Прва презимена код Срба - када је настало моје презиме

Порекло становништва > Старе породице и племство

<< < (2/3) > >>

Wolf Sagash:

--- Цитат: Грк Новембар 20, 2016, 11:26:37 пре подне ---ШТО СЕ ТИЧЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ ЧИТАЈУЋИ ПОПИСЕ ИЗ 17 ВИЈЕКА А И ОСТАЛЕ ЗАПИСЕ ГДЈЕ СЕ ЈАВЉАЈУ ИМЕНА БЕЗ СТАЛНИХ ПРЕЗИМЕНА СТИЧЕ СЕ УТИСАК ДА ОНА ПРЕЗИМЕНА ИЗ 13 ИЛИ 14 ВИЈЕКА НПР, ГРКАВАЦ, ЉУБИБРАТИЋ, ЧИХОРИЋ... НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА ДАНАШЊИМ ПОРОДИЦАМА ТОГ ПРЕЗИМЕНА. КОЛИКО САМ СХВАТИО ДАНАШЊА ПРЕЗИМЕНА СЕ ЈАВЉАЈУ ПОЧЕТКОМ 18 ВИЈЕКА И ПОПИСИ И ТЕФТЕРИ ИЗ ТОГ ПЕРИОДА БИ ПОВЕЗАЛИ ДАНАШЊА ПРЕЗИМЕНА. ЉУДИ СУ СЕОБАМА ЗНАЛИ УЗИМАТИ ПРЕЗИМЕНА МЈЕСТА ИЛИ СТАРИХ ПОРОДИЦА У КОЈЕ СУ ДОСЕЉАВАЛИ. ИСПРАВИТЕ МЕ АКО ГРИЈЕШИМ.

--- Крај цитата ---
Презимена су свакако постојала и прије, али турска администрација их не пише у првим вијековима своје управе. Уз име пописаног додавало се само име оца.

Zor:

--- Цитат: Грк Новембар 20, 2016, 11:26:37 пре подне ---ШТО СЕ ТИЧЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ ЧИТАЈУЋИ ПОПИСЕ ИЗ 17 ВИЈЕКА А И ОСТАЛЕ ЗАПИСЕ ГДЈЕ СЕ ЈАВЉАЈУ ИМЕНА БЕЗ СТАЛНИХ ПРЕЗИМЕНА СТИЧЕ СЕ УТИСАК ДА ОНА ПРЕЗИМЕНА ИЗ 13 ИЛИ 14 ВИЈЕКА НПР, ГРКАВАЦ, ЉУБИБРАТИЋ, ЧИХОРИЋ... НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА ДАНАШЊИМ ПОРОДИЦАМА ТОГ ПРЕЗИМЕНА. КОЛИКО САМ СХВАТИО ДАНАШЊА ПРЕЗИМЕНА СЕ ЈАВЉАЈУ ПОЧЕТКОМ 18 ВИЈЕКА И ПОПИСИ И ТЕФТЕРИ ИЗ ТОГ ПЕРИОДА БИ ПОВЕЗАЛИ ДАНАШЊА ПРЕЗИМЕНА. ЉУДИ СУ СЕОБАМА ЗНАЛИ УЗИМАТИ ПРЕЗИМЕНА МЈЕСТА ИЛИ СТАРИХ ПОРОДИЦА У КОЈЕ СУ ДОСЕЉАВАЛИ. ИСПРАВИТЕ МЕ АКО ГРИЈЕШИМ.

--- Крај цитата ---

Моје презиме је документовано старо минимум око 400 година, а могуће много више, налазио сам доказе (генетика+историја) код других народа о презименима од 2000 година. Са мајчине стране су мијењали презимена 2 (ако рачунам једно кратко 3) пута али опет постоје и данас неки људи са изворним презименом од прије 600 г.. Сва та стара презимена су чини се углавном "кланска/племенска". Мада ја сам јако сретан човјек у том погледу, да и по оцу и мајци потичем од таквих родова, и наравно да су такви случајеви велика мањина. Ту се мора бити екстремно обазрив јер не само што је патронимик био правило у дефтерима, био је правило и у средњевјековним списима. Мада се и у дубровачком архиву и осталим документима могу наћи и ту изузетци, и то поново дакле кланска презимена, која се задрже код неких оособа, иако нпр његов брат има патронимик. За мој род по мајци ја сам нашао у турским дефтерима једном "дједонимик" уз патронимик, син X, син тога Y, што значи обично да је био нека важнија личност, а то је свакако јако корисно код генеолошких истраживања.

vojislav.ananic:
Презиме је за Србе увек било "породично име". Званично увођење презимена у Србију, везује се за време кнеза Александра Карађорђевића који је 1851. године актом наредио трајна презимена. Међутим, захваљујући разним повељама, видимо да су код Срба постојала и у Средњем веку.

http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/91453/porodicna-imena-nasih-predaka-apsolutno-fantasticna-i-neka-od-najstarijih-prezimena-srba

vojislav.ananic:
Презимена која су носила српске средњовековне племићке породице и владарске династије:

http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/94533/nosili-su-ih-najvazniji-prezimena-srpskih-srednjovekovnih-vladara-otkrivaju-da-li-imate-plavu-krv

роквић:
Презиме Деспотовић се помиње још у епским гусларским пјесмама, Покосовског циклуса.
Смрт Јова Деспотовића и Ђерзелез Алија и Вук Деспотовић.

