ту рођен Симо Шолаја.

[vojislav.ananic]

Господине Миловићу, у овој књизи имате неколико наслова  са темом о учешћу Јања и Пљеве, као и С. Шолаје. Прегледајте. Можда нађете некога и од Ваших Керлеца?

ЈАЈАЧКО ПОДРУЧЈЕ У ОСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ И РЕВОЛУЦИЈИ 1941 – 1945.
http://www.znaci.net/00003/721.pdf

[Миловић]

С обзиром да презиме није забиљежено у Шематизму 1882. године, могуће да је скорашњег постања, односно да је настало од презимена: Ђакић, Шатара, Тешић или Шегрт, која су славила св. Григорија у Стројицама 1882. године.

Хвала вам. Прегледао сам Шематизам али мислим да то није у питању јер тамо пише св. Глигорије Богослов и њега славе Шатаре, Тешићи итд.. Али Керлеци славе св. Григорија Чудотворца. У сваком случају значило је, ако можда знате за још неку такву грађу која је доступна на интернету био бих вам захвалан. Свако добро.

[Миловић]

Колико се сећам, у Пљеви, селу поред Јања код Шипова, рођен је и народни херој Симела (Симо) Шолаја.  Давно сам био на извору Сокочнице и сећам се путоказа. Мислим да је био чак и натпис да је ту рођен Симо Шолаја.

Хвала вам. Прегледаћу баш. Иначе од мог пријатеља Керлеца, његов прадеда са бабине стране из Прибељаца Рајко Плавшић је био на супротној страни, прича се да је Сима имао на нишану али није хтео да пуца 😄 Свако добро, здраво били.

[Александар Невски]

Колико се сећам, у Пљеви, селу поред Јања код Шипова, рођен је и народни херој Симела (Симо) Шолаја.  Давно сам био на извору Сокочнице и сећам се путоказа. Мислим да је био чак и натпис да је ту рођен Симо Шолаја.

Молим поштованога господина Ананића да комунистичка звања, попут "народни херой", ако већ мора наводити, наведе под знацима навода. Броз йе мртав, као и његова комунистичка зликовачка државна творевина и њихова убилачка идеология. Њихово йе врѣме прошло.

[drajver]

Хвала вам. Прегледао сам Шематизам али мислим да то није у питању јер тамо пише св. Глигорије Богослов и њега славе Шатаре, Тешићи итд.. Али Керлеци славе св. Григорија Чудотворца. У сваком случају значило је, ако можда знате за још неку такву грађу која је доступна на интернету био бих вам захвалан. Свако добро.

Мислим да и Шатаре и горе набројане породице такође славе св. Григорија Чудотворца, 30. новембра, само је дошло до одређене збрке у насловљавању светитеља у Шематизму,а и касније у приређеном издању Јањатовића. У сваком случају, већ постоји тестирана породица из Стројица која слави св. Григорија Чудотворца, и генерално је тај простор Вагана и Стројица најкарактеристичније подручје управо за ову славу. Чини се, додуше на основу само два резултата, да би слављеници ове славе могли бити и генетски повезан род. Мој је приједлог свакако генетски тест, јер он може помјерити ствари напријед.

Иначе, презимена са подручја Јања је у одређеној мјери описао Раде Ракита у свом раду: Јањ из 2003. године. Керлеце наводи под називом "Керелци" и наводи им двије славе св. Глигорија и Никољдан. Не знам да ли се овдје ради о основној и завјетној слави, како он у уводу пише. Не наводи ништа детаљније о овој породици.

Како год родови који славе св. Григорија на подручју Јања су стариначки јањски родови који су од почетка имали земљу у свом власништву.

