Што се тиче села Ластва у оквиру парохије Крњеуша на Грмечу, овај изолован помен Ластве на западу регистровали су и истраживачи: "као што се претпоставља за изоловану тачку у западној Босни (према податку да на овом подручју има доста досељеника из Старе Херцеговине, П. Рађеновић, Бјелајско, стр. 156"
Да је на подручју Крњеуше могло бити неких директних досељеника из Херцеговине у 16. вијеку говори не само топоним Ластва, већ и неки други подаци:
- у турском попису Босанског санџака из 1604. године, Крњеуша је пописана као Крњешићи у оквиру нахије Каменград, а у њој су међу осталим становницима уписани
"Baština Vuksana, iz Mostara, u
vlastitom posjedu;
Baština Vukića, iz Mostara;"
"Ортијеш (Мостар)... По старини трећи Крњеушићи доселили су због крви из Зубаца, стајали су у Мулицама (Дубраве), а одатле прије 100 година на читлук у Ортијеш."
Могуће дакле да је топоним Ластва на подручје Крајине из Херцеговине у 16. вијеку донио род Крњеушића.