Аутор Тема: Светски ДНК месец 2021  (Прочитано 91231 пута)

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #60 послато: Април 21, 2021, 03:45:33 поподне »
1. Јовановић, Аранђеловдан, Пирот

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Једина вредност која одудара од модалне је повишена Y-GATA-H4=12. Најближа поклапања има са Чајићем из Доброљубаца код Александровца (Стевањдан) и Благојевићем из Ботуње код Бруса, од првог се разликује на 2 од 23 а од другог на 2 од 17 упоредивих маркера. Две разлике на 17 маркера има са још неколико тестираних из околине Свљрига и Лесковца чији резултати нису још увек јавни. Има још неколико релативно блиских поклапања са 3 разлике на 23 маркера, а занимљиво је да су сви такође из расинског краја: Перјаничић из Доброљубаца (Стевањдан), Здравковић из Батота код Бруса (Стевањдан) и Жујковић из Читлука код Крушевца (Ђурђиц).

Тестирани је у упитнику навео да му је деда Ђорђе Јовановић највероватније рођен у селу Осмакову (данас насеље града Пирота) 1872. године, а као старије презиме и место порекла навео је Здравков и околину Беле Паланке.

Ван мреже отацИванДелић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #61 послато: Април 21, 2021, 06:06:41 поподне »
23. Делић, Ђурђиц, Липница, Чачак

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028. Тестирани поседује модални хаплотип, па самим тима има велики број потпуних и блиских поклапања на 23 маркера, како у својој близини тако и у другим српским крајевима. Од јединог Y128028 који слави Ђурђиц (Ђорђевић из Сићева код Ниша) се разликује на 458. Међутим, како су у питању удаљени крајеви насељавани различитим струјама становништва, ову везу не треба узимати за озбиљно.

Ако сам правилно разумео написано у упитнику, тестирани наводи да су Делићи у Липницу доселили 1809. године из Сјенице, а да су по најстаријој познатој старини Дробњаци. Овакав резултат се не може повезати са генетичким резултатима са подручја Дробњака, али би старина Делића свакако требала бити на простору Старог Влаха где је ова подграна чешћа у односу на српски просек, а чачански крај и јесте насељаван одатле. У Старом Влаху је Y128028 присутна код више родова са различитим славама, али како већина њих попут Делића има просечне хаплотипове, није могуће рећи ко би му могао бити најближи.

Неки будући Y128028 слављеник Ђурђица са тог подручја би могао бити решење проблема.

Атлантише,

Велико хвала на одговору и тумачењу. Занима ме постоји ли могућност неке везе са Делићима из околине Мојковца и Бихорског краја?

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #62 послато: Април 21, 2021, 06:30:05 поподне »
18. Огњеновић, Јовањдан, Какањ, Кистање

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује две вредности које се ређе јављају код припадника ове гране, повишене DYS390=26 и DYS19=17. Занимљиво је да су му најближа двојица тестираних са простора Косова чији резултати још увек нису јавни, од којих се разликује на само 1 од 23 маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од Бајића из Бугојна (Јовањдан) и Лончара из Рађевића код Пљеваља (Ђурђевдан). На 2 од 17 маркера разликује се од још неколицине тестираних из Лике и Босанске Крајине чији резултати такође нису јавни.

За Огњеновиће се у литератури наводи да су у Какњу први пут забележени у 18. веку, а тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању досељени око 1730. године из Ријеке Црнојевића.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #63 послато: Април 21, 2021, 08:10:34 поподне »
14. Ромчевић, Јовањдан, Стипан, Вргинмост

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује три специфичне вредности маркера, повишену 17 на DYS458, снижену 22 на DYS481 и повишену 22 на DYS635. Вредности на DYS458 и DYS635 дели са неколико тестираних припадника ове хаплогрупе на пројекту, али ниску вредност 22 на маркеру DYS481 тренутно не дели ни са једним тестираним припадником N2 хаплогрупе, па та вредност представља специфичност Ромчевићевог хаплотипа.

Тестирани је у упитнику навео да су се Ромчевићи на Кордун преселили из околине Пљеваља, односно из краја подно Дурмитора. Можда би матицу, на основу наведеног предања, најпре требало тражити у Пиви, која, поред Бањана, представља главно жариште N2 хаплогрупе на Балкану, а са чим се слаже и слава Ромчевића, коју прославља већина N2 родова.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #64 послато: Април 21, 2021, 08:16:01 поподне »
29. Ристић, Митровдан, Плана, Параћин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих, конкретних поклапања на нашем пројекту, а од вредности које значајније одступају од модала се издваја само вредност 16 на 437 коју поседује тек неколико тестираних PH908 на пројекту. Нико од њих није нарочито близак Ристићу.

