Аутор Тема: Занимљиви топоними  (Прочитано 59219 пута)

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #220 послато: Јануар 29, 2021, 02:11:02 поподне »
Од чега је настао топоним Слатина? Има доста назива села са тим именом у различитим крајевима.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #221 послато: Јануар 29, 2021, 02:18:06 поподне »
Од чега је настао топоним Слатина? Има доста назива села са тим именом у различитим крајевима.

То је земљиште где има наслага соли, или где избија слана вода на површину.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #222 послато: Јануар 29, 2021, 03:17:34 поподне »
Апатин је добио назив по опатији Калочке бискупије која је ту саграђена. На мађарском се опатија каже Apáti. Први пут се помиње у документу из 1011. године.

Срби у овај крај долазе почетком 15. века када је ову област држао деспот Стефан Лазаревић.

Апатин је увек био мало насеље са 3 - 10 кућа, чији становници су вероватно били у служби опатије. Знатно веће насеље подигли су Срби који су пребегли 1690. године из османске границе. Назив њиховог насеља налазимо у облицима Букчиновић, Букчиновац, Бокшиновац. За ово србско насеље оновремена документа говоре да је било „разбојничко гнездо“. Зато га је гроф Гражалковић који је управљао овим подручјем раселио, а Срби су пребачени у Стапар.

Гражалковић је био поборник насељавања Немаца у Бачкој, те је на месту пустаре Апатин (село је запустело током Бечког рата) почео насељавати Немце 1752. године. Поред Немаца досељен је и један мањи број Мађара, Чеха, па чак и Француза. Већ 1762. године било их је око 600 домова, а насеље се раширило и на некадашњи Бокшиновац, који је од тада само потес у подручју Апатина. Немци су дали и свој назив насељу, односно превели су стари назив на свој језик - Abthausen, од немачке речи за опатију Abtei.

Према попису из 1910. године, Немци су чинили око 90% становништва Апатина, а Срба је било 0,5%. Данас Срба има 73,69%, а Немаца 0,93%
Французи су се, у међувремену, негде загубили  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #223 послато: Фебруар 01, 2021, 01:52:23 поподне »
Хртковци су старо село у Доњем Срему. Према неким подацима, село је 1747. године забележено као Худровци, па је временом дошло до промене назива, те се село од 1881. године назива Хртковци (Википедија).

Међутим, увидом у расположиву грађу, налазимо назив Хртковци много давније, у османским дефтерима из 1546, 1568, 1578. и 1590. године. Арапски испис може да се чита и као Хртковци, и као Рдковац (Ратковац? Ратковци?).

Да Хртковци и Худровци нису исто место говори и податак да су Худровци забележени 1566/67. године, дакле ова два места су постојала напоредо. 1477. године налазимо их као Hudrovcz. Према редоследу пописаних насеља у овом документу, Худровци су негде код Шашинаца, дакле у непосредној близини Хртковаца. Можда је релативна сличност топонима, као и њихов географски положај навео на закључак да је у питању исто насеље.

Хртковци су 1714-15. забележени као српско насеље. 1741. године забележена је пустара Хртковци. По свој прилици село је запустело током аустро-турског рата 1737-39. Током Друге сеобе Срба, на пустару се насељавају пребегли Срби, па је за Хртковце 1744. године забележено да је ту „збег капетана Трифуна (Исаковића) са попом Теодором".

Хртковци су, уз Никинце, познати по Климентима који су пребегли са југа заједно са Србима, склањајући се од османске одмазде, 1739. године. Они су дуго живели по пустарама и неким полуномадским животом у Доњем Срему, да би 1755. године били трајно насељени као граничари у три села уз Саву: Хртковце, Никинце и Јарак. У Јарку су насељени православни Албанци, тако да су се временом утопили у Србе, а у Хртковцима и Никинцима Климената је 1840. године било око 1600 душа. Њихов опстанак и очување римокатоличке вере били су могући захваљујући томе што су аустријске власти ту стално насељавали ново римокатоличко становништво, углавном Мађаре, један број Немаца (1854), као и Хрвате из Лике и Горског Котара.

