Форум - Порекло

Вјера и култура Срба => Православље => Тему започео: Иван Вукићевић Новембар 03, 2016, 09:31:28 поподне

Наслов: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Иван Вукићевић Новембар 03, 2016, 09:31:28 поподне
И Срби су имали своје отпаднике, разне Зорчиће и Краљевиће, који су такође неславно завршили.
Тачно, само што су Зорчића Срби покушали да убију, а Краљевића су Аустријанци пензионисали због отпора народа који га није признавао. Какав је отпор "верног народа" пружен Лаврентију рецимо који је папи на поклон и љубљење руке одвео целокупно свештенство своје епархије? Никакав, јер је правих верника данас врло мало. Оне који иду у цркву три пута годишње (за Божић, Ускрс и крсну славу) не рачунам као вернике. Они нити знају шта се дешава у цркви нити их интересује, али су зато "велики православци"... Лаврентије је и дан данас епископ, и не примећујем да народ има лоше мишљење о њему. Тако да је паралела са нашим народом од пре пар векова неадекватна. Разумем жељу за оптимизмом ("и врата пакла је неће надвладати" и слично), али без активног отпора даље приближавање католичкој цркви је неизбежно.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Nebo Новембар 03, 2016, 09:41:58 поподне
Па, Иване, данас нису баш таква времена да можеш тек тако убити епископа отпадника.
Верни народ иде на богослужења и кад је на служби недостојни презвитер. Ако је он недостојан, богослужење није. То не умањује верност народа Богу и Цркви. Баш зато што Црква није тај недостојни презвитер, него сав верни народ. Сад, замисли храм у којем је у недељу на Литургији 300 благоверних хришћана и двојица-тројица презвитера отпадника, екумениста, шта ли већ. Шта мислиш (иако кажеш да ниси верник), хоће ли Литургија због њих пар недостојних бити Богу недостојна? Како рече један прозорљиви руски монах - уместо тих недостојних презвитера, служиће анђели Господњи.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Иван Вукићевић Новембар 03, 2016, 10:19:35 поподне
Па, Иване, данас нису баш таква времена да можеш тек тако убити епископа отпадника.
Верни народ иде на богослужења и кад је на служби недостојни презвитер. Ако је он недостојан, богослужење није. То не умањује верност народа Богу и Цркви. Баш зато што Црква није тај недостојни презвитер, него сав верни народ. Сад, замисли храм у којем је у недељу на Литургији 300 благоверних хришћана и двојица-тројица презвитера отпадника, екумениста, шта ли већ. Шта мислиш (иако кажеш да ниси верник), хоће ли Литургија због њих пар недостојних бити Богу недостојна? Како рече један прозорљиви руски монах - уместо тих недостојних презвитера, служиће анђели Господњи.
Наравно Небо, нити су таква времена нити мислим да има потребе за тиме. Међутим, ја баш мислим да народ не треба да иде на богослужења код екуменистичких епископа и свештеника јер им се тиме шаље порука да им није место у српској цркви. Та прича о томе како је литургија достојна иако је свештеник недостојан се управо и потура од стране екумениста да цркве у којима служе не би биле празне. Да су такав однос према екуменистима имали Крајишници својевремено, православаца у Хрватској одавно не би било. Иначе, под недостојним свештеником се у правом значењу те реченице мисли на некога ко на личном плану није достојан службе, а не на некога ко подрива веру. Такви се не називају недостојним, већ јеретицима, а колика је благодет литургије код таквих сам оцени као верник.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Nebo Новембар 03, 2016, 10:34:54 поподне
ја баш мислим да народ не треба да иде на богослужења код екуменистичких епископа и свештеника јер им се тиме шаље порука да им није место у српској цркви.

Грешиш. Јер се тај "род истерује постом и молитвом". А куд ћеш јачу молитву од Свете Литургије!?

Та прича о томе како је литургија достојна иако је свештеник недостојан се управо и потура од стране екумениста да цркве у којима служе не би биле празне.

Ово је прича коју су испричали неки велики духовници који су били изразито против било каквог екуменизма. У крајњем, до ове спознаје сам и сам дошао. Нисам од оних који олако гутају све што им неки ауторитет каже. А понајмање лажни ауторитет.

Иначе, под недостојним свештеником се у правом значењу те реченице мисли на некога ко на личном плану није достојан службе, а не на некога ко подрива веру. Такви се не називају недостојним, већ јеретицима, а колика је благодет литургије код таквих сам оцени као верник.

Недостојан, као што лепо каже стара добра србска реч, је онај ко није достојан нечега, у конкретном случају да служи Литургију. Разлози недостојности могу бити различити, па између осталог и склоност ка екуменизму.
О благодати ти рекох. Благодат Светој Литургији не доноси свештеник који служи, већ Дух Свети. А ту нема ни екуменизма ни јереси. Свештеник је посредник. Ако он није достојан призива Светог Духа, Он силази и освештава Свете Дарове и верни народ по сили Божјој и молитвом верних.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Nebo Новембар 03, 2016, 10:45:12 поподне
Такви се не називају недостојним, већ јеретицима, а колика је благодет литургије код таквих сам оцени као верник.

Иначе, мало се ствари данас преувеличавају. Мислим да је број екумениста (у крајњем јеретика - то су они који отворено сарађују с иновернима, па чак и врше разне верске службе с њима) међу нашим клирицима мали. Чињеница је да су неки од њих на високим црквеним положајима, па је ова лоша појава утолико упадљивија, али мислим да је већина свештенства и монаштва и даље на путу истинског православља.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 03, 2016, 10:58:10 поподне
Иначе, мало се ствари данас преувеличавају. Мислим да је број екумениста (у крајњем јеретика - то су они који отворено сарађују с иновернима, па чак и врше разне верске службе с њима) међу нашим клирицима мали. Чињеница је да су неки од њих на високим црквеним положајима, па је ова лоша појава утолико упадљивија, али мислим да је већина свештенства и монаштва и даље на путу истинског православља.

Број оних који директно саслужују вјероватно јесте мали, али оних који ћуте и не реагују је прилично велик. Ови други, како их ја називам ћутолози, за Цркву су далеко опаснији, јер омогућавају мањини да се самовољно понаша без икакавог отпора и да чини велику штету и будућим генерацијама. Довољно је само послушати подмладак Богословског факултета и видјети да ствари одлазе у потпуно погрешном правцу.

Што је још горе, већина тих што ћуте, не ћуте због тобожњег мира у Цркви или што заиста мисле да тако треба, већ из чисто опортунистичких разлога, избјегавања угрожавања личног интереса, по принципу "не таласај"... То што ће властиту малодушност и кукавичлук забашурити причом о томе да ће Бог умјесто њих ријешити све, други је пар ципела...
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Иван Вукићевић Новембар 03, 2016, 11:10:40 поподне
Недостојан, као што лепо каже стара добра србска реч, је онај ко није достојан нечега, у конкретном случају да служи Литургију. Разлози недостојности могу бити различити, па између осталог и склоност ка екуменизму.
Једно је језичко значење неке речи, док је употреба у свакодневном говору нешто сасвим друго. То је исувише блага реч за оне који свесно и плански разарају вековни црквени поредак због туђих интереса који су директно усмерени против српског народа. Tо је као кадa би рекао да је Степинац недостојан да буде светац. То свакако није нетачно тврђење, али није ли то исувише блага реч за осведоченог ратног злочинца? Али да се не хватамо сад за то. Само сам хтео да нагласим разлику између припитог сеоског попа и епископа крипто-унијате.

Очигледно имамо другачије мишљење о томе како се треба супроставити екуменизму, тако да нека се на томе и заврши.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Иван Вукићевић Новембар 03, 2016, 11:24:42 поподне
Број оних који директно саслужују вјероватно јесте мали, али оних који ћуте и не реагују је прилично велик. Ови други, како их ја називам ћутолози, за Цркву су далеко опаснији, јер омогућавају мањини да се самовољно понаша без икакавог отпора и да чини велику штету и будућим генерацијама. Довољно је само послушати подмладак Богословског факултета и видјети да ствари одлазе у потпуно погрешном правцу.

Што је још горе, већина тих што ћуте, не ћуте због тобожњег мира у Цркви или што заиста мисле да тако треба, већ из чисто опортунистичких разлога, избјегавања угрожавања личног интереса, по принципу "не таласај"... То што ће властиту малодушност и кукавичлук забашурити причом о томе да ће Бог умјесто њих ријешити све, други је пар ципела...

Управо тако. Стицајем околности упућен сам у то шта се дешава на Богословском факултету у Београду, и могу само да потврдим да се тамо школују читаве генерације екуменистичких свештеника. Небо је у праву када каже да су екуменисти малобројни међу нашим клирицима (већ их има доста у епископату додуше), али то се мења великом брзином у последње време. Уместо старијих свештеника који одлазе у пензију по правилу долазе дипломци Богословског факултета затровани неправославним догмама Јована Зизјуласа и Игњатија Мидића. Оног момента кад такви постану већина у клиру, а то ће бити за неких 20-ак година, може се очекивати приближавање католичкој цркви у већој мери.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Nebo Новембар 04, 2016, 07:37:00 поподне
Број оних који директно саслужују вјероватно јесте мали, али оних који ћуте и не реагују је прилично велик. Ови други, како их ја називам ћутолози, за Цркву су далеко опаснији, јер омогућавају мањини да се самовољно понаша без икакавог отпора и да чини велику штету и будућим генерацијама. Довољно је само послушати подмладак Богословског факултета и видјети да ствари одлазе у потпуно погрешном правцу.

Што је још горе, већина тих што ћуте, не ћуте због тобожњег мира у Цркви или што заиста мисле да тако треба, већ из чисто опортунистичких разлога, избјегавања угрожавања личног интереса, по принципу "не таласај"... То што ће властиту малодушност и кукавичлук забашурити причом о томе да ће Бог умјесто њих ријешити све, други је пар ципела...

Ево, Синиша, ја сам од оних који очекују (верују) да ће Бог све уредити. Не ћутим, причам неке ствари у вези с Црквом на сав глас. Али, реци ми, шта, осим приче, мислиш да би требало да се уради? Да каменујемо неког епископа као Црногорци цетињског владику Мардарија (који је прихватио унију) 1640. године? Или шта друго? Протести? Ево, живим у Београду. Након незаконитог смењивања и рашчињења владике Артемија Радосављевића, месецима (или годинама) су верни протестовали испред Патриаршије. И ништа се није догодило. Неодлажење у храмове? Па, где ћу недељом и на "црвено слово"? Катакомбе? Немам ни једну у кругу од много километара.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Nebo Новембар 04, 2016, 07:40:52 поподне
Очигледно имамо другачије мишљење о томе како се треба супроставити екуменизму, тако да нека се на томе и заврши.

Не би ваљало да се заврши, јер су суштински озбиљне ствари у питању. Мислим да имамо јако блиско мишљење о супротстављању екуменизму (да смо у средњем веку, не бих имао много двојбе), али, као што у претходном посту написах Синиши, - дајте неко конкретно мишљење, решење, да не остане само да размењујемо замерке.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Nebo Новембар 04, 2016, 07:44:10 поподне
Управо тако. Стицајем околности упућен сам у то шта се дешава на Богословском факултету у Београду, и могу само да потврдим да се тамо школују читаве генерације екуменистичких свештеника. Небо је у праву када каже да су екуменисти малобројни међу нашим клирицима (већ их има доста у епископату додуше), али то се мења великом брзином у последње време. Уместо старијих свештеника који одлазе у пензију по правилу долазе дипломци Богословског факултета затровани неправославним догмама Јована Зизјуласа и Игњатија Мидића. Оног момента кад такви постану већина у клиру, а то ће бити за неких 20-ак година, може се очекивати приближавање католичкој цркви у већој мери.

Жалостан сам што је овако, али је тако и записано у Светом Писму. Биће много отпадника међу свештенством, а представљаће се као хришћани. Остаће само "стадо мало". Претпостављам да знаш о чему говорим.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 04, 2016, 09:28:04 поподне
Ево, Синиша, ја сам од оних који очекују (верују) да ће Бог све уредити. Не ћутим, причам неке ствари у вези с Црквом на сав глас. Али, реци ми, шта, осим приче, мислиш да би требало да се уради? Да каменујемо неког епископа као Црногорци цетињског владику Мардарија (који је прихватио унију) 1640. године? Или шта друго? Протести? Ево, живим у Београду. Након незаконитог смењивања и рашчињења владике Артемија Радосављевића, месецима (или годинама) су верни протестовали испред Патриаршије. И ништа се није догодило. Неодлажење у храмове? Па, где ћу недељом и на "црвено слово"? Катакомбе? Немам ни једну у кругу од много километара.

Небо, у ономе што сам описивао превасходно сам мислио на свештенство, монаштво, епископе, а не на обичне вјернике. Ако је неко већ посветио свој живот Богу и Цркви, схвата шта се ради и упорно ћути ( не ради се дакле ни о чињењу већ о кукавичком ћутању), како може да очекује помоћ од Бога.

Бог хоће на крају уредити све, и Црква ће опстати до Судњег дана, али да ли ће бити Српске цркве, е то је већ питање. Многе цркве које се спомињу у Откривењу више не постоје (гдје је данас седам цркава у Азији?).

Што се тиче питања, шта чинити. Најмање што вјерник може учинити јесте ограђивање, одвајање од оних свештеника и епископа који су отворени јеретици. Уосталом и сами канони Цркве то не само да допуштају већ и препоручују. Истовремено тражење заклоњених мјеста гдје се у нашој Цркви још увијек колико толико чува црквени поредак. Слажем се да је таквих мјеста из године у годину све мање...
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Иван Вукићевић Новембар 04, 2016, 11:03:30 поподне
Не би ваљало да се заврши, јер су суштински озбиљне ствари у питању. Мислим да имамо јако блиско мишљење о супротстављању екуменизму (да смо у средњем веку, не бих имао много двојбе), али, као што у претходном посту написах Синиши, - дајте неко конкретно мишљење, решење, да не остане само да размењујемо замерке.
Слажемо се око најбитније ствари, а то је да је екуменизам директно усмерен против нашег народа. Све што сам ти рекао је било из најбоље намере, због тога сам ти и предложио да завршимо дискусију да не помислиш да ми је циљ нешто друго. Али ако већ желиш, могу да подробније образложим свој став.
Црквени канони су врло јасни:
45. правило Св. Апостола: „Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.“
9. правило Лаодикијског Сабора: „Не може се допустити да они који припадају Цркви иду ради молитве или службе у гробља или у тзв. мученичке храмове јеретика…“
Овде нема никаквог, али баш никаквог, простора за тумачење. Истина, једно тумачење је понудио несрећни Атанасије - "у новој стварности каноне само мачку о реп", али то довољно говори о њему.
Дакле, свако ко се из православног клира молио заједно са католицима аутоматски више није православац или да се изразим црквеним речником - изгубио је сваку благодат. То важи и за Вартоломеја и Зизјуласа, али и за њихове следбенике у СПЦ који из истог разлога не могу да буду никакви "посредници" на литургији. Верник који свесно иде код јеретика на литургију директно не поштује горе наведене каноне. То што дотични још увек нису рашчињени не мења чињеницу да не могу да буду посредници. У томе и јесте суштинска разлика у односу на то кад одеш на литургију коју држи припити поп и кад одеш код јеретика што сам покушао јуче да ти објасним.

Шта конкретно треба да се ради? Већ сам мање више све рекао - ако су Срби раније могли да линчују епископе унијате, ти бар можеш да не идеш код њих на литургију. Празне цркве ће им бити јасна порука. Ако им то не буде довољно и не одустану од екуменистичког деловања, онда се постепено прелази на друге методе. На пример протести које си споменуо. То уопште није лош приступ, једини разлог зашто протести који су оржани до сад нису успели је зато што нема довољно правих верника чак ни међу онима који редовно иду цркву.

Жалостан сам што је овако, али је тако и записано у Светом Писму. Биће много отпадника међу свештенством, а представљаће се као хришћани. Остаће само "стадо мало". Претпостављам да знаш о чему говорим.
Синиша ти је већ одоговорио управо оно што сам хтео да напишем. То "мало стадо" се не односи на сваки народ појединачно, већ на човечанство у целини. Дакле, у том стаду може да не остане ниједан једини Србин.
Ништа се неће само од себе решити без конкретне акције. Сети се оног вица са дављеником који моли Бога да га спасе, а Бог му каже да мало махне рукама па ће му и он помоћи. Нешто слично је говорио и патријарх Павле: "Бог ће помоћи ако буде имао коме да помогне.".
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Nebo Новембар 05, 2016, 09:30:16 поподне
Слажемо се око најбитније ствари, а то је да је екуменизам директно усмерен против нашег народа. Све што сам ти рекао је било из најбоље намере, због тога сам ти и предложио да завршимо дискусију да не помислиш да ми је циљ нешто друго. Али ако већ желиш, могу да подробније образложим свој став.
Црквени канони су врло јасни:
45. правило Св. Апостола: „Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.“
9. правило Лаодикијског Сабора: „Не може се допустити да они који припадају Цркви иду ради молитве или службе у гробља или у тзв. мученичке храмове јеретика…“
Овде нема никаквог, али баш никаквог, простора за тумачење. Истина, једно тумачење је понудио несрећни Атанасије - "у новој стварности каноне само мачку о реп", али то довољно говори о њему.
Дакле, свако ко се из православног клира молио заједно са католицима аутоматски више није православац или да се изразим црквеним речником - изгубио је сваку благодат. То важи и за Вартоломеја и Зизјуласа, али и за њихове следбенике у СПЦ који из истог разлога не могу да буду никакви "посредници" на литургији. Верник који свесно иде код јеретика на литургију директно не поштује горе наведене каноне. То што дотични још увек нису рашчињени не мења чињеницу да не могу да буду посредници. У томе и јесте суштинска разлика у односу на то кад одеш на литургију коју држи припити поп и кад одеш код јеретика што сам покушао јуче да ти објасним.

Шта конкретно треба да се ради? Већ сам мање више све рекао - ако су Срби раније могли да линчују епископе унијате, ти бар можеш да не идеш код њих на литургију. Празне цркве ће им бити јасна порука. Ако им то не буде довољно и не одустану од екуменистичког деловања, онда се постепено прелази на друге методе. На пример протести које си споменуо. То уопште није лош приступ, једини разлог зашто протести који су оржани до сад нису успели је зато што нема довољно правих верника чак ни међу онима који редовно иду цркву.
Синиша ти је већ одоговорио управо оно што сам хтео да напишем. То "мало стадо" се не односи на сваки народ појединачно, већ на човечанство у целини. Дакле, у том стаду може да не остане ниједан једини Србин.
Ништа се неће само од себе решити без конкретне акције. Сети се оног вица са дављеником који моли Бога да га спасе, а Бог му каже да мало махне рукама па ће му и он помоћи. Нешто слично је говорио и патријарх Павле: "Бог ће помоћи ако буде имао коме да помогне.".

Све што си написао, теоријски стоји.
Побројана канонска правила одлично сам размотрио у "случају Артемије", а то ми је и струка (право).

А, а сад пракса:
Узми једну нашу епархију на чијем челу стоји епископ отпадник (екумениста, јеретик, назови како хоћеш, ту смо сагласни). Према Синишиној и твојој конструкцији, сви активни свештеници у тој епархији су "ћутолози", који својим непротивљењем владики практично пристају и саучествују у његовом отпадништву. У преводу, то значи да, ево нпр. ја, не би требало да одем ни у један храм у тој епархији на богослужење, јер су тамошњи свештеници саучесници у отпадништву надлежног епископа, а и ја сам, самим тим што код неког од тих свештеника идем на богослужење.
Хајде да анализирамо заједно (ћутке) колико данас има владика који нису послушници екумениста у СПЦ. Ја знам само двојицу активних, можда има још по неки да сам га заборавио. Остале су у последњих неколико година посмењивали. Шта то значи? Да треба да идем негде најмање 100 километара далеко на Литургију, или уопште да не идем?
Знам много свештеника који се противе екуменизму, поштено и богобојажљиво раде свој посао у својој парохији, и нико их не дира. Је ли њихов преступ то што се у епархији којој припадају отворено не супротстављају надлежном владики екуменисти? Ако је тако, онда СПЦ практично више и не постоји (барем не као Христова Црква).
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Nebo Новембар 05, 2016, 10:05:19 поподне
Пре десетак година, тадашњи владика жички увео је за своју епархију нека нова правила у Свету Литургију (тзв. "новотарије"), која одступају од оних која сви познајемо. Дат је налог свом свештенству епархије да морају служити по тим правилима. Један део свештенства ово није послушао и наставио је да служи Литургију онако како се одвајкада служила. Уследиле су санкције. Сећам се како су једног старог проту из Чачка преместили из главне чачанске цркве на парохију у неко селу у беспућу. Он је, без речи противљења, отишао на ново радно место. С обзиром да је био веома омиљен међу верним народом у Чачку, народ се организовао и почео сваке недеље одлазити на Литургију у ту малу сеоску цркву. То није био усамљен случај. Више свештеника се тада побунило. Бунт је дао резултата. После неког времена, владика је променио свој налог и оставио на вољу свештенству - да служи према његовим упутама, или "по старом". Била је ово једна лепа мала победа Цркве. Али, ово је прилично усамљен случај.

