У књизи Стевана Поповића „Ровца и Ровчани“ за Голубовиће у Ибрији се каже следеће:
Голубовићи живе у Ибрији, засеоку око реке Ибриштице, који су се почели тако називати од почетка 18. века по Голубу Вукосављеву од кога има 8-9 пасова (књига је из 1997). Голуб је имао синове Дмитра и Матка. Матко је погинуо приликом једног турског напада на Церовицу, о чему постоји народна пјесма коју је жабиљежио С. Милутиновић Сартајлија. Од Дмитра су остали Голбуовићи. Дмитар је имао синове Ивана и Саву. Од Ивана је Матија, од овог Радован, од Радована Јован који је имао два сина, Ибра и Матију. Ибро Јованов, командир, одселио се у Вишње. Имао је сина Баша, а овај Богића чије потомство живи у Никшићу и Боки. Други син Јованов, Матија, имао је синове Николу (пог. на Скадру 1913. г.) Радисава (пог. на Дрини 1914. г.), Милована (стријељан као комита 1923. г.) и Радована. И Мркоје Божов, перјаник и истакнути јунак, од овог је братства, Његов је син Стеван чије потомство живи у Санџаку и Никшићу. Пасови Голубовића који данас живе у Ибрији иду овим редом: Голуб – Дмитар – Сава – Лука – Томица – Голуб – Дмитар – Новица - Велимир.... Лакетићи су се тако назвали по Лакети Вукосављеву почетком 18. в., као и Голубовићи јер су Голуб и Лакета били браћа.