Науке и научне дисциплине > Језикословље
Необична имена у повести Дробњачког племена
Nebo:
Читајући литературу о Дробњацима, наилазио сам на необична имена и презимена у овом племену, па сад кад знамо и необичну хаплогрупу Дробњака, можда се корен тих имена може тражити у неком страном језику...
У дефтеру из 1477. године у нахији Комарница имамо шесторицу људи чије је име уписано као Ђурен, а у дробњачком предању имао легендарног Ђурјана Косовчића. Ристо ми је пре неког времена указао на скандинавско име Jørgen, које Швеђани изговарају као Јоерјен. Можда има неке везе...
Jørgen is a Danish, Norwegian, and Faroese masculine given name cognate to George.
А још кад додамо култ Светог Ђорђа међу Норманима и Дробњацима, може се ту свашта закључити.
Тако ми паде на памет да овде попишем сва необична дробњачка имена / презимена, па их можемо тумачити.
Nebo:
Презиме Балотић (16. век), свакако потиче од личног имена Балота. Према дробњачком предању, кнез Балота Иванов Калуђеровић живео је у другој половини 15. и почетком 16. века, и из Бањана преселио у Комарницу (Дубровско).
Балота – ит. ballotta „лопта, кугла; метак, зрно“ (Етимолошки речник српског језика).
Балоте су били и старо братство Очинића (Цетиње).
У рожајском крају постоји село Балотиће, засновано од истоименог малисорског братства, које потиче од претка ту досељеном из Климената, а који је био римокатолик.
На прелазу 15. у 16. век имамо дробњачког војводу Радосина Јунца, другим именом Дука. Дука на италијанском управо и значи - војвода, но откуд такво име Дробњацима?
Осим Дуке Јунца, у дробњачким родословима налазимо и Дука Абазовића (18. век) и Дуку Китаља (18-19. век)
Презиме Церовић. Звучи логично да је ово презиме изведено од личног имена Цер. Међутим, само име није баш уобичајено. Барем ја нисам нигде у литератури наишао на лично име - Цер. Да ли је неко сину дао име по дрвету (при чему, цер баш и није неко нарочито репрезентативно дрво, осим што може нарасти доста у висину, што је добар за огрев и што су његовим жиром храњене свиње), или то име Цер има неки другачији корен? Предање помиње топоним Церовица у Рудинама, по којем, наводно, Церовићи носе презиме. Међутим, да је презиме изведено од оваквог топонима, оно би гласило – Церов(и)чанин или слично, а не Церовић, који облик указује на патронимско презиме.
Nebo:
Абазовић. Презиме се јавља у 16. веку. На арапском абаз значи - лав, или неко ко је намрштен, мрк. Једини закључак који ми се намеће је да је родоначелник ове гране овај надимак добио од Турака. С обзиром да је познато да су Дробњаци били у турској служби крајем 15. века, није искључено да је био заповедник неке војнучке јединице, те је тако прозван од Турака. Вероватно истог порекла је и презиме Сератлић: серхатлија, заповедник крајишке (граничне) војске.
Косорић. На први поглед звучи као да је основа женско име Косора, или, ако је при изговору дуги нагласак на последњем слогу, можда и од Косорија. У Словачкој постоји презиме Косорин, а у Далмацији Косора. Имамо и топоним Косор у Кучима. Ономастичар Драгољуб Петровић сматра да се село Косор „зове по косору за сечење листа. Ну сад се реч косор у Кучима већ не употребљава, него косијер". У Повељи цара Душана Хиландару, он дарује Карејској Ћелији, између осталог, и село Косорић у Хвосну (Метохији).
Косовчић. Предање везује ово презиме за Косовски бој, мада би се пре могло повезати са женским именом Косовка. Лубурић наводи како „у опису Косовског Боја, који је рађен у 18. веку по народном предању, међу српским војводама помињу се Ђурица и Живан Косиевчићи. Вероватно се овде мислило на дробњачког војводу Ђурјана...“
Презиме Косовчић се наводи у млетачком судском документу из 1791. године у Мокринама на северу Боке.
Brđanin:
"Дука" је чест надимак у ЦГ, Небо. Најчешће скраћено од "Душан", али има и доста изузетака гдје тај надимак носе људи са тотално другачијим именом.
Азот:
Ево сличних примера Јоргос је грчко име за Ђорђа, а Јурај је словачко за Ђуру. Ђорђе, Ђурађ , Ђурица, Ђурђија, Георгије то су све варијанте, можда их има још
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију