Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Историја => Тему започео: симо Јул 08, 2017, 07:11:31 пре подне
-
О Вишеславовој крстионици
"Profesor emeritus Univerziteta u Zadru Nikola Jakšić digao je prašinu svojim istraživanjima posvećenim krstionici kneza Višeslava iz Nina, koja se u hrvatskoj istoriografiji smatrala autentičnim spomenikom pokrštavanja Hrvata.
Njegov zaključak je da Višeslavova krstionica nije iz Nina, da nije nastala u Hrvatskoj nego u Veneciji po narudžbi Mletaka i da nije bila namenjena Hrvatima, već jednoj od kneževina na istočnoj obali Jadrana.
Štaviše, on smatra da mitska krstionica Hrvata to zapravo nikad nije bila, a da knez Višeslav nikad i nije bio hrvatski knez, nego "neki slovenski".
O Višeslavu čak ni ne postoji mnogo podataka, a u njegovo vreme nije postojao hrvatski velikaš s imenom Višeslav. Zanimljivo je da njegove kolege istoričari i arheolozi pokušavaju da ospore njegova tumačenja i otkrića i Jakšića optužuju na nedostatak patriotizma i nacionalne svesti.
Profesor Jakšić je za Slobodnu Dalmaciju komentarisao deo izveštaja u kojem tvrdi da krstionica nije hrvatski spomenik i da nema nikakve veze s Hrvatima."
http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=07&dd=07&nav_id=1280603
https://hr.wikipedia.org/wiki/Vi%C5%A1eslavova_krstionica
-
Чланак у СД од 04.07.2016. http://www.slobodnadalmacija.hr/novosti/hrvatska/clanak/id/318380/knez-viseslav-nije-bio-hrvat-niti-su-hrvati-stigli-u-stoljecu-sedmom
О лику и предметном дјелу проф. Јакшића http://slobodnadalmacija.hr/scena/kultura/clanak/id/301206/viseslavova-krstionica-neka-se-zove--ivanova
Вјечне полемике и дилеме о досељавању Хрвата, Ајнхардовим аналима, цркви Св. Спаса на Цетини ...
http://slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/317437/ovo-ce-mnoge-sokirati-hrvati-se-nisu-doselili-na-ovo-podrucje-u-stoljecu-sedmom-nego-u-devetome
http://www.slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/73250/milosevic-cetina-je-rijeka-dvaju-naroda
-
Кад каже да је Карло Велики послао Хрвате као војну олигархију на Јадран против Авара, ја питам колико је тих Хрвата могло бити послато да се данас од њих изродила читава нација ::)?
А на сличан начин су дошли и Срби, али нешто касније. Кад су и на који начин то Срби дошли и на које Јакшић мисли просторе?
-
Чланак у СД од 04.07.2016. http://www.slobodnadalmacija.hr/novosti/hrvatska/clanak/id/318380/knez-viseslav-nije-bio-hrvat-niti-su-hrvati-stigli-u-stoljecu-sedmom
О лику и предметном дјелу проф. Јакшића http://slobodnadalmacija.hr/scena/kultura/clanak/id/301206/viseslavova-krstionica-neka-se-zove--ivanova
Вјечне полемике и дилеме о досељавању Хрвата, Ајнхардовим аналима, цркви Св. Спаса на Цетини ...
http://slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/317437/ovo-ce-mnoge-sokirati-hrvati-se-nisu-doselili-na-ovo-podrucje-u-stoljecu-sedmom-nego-u-devetome
http://www.slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/73250/milosevic-cetina-je-rijeka-dvaju-naroda
Црква Вазнесења Господњег на врелу Цетине ми је увијек изгледала монументално. Има ту и претјеривања са наше стране. Не вјерујем да је задужбина Тврткова како се наводи у Кончаревићевом љетопису (једном прилично сумњивом документу). Твртко није градио такве монументалне грађевине ни у Босни.
-
Кад каже да је Карло Велики послао Хрвате као војну олигархију на Јадран против Авара, ја питам колико је тих Хрвата могло бити послато да се данас од њих изродила читава нација ::)?
А на сличан начин су дошли и Срби, али нешто касније. Кад су и на који начин то Срби дошли и на које Јакшић мисли просторе?
Хрвати у Далмацији заиста нису поменути ни у једном извору првог реда у периоду до 9. вијека (што не значи да их ту није било), само ми није јасно зашто се одмах то мора изједначавати са Србима, за које Ајнхард 822. године каже да су народ који држи велик дио Далмације, што јасно говори да су ту морали бити,ако ништа друго, а оно у 7. вијеку.
-
И ја сам мишљења да црква Светог Спаса на Цетини у оригиналу нема везе ни са Србима ни са Твртком. Касније је око ње изграђено православно гробље. Био сам тамо претпрошле године.
-
O овом проблему је већ писао Ђорђе Јанковић у свом раду "Српско поморје од 7. до 10. столећа" из 2007. године.
-
Možda malo skrećem sa teme, ali,...
U kojim se sve izvorima, pored Venetske hronike Ivana đakona i dela Tome arhiđakona, pominju hrbatski vladari (od Mislava do Zvonimira i Petra Svačiića)?
I mogu li se i koji sve naći u PDF-u? Za početak, mogu li se naći ova dva gore pomenuta dela?
-
И ја сам мишљења да црква Светог Спаса на Цетини у оригиналу нема везе ни са Србима ни са Твртком. Касније је око ње изграђено православно гробље. Био сам тамо претпрошле године.
Олтар је био полукружан, до преласка у католичке руке у 18. вијеку. Друго, за цркву се зна да је имала куполу.
Бујрум!
-
Kad smo kod hrvatske povijesti, ima li gde Venetskih hronika Ivana đakona (10 - 11 vek po Hristu) u PDF formatu? Tražio sam po netu ali bezuspešno...