Скорашње поруке

1

Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

« Последња порука Слобо послато данас у 04:05:55 поподне »

Ако поред директно дестираних из Гацка узмемо у обзир и тестиране припаднике гатачких братстава из околних општина и ако претпоставимо да су Косовићи из Зворника од гатачких Косовића, за следећа братства из Гацка можемо рећи да су директно тестом претпостављена или потврђена као R1a-L1029/YP417:

Говедарица Ђурђевдан/Никољдан (YP417+)
Пикула Никољдан (YP417+)
Паповић Аранђеловдан
Шолаја Томиндан (YP417+)
Касавица Томиндан
Шушић/Шуша Никољдан
Уљаревић Никољдан
Вилић Никољдан
Мандић Игњатијевдан
Жарковић Никољдан
Драшковић Никољдан (YP417>FT288648+)
Ћеранић Јовањдан
Косовић Ђурђевдан

Такође, R1a-YP417 највероватније припадају и нетестирани Антуновићи, Аранђеловдан (сродни Паповићима) и Лучићи, Никољдан (сродни Говедарицама).

Гацко је дефинитивно епицентар R1a-L1029 у Херцеговини. Посебно је то интересантно јер више ових братстава важе за староседелачка, а многа имају нека магловита предања о даљем пореклу која за сада нису потврђена генетичким тестовима, па би и они можда могли бити староседеоци.
Имамо и неколико муслиманских братстава из Гацка потврђених као YP417 (Мартиновић, Пошковић, Муховић). Мислим да није нереално претпоставити да је област Гацка у средњем веку била један од епицентара ове гране међу Србима.

Који период би у овом случају (а и иначе) био мјерило да је неки род староседелачки?

2

Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

« Последња порука Ojler послато данас у 02:42:18 поподне »

Ако причамо о процентуалној заступљености у Херцеговини само за  грану R1a-М458, ту се заиста гатачка општина истиче са око 10% учешћа ове гране, на основу претпостављене припадности и тестираних родова. Предњачи ипак Калиновик (ако га рачунамо у Херцеговину) са око 12.5%. Када се ради о целокупној R1a, ту је изгледа победник Невесиње, са преко 18% учешћа. Све то у односу на попис из 1991. године.

Sent from my SM-A528B using Tapatalk

3

Крајишки родови / Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци

« Последња порука Grbić послато данас у 02:11:35 поподне »

Јесте. Мада је упитно да ли су исти род са овима из Бриња. Није реч о истој миграционој струји:

Prva seoba Srba iz turske Like na krajiško tlo izvršena je 1611. u Brlog. U njoj je sudjelovalo tridesetak rodova, koji su stekli veliki prostor oko staroga grada Brloga i na Gušića polju. Ipak su i iz toga skupa poslije turskoga rašpa izišli mnogobrojni raseljenici i u Liku sve do Gračaca, i u Krbavu, i u Korenicu, a kasnije i u potplješevičku Novoseliju. Između njih vrlo su se dobro razvili Budisavljevići, Drakule ili Drakulići, Kneževići, Mileusnići, Ogrizovići, Price, Vukadinovići i Žakule. Ti su rodovi najviše i sudjelovali u naseljavanju Korenica i Krbave.

Srpsko naselje u Brinju, doseljeno 1638, imalo je 25 rodova, ali je bilo dobro razvijeno sa mnogo porodica. Iz toga skupa izišao je velik broj raselica u sve krajeve Like, razmjerno najveći na tom tlu. Otuda potječu osobito naseljenici na bunićkom i udbinskom zemljištu. Valja u tom skupu kao dobro razvijene rodove istaknuti Kneževiće, Rajačiće, Rapajiće, Smiljaniće i Stanice.

извор: Стјепан Павичић, "Сеобе и насеља у Лици"

Sve je to ok, možda nisu svi Kneževići prešli u Brinje ,neki su možda ostali na području turske Like i kasnije 1685 se sa Turcima povukli u Bosnu(Bjelajsko polje) odakle su 1692 naseljeni u Oton.
Takav je slučaj sa Grbićima i Brekićima.
Dok se ne testiraju možemo samo da nagadjamo.

4

Крајишки родови / Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци

« Последња порука Небојша послато данас у 01:18:00 поподне »

A postoji i koliko se sećam neki testirani iz Korenice  R1a>Z280>Y2613>Y2608.

Јесте. Мада је упитно да ли су исти род са овима из Бриња. Није реч о истој миграционој струји:

Prva seoba Srba iz turske Like na krajiško tlo izvršena je 1611. u Brlog. U njoj je sudjelovalo tridesetak rodova, koji su stekli veliki prostor oko staroga grada Brloga i na Gušića polju. Ipak su i iz toga skupa poslije turskoga rašpa izišli mnogobrojni raseljenici i u Liku sve do Gračaca, i u Krbavu, i u Korenicu, a kasnije i u potplješevičku Novoseliju. Između njih vrlo su se dobro razvili Budisavljevići, Drakule ili Drakulići, Kneževići, Mileusnići, Ogrizovići, Price, Vukadinovići i Žakule. Ti su rodovi najviše i sudjelovali u naseljavanju Korenica i Krbave.

Srpsko naselje u Brinju, doseljeno 1638, imalo je 25 rodova, ali je bilo dobro razvijeno sa mnogo porodica. Iz toga skupa izišao je velik broj raselica u sve krajeve Like, razmjerno najveći na tom tlu. Otuda potječu osobito naseljenici na bunićkom i udbinskom zemljištu. Valja u tom skupu kao dobro razvijene rodove istaknuti Kneževiće, Rajačiće, Rapajiće, Smiljaniće i Stanice.