Смрт Јова Деспотовића

Разбоље се Деспотовић Јово
У Сријему у тој земљи равној
У лијепу селу Купинову,
На смрт је се Јово разбољео
Па дозивље слугу Милутина:
"Милутине, вјерна моја слуго!
"Ти упрегни коње у хинтове,
"Пак ти трчи, штогођ брже можеш,
"Крушедолу б'јелу манастиру,
"Те ми зовни мог рођеног брата,
"Мога брата, Максима владику,
"И кажи му, ништа Не затаји,
"Да сам се ја на смрт разбољео;
"Пак оданле окрени хинтове,
"Трчи брже мјесту Беркасову,
"Те ми зовни моју стару мајку,
"Стару моју мајку Анђелију,
"Ал' њој Немој право казивати,
"Да сам се ја на смрт разбољео,
"Већ јој кажи од мене поздравље,
"Да се ја сад на војску опремам
"Преко мора за девет година,
"Па је зовем, да ме благосови."
То је слуга хитро послушао,
Те упреже коње у три реда,
Оде право дивну Крушедолу,
Те казује Максиму владици,
Да се Јово на смрт разбољео,
Пак оданле окрену хинтове,
Оде право мјесту Беркасову,
Те казује мајци Анђелији,
Да се Јово на војску опрема
Преко мора за девет година,
Пак је зове да га благосови.
Вели њему мајка Анђелија:
"Милутине, наша вјерна слуго!
"Причекај ме три бијела дана,
"Док ум'јесим бијеле колаче
"И док спремим танане кошуље,
"Да понесем на дар моме Јову."
Ал' говори слуга Милутине:
"Ој Бога ми, госпо Анђелија!
"Јово тебе чекати не може,
"Јер је њему хитна књига дошла;
"Већ понеси у брашну колаче,
"А кошуље у бијелу платну."
Од ина се мајци не могаше,
Веће спреми у брашну колаче,
А кошуље у бијелу платну,
Паке сједе у лаке хинтове,
Отидоше преко Ср'јема равна.
Кад су били близу Купинова,
Око двора слуге гологлаве,
А пуштени коњи по ливади
Без седала и без покроваца,
Нит' се чују бубњи ни свирале,
Нит' се вију алаји барјаци;
Тад' говори мајка Анђелија:
"Милутине, наша вјерна слуго!
"Кад се Јово на војску опрема,
"Што му слуге иду гологлаве?
"Што с' пуштени коњи по ливади
"Без седала и без покроваца?
"Што не бију бубњи и свирале?
"Што с' не вију алаји барјаци?"
Вели њојзи слуга Милутине:
"Драга госпо, мајко Анђелија!
"Ваља да је господар на ручку,
"Па у здравље пије рујно вино
"И за срећна пута Бога моли,
"За то су му слуге гологлаве;
"Што су врани коњи по ливади
"Без седала и без покроваца,
"Пуштени су да се понапасу,
"Спремају се далек' путовати;
"Бубњи били, пак су и престали;
"Вијали се алаји барјаци,
"Дуну вјетар од Фрушке планине,
"Па барјаке земљи положише."
Кад су били пред бијеле дворе,
Ту се мајка јаду досјетила;
Кад уљезе у бијеле дворе,
Ал' се Јово са душицом бори,
Више њега Максиме владика,
Чати брату самртну молитву.
Кад то виђе мајка Анђелија,
Закукала, кано кукавица:
"Јао Јово, моје ране грдне!
"Што ће, Јово, Сријем земља равна?
"Што ће, Јово, твоји б'јели двори?
"Што ће, Јово, твоји врани коњи,
"Врани коњи и сиви соколи?
"Што ће, Јово, твоје пусто благо?
"Што ће, Јово, твоја вјерна љуба?
"Што ће, Јово, твоја стара мајка?"
Тад' се Јово из мртвих поврати,
Па мртвачким проговара гласом:
"Сријем земља стећ' ће господара
"Ил' бољега, или ће горега;
"Моји коњи и сиви соколи
"И бијели украј Саве двори
"Моме брату Змајогњеном Вуку;
"Моје благо мојој старој мајци,
"Нек се рани и ода зла брани;
"Моја љуба, ал' је рода туђа,
"Она ме је често опадала
"Моме брату Максиму владици:
""Деспот Јован ходи по Сријему,
""Те он љуби младе и ђевојке;" "
"Ал' ни њојзи жао не учин'те:
"Подајте јој три товара блага,
"Нек се рани, док је срећа нађе."
То изусти Деспотовић Јово,
То изусти, а душу испусти.

Јово Деспотовић је највјероватније историјска личност Деспот Јован Бранковић: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

пјесму Ђерзелез Алија и Вук Деспотовић нисам успио наћи. Пјесма је објављена под бројем 59. у "Српске народне пјесме књига шеста" скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.
Могуће је да је Вук из пјесме уствари Деспот Вук Бранковић: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%83%D0%BA_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82)

Дали су данашњи Деспотовићи потомци Деспота или су били слуге Деспотима? Прије свега Бранковића, који потичу из Лијевна (Ливна) у Крајини.

Навигација