Питање ових првих српских досељеника на просторе Лике и Далмације заслужује свакако посебну тему. Надам се да ће ову тему обрађивати Пијовић у неком свом наредном раду, јер ми се то чини као логичан слијед оног што је започео са власима у српским земљама.
Оно што сам закључио на основу података које сам ових година читао, могло би се сажети у сљедеће:
- прво досељавање Срба у влашком статусу на просторе сјеверне Далмације, обавио је Младен II Шубић који је накратко почетком 14. вијека завладао простором Захумља. И у документима сплитског каптола се као мјесто влаха присутних у околини Сплита крајем 14. вијека наводе Босна (која тада влада Хумом) и Рашка.
- Шубићи су препознали прије свега војни значај влаха, а послије пада Шубића, у исте сврхе их користе угарски краљ (краљеви Власи), Нелипчићи, Франкопани, Курјаковићи. Влашке заједнице се појављују на широком простору, на подручјима Цетине, Зрмање, Унца, околине Задра, околине Трогира, на Велебиту
- да су ти власи првобитно били православни говори један извор првог реда, а то је писмо папе Гргура XI фрањевцима из 1373. године који им дозвољава градњу самостана на граници Босне (помиње се и Крбава) гдје "власи шизматици са стоком по планинама живе", а са циљем преобраћања истих на римокатоличку вјеру.
- можемо само претпостављати у којој мјери је акција фрањеваца била успјешна, али нема сумње да су ти "стари власи" почели временом да се уклапају у католичко и чакавско окружење. Један значајан дио је свакако прешао на католичку вјеру, почели су да говоре неком чакавско-штокавском хибридним језиком. Има извора који говоре да су управо фрањевци били јемци неким власима у 15. вијеку. А развила се фрањевачка мисија и у самом Хуму.
- међутим и поред ове фрањевачке мисије у 15. вијеку, основано можемо претпоставити да је један дио ових "старих Влаха" дочекао "нове Влахе" у 16. вијеку у православној вјери, или се вратио на првобитну вјеру. Можда би добар примјер овог уклапања могли бити далматински Штрпци, који се у 15-16. вијеку помињу као "стари Власи" који на угарској страни ратују против Турака, а њихов представник Павле Кожул Штрбац добија чак и угарско племство.
- нема сумње да су и ови "стари власи" као и остало чакавско хрватско становништво били под ударом Турака почетком 16. вијека, и да су се пред Турцима такође повлачили, од којих су неки завршили у Градишћу (тамошњи Власи), неки у Истри. Ови из Истре ће се након турског заузимања сјеверне Далмације вратити на простору Далмације гдје су у турским пописима постали познати као Власи Истрије. Одатле ће неки опет исељавати на аустријску територију , у околину Купе. Неки ће остати на тлу Далмације и уклапати се у досељено православно или католичко становништво Далмације.
- аустријски извори 16. вијека јасно разликују ове "старе влахе" од нових досељених влаха (Рашана). За ове старе најчешће користе одредницу Alt Romer, међутим иако их одвојено означавају, у народносном смислу то је за њих све један те исти народ. Па тако Курипешић када 1530. године пролази кроз Босанску крајину тамоишње Србе назива и Срби и Ћићи. Ћићи стога што су му као Крањцу били познати Власи Истрије (Ћићи) чиме наглашава да су Срби и Ћићи једно те исто. Ћиће не треба мијешати са романофоним Истрорумуњима (Ћирибирима).
-чак и турски попис Лике из 1712. године, јасно означава ове "старе Влахе" након чега се они као препознатљива група губе и утапају у крупније идентитете
- Поропати су свакако једна од предводничких породица ових старих Влаха, срећемо их и на простору Далмације и у Истри и у Градишћу. Од других продица мислим да би било добро тестирати крајишке Басаре (Басариће) и католичке и православне, јер се ово презиме такође јавља међу овим "старим Власима".