Ристићи из Плане су део рода Љубичића (то им је старије презиме). Поред Ристића, у Плани од овог рода потичу још и Ђокићи и Гајићи. Род Љубичића би требало да је најстарији род у Плани.
« Последња измена: Април 21, 2021, 08:18:17 поподне Лука »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #65 послато: Април 21, 2021, 08:34:03 поподне »
17. Угрчић, Никољдан, Ивошевци, Кистање

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494. Од специфичних вредности поседује повишену 19 на DYS570 и такође повишену 22 на DYS635. Ове вредности дели са више тестираних припадника N2 хаплогрупе на пројекту. Обе вредности дели само са још једним тестираним из Приградине код Никшића, који додуше слави Јовањдан и са којим се разликује на нешто стабилнијем маркеру DYS481, те је врло упитно да ли је са њим заиста нешто ближе повезан.

Тестирани није навео предање о даљем пореклу. Угрчићи су у Ивошевцима присутни од 18. века. Према попису из 1948. године, у Ивошевцима су живеле 62 особе са презименом Угрчић. 

https://www.poreklo.rs/2018/09/15/poreklo-prezimena-selo-ivosevci-kistanje/
« Последња измена: Октобар 01, 2021, 01:43:54 поподне Uzi »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #66 послато: Април 21, 2021, 08:38:13 поподне »
8. Стопић, Јовањдан, Рожанство, Чајетина, J1-ZS9949

"У време Првог Устанка досељени су: Стопићи су из Кучина, славе Јовањдан."
https://www.poreklo.rs/2014/03/15/poreklo-prezimena-selo-rozanstvo-cajetina/

"Прве трагове Стопића налазимо у попису из 1818. године а у тефтеру чибука из 1823. године, када је уписан Радоје Стопа. У попису спахијских прихода из 1831. године налазимо Станоја и Радоја као Стопиће. Ову двојицу срећемо и у попису пореских глава из 1835. и 1840. док су у попису арачких нахија из 1832. записани: Станоје, са браћом Радојем и Станком и Станојеви синови Периша и Јован. Најстарији предак Стопића није се ни доселио у Рожанство. Доселили су се, око 1816. његови синови: Радоје, Станоје, Никола и Станко. Дошли су из села Бабине код Пријепоља. Њихови преци су пореклом, негде из источне Херцеговине, можда околине Никшића, а Бабине су им биле само успутна станица у којој су краће боравили. Донели су презиме, које је настало по неком надимку са благом пошалицом. Наслућује се да се тај најстарији предак звао Ненад, јер је Станоје, 1846. године, при рођењу ћерке Петре записан као Ненадић. Њубомир Ж. Мићић не бележи из ког су села код Пријепоља, док Милисав "Bem/Ih и Раде Познановић наводе Кучин као место њиховог боравка. Ако се зна да је досељеник Радоје рођен у Бабинама, и зна година његовог рођења, онда је већа вероватноћа да су дошли Бабина а не Кучина."

("Рожанство - запис о поколењима" аутора Добривоја Борчића)

Стопићи на 17 маркера имају потпуно поклапање са једном породицом из околине Пријепоља, па се може закључити да је предање вероватно тачно. Осим тога, блиске су им још неке породице из Старог Влаха и Шумадије са комбинацијом 13-18 на маркеру DYS385ab. Занимљиво да све славе Јовањдан. У тој су групи и Тишме из Северне Далмације.

Већ смо говорили о овом огранку J1 Влаховића из Старог Влаха. Питање је само када је дошло до раздвајања са источнохерцеговачком групом. Или је, како то аутор горњег текста каже, сеоба ишла из Источне Херцеговине, док је околина Пријепоља само етапна станица.

 Немам баш неки аргумент али овдје би се можда могли уклопити Чечарићи , Ђурђевад са Мокре Горе и Чечар , исто Ђурђевдан  Влаховићи-Пале.  Можда неко зна више о овима са Мокре Горе...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #67 послато: Април 21, 2021, 08:45:48 поподне »
14. Ромчевић, Јовањдан, Стипан, Вргинмост

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује три специфичне вредности маркера, повишену 17 на DYS458, снижену 22 на DYS481 и повишену 22 на DYS635. Вредности на DYS458 и DYS635 дели са неколико тестираних припадника ове хаплогрупе на пројекту, али ниску вредност 22 на маркеру DYS481 тренутно не дели ни са једним тестираним припадником N2 хаплогрупе, па та вредност представља специфичност Ромчевићевог хаплотипа.