С обзиром да сте упућени у црквене ствари, поменућу само случајеве како су смењени непослушни епископи Артемије, Георгије канадски, Јован Пурић, итд. Која је моћ неког обичног свештеника у тим догађајима? А тек обичног човека, верника? Зато кажем да нам је једина нада да се поуздамо у Онога Коме је све могуће.

Иване, одавно су прошла времена кад су протести могли нешто променити. Данас медији кроје стварни свет. Ако нешто није пренето посредством медија, за то не зна нико осим оног који је то својим очима видео. Практично као да се није ни догодило. Да ли знаш да већ месецима, можда има већ и читава година, један број монаха и верног народа непрекидно протестује испред Владе Србије (угао Милошеве и Немањине) због потапања Манастира Ваљевска Грачаница? Да ли знаш да су месецима, одмах поред њих, на тротоару, протестовали грађани који имају кредите у CHF и који су због тога угрожене егзистенције? Да ли знаш за протестне поворке против геј-парада? Да ли си чуо за велики протест у Београду (неколико десетина хиљада људи) против приближавања Србије НАТО? Или исти такав против ГМО, следећи против обавезне вакцинације деце, итд, итд? С обзиром да ниси у Бгд, вероватно ниси. Вероватно није ни Синиша. Јер нису ни поменути у медијима.
И мислите да ће такви протести нешто променити? Као да нису ни били. Срећом, велики број људи у Београду их је уживо видео. Али, нису људи у Новом Саду, Нишу, Ужицу, Крагујевцу, Суботици, Краљеву, Бањалуци, дијаспори...

Оно што лично могу да учиним је да не идем на богослужења у храмове за чије свештенство поуздано знам да су екуменисти. Мало је свештеника у Београду који отворено подржавају екуменизам. Али, ако их сматрам послушницима виших црквених власти због тога што се не противе отворено, онда не би требало да идем ни у један храм. Шта сам тиме постигао? Само сам себе удаљио од Бога. А написа исправно Синиша, шта је смисао хришћанског живота - спасење душе. Мислим да удаљавање од Свете Литиргије није добар пут за спасење. Барем не још увек. Ако се са овог тренутног стања "флертовања" с екуменизмом пређе на отворену унију, е то је већ нешто друго. Онда су нам горе и планине последње решење.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 05, 2016, 10:09:19 поподне
Све што си написао, теоријски стоји.
Побројана канонска правила одлично сам размотрио у "случају Артемије", а то ми је и струка (право).

А, а сад пракса:
Узми једну нашу епархију на чијем челу стоји епископ отпадник (екумениста, јеретик, назови како хоћеш, ту смо сагласни). Према Синишиној и твојој конструкцији, сви активни свештеници у тој епархији су "ћутолози", који својим непротивљењем владики практично пристају и саучествују у његовом отпадништву. У преводу, то значи да, ево нпр. ја, не би требало да одем ни у један храм у тој епархији на богослужење, јер су тамошњи свештеници саучесници у отпадништву надлежног епископа, а и ја сам, самим тим што код неког од тих свештеника идем на богослужење.
Хајде да анализирамо заједно (ћутке) колико данас има владика који нису послушници екумениста у СПЦ. Ја знам само двојицу активних, можда има још по неки да сам га заборавио. Остале су у последњих неколико година посмењивали. Шта то значи? Да треба да идем негде најмање 100 километара далеко на Литургију, или уопште да не идем?
Знам много свештеника који се противе екуменизму, поштено и богобојажљиво раде свој посао у својој парохији, и нико их не дира. Је ли њихов преступ то што се у епархији којој припадају отворено не супротстављају надлежном владики екуменисти? Ако је тако, онда СПЦ практично више и не постоји (барем не као Христова Црква).

Небо, у потпуности схватам твоју дилему. При томе сматрам да су литургија и Свете Тајне и даље благодатне, односно за њихову безблагодатност би морала да постоји одређена саборска одлука које засад нема. Са друге стране и ћутање и прећутно саглашавање о којем сам говорио оставља трага у духовном смислу тј. није без посљедица. Такође, видимо да се екуменисти понашају по принципу "тиха вода бријег рони" тј. не ударају на све одједанпут, у неким срединама одржавају привид толерантности. То је наравно варка и само је питање времена кад ће ко доћи на ред. За твоју дилему нема простог и једноставног одговора, то је ствар личног избора и одлуке. Као православни хришћанин знам да свака наша одлука повлачи за собом пут у једном или другом правцу. Засад се управљам јединим правилом које нам је Христос оставио да разликујемо добре од лоших пастира, а то је: "Познаћете их по плодовима њиховим".

Можда је боље да одеш једном у пола године на православну литургију, него сваке недеље на екуменистичку, али то је само моје мишљење и не тврдим да је исправно.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Nebo Новембар 05, 2016, 10:17:25 поподне
"Познаћете их по плодовима њиховим".

Да, ово је суштина, и по томе се у свој овој збрци и невољи водим.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 05, 2016, 10:21:11 поподне
Иване, одавно су прошла времена кад су протести могли нешто променити. Данас медији кроје стварни свет. Ако нешто није пренето посредством медија, за то не зна нико осим оног који је то својим очима видео. Практично као да се није ни догодило. Да ли знаш да већ месецима, можда има већ и читава година, један број монаха и верног народа непрекидно протестује испред Владе Србије (угао Милошеве и Немањине) због потапања Манастира Ваљевска Грачаница? Да ли знаш да су месецима, одмах поред њих, на тротоару, протестовали грађани који имају кредите у CHF и који су због тога угрожене егзистенције? Да ли знаш за протестне поворке против геј-парада? Да ли си чуо за велики протест у Београду (неколико десетина хиљада људи) против приближавања Србије НАТО? Или исти такав против ГМО, следећи против обавезне вакцинације деце, итд, итд? С обзиром да ниси у Бгд, вероватно ниси. Вероватно није ни Синиша. Јер нису ни поменути у медијима.
И мислите да ће такви протести нешто променити? Као да нису ни били. Срећом, велики број људи у Београду их је уживо видео. Али, нису људи у Новом Саду, Нишу, Ужицу, Крагујевцу, Суботици, Краљеву, Бањалуци, дијаспори...

Данас преко интернета могу да се сазнају и неке ствари које се никад не објаве у главним медијима. Рецимо ону сцену гдје кордон полиције спроводи патријарха Иринеја од зграде Патријаршије до Саборне Цркве да би га заштитили од окупљеног народа, који је узгред речено сасвим мирно протествовао (повод је била ваљевска Грачаница). Такве сцене су до прије пар година, за вријеме патријарха Павла биле незамисливе.

Ниједан медиј ни једном ријечју није објавио не само тај снимак, слику већ ни текст. Званично то се није догодило.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Иван Вукићевић Новембар 06, 2016, 05:30:50 поподне
Је ли њихов преступ то што се у епархији којој припадају отворено не супротстављају надлежном владики екуменисти? Ако је тако, онда СПЦ практично више и не постоји (барем не као Христова Црква).
Врло је мало епархија у којима епископи агресивно намећу екуменизам. Али у таквим епархијама (Шумадијска и Браничевска рецимо) није остао ниједан поштен свештеник. Ко код је ваљао отишао је у друге епархије, а остали су само екуменисти и материјалисти који ће служити и католичку мису ако треба само да добију плату. Тако да СПЦ у тим епархијама суштински заиста више не постоји.

Бунт је дао резултата. После неког времена, владика је променио свој налог и оставио на вољу свештенству - да служи према његовим упутама, или "по старом". Била је ово једна лепа мала победа Цркве. Али, ово је прилично усамљен случај.
Бунт је у том случају донео резултате јер је покојни Хризостом постао свестан да ће му цркве остати празне (чега се екуменисти највише боје), тако да је направио компромис са верницима да може да се служи на оба начина. А компромис не би направио да се није довољно људи побунило. Дакле, све је ствар бројности и отпора. Да су верници наставили да иду у цркву у Чачку уместо што су путовали код тог проте у село (јер је, ето, и екуменистички свештеник "посредник"), данас би се у целој епархији служила искључиво новотарска литургија. Сам си навео пример који иде у прилог управо ономе о чему говорим, а то је да се само директим отпором и неодласком код екумениста у цркве може нешто постићи.

Иване, одавно су прошла времена кад су протести могли нешто променити.
Та времена никада неће проћи. Свака власт, а црквена није изузетак, или попушта под притиском уколико је протест масован или креће у физички обрачун са народом, а то у овом случају није могуће. Једино могу да попусте.

Данас медији кроје стварни свет. Ако нешто није пренето посредством медија, за то не зна нико осим оног који је то својим очима видео. Практично као да се није ни догодило. Да ли знаш да већ месецима, можда има већ и читава година, један број монаха и верног народа непрекидно протестује испред Владе Србије (угао Милошеве и Немањине) због потапања Манастира Ваљевска Грачаница? Да ли знаш да су месецима, одмах поред њих, на тротоару, протестовали грађани који имају кредите у CHF и који су због тога угрожене егзистенције? Да ли знаш за протестне поворке против геј-парада? Да ли си чуо за велики протест у Београду (неколико десетина хиљада људи) против приближавања Србије НАТО? Или исти такав против ГМО, следећи против обавезне вакцинације деце, итд, итд? С обзиром да ниси у Бгд, вероватно ниси. Вероватно није ни Синиша. Јер нису ни поменути у медијима.
Овде није проблем неинформисаност. Сигурно је најмање пола оних који иду у цркву у Београду чуло за протесте за Ваљевску Грачаницу јер се о њима доста причало у црквеним круговима иако није о томе било речи на телевизији (за разлику од интернета). Нека буде да у Београду има 40000 верника (ту мислим на парохијане, не на декларисане вернике), дакле пола од тога је 20000. И колико је њих дошло на протесте? Мање од стотину, остали су сви дошли из Ваљева. Дакле не ради се неинформисаности, већ о незаинтересованости лажних верника и полу-верника које баш брига за било шта сем за њихово лично спасење. Приде превиђају да по вери коју "исповедају" никакво спасење неће добити управо због таквог себичлука.
Гарантујем ти да манастир не би био потопљен да се на протесту појавило 10000 људи. Патријарх би апеловао на надлежне да не би потпуно изгубио ауторитет и потоп би се одложио, овако је ћутао. Кад ти се појави 10000 људи испод прозора онда се замислиш шта то радиш и докле тако можеш. А кад ти се појави сто људи онда комотно можеш да их назовеш зилотима, лудацима или шта ти већ падне на памет (Атанасије има богат речник за те прилике).
Иначе, одлично сам обавештен о томе шта се дешава, знам за све протесте које си навео иако уопште не гледам телевизију. Свако ко жели може да се информише о свему што га интересује на интернету. Споменућу НСПМ као пример портала који је покривао све наведене протесте, али има и других. Мене рецимо не занима шта се дешава на Фарми, па нисам ни информисан о томе. Али ако верници дешавања у цркви третирају као ја Фарму, о каквим се то онда верницима ради? Само теби се очигледно више допада да мислиш како су они ето јадни неинформисани. Разумем ја то, не желиш да прихватиш да си у цркви окружен безличном масом...

Оно што лично могу да учиним је да не идем на богослужења у храмове за чије свештенство поуздано знам да су екуменисти. Мало је свештеника у Београду који отворено подржавају екуменизам.
То је довољно за почетак. Црвена линија за вернике би требало да буде присуство на новотарским литургијама или литургијама које држе осведочени екуменисти.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Nebo Новембар 06, 2016, 10:36:34 поподне
А, не знам, Иване, шта бих више написао. Можемо ми овако да се прегањамо, философирамо до бесвести, али нема много смисла нити значаја за стање у СПЦ. А оно је много много лоше, па за спасење нек се свако побрине на начин за који сматра да је најбољи...
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: haeul Фебруар 01, 2017, 04:50:20 поподне
Чињеница да је као проблем поменут "екуменизам", уместо нездравог екуменизма, и сама доста говори. Екуменизам није зло. Заповест Господа нашег гласи: "Идите у свет и проповедајте Јеванђеље свима народима". Затворити се у себе и одбити контакт са остатком света супротно је заповести Божјој, и зато екуменизам никако не можемо окарактерисати као апсолутно зло.

Проблем је нездрави екуменизам који води у унијаћење, али у истој мери, проблем је и болесни, расколнички зилотизам оних који себе доживљавају као неке над-православце, а до јуче нису ни славу славили. Оних који су због питања календара или нечега тако небитном спремни да отворе ране на Телу Христовом.

Досто онога за шта поједини оптужују наше архијереје и свештенство, више последица њиховог незнања оних који оптужују него неке стварне грешке од стране оптужених. Сличан је пример и са литургијом. И ја се противим променама јер не мислим да оне доносе било какав бољитак, али то не значи да литургијске измене предтсвљају неко светогрђе. Далеко од тога. Да је тако, литургија никада не би попримила нама преознстњив облик.

Црква је нешто веће од било ког појединца, па и народа. Наш блаженопочивши патријарх Павле је заиста био живо светац кога нам је Бог послао у нашем најтежем тренутку. Али не могу сви бити као он. Он више није са нама у овој земљи, иако смо ми несупњиво још увек у његовим молитвама. Данас је на челу наше помесне Цркве неко други, ко такође заслужује наше поштовање. Молио бих вас да прочитате интервју ЊС патријарха Иринеја за Јутарњи лист: http://www.spc.rs/sr/patrijarh_srpski_g_irinej_kada_bismo_izdali_arhidjakona_stefana_izdali_bismo_sebe . Верујем да ће га моноги од вас можда мало боље разумети.

Да ли су наши архијереји савршени? Нису. Да ли ми се допада то што махом не реагују на зло које нам наносе велеиздајници на власти? Никако. Али схватам да они раде то што раде из убеђења да се тако чува слога, и да је то у интересу српског народа. Не слажем се с њима, али то не значи да су они издајници вере и рода.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Nebo Фебруар 01, 2017, 07:27:42 поподне
Не верујем да иједан побожан и црквени хришћанин може прогутати све ово што си написао без мучнине која неминовно долази као последица.
"По делима ћете их познати", каже Господ кроз Свето Писмо. Дакле, можеш ти овде писати о врстама екуменизма, о епископима и њиховим намерама и несавршеностима. Свакоме упућеном све је јасно. Имамо очи, имамо уши. Ко има очи, нека види, ко има уши, нека чује. Веруј, све је јасно. Нема потребе за упутствима.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: haeul Фебруар 01, 2017, 11:25:00 поподне
Не верујем да иједан побожан и црквени хришћанин може прогутати све ово што си написао без мучнине која неминовно долази као последица.
"По делима ћете их познати", каже Господ кроз Свето Писмо. Дакле, можеш ти овде писати о врстама екуменизма, о епископима и њиховим намерама и несавршеностима. Свакоме упућеном све је јасно. Имамо очи, имамо уши. Ко има очи, нека види, ко има уши, нека чује. Веруј, све је јасно. Нема потребе за упутствима.
Мало је оцрковљених међу Србима, још мање међу онима који су уверени да су наши епископи отпадници од вере. Подједнако је мало истински побожних међу онима који себе сматрају таквима. "А зашто видиш трун који је у оку брата твојега, а брвно које је у твојему оку не осјећаш?" Видим, јер  тако је лакше.

Да, заиста, ко има очи нека види - и чита. Нека не буде слеп и глув за све што није у складу са његовим предрасудама, и нека има мало више разумевања за друге, који су исто тако несавршени као и он сам. Нека има мало више вере, јер Црква је стуб и тврђава Истине, "и врата пакла неће је надвладати". Да ли ми стварно мислимо да нас не воде пастири већ вукови? Да међу епископима нема православних?

Да ли је некоме пало на памет да на пристојан начин (наглашавам с добрим разлогом) поразговара са својим епископом по питању нежељених промена? Да ли му је неко објаснио да те промене саблажњавају вернике, да их они не разумеју и да им је потребно објашњење? Уместо да проблему приступимо на православан начин, шта ми чинимо? Оговарамо своје пастира по форумима.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Синиша Јерковић Фебруар 02, 2017, 12:26:19 пре подне
Мало је оцрковљених међу Србима, још мање међу онима који су уверени да су наши епископи отпадници од вере. Подједнако је мало истински побожних међу онима који себе сматрају таквима. "А зашто видиш трун који је у оку брата твојега, а брвно које је у твојему оку не осјећаш?" Видим, јер  тако је лакше.

Да, заиста, ко има очи нека види - и чита. Нека не буде слеп и глув за све што није у складу са његовим предрасудама, и нека има мало више разумевања за друге, који су исто тако несавршени као и он сам. Нека има мало више вере, јер Црква је стуб и тврђава Истине, "и врата пакла неће је надвладати". Да ли ми стварно мислимо да нас не воде пастири већ вукови? Да међу епископима нема православних?

Да ли је некоме пало на памет да на пристојан начин (наглашавам с добрим разлогом) поразговара са својим епископом по питању нежељених промена? Да ли му је неко објаснио да те промене саблажњавају вернике, да их они не разумеју и да им је потребно објашњење? Уместо да проблему приступимо на православан начин, шта ми чинимо? Оговарамо своје пастира по форумима.

haeul, претпостављам да си се учланио само због ове теме.

Да ли си ти ишао код твог владике и са њим причао о проблемима које наводиш? Како се поступа на православан начин када православни владика заједно са католичким изговара католички симбол вјере и назива се бискупом, када папу назива светим оцем, кад му се клања и љуби руку,носи папско прстење, када пали свјеће у јеврејској синагоги, када заједно са КФОРОМ и КПС-ом, а на захтјев бјелосвјетског олоша, протјерује законитог православног владику са Косова и Метохије,  када у богословске школе уводи науку супротну православљу, а из истих школа избацује  Јустина Поповића, када учествује у сатанистичким приредбама Свјетског савјета Цркава гдје се сви заједно "моле" и плешу уз бубњеве и таламбасе црначких племена, када на силу мијења вјековну литургију, а свештенике и народ који се супроставља и физички напада, када уз помоћ власти монтира процесе против вјерног монаштва и народа доводећи лажне свједоке, када православне храмове продаје приватницима који их потом потапају и уништавају, када искључује из цркве оне који пружају кров над главом прогнаним монасима, а благосиља криминалце и освећује им дискотеке и ноћне клубове?

Како се то православно поступа према таквима? Да ли су то вуци или пастири?

Ја мислим да су вуци, ја мислим да уништавају Цркву. Најмање што могу да учиним јесте да се од таквих оградим и да не имам посла са истима. Добар дио народа већ види како ствари стоје. Ја сам нажалост то морао видјети на најдиректнији начин, преко сопствених леђа. Зато могу бити само непријатан свједок, а зна се шта они који лоше чине раде са непријатним свједоцима...
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Јоти Фебруар 02, 2017, 01:30:25 пре подне
Не би ваљало да се заврши, јер су суштински озбиљне ствари у питању. Мислим да имамо јако блиско мишљење о супротстављању екуменизму (да смо у средњем веку, не бих имао много двојбе), али, као што у претходном посту написах Синиши, - дајте неко конкретно мишљење, решење, да не остане само да размењујемо замерке.
Поштовање  :)
Удостојио сам се личног сусрета и разговора са старцем Агатоном Хиландарцем, а и са старцем Харалампијем у Дионисијату пре 21 годину  :) тако да имамо корисних примера који став заузети!
Нисмо ми Бог да имамо моћ и силу свет преобразити, нисмо! Нити смо позвани за такав задатак! Ко то умисли, заиста је у опасној прелести!
Имамо свој "микро космос", позвани смо из небића у биће, задатак нам је умрети, "јер без смрти нема Васкрсења" (Његош), а пре Његоша Христос који Нам рече:
-"не иде вино ново у мехове старе"
-"нисам дошао да донесем мир, већ мач"
Позвао нас је на покајање! Не "праведнике", но грешнике, дакле? Преумимо се! Али то је процес који траје у простору и времену, а што је најгоре и најтескобније у нама самима уколико се тог пута латимо! Не може нама Бог насути у мозак и нарушити достојанство које нам је дао! Избор је на нама којим ћемо правцем, а опет ту имамо највећег непријатеља у нама, а то је васпитање св. Јован Лествичник. То је наш задатак! А Господ ће већ дати благодат где је потребна  :)
Јао нама ако нам се Епископи поунијате, пу, пу, пу не дао Бог!
Шта је новотарија у "богослужењу"?
-укидање звонцета-римско-латински обред
-завеса на Царским Дверима-римско-латински обред
Не видим да се по ткз. староверском обреду служи на: Синају, Грузији, Ирану, Ираку, Сирији, Кини, Јапану, Етиопији, Албанији, као ни то да имају иконостасе до плафона попут какве умотане "буле",што је опет римско-латинска заповест, јер нисмо смели живописати зидове храма! Као да ће ме Спаситељу примаћи облик иконостаса? Да ми смо Гали из стрипа "Астерикс и Обеликс", па ће друид смућкати... Модус вертикале Бог-ја-Бог је само "моје", као и хоризонтала у односу "ближњи-ја-ближњи" по узору на свете Оце!
Латини свргоше и уништише "Разум" који је од Бога дан орган душе и личности узраста човековог, те на престо поставише "Ум", а истим одрекоше и "Срце", па добише тако "дивну" наказу по својој предаторској природи (јер напуштајући Цркву Христову, биваш онаквим какав си био пре уласка у Њу!), а на све то их је Блажени Јероним упозорио вековима раније, јер им језик није био способан примити Спаситељеву природу! ИТД.
Смутна су времена. Али зар ћу да проводим дан не би ли судио Епископима, нећу! Али свакако нећу бити равнодушан да видим неког од ауторитета да са епитрахиљом саслужује са расколницима, јудејима, мухамеданцима итд, то никако!
Екуменизам презирем.
Унију ко прихвати јесте проклетник! 
Немању-"Акакија" познајем 24 године. Ватрени "Делија"-скинс, даровити Иконописац, не слуша Порфирија, одлази на Свету Гору, постаје да тако напишем ГМО Јеромонах и ето га Епископ, хеј бре?! Зилотизам није решење! Не слажем се наступом силе према Есфигменском братству! А опет, да ли постоји друго решење?
Већ 1300 година латини покушавају да нас поунијате. Конкордат је потписан од Стојадиновића којег је Владика Николај толико молио да исти повуче... Ми смо за те предаторе мисионарска зона! Има ли шта ново за ових 1300 година предаторских апетита Латина ка Истоку?
Колико су Срба похрватили, албанизовали, помађарили, пороманили? Боље да је Турчин! И то све само да нису православни?!

Ја верујем Христу:
"Ко тражи, наћи ће!"
"Ко иска, даће му се!"
Од тог страха  од Апокалипсе нема се ништа, осим, сумње која уводи у пропаст, јер те ждере попут црва.
Нашом "гордошћу-неверјем" умногоме узрокујемо пад Наших пастира! Имамо заповест да се молимо за Њих и ако падну!
Замисли како је Фотију и Порфирију у Хтватској? Којом лукавошћу морају да се служе?! Тамо невешт нестаје, фанатик-престаје као дан у ноћи! На Косову је решење шта? Ево на пример Патријарх Павле Нам рече: "чијег су овце, његова и планина!". И шта ћемо сад?
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Иван Вукићевић Фебруар 02, 2017, 02:43:55 пре подне
Драго ми је што су се јавили управо они "верници" о којима сам говорио на овој теми, чисто да не буде забуне о каквим људима се ради.

Да ли је некоме пало на памет да на пристојан начин (наглашавам с добрим разлогом) поразговара са својим епископом по питању нежељених промена? Да ли му је неко објаснио да те промене саблажњавају вернике, да их они не разумеју и да им је потребно објашњење? Уместо да проблему приступимо на православан начин, шта ми чинимо? Оговарамо своје пастира по форумима.
Да, постоји доста случајева где су забринути мирјани покушали крајње добронамерно да разговарају са епископима и свештеницима екуменистима. Међутим, њихов одговор је увек исти - на верницима је да беспоговорно слушају своје "пастире", иначе у супротном чине озбиљан грех. Најбољи пример је љутити и прекорни одговор игумана манастира Подмаине Рафаила на питање једне вернице да прокоментарише проблем измена у литургији:
https://www.youtube.com/v/VlCifOoNCgY

Удостојио сам се личног сусрета и разговора са старцем Агатоном Хиландарцем, а и са старцем Харалампијем у Дионисијату пре 21 годину  :) тако да имамо корисних примера који став заузети!
Судећи по томе шта си написао након овога, верујем да ти ни сусрет са Исусом лично не би много помогао у твојој вери.

Не видим да се по ткз. староверском обреду служи на: Синају, Грузији, Ирану, Ираку, Сирији, Кини, Јапану, Етиопији, Албанији, као ни то да имају иконостасе до плафона попут какве умотане "буле",што је опет римско-латинска заповест, јер нисмо смели живописати зидове храма! Као да ће ме Спаситељу примаћи облик иконостаса? Да ми смо Гали из стрипа "Астерикс и Обеликс", па ће друид смућкати...
Најпре, уопште није тачно да православне цркве у земљама које си навео немају иконостас у храмовима. Ево једне скорије фотографије са литургије у цркви Антиохијске патријаршије из Дамаска коју је служио патријарх Јован X:
http://www.antiochpatriarchate.org/en/gallery/1584/
А то да ли монофизитске цркве у којима се служи по "староверском обреду" имају иконостас или не, нема никакве везе са темом. То нису православне цркве ма како себе називали.
Такође није тачно ни да се иконостас код православних појавио као утицај "римско-латинске" цркве. Иконостас се појављује у петом веку, дакле чак шест векова пре настанка католичке цркве. Да си барем мало проучио тематику пре него што си нашао за сходно да напишеш гомилу ничега, видео би да у католичким црквама уопште нема иконостаса и да је тренд уклањања иконостаса управо од њих потекао.

Твоји постови на овом форуму су генерално испод сваког нивоа. Пробај мало да размислиш пре него што нешто напишеш ако желиш да те ико иоле узима за озбиљно. А ако ти је циљ да затрпаваш и друге теме по узору на ону коју си покренуо (Osvrt na nasilno preoteto etno-genetičko poreklo potiskivanjem prošlosti!), постоји решење и за то.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Јоти Фебруар 02, 2017, 01:18:31 поподне
 
Цитат: Иван Вукићевић
Најбољи пример је љутити и прекорни одговор игумана манастира Подмаине Рафаила на питање једне вернице да прокоментарише проблем измена у литургији:
Шта је спорно у његовом одговору? Упутио ју је шта да сагледава и шта да савлађује! А у случају да има недоумицу је упућује на Епископа, јер је и он сам у "послушању"!
Цитат: Иван Вукићевић
Судећи по томе шта си написао након овога, верујем да ти ни сусрет са Исусом лично не би много помогао у твојој вери.
Крајње некултурно, а критикујеш Рафаила који ни интонацију није повисио! Из горе написаног не бих рекао да те уопште занима контекст! Ја ни једним словом нисам пришао "екуменистима", а зилотизам још увек не усвајам као избор!  Цитирао Никодима Агиорита и њему сличне, без тежње да пишем Докторски рад! Јер један је св. Максим Исповедник, а и Фотије Цариградски! То што нисам твој истомишљеник, па не прихватам Владику Артемија и зилоте као једини стуб одбране од папског концила ти не даје за право да ме сврставаш у унијате и екуменисте! То је велика увреда! Очигледно си удостојен општења са Христом и добио место међ' судијама :-) Нема потребе да се намећеш за ауторитет у оваквој теми, јер то вероватно ниси.   

Цитат: Иван Вукићевић
Најпре, уопште није тачно да православне цркве у земљама које си навео немају иконостас у храмовима. 

Стављаш ми речи у уста!  ;)
Цитат: Јоти
Не видим да се по ткз. староверском обреду служи на: Синају, Грузији, Ирану, Ираку, Сирији, Кини, Јапану, Етиопији, Албанији
<---

Цитат: Јоти
као ни то да имају иконостасе до плафона попут какве умотане "буле",што је опет римско-латинска заповест, јер нисмо смели живописати зидове храма!


Цитат: Иван Вукићевић
Ево једне скорије фотографије са литургије у цркви Антиохијске патријаршије из Дамаска коју је служио патријарх Јован X:
http://www.antiochpatriarchate.org/en/gallery/1584/
А то да ли монофизитске цркве у којима се служи по "староверском обреду" имају иконостас или не, нема никакве везе са темом.

Где нађе баш барок :D
Где сам ја, и шта сам написао против иконостаса, осим осврта на облик и висину истог?
Цитат: Јоти
Као да ће ме Спаситељу примаћи облик иконостаса?
,
Осим што сам се осврнуо на узрок висине, јер нам је брањено да живопишемо храмове? Не бих ушао у цркву без иконостаса, "аријанце" словом не споменух!

Цитат: Иван Вукићевић
Твоји постови на овом форуму су генерално испод сваког нивоа. Пробај мало да размислиш пре него што нешто напишеш ако желиш да те ико иоле узима за озбиљно. А ако ти је циљ да затрпаваш и друге теме по узору на ону коју си покренуо (Osvrt na nasilno preoteto etno-genetičko poreklo potiskivanjem prošlosti!),
Нисам урадио никакав увод у тему, очекивао сам другачије прихватање исте, но оде у конфузију...  Било би ми драго да се обрише као таква, јер схватам да је помен истог овде сувишак! Критику у наступу прихватам и усвајам  :)
У још две теме сам поставио упит никако став у односу на "народну песму", што не мора по аутоматизму значити да су то мој став и система размишљања!

Цитат: Иван Вукићевић
постоји решење и за то
Увек  :)
Зашто ми судиш и зашто ме етикетираш? Све се о наведеној теми могло разјаснити кроз једну ПП
?! Најбоље би било, да сам неком од ауторитета послао упит, јер ја нисам дорастао уређивању толико озбиљне теме, која се нажалост запоставља поред толиких доказа!
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Синиша Јерковић Фебруар 02, 2017, 01:52:45 поподне
Пошто већ знам у ком правцу ће ова тема отићи, а са обзиром да се већ кренуло са личним дисквалификацијама, мислим да је најпаметније да је закључамо.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: НиколаВук Фебруар 02, 2017, 02:12:57 поподне
Сложио бих се са Хаеулом поводом "болесног, расколничког зилотизма" како је навео, нарочито са овим делом: "оних који себе доживљавају као неке над-православце, а до јуче нису ни славу славили". То је врло битно, јер је одличан пример тога рашчињени монах Антоније, који је сад неки главни предводник и гласноговорник против потапања манастира Ваљевска Грачаница, а до 90-тих је био ултра-комуниста, није славио славу, није знао ни да се прекрсти како треба (ово не говорим напамет, већ на основу онога што су ми причали људи који га лично познају, и то пре његовог "монашког" деловања). Заменио је једну идеологију (комунизам) са религијом (православље), и као што је у комунизму морао да се доказује атеизмом и исмевањем Цркве, тако се сад доказује неким зилотизмом и "надправослављем", притом је за једног тако "Божјег човека" прилично агресиван и насилан према неистомишљеницима. Напоменућу да су ваљевске власти још 90-тих, можда чак и раније, имале израђен план за прављење вештачког језера и потапање цркве, и да су се о томе још тада консултовали са СПЦ. Договорено је, још тада наглашавам, да се црква измести на другу локацију. Зашто тада "монах" Антоније, када је већ толики горљиви борац за очување манастира Ваљевска Грачаница, није дигао буку? Није то био никакав тајни договор између СПЦ и града Ваљева, све је било доступно на увид. Дигао је буку пре неколико година само зато да би привукао пажњу на себе и на некакве белосветске завере, јудео-масонско-ватиканске и не знам какве још, знајући да је потапање тада већ била готова ствар, желећи пре свега да ламентира над већ учињеним, што је такође одлика његових следбеника. Дакле, ако су персоне као што је Антоније слика и прилика онога како треба да изгледају и да чине "прави" православци, ја у тој причи нисам нити ћу икад бити.
Нећу да улазим у то који су све интереси били у игри када је смењен Артемије, али морам да кажем да му није све "напаковано" како медији и појединци који су му наклоњени покушавају да покажу, и да је он у целој ствари био безгрешан. Знам на основу информација од људи који су севера Космета и којима није никакав интерес да га омалаважавају, да је корупције и проневере новца било итекако, и да је главни човек задужен за то био онај његов секретар што је после побегао, не могу да се сетим како се зове. Врло је мало вероватно да Артемије није уопште био обавештен о тим малверзацијама, а после се још више "укопао" својим егоизмом науштрб јединства Цркве и верујућег народа. Истрајавањем у свом одступништву он не чини никакво добро ни свом народу ни Цркви, напротив, он чини услугу управо онима против којих се наводно бори (Ватикан и западне силе), разједињујући овај ионако већ сасвим разједињен народ.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Лаф Фебруар 02, 2017, 02:31:06 поподне
Пре свега, потпуно је погрешно поистовећивати тзв. "новотаре" са екуменистима, и обратно. Не видим какве везе има "начин" богослужења са екуменизмом?  Да не говорим о томе да у већини помесних цркава (грчка, руска) , под литургијским иновацијама се уопште не подразумевају отворене двери, размакнута завеса и сл. (нпр. сви архимандрити и протојереји-ставрофори Московске патријаршије служе тако), већ се као "новаторство" свуда у православљу осуђује мање-више две појаве: употреба колоквијалног, нецрквеног језика у богослужењу и често причешћивање мирјана. Проблем код савремених српских православаца је тај што су код нас богословски ауторитети који се сматрају црквено-политичким конзервативцима уједно били и литургијски иноватори (најупечатљивији пример је Јустин Поповић који се деценијама безуспешно борио да се његов превод литургије и Требника (као и неке измене у њима) признају као званичне у СПЦ, што је патријарх Герман, "екумениста", заједно са епископатом енергично одбијао). Исто тако, екуменски хиперактивни Николај Велимировић (хиперактивни према протестантима, не и католицима) је био резервисан према честом причешћивању, али и према замени црквенословенског језика у богослужењу (иако је кориговао Вуков превод Новог завета за ванхрамовну употребу). У данашњој СПЦ има "екумениста" који служе по старом (епископи Лаврентије, Хризостом, Герасим, бивши Јован загребачки), као и конзервативаца који служе "по новом" (а заправо старијем начину него што је самопроглашени "старински обред", мада има изузетака).

Исто стоји и са Артемијем - то што је безаконо смењен (није ни први ни последњи у историји Цркве) не даје му за право да чини такве неканонске потезе којих би се постидели и највећи јеретици и расколници (због чега га један такав, Акакије, с правом критикује). Кад слепац слепца гурне у јаму, не значи да "жртва" таквог чина може другима да буде вођа.

Дакле, ствари нису црно-беле.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Синиша Јерковић Фебруар 02, 2017, 02:45:52 поподне
Никола Вук, доста би се тога могло одговорити, али као што рекох отићи ће у погрешном правцу. Што се владике Артемија тиче, много података знам из прве руке и жао ми је што си праћењем медија стекао такав негативан утисак. Медијска кампања против њега и данас траје при чему суђење за наводне "малверзације" није одмакло даље од уводне ријечи. Ту никаквих доказа нема. Такође савјетујем сваком да оде на сајт Викиликса и да прегледа документе од 2005-2010. године који се односе на Косово па нека сами прочитају  како је текао процес уклањања владике Артемија са Косова, ко га је иницирао, ко је сарађивао и обећавао да ће Артемије бити склоњен. Ти документи су трајан документ срамоте читаве једне генерације владика српске цркве. Наравно, владике нису знале да ће сви ти документи бити објављени. Али слава Богу заиста је тачна јеванђелска која каже: све што је тајно, биће јавно. Сама чињеница да је садашњи, по мени неканонски, владика рашкопризренски Теодосије у периоду од 2005-2010, без допуштења свог надлежног архијереја тајно преговарао са Американцима и радио свом пастиру иза леђа је довољна за трајно рашчињење, а не за неканонско унапређење које је Теодосије добио издајом човјека који га је замонашио и завладичио. Ту се чак више не ради ни о богословљу већ о најелементарнијем моралу. Ипак су то људи који би требали бити моралне вође народа, а какав примјер дају.

Такође тво аргумент "оних који себе доживљавају као неке над-православце, а до јуче нису ни славу славили" у контексту православља и не пије воду, јер Јеванђеље говори супротно "Многи први ће бити посљедњи, а многи посљедњи први". Христос не даје никакав коефицијент на радни стаж. Укратко, свих ових година развијао се као производ  сарадње информативне службе Синода и појединих београдских медија ( најприземнијег типа као што су Блици и Курир) прототип онога што си назначио као "болесни, расколнички зилотизам" да би се етикатирањем оних који мисле другачије створила одбојност код народа. Наравно, таквог нездравог зилотизма свакако има, али употреба таквих термина у сврху обрачуна са неистомишљеницима је крајње неморална.

Узгред, мислио сам да сам тему закључао. Зато сам се и изненадио кад сам видио твој пост.

Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Nebo Фебруар 02, 2017, 07:58:30 поподне
Не знам зашто бисмо закључавали тему "Екуменизам у СПЦ", кад је веома подобна за размену мишљења о битним стварима које се свакодневно, пред нама, дешавају у нашој цркви. Није било вређања, тешких речи, глупости и лупетања. Само различити ставови. Молим за објашњење!

Никола Вуче, одлично познајем развој ствари у старој Рашко-призренској епархији и упознао сам Артемијевог секретара, има томе 7-8 година, у Манастиру Бањска. Веруј ми, све је то "напаковано", јер је владика Артемије сметао из политичких разлога.

Али, хајде, нека и не знамо шта је потпуна истина. Правник сам по струци, па ћу додати још и да су Стари Римљани (ма колики освајачи и насилници били), схватили неке ствари праведности, па њихово правосуђе прописује начело - audiatur et altera pars. Дакле, ако је неко оптужен за нешто противправно, треба га саслушати, чути шта он има да каже о ономе што му се ставља на терет. Да ли је то право, успостављено још пре доласка Господа Исуса Христа овде међу људе, омогућено владики Артемију? Не, овде је на снази била инквизиција. У ствари, још црње од инквизиције. Јер, начело инквизиције било је: оптужимо некога, па он мора доказати да је недужан (за разлику од, опет од Римљана установљеног, акузаторског поступка, где кривицу доказује онај који тврди да је неко крив). Овде је владика оптужен и није му дата никаква могућност ни да се брани, нити да ишта доказује. Само је, очас посла, разрешен и рашчињен. Уз лицемерне жалопојке његове "браће" која "жале" што он не одступа од своје "заблуделости". 

Проневере у његовој епархији? Је ли икад ишта доказано? Није. Иде се резоном: неког смо окривили, сменили, рашчинили, било је мало буке у јавности, али - пролази време, заборавиће се. Тако и иде. Ко од обичних грађана још размишља о Артемију и целом том случају...

Грчки суд, тамо где је пребегао помињани Артемијев секретар, по захтеву Републике Србије обавио је још тада истражне радње против истог, и ослободио га, јер - нису нашли никакав доказ који указује да је он учинио нешто противзаконито. И тако до данас. Али, ником ништа, екуменисти су одрадили шта су наумили, по епархијама (уз неколико изузетака) су посмењивали све који сметају, поставили своје послушне људе, и сада влада једно право "благостање" у нашој цркви...

Мене ово ништа не чуди. Нисам ја неки преподобан човек, далеко сам од тога, али ми често падне на памет да је сам Господ Исус Христос рекао да ће у последња времена остати само "стадо мало". Коме има места у тој дружини, видеће се.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: НиколаВук Фебруар 02, 2017, 08:16:46 поподне
Не знам зашто бисмо закључавали тему "Екуменизам у СПЦ", кад је веома подобна за размену мишљења о битним стварима које се свакодневно, пред нама, дешавају у нашој цркви. Није било вређања, тешких речи, глупости и лупетања. Само различити ставови. Молим за објашњење!

Никола Вуче, одлично познајем развој ствари у старој Рашко-призренској епархији и упознао сам Артемијевог секретара, има томе 7-8 година, у Манастиру Бањска. Веруј ми, све је то "напаковано", јер је владика Артемије сметао из политичких разлога.

Али, хајде, нека и не знамо шта је потпуна истина. Правник сам по струци, па ћу додати још и да су Стари Римљани (ма колики освајачи и насилници били), схватили неке ствари праведности, па њихово правосуђе прописује начело - audiatur et altera pars. Дакле, ако је неко оптужен за нешто противправно, треба га саслушати, чути шта он има да каже о ономе што му се ставља на терет. Да ли је то право, успостављено још пре доласка Господа Исуса Христа овде међу људе, омогућено владики Артемију? Не, овде је на снази била инквизиција. У ствари, још црње од инквизиције. Јер, начело инквизиције било је: оптужимо некога, па он мора доказати да је недужан (за разлику од, опет од Римљана установљеног, акузаторског поступка, где кривицу доказује онај који тврди да је неко крив). Овде је владика оптужен и није му дата никаква могућност ни да се брани, нити да ишта доказује. Само је, очас посла, разрешен и рашчињен. Уз лицемерне жалопојке његове "браће" која "жале" што он не одступа од своје "заблуделости". 

Проневере у његовој епархији? Је ли икад ишта доказано? Није. Иде се резоном: неког смо окривили, сменили, рашчинили, било је мало буке у јавности, али - пролази време, заборавиће се. Тако и иде. Ко од обичних грађана још размишља о Артемију и целом том случају...

Грчки суд, тамо где је пребегао помињани Артемијев секретар, по захтеву Републике Србије обавио је још тада истражне радње против истог, и ослободио га, јер - нису нашли никакав доказ који указује да је он учинио нешто противзаконито. И тако до данас. Али, ником ништа, екуменисти су одрадили шта су наумили, по епархијама (уз неколико изузетака) су посмењивали све који сметају, поставили своје послушне људе, и сада влада једно право "благостање" у нашој цркви...

Мене ово ништа не чуди. Нисам ја неки преподобан човек, далеко сам од тога, али ми често падне на памет да је сам Господ Исус Христос рекао да ће у последња времена остати само "стадо мало". Коме има места у тој дружини, видеће се.