извор: Стјепан Павичић, "Сеобе и насеља у Лици"

5

Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

« Последња порука Грк послато данас у 01:16:26 поподне »

Има ту још родова, мало сјеверније попут Младића, Тошића, Лангура, Лончара, Радовића...

6

Крајишки родови / Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци

« Последња порука Grbić послато данас у 12:01:10 поподне »

Познати су крајишки Кнежевићи Никољштаци R1a-Z280>Y2613>Y2608 са Цвјетнића (Дрвар), мада су они пореклом из Северне Далмације и питање јесу ли у вези са брињско-удбинским. Постоји и неки Кнежевић Никољдан I1-M253 из Доњег Лапца, на 23andMe. Презиме је релативно често, а слава она најчешћа, могуће да су и нешто сасвим треће.

A postoji i koliko se sećam neki testirani iz Korenice  R1a>Z280>Y2613>Y2608.

7

Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

« Последња порука Христифор послато данас у 11:56:21 пре подне »

Ваљало би обавити једно планско  тестирање  Гацка са освртом на староседеоце, видимо да има занимљивих резултата.

8

Херцеговачки родови / Одг: Кричи J2b-M205>Y22066

« Последња порука Небојша послато данас у 11:23:30 пре подне »

Процењена старост подгране J-Y218405, којој припадају Клаусен и Банијски Кричи, око 650 година. Слично дакле као и читава J-Y155375. Нешто је млађа трећа грана J-BY173966 (Пљевља, Западна Србија, Срем), око 500 год.

Иста је процена старости (650 год.) за подграну J2-Y146261, којој припадају Томинштаци Јовичић (Колубара) и Лакић (Бос. Крајина). Као и код неких других хаплогрупа, веза географски међусобно удаљених родова, исте славе, сеже до у касни средњи век.

9

Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

« Последња порука НУки ⚔🦅⚔ послато данас у 10:02:28 пре подне »

Ако поред директно дестираних из Гацка узмемо у обзир и тестиране припаднике гатачких братстава из околних општина и ако претпоставимо да су Косовићи из Зворника од гатачких Косовића, за следећа братства из Гацка можемо рећи да су директно тестом претпостављена или потврђена као R1a-L1029/YP417:

Говедарица Ђурђевдан/Никољдан (YP417+)
Пикула Никољдан (YP417+)
Паповић Аранђеловдан
Шолаја Томиндан (YP417+)
Касавица Томиндан
Шушић/Шуша Никољдан
Уљаревић Никољдан
Вилић Никољдан
Мандић Игњатијевдан
Жарковић Никољдан
Драшковић Никољдан (YP417>FT288648+)
Ћеранић Јовањдан
Косовић Ђурђевдан

Такође, R1a-YP417 највероватније припадају и нетестирани Антуновићи, Аранђеловдан (сродни Паповићима) и Лучићи, Никољдан (сродни Говедарицама).

Гацко је дефинитивно епицентар R1a-L1029 у Херцеговини. Посебно је то интересантно јер више ових братстава важе за староседелачка, а многа имају нека магловита предања о даљем пореклу која за сада нису потврђена генетичким тестовима, па би и они можда могли бити староседеоци.
Имамо и неколико муслиманских братстава из Гацка потврђених као YP417 (Мартиновић, Пошковић, Муховић). Мислим да није нереално претпоставити да је област Гацка у средњем веку била један од епицентара ове гране међу Србима.

10

Српски ДНК пројекат / Одг: Family Finder SNP резултати

« Последња порука Небојша послато данас у 09:24:11 пре подне »

Глумац, Јовањдан, Врховине, Лика, I2-S20602 (Y3120)

тестирани су од раније једни Глумци из Лике са маркерима, I2-Z17855, по свему судећи род Мириловића.

Пулетић, Лучиндан, Липово/Колашин, I2-Y3548

Париповић, Никољдан, Бунић/Удбина, I2-Y3548

Живковић, Јовањдан, Четереже/Жабари, I2-Y3548


Савић, Никољдан, Кљевци/Сански Мост, E-V13>Z5017>CTS5856 (CTS1273)

Миливојевић, Никољдан, Копривница, E-V13>Z5018>L241


Нешић, Ђурђиц, Друговац/Смедерево, J1-PF7263

Нешићи су огранак Радишића, најбројнијег рода у селу:

"Радишићи (Милојевићи, Пантићи, Јочићи, Илићи, Миловановићи, Нешићи, Ристићи, Павловићи, Симићи, Радојковићи, Ивановићи, Живојиновићи, Јовановићи, Јеленићи, Максимовићи, Савићи (укупно 84 к., св. Ђурђиц). По њима се и цео крај села у коме живе зове Радишића Крај. Доселио се чукун деда Радиша из Херцеговине. Крајем 17. на почетку 18. века. Живели су најпре у Десимачи, доцније у Старом Селу, одакле су дошли на данашње место. Бежали “преко” то јест у Војводини, и при повратку једни дођу овде, а други оду у Сараново (Јасеница крагујевачка)."

У близини, у Ковачевцу, постоји неколико разгранатих родова J1-ZS9949 (славе Јовањдан и Ђурђиц), тако да ова подграна J1 није необична појава у овом делу Шумадије.