[Милош]

Мислим да и Шатаре и горе набројане породице такође славе св. Григорија Чудотворца, 30. новембра, само је дошло до одређене збрке у насловљавању светитеља у Шематизму,а и касније у приређеном издању Јањатовића. У сваком случају, већ постоји тестирана породица из Стројица која слави св. Григорија Чудотворца, и генерално је тај простор Вагана и Стројица најкарактеристичније подручје управо за ову славу. Чини се, додуше на основу само два резултата, да би слављеници ове славе могли бити и генетски повезан род. Мој је приједлог свакако генетски тест, јер он може помјерити ствари напријед.

Иначе, презимена са подручја Јања је у одређеној мјери описао Раде Ракита у свом раду: Јањ из 2003. године. Керлеце наводи под називом "Керелци" и наводи им двије славе св. Глигорија и Никољдан. Не знам да ли се овдје ради о основној и завјетној слави, како он у уводу пише. Не наводи ништа детаљније о овој породици.

Како год родови који славе св. Григорија на подручју Јања су стариначки јањски родови који су од почетка имали земљу у свом власништву.

Иначе тестирани из Стројица са славом Св. Григорије Чудотворац, генетски је веома близак двојици тестираних из околине Прњавора (Д.Вијачани и Штрпци) са славом Игњатијевдан.

[vojislav.ananic]

Господине Невски,
познато Вам је да Вас изузетно ценим и апсолутно сам сагласан са Вашом примедбом. Али, то је било пре 40-так година и тако је било. Лако је данас делити мишљења. Требало је у оно време бити и остати човек. Православац поготово. И тада сам славио своју Крсну славу, иако сам радио у просвети, која је требало да васпитава гененерације у новом комунистичком духу.
Кажу да је једино Наполеон највише плаћао војнике да му чувају границе државе, полицију да му уводе ред у држави и просвету да му васпитава младеж у његовом схватању. И, био је у праву. Све је важно у сваком државном систему, али, ове три полуге мислим да су најбитније.

[Ojler]

Броз йе мртав, као и његова комунистичка зликовачка државна творевина и њихова убилачка идеология. Њихово йе врѣме прошло.

Није мртав, умро није
Док је БИЕ у Србије

 

[Одисеј]

Није мртав, умро није
Док је БИЕ у Србије

 

На клупи сеје могло спават нико није знао које какве вјероисповЈести самоје било битно какавси човијек завадише нас политичари деведесетих позздрав за сву рају добре Воље одавде издизелдорфа људи волитесе!!! 

[Nebo]

Симо Шолаја је заиста био народни херој, и то не онај Брозов "папирни", него прави србски народни херој у борби.

Није био члан КПЈ, већ се борио против окупационе војске и усташког терора. И у тој борби погинуо 1942. године.

Посмртно су га комунисти оскрнавили, учлањујући га мртвог у КПЈ.

[Александар Невски]

Симо Шолаја је заиста био народни херој, и то не онај Брозов "папирни", него прави србски народни херој у борби.

Није био члан КПЈ, већ се борио против окупационе војске и усташког терора. И у тој борби погинуо 1942. године.

Посмртно су га комунисти оскрнавили, учлањујући га мртвог у КПЈ.

Ако йе стварно тако, онда се његово име не трѣба скрнавити комунистичким звањем "народни херой", койe носе многи зликовци попут Броза, Коче Поповића (наручиоца сатирања Лесковца и убиства тисушт људи), Крцуна, Шегрта и сличних злочинаца.

[Nebo]

Невски, народни херој је човек - херој из народа. То мишљах пишући о Шолаји. Таквих хероја, попут њега, било је мноштво у том рату, већином неодликованих.

Звање "народног хероја" је нешто друго, комунистичка титула коју су понели многи који, заиста, јесу били хероји свог народа, али и многи који су то звање зарадили улагујући се Брозу и чинећи злодела према сопственом народу.

