Тада је један батаљон Авалског корпуса ЈВуО извршио препад на село, при чему је убијено 68-оро људи - одраслих, старих, омладине, чак и двоје деце у колевкама.
Описи догађаја, мотиви за овај гнусни чин, број убијених и начин како је покољ извршен, разликују се у зависности која страна их казује. Извори који су комунистичке оријентације углавном прећуткују разлоге због којих је до покоља дошло, док они прочетнички настоје да умање број жртава, начин извршења, као и да искључе командну одговорност.
Иако је четничко образложење било да је покољ извршен у знак одмазде због убијања њихових рањеника у Вранићу, циљ је, очито, био да се затру неке породице које су биле означене као партизанске. Како, иначе, објаснити убијање 5-месечне бебе у колевци?
Чак троје жртава покоља успело је и поред тешких рана да преживи, а поред тога, у Вранићу још увек има живих савременика догађаја. Њихови искази би требало да буду веродостојни.
Како год, овај покољ је био један од неколико сличних који су после рата за време комунистичке пропаганде искоришћени да се исфабрикује стереотипна слика крвожедних, масних и припитих брадатих креатура које харају и кољу по окупираној Југославији. Тај образац је онда пројектован на комплетну ЈВуО. Осим тога, Вранићки покољ био је један од битних делова оптужнице против ђенерала Драже Михаиловића.
Има доста чланака о овом догађају на мрежи, па препоручујем онима које ова тематика занима, а нису раније читали. Наравно, упозоравам да за ову причу треба имати „јак желудац“.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%80_%D1%83_%D0%92%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D1%83https://www.pogledi.rs/dva-zlocina-u-selu-vranic/http://srbinaokup.info/?p=26440О овој страшној ноћи, ономе што јој је претхдило и уследило један од очевидаца покоља, Драгољуб Пантић, који је, заједно са својим родитељима, случајно избегао смрт, написао је књигу „Ноћ каме“:
http://www.znaci.net/00001/22.htmКраћи документарни филм, који вреди погледати:
https://www.youtube.com/v/WxHEk8MFquQ