Науке и научне дисциплине > Српски средњи век

Етницитет у средњем веку и формирање националног идентитета – стручна мишљења

(1/10) > >>

Мића:
Свестан сам да је ово занимљива тема о којој је и било речи на другим темама. Намерно сам у наслову ставио да су тема стручна мишења – надам се да ће ово подстаћи форумаше да нађу ставове компететних људи и да њих наведу као пандан мишљењу Алексндра Узелца историчара, који је овде био врло концизан.

https://www.youtube.com/v/qpeCTPnGKNU
https://www.youtube.com/v/qpeCTPnGKNU

Извојио сам неке, за мене, најинтересантније ставове:

•   Начин на који ми данас доживљамо национални и етнички идентитет би за једног средњовековног човека био не потпуно стран, него и потпуно неразумљив.

•   Да рецимо Свети Сава данас васкрсне међу Србима њему уопште не би било јасно о чему рецимо Срби и Црногорци у Црној Гори воде спор

•   У средњем веку су се људи најпре одређивали сталешки. Сталешке баријере је било готово немогуће превазићи, осим кроз Цркву, а  и то не увек.

(О томе има више књига, рецимо ова, Историја приватног живота у Срба

  https://www.mikroknjiga.rs/store/prikaz.php?ref=978-86-7102-398-6 )

•   Од ког тренутка се може говорити о предмодерном  српско идентитету? По мишљењу Александра Узелца, тек крајем средњег века, када држава деспота Стефана Лазаревића мора да прави крајишта. Мора да мобилише становништво, обичне људе, да улаже велике прихода од рудника Новог Брда у милитаризацију земље. Уводи се порез и војна обавеза свима и полако се бришу сталешке и правне разлике.

•   Касније, са пропашћу средњовековне државе, становништво које се сели у јужну Угарску или у крајеве даље на већ има формирани предмодерни српски идентитет

ДушанВучко:

--- Цитат: Мића  Фебруар 11, 2022, 10:14:19 поподне ---Свестан сам да је ово занимљива тема о којој је и било речи на другим темама. Намерно сам у наслову ставио да су тема стручна мишења – надам се да ће ово подстаћи форумаше да нађу ставове компететних људи и да њих наведу као пандан мишљењу Алексндра Узелца историчара, који је овде био врло концизан.

https://www.youtube.com/v/qpeCTPnGKNU
https://www.youtube.com/v/qpeCTPnGKNU

Извојио сам неке, за мене, најинтересантније ставове:

1.   Начин на који ми данас доживљамо национални и етнички идентитет би за једног средњовековног човека био не потпуно стран, него и потпуно неразумљив.

2.   Да рецимо Свети Сава данас васкрсне међу Србима њему уопште не би било јасно о чему рецимо Срби и Црногорци у Црној Гори воде спор

3.   У средњем веку су се људи најпре одређивали сталешки. Сталешке баријере је било готово немогуће превазићи, осим кроз Цркву, а  и то не увек.

(О томе има више књига, рецимо ова, Историја приватног живота у Срба

  https://www.mikroknjiga.rs/store/prikaz.php?ref=978-86-7102-398-6 )

4.   Од ког тренутка се може говорити о предмодерном  српско идентитету? По мишљењу Александра Узелца, тек крајем средњег века, када држава деспота Стефана Лазаревића мора да прави крајишта. Мора да мобилише становништво, обичне људе, да улаже велике прихода од рудника Новог Брда у милитаризацију земље. Уводи се порез и војна обавеза свима и полако се бришу сталешке и правне разлике.

