Аутор Тема: Племена Бањани и Пива  (Прочитано 128439 пута)

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #200 послато: Новембар 02, 2016, 09:11:06 поподне »
Ранко, све то стоји, него ми није јасна ова твоја порука о Величанима. Подсмех!? Око чега?

Зна се да је Чера из Шаље, па тешко може да прође прича да се он звао Илија и да је био из братства Кадић, из Боана и сл. На то сам мислио у шта не вјерују ни сами Величани. То су ми и они сами причали.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #201 послато: Новембар 02, 2016, 09:28:42 поподне »
И једно и друго су само предања. Није мој став, али колико доказа имамо да је у питању Чера из Шаље, толико имамо и да је то неки Илија Кадић из Боана. Не бих се ја никоме подсмевао док не утврдимо неке ствари, најмање ДНК бјелопавлићких Кадића. Ја, осим у предању, нисам нигде нашао неки озбиљан доказ за Черино порекло из Шаље. Динарика јужног има посвуда, то је тачно, али бих пре прихватио да тај велички ДС потиче из долине реке Зете него из области племена Шаља.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #202 послато: Новембар 03, 2016, 08:05:21 пре подне »
Штрбац, Никољдан, Кистање, Книн, раније Штрбачки Бук (река Буна, "код Мостара"), род. надимак Папићи

Штрбац, Кистање, св. Никола. Имају породичне надимке: Глишановићи, Греције, Козјаци, Папићи, Павлиновићи, Ристићи, Врбановићи и Мјеркачи. Матица им је у делу Кистања који се зове Мјеркачи.

Досељени су из Босне, тачније из Унца (крај око Дрвара). Тамо постоје два насеља, која носе име по овој породици: Велики Штрпци и Мали Штрпци. У овим насељима и данас живе породице, које представљају огранке рода Штрбаца. Укупно су их биле 82 куће у периоду између два свјетска рата. Те породице носе презимена: Штрбац, Савић, Николашевић, Радановић, Мектеровић, Шпирић, Глијаковић и Гајић. Село Штрпци у Унцу се помиње у турским документима још 1541. године, што сведочи да је овај род живео у дрварском крају још у првој половини 16. века. Такође поједини Штрпци се помињу у пописима славонске и жумберачке крајине током 16. века (почевши од 1551. године). У питању су највероватније били досељеници из Унца. Вреди поменути да је кнез Островице у северној Далмацији 1499. године био Павле Штрбац Козулић. Павле, који је касније био и подбан, умро је 1523. године. Италијански извори његово презиме бележе као Кожуле (Coxule), док се он сам потписивао као Павле Штрбац Кожуле (Paulo Sterbaz Coxole) или само као Павле Штрбац (Paulo Starbaz). Један његов познаник забележио је, да је Павле био један од оних Словена “који се сматрају Романима“. Ово сведочење показује, да је сматрано да је био влашког, односно морлачког (романског) порекла. Поједини аутори сматрају да би он могао бити у вези са данашњим крајишким родом Штрбаца.

Старина штрбачког рода је из Херцеговине. У ову област су се раније, поред данашње Херцеговине, рачунали и пространи предели на западу и северу данашње Црне Горе, ако и крајњи југозапад данашње Србије. За Штрбце треба напоменути да су један од најраширенијих крајишких родова са много мањих огранака. Такође је интересантно да у Бањанима у матици N1a-P189 постоји стари локалитет Штрпци са старом црквом св. Ђорђа (Ђурђевдан је поред Никољдана слава коју славе крајишки Штрпци). О Штрпцима је рад написао Миленко Филиповић.









Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #203 послато: Новембар 03, 2016, 08:07:19 пре подне »
Породице Штрбаца у Поуњу истраживао је још                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         раније Владислав Скарић. Велики и Мали Штрпци данас постоје више ријеке Унац, а Доњи и Горњи Штрпци ниже Кулен Вакуфа. Шире подручје Поуња некада је насељавао велики број породица различитих презимена које воде поријекло од Штрбаца. Славе Ђурђевдан, а неки Никољдан. Поред самих Штрбаца којих је тамо било највише, падају: Радићи, Томићи, Замаклари, Кужети, Војводићи, Бокано, Шкорићи, Мишковићи, Стричеввићи, Репије, Малиновићи и Кукавице. Веле да их је некада у горњем Поуњу било 251 кућа са 13 презимена. Штрпци су тада били врло распрострањени у читавој области Босанске Крајине. Име су добили од топографског назива Штрб.  Веле да су поријеклом од некакве Штрбине из Херцеговине и да су се тамо звали Павловићи. Кажу да су се од тамо прво населили у Грахово па се одатле расељавали даље. Сматра се да су Мали Радић и Суваја матица ових Штрбаца у Босанској Крајини.



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #204 послато: Новембар 03, 2016, 08:08:25 пре подне »
Исто тако, сасвим је извесно да није случајно манастир Рмањ постао ново седиште дабро-босанског и далматинског владике крајем 16. века, и зашто је баш успостављена та веза дабро-босански и далматински? Верујем зато јер је у подручје око горње Уне управо са подручја дабарске епархије у манастиру Бања код Прибоја доселио значајан број Срба. Одатле су, уосталом били и нови турски владари Босанске Крајине и Далмације, Соколовићи. У том крају се јавља једна велика група родова koja je N1a P189 - Штрпци. Код Дрвара постоји село Велики и Мали Штрпци. Штрпци постоје и у Бањанима, а и непосредној близини Бање Прибојске, седишту дабарске митрополије. Мислим да то све није случајност.





Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #205 послато: Новембар 03, 2016, 08:55:01 пре подне »
Видели смо да се у Кистању помињу Штрпци са надимком Папићи. Интересантно је да на Банији постоји село Папићи, одакле су моји Ананићи. Значи, и ти Папићи су вероватно били неки огранак Штрбаца као већег братства, а моји Ананићи можда огранак Папића. Папићи су старо презиме, а Ананићи су га добили највероватније тек на Банији, по неком Ананији, када се у том делу почињу уводити презимена и матичне књиге.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #206 послато: Новембар 19, 2016, 06:56:10 поподне »
Ако нисте гледали вечерашњу "Квадратуру круга", препоручујем!

Емисија је о Пиви и Пивљанима, изградњи бране на Мратињу и нове вароши Плужине, измештању Манастира Пива,...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #207 послато: Новембар 19, 2016, 08:00:25 поподне »
има окачено на јутјујбу

https://www.youtube.com/v/9R1rQlPqxkQ

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #208 послато: Новембар 21, 2016, 04:32:52 поподне »
Добра емисија. Занимљив је податак да представници власти уопште нису ни обавестили народ када ће брана бити пуштена, па су поједини мештани буквално морали да беже пред потопом. То је ваљда био њихов начин да им се захвале што се нису противили изградњи бране.
Мислим да у емисији није споменуто да је екосистем у Пиви знатно нарушен изградњом ове бране. Слични пројекти су нажалост већ израђени за Тару и Морачу, надам се да ће народ који тамо живи овог пута пружити неки отпор. У супротном "еколошка држава" ће без икаквог устезања уништити и те крајеве зарад нешто киловата струје.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #209 послато: Новембар 22, 2016, 06:42:45 поподне »
Језеро ће прогутати Морачу

http://www.intermagazin.rs/upozorenje-jezero-ce-progutati-moracu/


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #210 послато: Новембар 22, 2016, 06:52:19 поподне »
Језеро ће прогутати Морачу

http://www.intermagazin.rs/upozorenje-jezero-ce-progutati-moracu/

Ово је много подмуклија варијанта од непосредног потапања (као у случају Ваљевске Грачанице). Овде се Манастир не потапа, али се подрива посредно. Ипак, мислим да је Манастир Морача исувише важна светиња да би се овако нешто догодило.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #211 послато: Март 09, 2017, 05:28:35 поподне »
У селу Дубљевићи на Планини Пивској живи истоимено братство. Као главни извор о њиховом пореклу углавном се користи рад Светозара Томића о Пиви где он пише следеће:

Дубљевићи (28 к., св. Ђурђиц, 3 нов.). Они су родом са Дуба (ном. Дуб) између Цуца и Бјелица у Црној Гори, од породице Милића у Бјелицама. Прво су одигли у Невесиње и ту једни остали а други због крви преселили се у Пиву на куповину.

Небо је о њима писао у тексту о Бјелицама где је споменуо резултат тестираног Дубљевића који за сада још увек не може да буде објављен:

Дубљевићи у истоименом селу у Пиви (слава: Ђурђиц) су из Бјелица. Својакају их бјелички Орловићи. Међутим, код једног тестираног пивског Дубљевића утврђена је хаплогрупа која не одговара до сада утврђеној хаплогрупи Орловића. Од ових Дубљевића су у Херцеговини (Гацко, Изгори, Борач, Тепца, Нинковићи), и у дробњачким Ускоцима са презименом Поповић.

Међутим, Андрија Лубурић је говорећи о Поповићима из Дробњака који су огранак Дубљевића записао нешто другачије, и притом доста детаљно, предање о њиховом даљем пореклу:

Поповићи у Тепцима (15 кућа) и Нинковићима (5)
У Дробњак су се доселили око 1775. године из села Дубљевића у Пиви. Први је дошао поп Стеван Дубљевић на парохију у Тепцима и ту се настанио. Прича се да је довео  седморо чељади, међу којима сина Мулутина. Њега је доцније запопио. Милутин је имао синове Гаврила, Мијаила, Луку, Павла, Петра, Лазара и Алексу. Гаврило се родио како рачунају његови потомци, 1790. год. Учио је школу у Морачком Манастиру. По попу Стевану прозову се Поповићи.
О њиховој даљој старини сазнао сам од њихових сродника у Пиви и Невесињу, да им је најдаља старина из Бара. Веле, тамо су били бројни и знатни. Презивали су се Поповићи. Кад Турци завладају Баром (1572.), Поповићи избегну у Црну Гору и привремено се населе у Дубу у Бјелицама и ту буду дванаест година. Из непознатог ми узрока преселе се у село Дубљевиће у Невесињу. Ту се намноже и раздвоје на Томиће, Прстојевиће и Рњезе. У време четовања Баја Пивљанина потајно су хајдуковали и борачким Турцима чинили грдне штете. Због тога им ови једном ударе, многе побију, а неке разуре. Тада двоје момчади ускоче у Пиву и населе се у месту званом Отар, а по некима и Ортар. Њихове потомке прозову Дубљевићима по месту одакле су се ту доселили, а доцније се и њихово село назове Дубљевићи.
Славе Ђурђиц.


