Упоређујући ових дана потенцијално време када је живео заједнички предак овдашњих Y128028 (Италијан је нека друга тема, јер би његовим резултатом TMRCA извесно доста скочио), тадашња историјска дешавања и етнографске процесе на Балкану, као и стр вредности и заступљеност садашњих потврђених и предвиђених носилаца ове гране а на предлог појединих уредника пројекта, бацио сам поглед на књигу Павла Ивића ''Српски народ и његов језик'', где се он између осталог и дотакао разлике између западнојужнословеснких и источнојужнословенских говора, јатове границе и разлога због којих су оне настале.
По његовим закључцима (где се позива и на друге ауторе) највероватнији разлог тој разлици јесте да је поред различитих тачака и праваца којима су се спуштали Словени преко Дунава и Саве постојала дугачка зона изолованих говорника романизованих језика који су се за разлику од приобалног становништва били повукли у планинске венце данашње источне Србије и западне Бугарске.
По њему у тим крајевима треба тражити матично подручје говорника протоалбанског и проторумунског језика. За нашу грану ови први нису битни јер их међу њима нема, док би се исто могло рећи за Румуне (својевремено сам на YHRD нашао поклапања у Влашкој на минималном броју маркера (12) међутим све три студије о Румунима окачене на YHRD су недоступне за гледање и преузимање). Према томе, наравно као хипотезу, треба гледати на могућност да је међу тамошњим популацијама романизованих староседелаца, који су чинили како остатке најстаријег романизованог становништва тако и потомке некадашњих римских грађана, трговаца, легионара који су под притиском наступајућих Словена избегли у недоступне планинске пределе било Y128028. Да ли је под условом да је међу њима било Y128028 носилаца било и говорника неких од та два језика, сасвим извесно, међутим оно што је кључно јесте да се Y128028 вероватно није укључила у формирање каснијих етноса проистеклих из говорника та два језика, што се види по данашњој незаступљености ове код та два народа.
Оазе староседелачког становништва су постојале широм Балкана, и по континенталном делу, али пре свега због присутности Y128028 у овим пределима који су чињенично (и по Цвијићу) вековима служили за сељакања, као и то што су били издвојени од главних збивања, верујем да ту треба разматрати старину ове гране код данашњих Срба и Бугара у раном средњем веку.
У том смислу, не треба одбацити могућност да је то што се неки од српских родова врло рано помињу или се сматра да су присутни у неким западнијим српским крајевима доста дуго одбацује шансу да је њихова даља старина, дакле пре постојања првих српских држава када су могли већ увелико бити саставни део српског православног корпуса, била у крајевима који су неколико векова пре тога били збег романизованог становништва.
Ево неколицине занимљивих размишљања из Ивићеве књиге.