Мислим да се сасвим разумемо 

[Миловић]

Мислим да и Шатаре и горе набројане породице такође славе св. Григорија Чудотворца, 30. новембра, само је дошло до одређене збрке у насловљавању светитеља у Шематизму,а и касније у приређеном издању Јањатовића. У сваком случају, већ постоји тестирана породица из Стројица која слави св. Григорија Чудотворца, и генерално је тај простор Вагана и Стројица најкарактеристичније подручје управо за ову славу. Чини се, додуше на основу само два резултата, да би слављеници ове славе могли бити и генетски повезан род. Мој је приједлог свакако генетски тест, јер он може помјерити ствари напријед.

Иначе, презимена са подручја Јања је у одређеној мјери описао Раде Ракита у свом раду: Јањ из 2003. године. Керлеце наводи под називом "Керелци" и наводи им двије славе св. Глигорија и Никољдан. Не знам да ли се овдје ради о основној и завјетној слави, како он у уводу пише. Не наводи ништа детаљније о овој породици.

Како год родови који славе св. Григорија на подручју Јања су стариначки јањски родови који су од почетка имали земљу у свом власништву.

Онда је вероватно то то. Тражио сам и мој презиме у сарајевском округу иако није било Сокоца из које области су мој Миловићи, мада сам налетео на презиме Моловић који славе Аранђеловдан, можда је и то грешка.  Хвала вам пуно на овом документу, заиста је занимљиво.

[Милош Н.]

Пажин?

[Amicus]

Пажин?

Загорка Вавић Грос каже да је презиме Пажин топонимистичко и да означава особу пореклом с Пага.

(в. Презимена су чувари нашег језика, Нови Сад, 2013, стр. 212)

[Грк]

Božo, sin Puzina?

Ligatura bi se mogla, bez tačaka, čitati i kao: Božin, ali jasno je naglašeno slovo “p“ sa tri tačke.

Ф. Хафизовић, Попис 1701...

Овдје је највјероватније презиме Пажин настало од родоначелника имена "Пузин".

[drajver]

Božo, sin Puzina?

Ligatura bi se mogla, bez tačaka, čitati i kao: Božin, ali jasno je naglašeno slovo “p“ sa tri tačke.

Ф. Хафизовић, Попис 1701...

Овдје је највјероватније презиме Пажин настало од родоначелника имена "Пузин".

Мислим да у случају овог помена из 1701. године, ово "sin Puzina?" треба читати као презиме Пажин односно Пажиновић. То зубачко презиме се отприлике у том периоду појављује и у другим изворима исправно написано.

Сличних случајева има још у том попису, на сличан начин је уписано и презиме Гргуревић као син Гргура или сл.

[Nebo]

Нисам неки нарочити стручњак за лингвистичка питања, али ми не звучи нарочито реално да је могуће извести презиме Пажин од Пузин, нарочито у тако кратком раздобљу, ако се већ почетком 18. века помиње презиме Пузин.

Све и да је у питању лош запис османског пописивача, највећи проблем је први слог и самогласник "У" у њему, а он се на арапском или персијском писму недвосмислено разликује од знака за "А", тако да ту не може бити забуне (да банализујем: "У" се пише као број 9, ниже од основне линије писања, тако да је на тој линији онај кружни део, а знак за "А" је усправна црта, полазећа са основне линије писања од основе на горе).

Да је запис "Пазин", било би много лакше за тумачење.

Уколико узмемо да је пописивач употребио знак за "У" у недостатку знака за "О" у арапском или персијском писму, онда добијамо "Позин", што даје више простора за касније "Пажин". Са друге стране, персијско писмо (очито коришћено овде, с обзиром да је употребљен персијски знак за "П", глас који не постоји у арапском) има знак за глас "Ж", па је онда логичан закључак да је пописивач могао употребити и знак за "Ж", али је, ако сам добро схватио, ипак употребљен знак за "З".

Дакле, испис је или ПУЗИН или ПОЗИН.

[Nebo]

Ево једног тумачење презимена Пажин:

"Etimologiju prezimena Pažin istražuje Domagoj Vidović pa kaže "Pažin, pažin — fazan, lat. phasianus, grč. pasianоs".

("Dubravski leksikon", Alija Pirić)