Током револуционарне 1848. године, Клименти из ова два села су наоружани кренули на србску Митровицу, због чега су србске трупе морале против њих да употребе и артиљерију.

Феликс Каниц, пролазећи Сремом 1863. године, свраћа у Хртковце и Никинце и пише да тамо живе „посрбљени досељеници из далеке Албаније“. Можда је то „посрбљавање“ било последица умиривања ових Климената 1848. године, или их је Каниц сматрао посрбљенима јер су говорили србски, али касније видимо да се римокатолици из ова два насеља почињу изјашњавати као Хрвати.

После Другог светског рата, Немци су напустили Хртковце, а на њихово место су насељени колонисти из опустошених србских села у Хрватској.

1981. године 41,3% Хртковчана се изјашњавало као Хрвати, Мађара је било 19,4%, а Срба 17,2%. Током ратова 1990-их много хртковачких католика је заменило своје куће са избеглим Србима из Хрватске, тако да је етнички састав становништва села за кратко време потпуно измењен. Данас у Хртковцима Срби чине 69,89% популације, Мађари 9,04%, а Хрвати 7,46%

По свој прилици је у основи топонима лично име Хртко, а можда назив долази по хртовима. Мађари место називају Herkóca. На подручју које данас спада у атар Хртковаца некада је постојало самостална село такође занимљивог назива - Живолић (постојало у 18. веку). Данас је то пустара.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #224 послато: Фебруар 01, 2021, 03:42:28 поподне »
Неки интересантни називи села из околине Лесковца:

Секицол (моја баба га зове Цекицол), по литератури добило име од речи Секи и Цол, наводи се могућност да је значило Саска царина.

Црцавац, нисам нашао у литератури ништа о пореклу имена, могло би бити од глагола црцори, вода црцори би значило вода цурка отприлике.


Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #225 послато: Фебруар 01, 2021, 04:24:21 поподне »
Неки интересантни називи села из околине Лесковца:

Секицол (моја баба га зове Цекицол), по литератури добило име од речи Секи и Цол, наводи се могућност да је значило Саска царина.

Црцавац, нисам нашао у литератури ништа о пореклу имена, могло би бити од глагола црцори, вода црцори би значило вода цурка отприлике.

Могуће је да је ранији назив био Сецикол, по се побркало у Секицол.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #226 послато: Фебруар 01, 2021, 04:44:28 поподне »
Могуће је да је ранији назив био Сецикол, по се побркало у Секицол.


Ко зна, мада нисам још наишао на ту варијанту, једино је остало забележено да се некада писало и као Саки Цол. Село је у близини Царичиног града, од интересантних топонима, на око лако објашњивих ту су и Прекопчелица и Гегља.
За мој Бучумет сам нашао две варијанте, по једној у питању је влашки корен, по другој турска реч Бућумиш што би значило шикара.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #227 послато: Фебруар 01, 2021, 04:45:43 поподне »


Ко зна, мада нисам још наишао на ту варијанту, једино је остало забележено да се некада писало и као Саки Цол. Село је у близини Царичиног града, од интересантних топонима, на око лако објашњивих ту су и Прекопчелица и Гегља.
За мој Бучумет сам нашао две варијанте, по једној у питању је влашки корен, по другој турска реч Бућумиш што би значило шикара.

Бучум на румунском значи "бубањ".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #228 послато: Фебруар 01, 2021, 04:49:13 поподне »
Бучум на румунском значи "бубањ".