Чак и да су и Артемије и његов секретар чисти као суза што се тиче тога за шта су били оптужени, мада ја имам другачије информације које не потичу од дневних медија већ људи-мирјана са севера Космета, опет се није смело ићи на расколништво, раздвајање и завађање народа, тј. стварање нових подела у већ ионако подељеном друштву, на оснивање некаквих катакомбних цркви и сличних ствари. Тиме су само начинили велику услугу тим истим непријатељима против којих се толико залажу; никакво добро из тога по српски народ изаћи не може.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Синиша Јерковић Фебруар 02, 2017, 08:50:29 поподне
Чак и да су и Артемије и његов секретар чисти као суза што се тиче тога за шта су били оптужени, мада ја имам другачије информације које не потичу од дневних медија већ људи-мирјана са севера Космета, опет се није смело ићи на расколништво, раздвајање и завађање народа, тј. стварање нових подела у већ ионако подељеном друштву, на оснивање некаквих катакомбних цркви и сличних ствари. Тиме су само начинили велику услугу тим истим непријатељима против којих се толико залажу; никакво добро из тога по српски народ изаћи не може.

Заиста не могу да испратим овакву логику. Неко ти украде имовину, избаци те из куће, усели се у твоју кућу, прогласи те без суда и суђења криминалцем и онда си ти крив ако уопште још  живиш и имаш кров над главом. То се ваљда зове раскол.

Тих преко стотину монаха владике Артемија мора негдје да живи, они нису основали никакву нову Цркву и даље се сматрају дијелом Српске Православне Цркве. Је ли требају да нестану са лица земље да би се савјест неких смирила?

Из својих манастира на Косову и Метохији су избачени на силу, уз помоћ Косовске полиције ,а уз благослов двојице Иринеја, Амфилохија, Атанасија, Теодосија, Григорија и осталих екумениста.

Ако баш хоћеш да причаш о расколу помени ову горњу екипу, то су прави расколници који су свјесно унијели неред у Српску Цркву, учинили канонске прекршаје и произвели ово стање које имамо данас.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Бакс Фебруар 02, 2017, 09:01:07 поподне
Мене нешто не интересује ова тема, него сам само навратио да видим да ли се разбуктала расправа након само 3 поста. Него шта је!

Имате готово дијаметрално супротне ставове и ниједан неће да одступи од њих. Какву онда расправу мислите да ћете водити?
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: НиколаВук Фебруар 02, 2017, 09:07:22 поподне
Заиста не могу да испратим овакву логику. Неко ти украде имовину, избаци те из куће, усели се у твоју кућу, прогласи те без суда и суђења криминалцем и онда си ти крив ако уопште још  живиш и имаш кров над главом. То се ваљда зове раскол.

Тих преко стотину монаха владике Артемија мора негдје да живи, они нису основали никакву нову Цркву и даље се сматрају дијелом Српске Православне Цркве. Је ли требају да нестану са лица земље да би се савјест неких смирила?

Из својих манастира на Косову и Метохији су избачени на силу, уз помоћ Косовске полиције ,а уз благослов двојице Иринеја, Амфилохија, Атанасија, Теодосија, Григорија и осталих екумениста.

Ако баш хоћеш да причаш о расколу помени ову горњу екипу, то су прави расколници који су свјесно унијели неред у Српску Цркву, учинили канонске прекршаје и произвели ово стање које имамо данас.

Очито је ово тема о којој се не може разговарати хладне главе.  ;) Ја само кажем да ако је већ тако, кад су га избацили ти екуменисти како сте их етикетирали, зар је прави начин и хришћански одговарати на то пркосом, повлачењем у себе, издвајањем и прављењем неких посебних храмова, држања посебних литургија и слично? Ја мислим да није, и да само наноси штету целокупном верујућем народу, кога све ово збуњује, на радост свих душмана српских. Они свакако неће постићи да већина људи приђе њиховом "табору", а када то знају, зашто истрајавају у томе? Због повређеног ега? Сем тога, оно што сам приметио на медијским гласилима блиским "артемијевцима" (нпр. vaseljenska.com) је да се патријарх и "екуменистички" епископи, какви год да су, нападају најприземнијом и најпримитивнијом бујицом увреда и претњи од којих би се и кочијаши постидели. Зар је то пример који треба да следе верујући хришћани? Нисам поборник ниједне стране, нисам на страни "екумениста" али ни на страни "артемијеваца", али морам да констатујем да "артемијевци" својим начином "борбе" против "екумениста" само помажу ове друге, а удаљавају од себе људе који нису искључиви, фанатици, припрости и слично.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Синиша Јерковић Фебруар 02, 2017, 09:08:20 поподне
И још нешто да додам, пошто сам овај твој горњи аргумент чуо већ безборј пута, као не ваља због јединства народа, сви као треба да будемо јединствени због непријатеља и сл.

Овакву логику обично називам Кајафина логика. Тако је Кајафа говорио када су требали да разапну Христа. Нису  му нашли никакву конкретну кривицу, али је Кајафа изрекао оно: боље да погине један човјек него да страда сав народ. А би им управо супротно.

Мислим да човјек увијек треба да се држи истине и правде, без обзира на цијену и никад неће погријешити. Мислим да нема тог јединства народа које је вриједно живота једног невиног човјека, које је вриједно пристајања на лаж и злочин.


Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Синиша Јерковић Фебруар 02, 2017, 09:17:07 поподне
Очито је ово тема о којој се не може разговарати хладне главе.  ;) Ја само кажем да ако је већ тако, кад су га избацили ти екуменисти како сте их етикетирали, зар је прави начин и хришћански одговарати на то пркосом, повлачењем у себе, издвајањем и прављењем неких посебних храмова, држања посебних литургија и слично? Ја мислим да није, и да само наноси штету целокупном верујућем народу, кога све ово збуњује, на радост свих душмана српских. Они свакако неће постићи да већина људи приђе њиховом "табору", а када то знају, зашто истрајавају у томе? Због повређеног ега? Сем тога, оно што сам приметио на медијским гласилима блиским "артемијевцима" (нпр. vaseljenska.com) је да се патријарх и "екуменистички" епископи, какви год да су, нападају најприземнијом и најпримитивнијом бујицом увреда и претњи од којих би се и кочијаши постидели. Зар је то пример који треба да следе верујући хришћани? Нисам поборник ниједне стране, нисам на страни "екумениста" али ни на страни "артемијеваца", али морам да констатујем да "артемијевци" својим начином "борбе" против "екумениста" само помажу ове друге, а удаљавају од себе људе који нису искључиви, фанатици, припрости и слично.

Никола, погледај само које термине користиш : артемијевци, табор, све су то термини сковани у одређеној кухињи и ти их обилато употребљаваш.

Не постоје никакви артемијевци, то је на нивоу кочијашког примитивизма како пишеш, јер удара на личност човјека, исмјева, ако ништа друго монаха са 40-годишњим монашким стажом.
Јеси ли чуо икад владику Артемија или неког његовог монаха да је на личној основи вређао иједног друго свештено лице или вјерника.
Ја ти сад могу одмах наћи гомилу текстова и снимака гдје горе поменути екуменисти (они сами себе тако зову, то није вређање) владику Артемија називају дрогираним, лоповом, секташем.

Свако износи своје, оно што је на срцу.

Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Nebo Фебруар 02, 2017, 09:34:20 поподне
зар је прави начин и хришћански одговарати на то пркосом, повлачењем у себе, издвајањем и прављењем неких посебних храмова, држања посебних литургија и слично? Ја мислим да није, и да само наноси штету целокупном верујућем народу, кога све ово збуњује, на радост свих душмана српских.

А шта би, по теби, требало да ураде? Да погну главе и повинују се већини? Одступање од основних црквених догмата је ствар на коју се не окреће "други образ".

Јуче је био дан сећања на Светог Марка Ефеског. Писано је о њему и "флорентинској унији" негде на некој теми на овом форуму. Шта је требало тада у Фиренци, половином 15. века да уради Свети Марко? Да остане са већином цариградске цркве (и већине помесних православних цркава) чији су епископи били спремни да потпишу капитуалцију с Ватиканом? Да не би испао "егоиста" и расколник. Није. И због њега и других њему сличних та унија није прошла и опстала је Једна Света Црква.

Добро каже Синиша. Раскол не прави Артемије, који није формирао никакву паралелну цркву, већ не прихвата, понављам - незаконите одлуке донете против њега, већ се и даље сматра епископом своје епархије на коју је регуларно постављен, нити други благоверни православни, већ управо они који су га бесправно уклонили, који служе службе с католицима и Јеврејима и чине разне друге канонске преступе.

Није први пут у повести да Цркву воде њени главари у погрешном правцу. Црква је опстала баш због чињенице да их верни народ и један број епископа нису следили. Па, макар претрпевши мучеништво због тога. Верујем да ти је познато шта у црквеној терминологији значи реч - исповедништво. Мислим да се у овом случају ради о томе.

Овакво "јединство", где ћемо следити екуменисте и с њима ићи право у загрљај западних схизматика, сигурно није на добробит народа.

Чини ми се да овде сви говоримо хладне главе. Ја, барем, не видим да неко овде пише емотивно. Ово што износим су "хладне" чињенице. Допадале се оне неком или не.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: НиколаВук Фебруар 02, 2017, 09:36:13 поподне
Никола, погледај само које термине користиш : артемијевци, табор, све су то термини сковани у одређеној кухињи и ти их обилато употребљаваш.

Не постоје никакви артемијевци, то је на нивоу кочијашког примитивизма како пишеш, јер удара на личност човјека, исмјева, ако ништа друго монаха са 40-годишњим монашким стажом.
Јеси ли чуо икад владику Артемија или неког његовог монаха да је на личној основи вређао иједног друго свештено лице или вјерника.
Ја ти сад могу одмах наћи гомилу текстова и снимака гдје горе поменути екуменисти (они сами себе тако зову, то није вређање) владику Артемија називају дрогираним, лоповом, секташем.

Свако износи своје, оно што је на срцу.

Ја само кажем оно што сам видео на тим порталима, и шта ми је одмах упало у очи. Чак су нападали и људе који су били неутрални и који су их питали зашто на тај начин пишу о било коме. Пошто сам ја око целог тог сукоба лаик, само говорим оно што је мени био први утисак, а то је невиђена простота и агресивност тих који су држали страну Артемију. Не кажем да су сви такви, наравно, али ови што јесу су прича за себе. Уз то, пошто сам долазио у контакт са тим људима приликом својих путовања на Космет, могу рећи да нису довољно информисани/образовани и услед тога тврдокорно верују у "срб-аутохтонистичке" псеудоисторијске тезе, главни извор информација о свету им је Дејан Лучић, а неретко се симпатетишу и са неопаганима, који су као и они "велики родољуби"; дакле, не баш репрезентативни за придобијање било кога ко се не уклапа у овај профил...
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Синиша Јерковић Фебруар 02, 2017, 09:46:39 поподне
Ја само кажем оно што сам видео на тим порталима, и шта ми је одмах упало у очи. Чак су нападали и људе који су били неутрални и који су их питали зашто на тај начин пишу о било коме. Пошто сам ја око целог тог сукоба лаик, само говорим оно што је мени био први утисак, а то је невиђена простота и агресивност тих који су држали страну Артемију. Не кажем да су сви такви, наравно, али ови што јесу су прича за себе. Уз то, пошто сам долазио у контакт са тим људима приликом својих путовања на Космет, могу рећи да нису довољно информисани/образовани и услед тога тврдокорно верују у "срб-аутохтонистичке" псеудоисторијске тезе, главни извор информација о свету им је Дејан Лучић, а неретко се симпатетишу и са неопаганима, који су као и они "велики родољуби"; дакле, не баш репрезентативни за придобијање било кога ко се не уклапа у овај профил...

Људи има разних. Пошто лично знам доста монаха владике Артемија, знам да им ни владика нити било ко од монаштва није дао повода за такво понашање, а далеко било да их је охрабривао на такве поступке. Исто тако знам  да у окружењу владике не постоји ни минималан вид агитације у циљу придобијања било кога на своју страну. Ово ти лично свједочим, па ти ако хоћеш да вјерујеш, вјеруј, ако нећеш немој. Да не говоримо о сличним срб-аутохтонистичким причама, с којима се православни монаси у принципу и не баве нити их то интересује. Ни мени се не свиђају такви наступи појединих људи, али немој то генерализовати и стварати себи слику да је то тај профил људи око владике Артемија, што ми изгледа да чиниш. Уосталом, људи необразованих, а емотивних, који историју Срба виде на свој начин имаш свугдје, не знам како си то баш повезао са овом причом.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: haeul Фебруар 03, 2017, 04:44:04 поподне
Синиша Јанковићу, за вашу информацију, нисам се учланио на форум само звог оне теме. Учинио сам то на препоруку пријатеља. Пошто сте Ви и неки други рекли своје, а онда похитали да закључате теку, нисам у стању да вам детаљније одговорим без кршења правила форума, па толико од мене.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: haeul Фебруар 03, 2017, 05:17:16 поподне
Чак и да су и Артемије и његов секретар чисти као суза што се тиче тога за шта су били оптужени, мада ја имам другачије информације које не потичу од дневних медија већ људи-мирјана са севера Космета, опет се није смело ићи на расколништво, раздвајање и завађање народа, тј. стварање нових подела у већ ионако подељеном друштву, на оснивање некаквих катакомбних цркви и сличних ствари. Тиме су само начинили велику услугу тим истим непријатељима против којих се толико залажу; никакво добро из тога по српски народ изаћи не може.
Управо. Ако су његова дојучерашња браћа отпадници од православља, шта је он тако праведан радио међу њима? За њега су сви други у расколу - то не значи само СПЦ, већ целокупна Црква -, а он сам праведан. Расколнички менталитет, гордост и упорна тврдоглавост (себе стављају у раван са Светим Марком Ефеским! Каква гордост!) припадника артемијевске парацркве, на челу са са Артемијем, није само последица болесног зилотизма и верских заблуда, већ и српске склоности ка неслози. Тај расколнички менталитет срећемо и по форумима, како међу отвореним расконицима, тако и онима који још нису сасвим скренули с пута, али су већ увелико слепи и глуви за све што се не уклапа у њихову слику о 'екуменистима' и 'издајницима'.

По речима светог Јована Златоуста, "Ни крв мучеништва не може збрисати грех раскола". Да ли смо уопште свесни о како озбиљном греху је реч? Да ли смо заиста уверени да су наши епископи скренули с пута и да је начин на који се боримо са тим проблемом у духу православља?

Онима који још нису потпуно затворили очи и запушили уши предлажем да прочитају: http://www.eparhija-backa.rs/novosti/episkop-atanasije-artemijeva-sekta-parasinagogaparacrkva
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Иван Вукићевић Фебруар 03, 2017, 06:15:38 поподне
Да ли смо заиста уверени да су наши епископи скренули с пута и да је начин на који се боримо са тим проблемом у духу православља?
Само на теми која је сада закључана је изнето доста непобитних чињеница које недвосмислено указују на то да је епископат већински итекако скренуо са пута. Немам намеру да понављам шта је тамо већ речено, прочитај и пробај да одговориш на конкретне оптужбе, а њих има подоста.

Онима који још нису потпуно затворили очи и запушили уши предлажем да прочитају: http://www.eparhija-backa.rs/novosti/episkop-atanasije-artemijeva-sekta-parasinagogaparacrkva

Тема није Артемијe, већ екуменизaм. Али пошто већ упорно скрећеш причу на Артемија, можемо и о томе. Само овог пута очекујем да одговориш по тачкама, пошто до сада ниси одговорио ни на једну једину конктретну ствар већ уопштено и глагољиво причаш о црквеном јединству изигравајући верника пуног хришћанске љубави. Дакле:
1. Да ли епископ може да буде рашчињен од стране синода (привремено) и сабора (коначно) без пресуде црквеног суда?
2. Да ли је хришћански клеветати брата у медијима (а Атанасије каже да му је Артемије брат) док је још епископ и није осуђен?
3. Чак и да је било проневера (што нигде није ни пресуђено ни доказано), да ли су те проневере већи грех и већи разлог за рашчињење од теолошких скретања (чисте јереси) Игњатија Мидића или више него очигледне педофилије и хомосексуализма Пахомија и Василија (за кога чак постоји и снимак, а само су га пензионисали након тога)?
Очекујем твој одговор на свако од ових питања. Да или не, уз евентуално краће образложење. Па да видимо да ли имаш бар мало поштења и објективности.

Онима који још нису потпуно затворили очи и запушили уши предлажем да прочитају: http://www.eparhija-backa.rs/novosti/episkop-atanasije-artemijeva-sekta-parasinagogaparacrkva
Што се тиче Атанасија и његових памфлета, сигуран сам да смо их сви са ове теме прочитали. Ево шта каже умировљени Атанасије кога се тако онемоћао два пута прихватао улоге администратора епархија:
Артемије и његова секта отпадникâ од Цркве права су, по светом Василију, парасинагога, попут, рецимо, парасинагоге Мираша Дедеића у Црној Гори
Дакле, он пореди Артемија са човеком који мрзи све што је српско и намерава да насилним путем протера српску цркву из Црне Горе. Такво поређење може да направи само или неко ко је пун мржње или неко ко је безочни лажов. Али добро је што си споменуо ко ти је узор у СПЦ, чисто да буде јасно какви су ти погледи.
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Селаковић Фебруар 03, 2017, 06:24:43 поподне
Нека је свима њима, у овој теми спомињанима, и свима нама у народу Бог на помоћи у ова тешка времена.

...и врата пакла неће је надвладати...
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Јоти Фебруар 03, 2017, 06:31:01 поподне
Управо. Ако су његова дојучерашња браћа отпадници од православља, шта је он тако праведан радио међу њима? За њега су сви други у расколу - то не значи само СПЦ, већ целокупна Црква -, а он сам праведан. Расколнички менталитет, гордост и упорна тврдоглавост (себе стављају у раван са Светим Марком Ефеским! Каква гордост!) припадника артемијевске парацркве, на челу са са Артемијем, није само последица болесног зилотизма и верских заблуда, већ и српске склоности ка неслози. Тај расколнички менталитет срећемо и по форумима, како међу отвореним расконицима, тако и онима који још нису сасвим скренули с пута, али су већ увелико слепи и глуви за све што се не уклапа у њихову слику о 'екуменистима' и 'издајницима'.

По речима светог Јована Златоуста, "Ни крв мучеништва не може збрисати грех раскола". Да ли смо уопште свесни о како озбиљном греху је реч? Да ли смо заиста уверени да су наши епископи скренули с пута и да је начин на који се боримо са тим проблемом у духу православља?

Онима који још нису потпуно затворили очи и запушили уши предлажем да прочитају: http://www.eparhija-backa.rs/novosti/episkop-atanasije-artemijeva-sekta-parasinagogaparacrkva
Све је право речено т.ј. написано! 
Штета је велика што маса њих и не зна колики је Србенда Владика Иринеј, већ наседају на којештарије!
Узгред, Бачка Епархија има један од најбољих портала  :)
Мада је и Митрополија Загребачко-Љубљанска у великом прегу :)

Ево како је то дивно Митрополит Порфирије рекао, цитат из интервјуа:

Време је такво да духовници морају бити и психолози. Научили сте да прилагођавање може бити И причом И ћутањем. Шта је данас погубније по Вашу паству – говор или ћутање?
 
Ћутања има различитих. Уколико мислите на ћутање због страха да изразе свој идентитет, због неизвесности, страха као очекивања зла како каже Аристотел, онда је такво ћутање, по мом мишљењу и искуству погубније. Таква врста ћутања води у духовни и психолошки безизлаз: гетоизацију, апатију, депресију, самопоништавање. То није решење. Од првог дана, заједно са браћом епископима и свештеницима, настојим да српску православну заједницу изведем из стања гета. Да их охрабримо, да поново успоставе вертикалу свог православног духовног идентитета и достојанства. Мањи је проблем у селима, као у поменутом Малом Градцу, али преостали урбани Срби, због различитих, понекад и утилитарних разлога, затомљујући самосвест, губе и психолошку стабилност. Мада разлози за страх нису увек неосновани, до сада сам се уверио да, поред европских закона овде прописаних и хрватско друштво има капацитет да, упркос гласним појединцима, у потпуности прихвати право на равноправан живот православних Срба. А нама ништа друго и не треба.

Ваш екуменизам је био велика препорука за дужност у Загребу. Имате ли ваљане саговорнике међу духовницима Католичке Цркве и њихову помоћ?
 
Екуменизам је за мене синоним за мисију: сведочење, дијалог као суштинска претпоставка нормалног живота, природа Цркве. Наравно да међу католичим свештеницима имам ваљане саговорнике. Са некима делим блиске ставове, а са другима упорно разговарам и о ономе у чему се не слажемо
Наслов: Одг: Екуменизам у СПЦ
Порука од: Синиша Јерковић Фебруар 03, 2017, 08:02:20 поподне
Пошто мислим да су сад сви мање више рекли шта су мислили и да нико није ускраћен за одговор, ову тему ћу спојити са претходном и трајно закључати, из разлога што овај форум неће бити мјесто за расправе овог типа. Очигледно је та једна једина тема везана за Цркву на овом форуму привукла апологете екумениста ван форума и они овдје сад покушавају да направе своју трибину. Имали су простор да кажу оно што су хтјели, нису били ускраћени за одговор, али мислим да би свака даља прича створила од овог форума створила мјесто као што су поуке.орг и слична екуменистичка сабиралишта.

Дискусијом на форуму се стање у Цркви свакако неће ријешити, па не видим сврху.