Једино што је Лубурић пропустио да спомене је од ког су тачно братства Дубљевићи (од Томића, Прстојевића или Рњеза). Али ван тога, судећи по резултату тестираног Дубљевића, изгледа да је предање које је Лубурић забележио тачније од предања које је забележио Томић. Сличан случај имамо и са Шаранцима, за које је Лубурић такође забележио предање о пореклу од Милошевића из Куча које је мање познато, а испоставило се као поузданије од устаљеног предања о пореклу од Властелиновића које је побијено резултатом Бојовића.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #212 послато: Март 10, 2017, 10:16:14 поподне »
Има разних конструкција у овим различитим причама о Дубљевићима. Ако мене питаш, најреалнија је варијанта о пореклу пивских Дубљевића из Херцеговине (где постоји и истоимено село), а од њих и дробњачки огранак.
Што се Бјелица тиче, није искључено да су тамо неки њихови огранци боравили у неком историјском периоду (свакако у време турске власти). У чланку о Цуцама навео сам да су нека херцеговачка братства ту боравила неко време склањајући се од турског насиља. У непосредној близини су и Бјелице. И на Цетињу и Његушима имамо братства добегла из Херцеговине из истих разлога.
Такође, треба имати у виду да су Цуце, Бјелице, Озринићи, Пјешивци (северне области Старе ЦГ) гранично подручје према Херцеговини где је у једном периоду живело становништво сродно херцеговачком, те је сродних братстава (и са истим презименима) било у обе области, што је касније довело до преплетања предања и недоумица о даљем територијалном пореклу, као у случају Дубљевића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #213 послато: Март 28, 2017, 10:45:10 пре подне »
Занимљива прича која у доброј мери приказује на какве заврзламе може да се наиђе када се утврђује порекло уз помоћ днк на основу само једног узорка бриса, а уколико се немамо забележено предање. Ради се о једном Делићу из Пиве, који је као дечак одведен у јаничаре, променио веру, побегао и вратио се у Пљеваљски крај, засновао породицу са женом која је из првог брака довела мушко дете које је прихватило презиме Делић. Питање је да ли и у којој мери данас припадници ове породице знају да међу њима има и оних који им по мушкој линији нису сродни.

Делићи потичу од неког турског војника – јаничара. Њега су као дечка узели Турци из Пиве, одвели у Цариград и потурчили. Тај је војник, због неке свађе, убио свог официра и побегао из гарнизона. Он се пресвукао у цивилно одело, дошао у Пљевља и радио као слуга код Мехинаге Дрнде. Турске власти су га тражиле, али га нису могле открити. Мехинага је био храбар ратник и командант турског гарнизона у Пљевљима. Турци су расписали потеру за тим јаничарем. И Мехинага је од више команде добио акт да тражи убицу официра, па је по јаничару слао обавештења турским постајама по удаљеним местима нашега краја да траже одбеглог јаничара. Јаничар је остао неоткривен, иако је знао да носи акт за сопствено хапшење.
Поштено и верно је служио Мехинагу. Око 1800. године неки хајдучки харамбаша позва Мехинагу на мегдан у поље испод Илина Брда. Мехинага није могао да изађе харамбаши на мегдан, јер је у ранијим бојевима изгубио по два прста на обе руке, те није могао чврсто држати сабљу. Ако не би изашао на мегдан – остао би без образа. Тражио је да га рођак Дрнда замени, али нико није смео. Сви су нашли неки изговор. Тада се јави његов слуга, одбегли јаничар, па за њега изађе на мегдан. На мегдану јаничар уби харамбашу и донесе хајдучку главу. Мехинага рече јаничару да он од сада није његов слуга, већ делија и даде му половину свога имања. Мехинагино је било Поље (десна страна Ћехотине) до брда. Због велике љутње на рођаке, одсели из Пљеваља. Направио је кућу у горњем делу Поља и наредио да се оно од тада зове Дурутовићи, а он ће се презивати Дурутуовић.
Делија је сада био слободан, направио је кућу и имао велико имање. Мехинага га ожени једном удовицом од Манџука из Видри, која доведе мушко дете из првог брака, по имену Алија. Тај се дечко звао Делић, премда сви знају ко је потомак делије, а ко пасторче. Потомке пасторчета зову Алићима.
Делија и Мехинага су се и даље помагали. Кад су Делија и Мехинага (око 1828) радили у Пољу изпод Илиног Брда, поп зовну Мехинагу и рече да је у Мехинаге порасла девојка за удају, а у њега син за женидбу, па би требало да се пријатеље. Мехинага се правио као да није чуо, док га Делија не упозори на попову дрскост. Мехинага је рекао да се томе не треба разумати, нити шта попу одговорити. Делија не хтеде прећи преко тога, већ рече да му пркоси и поп из Окрума (из Отиловића) и Пртина, кнез села Рабитља, те да ће се он са свима данас обрачунати. Узјахао је коња и отишао на Окрум. Тамо је нашао попа, свезао га и повео са собом. У Рабитљу је ухватио кнеза Пртину, па и њега свезао и повео са собом. Кад су били код гробља у Рабитљу, поп и Пртина, видећи да ће их Делија погубити, јурнуше да беже на две стране. Брзо Делија стиже попа и сасече га сабљом, а затим се окрену и стиже Пртину, па и њега сасече.
То је видео поп са Илиног Брда и потрча Ћехотини да скочи у дубоки вир, са камењем у цеповима, само да га не мрцвари Делија. Чим је скочио у воду, дотрчао је Делија на коњу, извадио га из воде и опростио му живот.
Попа са Окрума и Пртине сахранише у Бајића гробљу, близу Дурутовића. И данас се њихова два гроба познају; мало су одмакнути један од другога.
Крајем прошлога века биле су у Пљевљима 4 куће Дрнда. У I светском рату у црногорској војсци, учествовало је 5 Делића. Један је умро код Дрине у црногорској војсци.

Ван мреже Гргур

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
  • R1a-Z280>L366
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #214 послато: Март 31, 2017, 12:30:01 поподне »
Сличан случај имамо и са Шаранцима, за које је Лубурић такође забележио предање о пореклу од Милошевића из Куча које је мање познато, а испоставило се као поузданије од устаљеног предања о пореклу од Властелиновића које је побијено резултатом Бојовића.
Предање о пореклу Шаранаца од Властелиновића још увек није побијено,јер нема резултата за шараначке Кнежевиће.Шараначки и пивски Кнежевићи су једно,а ја сам R1a L366 и огранак сам пивских Кнежевића.Бојовићи вероватно јесу потомци удовице из Куча,тако да као ни остала племена ни Шаранци нису једнородни !

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #215 послато: Март 31, 2017, 04:41:12 поподне »
Предање о пореклу Шаранаца од Властелиновића још увек није побијено,јер нема резултата за шараначке Кнежевиће.Шараначки и пивски Кнежевићи су једно,а ја сам R1a L366 и огранак сам пивских Кнежевића.Бојовићи вероватно јесу потомци удовице из Куча,тако да као ни остала племена ни Шаранци нису једнородни !
Нисам упознат са твојим резултатом. Да ли је унет у табелу Српског ДНК пројекта?

Ван мреже Гргур

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
  • R1a-Z280>L366
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #216 послато: Април 01, 2017, 12:08:04 поподне »
Нисам упознат са твојим резултатом. Да ли је унет у табелу Српског ДНК пројекта?
Види Миливојевић на СДП и Кнежевић на ФТДНА,

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #217 послато: Април 02, 2017, 08:20:16 поподне »
Види Миливојевић на СДП и Кнежевић на ФТДНА,
Миливојевић је R-L366, док су Шаренци (грана Властелиновића) R-YP4278. Чак и да су сви Кнежевићи сродни Миливојевићима, опет немају везе са Властелиновићима.

Ван мреже Гргур

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
  • R1a-Z280>L366
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #218 послато: Април 03, 2017, 02:43:28 поподне »
Миливојевић је R-L366, док су Шаренци (грана Властелиновића) R-YP4278. Чак и да су сви Кнежевићи сродни Миливојевићима, опет немају везе са Властелиновићима.
Шаренци нису Властелиновићи него Красојевићи.Кнежевићи су написали књиге и о Властелиновићима : Блажо Кнежевић - Властелиновићи,а и о племену Шаранци : Вуле Кнежевић - Племе Шаранци.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #219 послато: Април 03, 2017, 05:09:23 поподне »
Шаренци нису Властелиновићи него Красојевићи.
Упутићу те на текст Синише Јерковића о овој тематици:
http://www.poreklo.rs/2012/07/22/u-potrazi-za-starim-krasojevi%C4%87ima/
Писан је у време када није било довољно резултата са ДНК тестирања, али што се тиче предања и историјских података, одлично покрива целу ту групу братстава која се везује за Властелиновиће.