ДНК порекло > I2-PH908

I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621

(1/66) > >>

drajver:
Отварам тему везану за хаплогрупу

I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621

Ради се о хаплогрупи словенског поријекла, чија је старост засад процијењена на 1200-1300 година. С обзиром да се поријекло свих тренутно тестираних носилаца ове мутације може лоцирати на тлу Балкана, вјероватно се ради о СНП-у који је настао на Балкану, након насељавања Словена у 7. вијеку. Главнина тестираних ове гране је српског етничког поријеклa и основано је претпоставити да се ова хаплогрупа развијала у оквиру средњевјековне српске популације. Најближи генетски "рођаци" су јој припадници грана Y56203 и BY191170 који такође дијеле карактеристичну вриједност 557=17. Даље везе су преко SNP-a FT14506, који обједињује и припаднике гране A13912 и BY135769. Оваква филогенетска структура показује везе са појединим  словенским популацијама на подручју Карпата и Галиције из предмиграционог периода.

Стабло хаплогрупе Y52621, узети су у обзир они тестирани који су тестирали један од параметара за припадност овој грани Y52621 или DYS490.

drajver:
Покушаћу дати краће описе тестираних презимена Y52621.

Syrf

Свакако најегзотичнији у овој групи је Гагауз Сирф. И по доста специфичном хаплотипу, Сирф тренутно стоји доста далеко од осталих. Сирф је позната гагауска породица из града Томаија у Молдавији. Потомци су досељеника са Балкана у посљедњој трећини 18. и почетком 19. вијека. Били су у групи која је у први мах била насељена на имањима молдавских бољара, али је пратећи прогласе руских генерала, који су нудили повољнији социјални статус у од Татара Ногајаца ослобођеном Буџаку, пребјегли на територију Буџака. Као исходишно подручје у Бугарској помиње се област Лудогорја или Телеормана ( провинције Разград и Русе). И сам тестирани Сирф оставио је податке о старијем презимену Сирфоглу и мјесту поријекла-Бугарској.
Гагаузи су специфична група православних туркофоних, чије поријекло није до краја разјашњено. Углавном су се сматрали туркојезичним Бугарима, мада је било и оних који су нагињали на грчку страну.

Само презиме Сирф означава Србина, међутим није искључено ни да се ради о Бугарима, јер су у молдавским земљама доста дуго све задунавске пресељенике називали Србима.

"Славяно-болгары тоже идентифицировали себя болгарами, но местное молдавское население зачастую называло их также «сырбул»,«сырф», то есть серб. Возможно, таким термином этнической окраской другого балканского народа со схожим славянским языком молдаване отличали одних болгар от других, говоривших на турецком языке. Следует также принять во внимание, что в Молдавском княжестве болгар еще с XIV—XV вв. называли сербами (Полевой 1979: 103—104,106)."

Сам облик Сирфоглу, са друге стране упућује у гагауском правцу, али је уз словенску антропонимију ту процес формирања гагауског идентитета био у зачетку.

"Все это может указывать на то, что, на наш взгляд, при переселении «старых переселенцев», которых мы относим к турецкоговорящим выходцам из-за Дуная, процесс формирования гагаузской идентичности находился на начальной стадии. К этой группе, болгаро-тюрко-гагаузской, можно отнести фамилии глав семей «старых переселенцев», которые либо вообще отсутствуют, либо мало встречаются среди современных потомков славяноговорящих бессарабских болгар, но они широко распространены среди потомков бессарабских гагаузов в такой же или несколько измененной форме написания. Это Сырф, Кирма, Козмалы,Дулапчи, Четак."

Како год, даље поријекло Сирфа је са подручја Бугарске, што га уз специфичан облик презимена, приближава другим, српским, припадницима гране Y52621.

filipi:
I ovde se slicno objasnjava.

ЭТНОНИМ РУС В АНТРОПОНИМИКЕ СРЕДНЕВЕКОВОЙ МОЛДАВИИ

Распространение получил также этноним sfrbu (от сырб, серб). В качестве мужского имени Sfrbu (Сырбу) он встречается в несколько раз чаще, чем фамилия. Появляется и женские имена Sfrbca (Сырбка), Sfrbsca (Сырбска), Sfrca (Сырка). В Дунайских княжествах, особенно начиная с XV в., словом sfrb (серб) обозначали южных славян вообще (сербов и болгар). Славянский язык до XVIII в. именовался сербским (sfrbie (сырбие), limbasfrbeasca (лимба сырбяскэ)). Распространенное в Трансильвании имя Ratiu (Рациу) -

КиберЛенинка: https://cyberleninka.ru/article/n/etnonim-rus-v-antroponimike-srednevekovoy-moldavii

drajver:
Јерковићи, Петровдан из Поуња и Подгрмеча

Јерковићи који славе Петровдан су српска крајишка породица са подручја Поуња, Подгрмеча и Кордуна. Најранији писани помени ове породице су из 1796. године. Тад су пописана два домаћинства Јерковића у Садиловцу на Кордуну, у групи породица досељених  са турске стране границе,а све као посљедица премјештања становништва у Лаудоновом рату 1791. године (хвала Узију на овој информацији). Овај податак показује да је у 18. вијеку презиме постојало као такво на ширем подручју Поуња, са турске стране границе. Списак не наводи мјесто одакле су у Садиловац доселили Јерковићи, али с обзиром на неке друге податке и изворе, исходишна тачка Јерковића је била у Горњем Унцу. На ово би могло упућивати не само предање Јерковића присутно у Поуњу, већ и забиљежено мјесто рођења Триве Јерковића Амелице, војводе из устанка 1875-78. године у Горњем Унцу. Јерковићи су се по поунско-подгрмечким крајевима углавном ширили у периоду 19. вијека и присутни су у више насеља.

Доказано је да Јерковићи који славе Јовањдан из Лике нису повезани са Јерковићима из Поуња (припадају различитим хаплогрупама), као и да Јерковићи из Поуња нису повезани са Балабанима и Влаисављевићима, исте славе, а о чему су писали поједини аутори.

Даље поријекло Јерковића засад остаје непознато, јер још на подручју Крајине није било потврђених Y52621 родова, а све остале везе , било по слави, по предању или по идентичности презимена, показале су се као нетачне.

drajver:
Миливојевићи, Ђурђиц из Јарменоваца, Топола

Српска породица из Качера. У опису Јарменоваца од Милоја Т.Ракића описани су као старинци под презименом Ивановић. Од презимена Ивановић настала су касније презимена: Миливојевићи, Стевановићи, Станимировићи. У предањима се помиње и поријекло "од Сјенице". У сваком случају, били су присутни у Јарменовцима половином 18. вијека. Остаје могућност досељавања у периоду српских сеоба под патријарсима крајем 17. и почетком 18. вијека, али за то недостају јаснији подаци. У складу са предањем о поријеклу "од Сјенице" можда би било интересантно кроз додатне тестове провјерити да ли постоји нека веза са Хамидовићима из Крћа, Сјеница( такође Y52621+) који као и Миливојевићи имају нешто нижу вриједност на маркеру 481.

Више о Миливојевићима на теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4480.msg124173;boardseen#new

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна