Становништво Шекулара се дели на неке четири групе. Старошекуларце, Ћетковиће, усељене Васојевиће и остале мање усељеничке родове.
Није искуључено порекло дела Старошекулараца из Босне. То би били Војводићи (Дашићи, Рмуши, Булићи) и више родова који се заједнички зову Радмужевићи (Лекићи, Кењићи, Томовићи, Спалевићи, Кукаљи, Маслари, Бошковићи). Они су у Шекулару већ јако дуго, поуздано од почетка 14. века, када се племе помиње у Светостефанској хрисовуљи (1316), па Шекуларци спадају међу најстарија племена ЦГ. Војводићи фигурирају као потомци војводе Петра Шекуларца. Дашићи и Булићи потичу од војводе Димитрија Даше Војводића (око 1660 - око 1730), а Рмуши од његовог рођеног брата.
Предак Вуковића (разгранато братство које потиче од Вука Маринкова „Љевака“ - Бракочевићи, Бошковићи, Јашовићи, Матовићи, Шарићи, Гојковићи, Божовићи, Живковићи, Поповићи, Лабудовићи) дошао је у 17. веку из Цуца. Њима сродни, али не директни Вукови потомци су Ивановићи.
Половином 18. века у Шекулар се досељавају Портићи, чија је старина из Ћеклића (братство Рајковићи). У селу Мезгале од половине 18. века живели су Зоговићи, чије порекло је са Цетиња. О њима смо писали на теми „Нови тестирани на Српском ДНК пројекту“. Код двојице потомака овог рода утврђена је ХГ Г2а. Осим њих, има још неколико мањих усељеничких родова из Братоножића, Мораче и Зете.