Милошевић, Ђурђевдан, Умац/Цетиње, R1b-L21>Z2183 (L1066)
...
- Милошевићева хаплогрупа доста нетипична за ове крајеве (карактеристична за запад Европе).
Јован Ердељановић у свом раду о Старој Црној Гори наводи следеће:
Хумци или, по народном изговору, Умци (15 кућа) у селу истог имена. Зову се још и Милошевићи. Опште је познато и сасвим поуздано предање, да су Хумци потомци Бјеладина Хумца, који се доселио на Цетиње у време Ивана Црнојевића и постао Ивановим кметом на земљишту Цетињског Манастира.
О самоме Бјеладину Хумцу имају његови потомци, данашњи Хумци, ово предање. Бјеладин је, веле, био пореклом из „Хума 'отскога или зетскога“ (у зетској равници), по чему је и добио назив „Бјеладин Умац“; право му се презиме не зна. Мисли се, да је био „латинин“ (католик). Имао је још два брата, па су сва тројица заједно побегли од „крви“ у Црмницу. Тамо је један од њих (Ђон и остао, и од њега су садашњи Ђоновићи у црмничком селу Томићима; други је брат отишао у Жабљак, примио ислам и од њега су били чувени Омарћевићи или Омерћевићи, који су се већ скоро истражили; а трећи брат, Бјеладин, дошао је на Цетиње Иванбегу. Стара слава те браће био је „Свети Ђорђе у пролеће“ ("Ђурђев-дан), и од Бјеладина је остало то крсно име и Хумцима. А послужују „Госпођин дан Мали, као и сва остала села по Цетињском Пољу“. Због тога Хумци тврде, да су и Ђоновићи раније славили Ђурђев-дан. Веле, да се Хумци и сад рођакају с оба поменута браства, са Ђоновићима и Омарћевићима. Изненадило ме, што Ђоновићи у Црмници ништа не знају о своме сродству са цетињским Хуицима и шта више тврде, да су пореклом „из Кроје“. Уз то славе Томин–дан а прислужују Велику Госпођу, а да ли су раније славили Ђурђев–дан, нисам могао сазнати.За Батровиће, који потичу од Ђоновића из Томића, утврђено је да припадају различитој хаплогрупи:
Батровић, Црна Гора, J2b-M241>L283
Batrović, u Podgoricu došli iz Brčela (Crmnica), Nikšić
Предање Хумаца о сродству са Ђоновићима по свој прилици није тачно.
Скорашње поруке