5.   Касније, са пропашћу средњовековне државе, становништво које се сели у јужну Угарску или у крајеве даље на већ има формирани предмодерни српски идентитет

--- Крај цитата ---
Мени као некоме ко није историчар, ово делује сувише "хируршки" дефинисано. Али неко своје мишљење на ове његове тезе бих дао (обележио сам их по бројевима):

1. Начин на који данашњи Срби доживљавају себе Србима је исти као и у средњем веку, јер су и у средњем веку постојали Срби

2. Светом Сави би било јасно о чему се ради у данашњој Црној Гори jер је сам основао зетску епархију, а не зетску аутокефалну цркву ( у смислу тежње неке данашње аутокефалности "ЦПЦ") Потцењује Светог Саву ипак по том питању да ли би му било јасно нешто данас

3. Сталешке разлике које помиње, да нису биле валидне у средњем веку у смислу заједничког осећања припадности, могу да се односе на неке друге земље (као средњовековну Енглеску напр., где су Нормани били виши сталеж, а Англосаксонци у време норманског освајања, нижи сталеж, или у неким случајевима где је владајућа елита у етничком смислу мањина у односу на већину којом влада, Мађари у средњовековној Словачкој напр.). У средњовековној Србији је и виши сталеж проистекао из српског корпуса, па према томе, не може то да буде исто мерило примењено и на Србију

4. и 5. српски идентитет је постојао и пре доласка на Балкан, тј. бар добрих 800 година пре Стефана Лазаревића и наравно да не само да је становништво које је се сели у јужну Угарску имало српски идентитет, него и оно које је дошло на Балкан у седмом веку

Српски идентитет су имали и они који су остали у данашњој источној Немачкој, остали су данас Лужички Срби, имамо и топониме у Чешкој (Србско, где су се они и населили итд)
Мени ово личи на неку релативизацију, тј. стављање знака питања да ли су се Срби у средњем веку заиста осећали као Срби, или "копи пејст" процеса који су се на западу дешавали, па да се свуда иста теза примени

Ojler:
Већ смо добили прво стручно мишљење  ;D

ДушанВучко:

--- Цитат: Ojler  Фебруар 11, 2022, 11:20:18 поподне ---Већ смо добили прво стручно мишљење  ;D

--- Крај цитата ---
Не, ја сам рекао да нисам историчар и своје мишљење које самим тим није стручно  :D Само сам покушао да укажем да су те тезе можда сувише поједностављене, јер су процеси различити код различитих народа да би били свуда применљиви на исти начин у смислу закључака ( поменуо је Французе напр. у смислу различитих осећаја идентитета виших и нижих класа у средњем веку)

ДушанВучко:
Процеси код данас бројнијих народа у средњем веку је био много компликованији у него код нас Срба, више преплитања разних етноса у смислу структура које су владале:
Енглези су прошли кроз неколико процеса (долазак Анга и Саса међу Брите којима су доминирали, па експедиције Викинга, па освајање Нормана који су опет доминирали Англосаксонцима) и из свега тога се створила енглеска нација
Французи су прошли кроз романизацију Келта, па долазак германских Франака који су дали име раније романизованим Келтима и касније су формирали Французе
То смењивање различитих група у смислу власти није карактеристично за Србе ( у време самосталности наравно), који су дошли као племе на Балкан и из свог етноса су давали своју елиту, тако да ове горе тезе не стоје за нас  у смислу питања српског етницитета у средњем веку ( и више и ниже класе су се осећале као Срби)
Мени се основно питање намеће, зашто неки историчари генерализују то , па као Узелац, који сматра да је учешће свих сталежа у некој бици неки моменат прекретнице и обједињавајући фактор стварања заједничког идентитета и при том помера колективни идентитет народа тек у време Стефана Лазаревића, тј. пред сеобе у јужну Угарску!? Зашто?
Не бих баш рекао да је у бици код Бара против Византије учествовала само елита, или у међусобним сукобима Стефана и Вукана, или на Косову.
Већи, тј. бројнији народи су имали много веће турбуленције у долажењу до онога што ће их касније учинити тим народима, а на нас мање бројне, али и на оне који  су име понели по свом племену (као Срби, Чеси, Хрвати итд), не треба да се постављају питања како су се они осећали у средњем веку, када су и тада под тим именима постојали.
Као што је илузорно постављати питање да ли се народ у Чешкој поД Премисловцима или за време Јана Хуса осећао Чесима, тако је илузорно постављати питање да ли се народ за време Стефана Немање осећао Србима
Једва сам одслушао ових шест минута клипа и у смислу водитеља и госта

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију