Порекло српског православног становништва у Босни и Херцеговини-преглед

Порекло становништва > БиХ - Република Српска

<< < (2/25) > >>

drajver:

--- Цитат: Лука Децембар 26, 2021, 06:52:41 поподне ---У овом периоду се становништво из поменуте области исељава и у Војводину. Такође, на подручју Северозападне Србије (тадашње Кнежевине Србије) су досељеници из ове области присутни и у 18. веку. Ту пре свега мислим на подручје које обухватају данашњи Мачвански округ као и неке општине које припадају Граду Београду.
--- Крај цитата ---
Ти исељеници у Војводину у 18. и 19. вијеку су углавном са аустријске и млетачке територије (из Лике, Далмације), тако да их нисам разматрао. А сеобе из 20. вијека према Војводини, које су биле масовне, такође сам искључио из овог прегледа.

Што се тиче сеоба у 18. вијеку у Србију јужно од Саве, нису ми познате. Знам само за оне из 19. вијека.

--- Цитат: Лука Децембар 26, 2021, 06:52:41 поподне ---Присутни су и досељеници са подручја Старог Влаха односно из општина данашње Југозападне Србије (са подручја Прибојске, Пријепољске и Нововарошке општине).

--- Крај цитата ---

У реду, додаћу.

Лука:

--- Цитат: drajver Децембар 26, 2021, 07:14:59 поподне ---Ти исељеници у Војводину у 18. и 19. вијеку су углавном са аустријске и млетачке територије (из Лике, Далмације), тако да их нисам разматрао. А сеобе из 20. вијека према Војводини, које су биле масовне, такође сам искључио из овог прегледа.

--- Крај цитата ---

Мислим да их у попису граничара Шајкашког батаљона има и да су пореклом са територије која је под Турцима.

--- Цитат: drajver Децембар 26, 2021, 07:14:59 поподне ---Што се тиче сеоба у 18. вијеку у Србију јужно од Саве, нису ми познате. Знам само за оне из 19. вијека.

--- Крај цитата ---

Има таквих случајева, најпре у околини Обреновца и Уба. Видећу да наведем примере касније.

drajver:

--- Цитат: Небојша Децембар 26, 2021, 07:11:31 поподне ---Одличан преглед! Апропо овог болдованог. Да ли је било масовнијег померања из области Доњих краја/Усорце, или је српско православно становништво било ту значајније заступљено и у 16. веку? Касније само исељено на Банију, Кордун, у Лику, Северну Далмацију, па повратним сеобама (унутрашње миграције), добрим делом враћено "у стари крај". На крају и генетика ових области нам говори да је то практично све "исти народ". То могу бити они Власи Поуња из 15. века. Курипешић je око 1530. године боравио у Крајини, али се не сећам да ли тако дубоко, или само у крајевима око Бања Луке, где је затекао Србе, досељене "од Смедерева". Да ли то указује да је било раних досељеника са простора тадашње српске деспотовине, или је то била нека општа одредница за православне Србе тада.

Са друге стране, нека логика можда налаже да су Трци, по освојењу неких области, могли са собом повести и становништво из источнијих крајева Балкана. Као што су радили са муслиманским становништвом. Некада се на западу Крајине заиста могу пронаћи хаплогрупе типичне и за граничне српско-бугарске области. Упитно је да ли је ту реч о директним досељеницима, или нешто старијим миграцијама на потезу Источни Балкан-Херцеговина-Крајина (позната прича о власима).

--- Крај цитата ---

Што се тиче области 5 (Дубоке крајине) она је касније од свих других области пала под Турке, након 1530. године, Бихаћ је нпр. пао тек 1592. године. Када је Курипешић 1530. године пролазио тим подручјем, Крупа је још увијек била под Аустријом, а на турску територију је Курипешић ступио у Каменграду. Идући даље од Каменграда према Јању поменуо је ту и неко досељавање тамошњих Срба из Смедерева и грчког Београда. Али Смедеревски санџак је тад обухватао и подручја западне Србије, па претпостављам да су ти Срби дошли одатле, вјероватно кад се у Смедеревском санџаку укидао влашки статус. Са друге стране , на истом подручју јасно се кроз турске пописе препознаје миграциони правац са горње Неретве, преко Раме, Купреса, Ускопља до Јања, Пливе, Кључа, Санице и даље на запад. Горњи ток Сане, Плива и Јањ биле су најраније насељена ијекавска српска подручја у Крајини. А то је некадашња област Доњих Краја, зато сам их и споменуо у контексту насељавања Дубоке Крајине, јер се српско становништво које до 1530. године било насељено у Доњим крајима само прелило ка западу како су Турци освајали нове територије. Исто тако мислим да је и са сјеверне стране, из правца Усоре (а овдје Усору описујем у средњовјековном значењу, јер је на запад допирала до Врбаса) био миграциони талас према крајевима око Козаре, доњег тока Сане и доње Уне. Па сам у том контексту помињао и Усору и Доње краје, као прелазне станице за даље сеобе на запад.

drajver:
Занимљиво да је ових 6 области на неки начин нашло одраз и у постојећој подјели Републике Српске на регије, а које су концентрисане око већих градова.

Тако, ако узмемо горње описе и приказ области, имамо сљедеће градске центре за сваку:

Област 1- Требиње
Област 2- Бања Лука
Област 3- Бијељина
Област 4- Добој
Област 5- Приједор
Област 6- Српско Сарајево- Пале

Лука:

--- Цитат: Лука Децембар 26, 2021, 07:25:48 поподне ---Има таквих случајева, најпре у околини Обреновца и Уба. Видећу да наведем примере касније.

--- Крај цитата ---

Да, ради се о другој половини 18. века:

-Алексићи, друга половина 18. века, Дубица у Босанској Крајини, Пантелијевдан.

https://www.poreklo.rs/2013/02/14/poreklo-prezimena-selo-banjani-ub/

-Мандићи, друга половина 18. века, Дубица, Часне Вериге,

https://www.poreklo.rs/2013/03/07/poreklo-prezimena-selo-dren-obrenovac/

Има сигурно још примера.

Захваљујући крсним славама, може се са великом сигурношћу претпоставити којим генетичким родовима у Крајини припадају ове две породице.

Навигација