Хвала Никола, то би онда објаснило прву варијанту. И у самом селу има доста занимљивих топонима.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #229 послато: Фебруар 02, 2021, 11:12:01 поподне »
"Поједина села у средњовековној Србији била су посебно специјалозована за производњу одређених врста наоружања и по томе су била названа, попут Штитара, Копљара, Брњака (брња је стари назив за оклоп)..."
https://m.facebook.com/archeoserbia/photos/a.1495322884112799/2714365022208573/?type=3&_rdr

Ван мреже Антонин

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 213
  • J2 > J-Z1043
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #230 послато: Фебруар 03, 2021, 07:06:13 пре подне »
Ево можда једне интересантне приче везане за чачанске топониме коју са чуо од мајке.
Кад су Турци ухватили неке хајдуке, проводили их кроз село до Чачка. Хајдуци, оковани успут се вајкали "Јадни ми оковци, јадни ми оковци" и тако настаде име села Мијоковци. Чују ово сељаци, реше да ослободе хајдуке, па кад су Турци ишли кроз шуму, подметну пожар и запале је. Шума је толико горела да од тог дана настаде име села Горевница. А толики је дим дигла да је у другом селу била помрчина у сред бела дана, и то село доби име Мрчајевци.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #231 послато: Фебруар 03, 2021, 02:42:35 поподне »
"Поједина села у средњовековној Србији била су посебно специјалозована за производњу одређених врста наоружања и по томе су била названа, попут Штитара, Копљара, Брњака (брња је стари назив за оклоп)..."

Исти случај, разна занимања везана за војску, налазимо у Полимљу - Штитари, Коњухе, Бастахе, Виницка.
Ако се добро сећам, неко је писао рад баш на ову тему, тих старих топонима у Полимљу, да ли Божидар Шекуларац или Маријан Премовић...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #232 послато: Фебруар 03, 2021, 02:43:45 поподне »
Помињући Штитаре...

Село Бољевићи у Црмници тај назив носи од 15. века, с тим што je у 15. и 16. веку назив био Боловићи и Болојевићи, а од 17. века устаљује се облик Бољевићи. Иако постоје нека предања по којима је село овако тако прозвано зато што га је краљица Јелена Балшић назвала „бољим“ од других села у Црмници, јасно је да се ради о братственом називу.

Ово насеље имало је ранији назив Штитари. 1296. године помиње се под тим називом у Повељи краља Милутина, којом он ово село дарује Манастиру Врањина. Село је наведено као „полуждребица Штитари“.

Иако би се на први поглед могло закључити да овај назив има везе са неком ждребицом, нпр. приказа пола ждребице на штиту, реч полуждребица је овде била одредница која показује имовинско-правни статус насеља.

Наиме, речју ждребица у правном систему средњевековних србских земаља означавана је свештеничка земља која је додељена жребом (коцком) при деоби до тада нераздељене земље. Од старије речи ждреб (ждрѣбь) изведено је ждребица.

Није јасно зашто је овде у питању полу-ждребица. Можда је само половина земљишта била црквена и добијена жребом, а друга половина је била у поседу владара?

Назив Полуждребица за земљиште у Бољевићима остао је у народном говору мештана и до 20. века (Вукмановић, „Црмница“).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #233 послато: Фебруар 03, 2021, 02:44:41 поподне »
Ево можда једне интересантне приче везане за чачанске топониме коју са чуо од мајке.
Кад су Турци ухватили неке хајдуке, проводили их кроз село до Чачка. Хајдуци, оковани успут се вајкали "Јадни ми оковци, јадни ми оковци" и тако настаде име села Мијоковци. Чују ово сељаци, реше да ослободе хајдуке, па кад су Турци ишли кроз шуму, подметну пожар и запале је. Шума је толико горела да од тог дана настаде име села Горевница. А толики је дим дигла да је у другом селу била помрчина у сред бела дана, и то село доби име Мрчајевци.

Ех, шта све народ неће смислити...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #234 послато: Фебруар 03, 2021, 03:34:35 поподне »
Ех, шта све народ неће смислити...

Па не можеш признат, да не знаш. Мора се нешто домислити.