Тестирани је у упитнику навео да су се Ромчевићи на Кордун преселили из околине Пљеваља, односно из краја подно Дурмитора. Можда би матицу, на основу наведеног предања, најпре требало тражити у Пиви, која, поред Бањана, представља главно жариште N2 хаплогрупе на Балкану, а са чим се слаже и слава Ромчевића, коју прославља већина N2 родова.

Ромчевићи из околине Вргинмоста тестирани су и преко 23andMe. Такође N-P189.2. Код крајишких родова је увек добро имати потврду. :)

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #68 послато: Април 21, 2021, 08:48:35 поподне »
18. Огњеновић, Јовањдан, Какањ, Кистање

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује две вредности које се ређе јављају код припадника ове гране, повишене DYS390=26 и DYS19=17. Занимљиво је да су му најближа двојица тестираних са простора Косова чији резултати још увек нису јавни, од којих се разликује на само 1 од 23 маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од Бајића из Бугојна (Јовањдан) и Лончара из Рађевића код Пљеваља (Ђурђевдан). На 2 од 17 маркера разликује се од још неколицине тестираних из Лике и Босанске Крајине чији резултати такође нису јавни.

За Огњеновиће се у литератури наводи да су у Какњу први пут забележени у 18. веку, а тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању досељени око 1730. године из Ријеке Црнојевића.

Значи отпада варијанта да овај има могућности везе са Бањанским Огњеновићима?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #69 послато: Април 21, 2021, 09:00:41 поподне »
Не знам има ли негде ових Лаловића из Никшића? С обзиром на предања појединих J-Y22059, било би занимљиво видети њихов днк резултат.

"Крсно име Св. Аћима и Ану, које су славили Властелиновићи, славе око Никшића само братства племена Угреновића. Од овог некад старог племена одржали су се до сада око Никшића само неки остатци, неколико мањих брастава, као Урошевићи, Лаловићи, Мијановићи, Пантовићи, Ђапићи, Мумовићи. Много их се раселило на разне стране. Од њих су Поробићи у Новом, Миљановићи, Борковићи, Бердовићи, Чечури и Чери у Врпољу у Херцеговини. Ћоровићи у Мостару и други. Од Угреновића су били и Власетелиновићи. То је сасвим поуздано, јер су славили исту славу, раније наведени варијант народног предања их такође уврштава у Угреновиће."

извор: Записи, часопис за науку и књижевност (1930)

Лаловиће сам болдовао због предања тестираних Вукадина (Аћимовдан) J2-Y22059, "од Лаловића из Страшевине код Никшића". Међутим, још једна породица са овог списка је интересантна за причу о Угреновићима и J-M205. То су Мијановићи J-M205 са 23andme. Најпре сам мислио да су то Мијановићи из Требиња, али ти Мијановићи-Лакићевићи су тестирани и припадају другој хаплогрупи. Има изгледа и тестираних Рачета на 23andMe, који само потврђују овај резултат.

Овај Мијановић J-M205 је сасвим сигурно из Црне Горе. Најближа аутосомална поклапања има на простору Старе Херцеговине и Старе Црне Горе. Миљанићи пишу следеће:

"МИЈАНОВИЋ, Аџова Врба (Зета); Круг, Врх Мелаца и Меоци (Цуце), Цетиње, поријеклом из Понара (Зета). Истородни су у: Кривошијама, једни касније као: ЛАКИЋЕВИЋ и у Домашеву и Љубомиру (Херцеговина), Корјенићима (Требиње), Капавицама–Љубиње (Херцеговина), у Босни и Земуну. Њихов огранак РАЧЕТА, настањени су у: Будви, Кавчу, Котору и подручној Доброти; Будва, по мајци дошлој из Шпадијера (Цетиње); Бубрежак, Риђани и Страшевина (Никшић), огранак Угреновића."

« Последња измена: Април 21, 2021, 09:09:22 поподне Небојша »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #70 послато: Април 21, 2021, 09:03:56 поподне »
"Крсно име Св. Аћима и Ану, које су славили Властелиновићи, славе око Никшића само братства племена Угреновића. Од овог некад старог племена одржали су се до сада око Никшића само неки остатци, неколико мањих брастава, као Урошевићи, Лаловићи, Мијановићи, Пантовићи, Ђапићи, Мумовићи. Много их се раселило на разне стране. Од њих су Поробићи у Новом, Миљановићи, Борковићи, Бердовићи, Чечури и Чери у Врпољу у Херцеговини. Ћоровићи у Мостару и други. Од Угреновића су били и Власетелиновићи. То је сасвим поуздано, јер су славили исту славу, раније наведени варијант народног предања их такође уврштава у Угреновиће."

