У прилог томе колико је жртви поднела Србија за стварање нове комунистичке Југославије, само неколико напомена:
- где су организоване све офанзиве (тамо где је био углавном настањен српски живаљ);
- гинуло се за Трст, а Истра припала Хрватској;
- на Сремском фронту највише изгинула српска младеж;
- на Голом отоку најмногобројнији Срби и Црногорци;
- Барања је заједно са Бачком, Банатом и Сремом самовољно пришла Србији и на крају припала Хрватској;
- одмах по ослобођењу, фабрике су из Србије (највише из Војводине) пребачене у Словенију и Хрватску;
- такође, у име стварања радничке класе, у Србији (поготово у Војводини), спроведен је "откуп" хране од сељака уз "признаницу" и већ тада је почело опустошење села на југу Србије, а данас и у Војводини;
- од трулих буржуја (непријатеља радничке класе), данас путем реституције њиховим наследницима исплаћујемо одузето;
- о злочинима над Србима, да и не говоримо;
- на крају, данас нема Срба у бившим братским републикама или их је све мање.
Има тога још, о чему би пре свих требали да говоре и историчари и САНУ. И то у све чешћем обраћању, па и на енглеском језику, у научним радовима, штампи, у снимању филмова, како би читав свет био упознат. Или је, за све то већ плусквамперфекат?