Ne bih sve generalizovao, Imocanine.
Mnogi ovdje su vodili i konkretnu raspravu nudeci svoje argumente koje takodjer uzimam u obzir. Posebno mislim i na one koji su zauzeli jasan stav da ja nigdje nisam trolao (makar ne namjerno) te da sam u vecini slucajeva nudio i postavljao dokaze (citate).
Радо читам, Имоћанину и Ходидједу, све што сте написали на овом форуму, чак и кад се не слажем (а то је врло често кад је у питању Ходидјед). Генерално, потписао бих се под оно што су написали Милош, драјвер, Драган Обреновић и Атлантише када је реч о овој теми.
Не смета ми, дакле, ваша перспектива. Сметају ми методе којима се служите, Ходидједе: Ви се из све снаге упирете да пронађете недоследности у историјским изворима, да их извучете из контекста, ставите их у други контекст а да затим обичним софизмима и вербалним егзибицијама покушате да их претворите у аргументе за своје хипотезе.
Овде постоје два аспекта која су у основи целе расправе:
1. упорно релативизација националног идентита у прошлости (генерално, а "напосе" Срба, посебно Срба у Босни),
2. став да је српски народ творевина нечије прогапанде.
Оба аспекта заслужују коментар:
- сама расправа око непостојања или постојања "националних идентитета" током средњег века и модерног доба није тако једноставна- погледајмо "натукницу на википедији гледе конституисања нација":
https://en.wikipedia.org/wiki/NationMedieval nations
Susan Reynolds has argued that many European medieval kingdoms were nations in the modern sense except that political participation in nationalism was available only to a limited prosperous and literate class.[12]
Anthony Kaldellis affirms in Hellenism in Byzantium (2008) that what is called the Byzantine Empire was the Roman Empire transformed into a nation-state in the Middle Ages.
Azar Gat is among the scholars who argue that China, Korea and Japan were nations by the time of the European Middle Ages.[14]
Тако да покушај "prikazati suludost dokazivanja nekog sveobuhvatnog "nacionalnog" identiteta u srednjem vijeku koja prelazi staležne, regionalne i konfesijske okvire" није неоповргљив. С друге стране, расправа би била сасвим у реду када би смо разматрали ту тему генерално, у контексту европске историје у последњих неколико векова. Узмимо само Немачку и Италију, Фихтеа или Ђузепе Мацинија, идеолога покрета "Младе Италије", "Младе Немачке", "Младе Пољске".... Вероватно је и "Млада Босна" имала узор у овим организацијама. И ту би смо и могли сложити око многих ствари. Но, у контексту покушаја Ходидједа и "јалијских историчара" које помиње Атлантише такав став није став "разборитог човјека из региона" него је у служби новостворене бошњачке идеологије.
- Гледе јаке српске пропаганде (претпостављам здруженим снагама Филипа Вишњића и Васе Пелагића, узгред, обојица су родом из Босне). Испада да су Огилви, Сачи, Сакан и друга велика имена рекламног бизниса су, у ствари, ученици Васе Пелагића. Мит о "Америци као обећаној земљи" за европске имигранте је заиста настао рекламом коју је платила америчка држава. Али, испаде да смо ми били пионири у овој области... Шта се ту може рећи - јесте, признајем, имали смо одсек за пропаганду, бре, много пре других.