извор: Записи, часопис за науку и књижевност (1930)

Лаловиће сам болдовао због предања тестираних Вукадина (Аћимовдан) J2-Y22059, "од Лаловића из Страшевине код Никшића". Међутим, још једна породица са овог списка је интересантна за причу о Угреновићима и J-M205. То су Мијановићи J-M205 са 23andme. Најпре сам мислио да су то Мијановићи из Требиња, али ти Мијановићи-Лакићевићи су тестирани и припадају другој хаплогрупи. Има изгледа и тестираних Рачета на 23andMe, који само потврђују овај резултат.

Овај Мијановић J-M205 је сасвим сигурно из Црне Горе. Најближа аутосомална поклапања има на простору Старе Херцеговине и Старе Црне Горе. Миљанићи пишу следеће:

"МИЈАНОВИЋ, Аџова Врба (Зета); Круг, Врх Мелаца и Меоци (Цуце), Цетиње, поријеклом из Понара (Зета). Истородни су у: Кривошијама, једни каснијекао: ЛАКИћЕВИЋ и у Домашеву и Љубомиру (Херцеговина), Корјенићима (Требиње), Капавицама–Љубиње (Херцеговина), у Босни и Земуну. Њихов огранак РАЧЕТА, настањени су у: Будви, Кавчу, Котору и подручној Доброти; Будва, по мајци дошлој из Шпадијера (Цетиње); Бубрежак, Риђани и Страшевина (Никшић), огранак Угреновића."

Имамо узорке Лаловића из Страшевине у Пореклу, који ће ићи у оквиру ове акције као део треће туре.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ognjen79

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #71 послато: Април 21, 2021, 09:58:16 поподне »
Значи отпада варијанта да овај има могућности везе са Бањанским Огњеновићима?
Поздрав свима на форуму. Ја сам тестирани Огњеновић.
Придружујем се питању, да ли значи да нема поклапања са црногорским Огњеновићима? Један наш саплеменик нашао је везу са Огњеновићима из Пиве из села Мратиња мада они славе другу славу.
Још једно питање: да ли по овим резултатима нема поклапања са крајишким родовима исте хаплогрупе, родови којима припадају Тесле и Жакуле?
Моје знање нажалост није довољно за тумачење резултата.
Хвала унапред.

Ван мреже Милош Р. Крајишник

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #72 послато: Април 21, 2021, 10:03:19 поподне »
14. Ромчевић, Јовањдан, Стипан, Вргинмост

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује три специфичне вредности маркера, повишену 17 на DYS458, снижену 22 на DYS481 и повишену 22 на DYS635. Вредности на DYS458 и DYS635 дели са неколико тестираних припадника ове хаплогрупе на пројекту, али ниску вредност 22 на маркеру DYS481 тренутно не дели ни са једним тестираним припадником N2 хаплогрупе, па та вредност представља специфичност Ромчевићевог хаплотипа.

Тестирани је у упитнику навео да су се Ромчевићи на Кордун преселили из околине Пљеваља, односно из краја подно Дурмитора. Можда би матицу, на основу наведеног предања, најпре требало тражити у Пиви, која, поред Бањана, представља главно жариште N2 хаплогрупе на Балкану, а са чим се слаже и слава Ромчевића, коју прославља већина N2 родова.

Поздрав свима, ја сам тестирани Ромчевић. Занима ме само шта представљају ови маркери који су наведени? Хвала унапред!

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #73 послато: Април 21, 2021, 10:08:25 поподне »
Поздрав свима, ја сам тестирани Ромчевић. Занима ме само шта представљају ови маркери који су наведени? Хвала унапред!

Они представљају вредности које одударају од модалног хаплотипа за припаднике хаплогрупе N2-FGC28435. С обзиром на то, могле би да указују на неку ближу генеалошку везу са појединцима са којима их делите, што је нарочито случај код маркера који немају брзу, већ средњу или спорију стопу мутације. Један од маркера са средњом стопом мутације је наведени DYS481.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #74 послато: Април 21, 2021, 10:13:55 поподне »
Поздрав свима на форуму. Ја сам тестирани Огњеновић.
Придружујем се питању, да ли значи да нема поклапања са црногорским Огњеновићима? Један наш саплеменик нашао је везу са Огњеновићима из Пиве из села Мратиња мада они славе другу славу.
Још једно питање: да ли по овим резултатима нема поклапања са крајишким родовима исте хаплогрупе, родови којима припадају Тесле и Жакуле?
Моје знање нажалост није довољно за тумачење резултата.
Хвала унапред.

Резултат Огњеновића из Бањана и Пиве још увек немамо, али ових дана се један тестирао, па ћемо сазнати ускоро и њихову хаплогрупу.
Тестирани су до сада једино Радојевићи из Бањана, који према једном предању потичу од Огњеновића, а према другом су им прибраћени. Радојевићи припадају грани I2-PH908.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #75 послато: Април 21, 2021, 10:20:22 поподне »
4. Кастратовић, Аранђеловдан, Горажде, Беране, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића и има модални хаплотип за овај род.

Кастратовићи су грана Ковачевића, који су део шире гране Рајевића, чиме је потврђено њихово предање.
У оквиру једног затвореног истраживања већ имамо резултат једног Кастратовића који такође припада истом роду.

https://www.poreklo.rs/2018/04/07/rod-vasojevica/

Ван мреже Милош Р. Крајишник

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #76 послато: Април 21, 2021, 10:28:53 поподне »
Они представљају вредности које одударају од модалног хаплотипа за припаднике хаплогрупе N2-FGC28435. С обзиром на то, могле би да указују на неку ближу генеалошку везу са појединцима са којима их делите, што је нарочито случај код маркера који немају брзу, већ средњу или спорију стопу мутације. Један од маркера са средњом стопом мутације је наведени DYS481.

Захваљујем на одговору!

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #77 послато: Април 21, 2021, 10:44:12 поподне »
Занима ме постоји ли могућност неке везе са Делићима из околине Мојковца и Бихорског краја?
Не знам на које Делиће конкретно мислите. У литератури сам нашао само Делиће из бјелопољског краја, који славе Аранђеловдан (Дробњаци) и Ђурђевдан. Мислим да тако често презиме које постоји и у другим крајевима не треба да Вам буде идеја водиља приликом истраживања, нарочито када је реч о родовима удаљеним стотинама километара.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Jelenković

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #78 послато: Април 21, 2021, 11:47:34 поподне »
13. Јеленковић, Лучиндан, Црни Врх, Књажевац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Јеленковић се лепо уклапа у род о коме није до сада било речи на форуму, јер су сви досадашњи припадници са необјављеног истраживања САНУ. У питању су три тестирана из три књажевачка села подно Миџора, сви славе Лучиндан. Јеленковић је први представиник из Црног Врха, који је уједно и село на највишој надморској висини од сва четири. Пре Другог светског рата, Јеленковићи су се презивали Недељковић. Хаплотип одликује ретка вредност 14 на DYS393.

Очито је реч о разгранатом и старом роду у овом крају и било би лепо да се профилише СНП-тестирањем.


Пре свега, поздрав свима на форуму и велико хвала за ово што радите. Имам неколико питања у вези ове кратке анализе:

1. Да ли неко може да ми каже више о поменутом старопланинском роду и његовим тестираним припадницима? Која села су у питању, презимена, било шта.
2. Да ли је могуће одредити "дубљу" подгрупу на основу мојих резултата?
3. Да ли је могуће некако приступити поменутом истраживању САНУ?
4. Који је значај ретке вредности 14 на DYS393?
5. Шта би се добило СНП-тестирањем и где је могуће урадити то?

Опростите због лаичких питања, значило би ми и упућивање на неку литературу намењену почетницима.

Поздрав,
Јеленковић

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #79 послато: Април 22, 2021, 12:33:06 пре подне »
2. Капетановић, Ђурђевдан, Калушићи, Пљевља

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има неколико потпуних поклапања на 23 упоредива маркера (нпр. са Алемпијевићем из Бранчића код Љига, Миливојчевићем из Кремана и сл), као и већи број тестираних од којих се разликује на једном маркеру (Церовић и Томић из Дробњака итд).

О Капетановићима је Милета Војиновић забележио следеће:
Цитат
Капетановићи не знају своје порекло. Знају имена предака од Вула (1815) и Радована Капетановића. Вулов син је Милован, а Радованови су: Петар, Јован и Новица Петар је отишао у Зеницу и тамо их има 5 кућа. Били су чифчије неког аге. Кад се Милован обогатио, купио је од аге земљу у Калушићима. Све је платио златницима Уочи дана плаћања, увече, бројао је новац и из кесе бацао златнике на патос. Уз слабу светлост лојанице осећао се одблесак злата. Стрпао је велику гомилу златника и платио земљу.

Швабе су интернирале Милована 1916. године и у робији је умро. На самрти је говорио да му је најжалије пгго му је остало закопано злато. Вуле је био храбар, а био је и коџобаша више година
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14