Ево можда једне интересантне приче везане за чачанске топониме коју са чуо од мајке.
Кад су Турци ухватили неке хајдуке, проводили их кроз село до Чачка. Хајдуци, оковани успут се вајкали "Јадни ми оковци, јадни ми оковци" и тако настаде име села Мијоковци. Чују ово сељаци, реше да ослободе хајдуке, па кад су Турци ишли кроз шуму, подметну пожар и запале је. Шума је толико горела да од тог дана настаде име села Горевница. А толики је дим дигла да је у другом селу била помрчина у сред бела дана, и то село доби име Мрчајевци.

Мијоково је ваљаније писати Миоково, а у старини Милково, то јест, имање некога Милка; досељеници из тога Миокова ваља да су називани Миоковци, а тако и село им.
Горевница може заиста бити шума која је некада горела. Мрчајевци су аналогно људи досељени из Мрчајева.

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #235 послато: Фебруар 03, 2021, 04:11:54 поподне »
Мрчајевци су аналогно људи досељени из Мрчајева.

У сумарном попису влаха Смедеревског санџака из 1528. пописана су три села: Мрчајевац, Горњи Мрчајевац и Доњи Мрчајевац.
Ширењем својих подручја села су се временом спојила, због тога је и назив у множинском облику.
Мрчајевац вероватно долази од Мрчаја вас - Мрчајево село. Мрчај је могао бити неки главар тих влаха, сеоски кнез или нека друга значајна особа. Име од придева мрк (?).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #236 послато: Фебруар 03, 2021, 08:15:54 поподне »

Мијоково је ваљаније писати Миоково, а у старини Милково, то јест, имање некога Милка; досељеници из тога Миокова ваља да су називани Миоковци, а тако и село им.
Горевница може заиста бити шума која је некада горела. Мрчајевци су аналогно људи досељени из Мрчајева.

Први и уједно и најпознатији Миок бијаше коморник цара Душана (Miocus - camerarius Stephani Serviae imperatoris) и у чије име са братом Радославом Црнојевићем (Miocus et Radosavo Zarnoevich) Которску границу 1351. г., утврђиваше
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Антонин

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 213
  • J2 > J-Z1043
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #237 послато: Фебруар 04, 2021, 07:17:52 пре подне »
Цитат
Мијоково је ваљаније писати Миоково, а у старини Милково, то јест, имање некога Милка; досељеници из тога Миокова ваља да су називани Миоковци, а тако и село им.
Горевница може заиста бити шума која је некада горела. Мрчајевци су аналогно људи досељени из Мрчајева.

Ето, не знадох за ово, интересантано свакако

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #238 послато: Фебруар 04, 2021, 09:24:31 пре подне »
У сумарном попису влаха Смедеревског санџака из 1528. пописана су три села: Мрчајевац, Горњи Мрчајевац и Доњи Мрчајевац.
Ширењем својих подручја села су се временом спојила, због тога је и назив у множинском облику.
Мрчајевац вероватно долази од Мрчаја вас - Мрчајево село. Мрчај је могао бити неки главар тих влаха, сеоски кнез или нека друга значајна особа. Име од придева мрк (?).

Вас је веома оскудна ријеч у србском и источнословјенском, но је типична за кајкавце и западне Словјене, стога не вјерујем, да је Мрчајевац могло постати тим путем. Мрчај се находи у Крајини и ЦГ и већином се односи на неку гору или врх. Дока оште не би каве, оно што се данас рече кавеним, ономадне се је рицало мрким - зато мрчај може бит нека шума или врх који се чине мрки или стоје у сјенци. Нисам се удубљивао у све то и не знам како изгледа тло у том крају, но само думам о могућностима, паке нека домаћи сакроје ваљано поријекло ријечи на основу могућности.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #239 послато: Фебруар 04, 2021, 11:28:09 пре подне »
Исти случај, разна занимања везана за војску, налазимо у Полимљу - Штитари, Коњухе, Бастахе, Виницка.
Ако се добро сећам, неко је писао рад баш на ову тему, тих старих топонима у Полимљу, да ли Божидар Шекуларац или Маријан Премовић...

Када је ријеч о топонимима у Горњем Полимљу... писао је  подробно проф. др Мирко Барјактаревић и др.