Ако је тако и влада у Лондону је предлагала циљеве. Бомбардоване су све земље у којима је било немачких војника и инсталација од окружења па до Аустрије и Чешке.
Терзић, Милан (2005). „Југословенска краљевска влада, генерал Драгољуб Михаиловић и савезничко бомбардовање циљева у Југославији 1942–1944. године”
Терзић каже: Генерал Дража Михајиловић је током 1942/43. упутио југословенској краљевској влади тридесет шест депеша којим је тражио бомбардовања Југославије и околних држава. Најинтензивније тражење је било у пролеће и јесен 1942, као и у новембар 1943. године.
Као циљеве бомбардовања Михајловић је тражио: Марибор, Цеље, Метковић, Омиш, Загреб, Мостар, Љубишки, непријатељске колоне од Бихаћа ка Книну, Грачацу, Бенковцу, Шибенику и Задру, Сињ, Дрниш,
Бор,
Београд (Савски мост, мост на Дунаву према Панчеву),
пут Земун-Београд, фабрике Икарус, Змај, Терокаревић, Рогожарски и Раковица, као и Топчидер и Ташмајдан, Трепча, Сипски канал, пут Панчево-Вршац, Сићевачка клисура, Параћин (фабрика Теокаревић), Јагодина (фабрика Клефиш), Ниш (железничка станица), насеља пречанских Немаца итд.
Највише захтева било је за бомбардовање Београда (13), Борски рудник (11) и Метковић (4).[4]
Од циљева ван Југославије тражени су војни циљеви у Албанији (Тирана, Драч и Скадар), Будимпешта, Софија и фабрике оружја у Немачкој