Поздрав свима! Први пут отварам тему на овом форуму, па вас молим да опростите ако нешто није у реду или ако се ова тема преклапа са неком постојећом.
Наиме желио бих да дискутујемо о једној теми на коју сам наишао на страним форумима али мислим да би одговарала и овом одјељку Језикословље.
Интересантно ми је да ли можда постоји утицај матерњег језика на формирање црта лица и облика вилице? Ту постоји више мишљења.
Прво, у вези ког сам доста скептичан, је да матерњи језик заиста утиче на ове карактеристике. Ја сам мишљења да је ипак генетика та која је заслужна за разлике у цртама лица међу географски блиским народима. Међутим, треба размотрити и ову прву могућност.
Друго, по мени вјероватније објашњење је да, постојање различитих гласова и положаја усана и језика при изговору, доприноси овој “илузији” различитих карактеристика лица. Сам говорим четири језика, укључујући матерњи српски, од којих су два балканска и два са географски удаљенијих простора.
Имам доста добар изговор и акцентовање страних језика и примијетио сам на неким снимцима да при изговору појединих, доста другачије изгледам.
Раније сам негдје чуо, можда баш на овом форуму, за појам “социјална мимика”, можда и у радовима Цвијића, исправите ме ско гријешим, тешко је сјетити се. Углавном, то је феномен да, када живиш окружен другим народом дуг период, и сам почнеш да личиш на њих, гестикулацијом и начином облачења.
Да ли сте и ви некад размишљали о овоме?
