Аутор Тема: Порекло српског православног становништва у Босни и Херцеговини-преглед  (Прочитано 12086 пута)

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Порекло српског православног становништва у Босни и Херцеговини-преглед
« Одговор #20 послато: Децембар 27, 2021, 12:38:56 пре подне »
Видим, евидентно да је било појединачних случајева, али није то било толико широко заступљено да би се уписало као општа појава. Ови горе у Обреновцу и у Убу што су наведени на основу предања су ми додуше сумњиви. Има ми логике да су мигрирали само на ослобођену територију било за вријеме Првог или Другог устанка.

Што се тиче Шајкашког батаљона, примера има још, ово су само неки од њих. Делује да Шајкашки батаљон јесте добрим делом сачињен од досељеника, или можда боље речено избеглица, пребега са територија које су у том тренутку под турском влашћу. Има их и пореклом из места која су 1791. године припојена Аустрији.

У вези Обреновца и Уба, већина досељеника у тим општинама из области коју си означио под бројем 5 јесте досељено након завршетка Другог српског устанка (или како то Љуба Павловић бележи након 1827. године). Међутим, има примера и ранијих сеоба као у конкретном случају Алексића из Бањана и Мандића из Дрена. Не видим разлог због којег би Љуба Павловић погрешно датирао време њиховог досељавања (исто тако, не знам зашто и због чега би било нелогично да неко ко је мигрирао са турске на аустријску територију поново мигрира на подручје које је под турском влашћу, нарочито ако се узме у обзир пример повратних миграција из Срема и Војводине уопште код становништва из уже Србије односно поглавито Шумадије и Западне Србије током већег дела 18. века). Како год, време досељавања ове две породице би се могло лако проверити кроз матичне црквене књиге (уколико су сачуване) као и кроз тефтере из 1820-их (такође уколико су сачувани). Такође, поред ових породица пореклом са територије која је у том тренутку под турском влашћу, у насељима у ближој околини Града Београда су присутне и породице са предањем о пореклу из "Рватске". С обзиром на такво предање, вероватно се ради о досељеницима са Аустријске и Млетачке територије, и чини ми се да и оне своје досељавање смештају у период пре завршетка Другог српског устанка. Нисам сигуран, али мислим да у тај круг породица спадају и Родићи из Рипња, за које је генетички потврђено да су пореклом од крајишких Родића. 

За крај овог мог поста, нисам навео образложење за тестиране са подручја Мачванског управног округа, односно из околине Шапца. У САНУ истраживању постоје две тестиране породице (једна из Синошевића, друга из Мишара) за које се у литератури наводи стариначко и порекло из Херцеговине (досељавање смештено у доба Првог српског устанка). Обе породице припадају генетичком родовима који су присутни на подручју данашње Источне Херцеговине, међутим њихове крсне славе се не поклапају са припадницима тих родова у Херцеговини, а поклапају се са припадницима тих генетичких родова у Крајини. Ја бих рекао да је овде порекло из области означеним на карти под бројевима 2 и 5 прилично извесно, а такође се ради о породицама досељеним пре завршетка Другог српског устанка. Све у свему, могуће је да је најранија тачка за досељавање ових породица у Србију период Првог српског устанка, али не бих искључио могућност да је било и ранијих сеоба, непосредно пред почетак Првог српског устанка односно деценију или две раније.
« Последња измена: Децембар 27, 2021, 01:49:18 пре подне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Порекло српског православног становништва у Босни и Херцеговини-преглед
« Одговор #21 послато: Децембар 27, 2021, 09:02:44 пре подне »
Видим да су Градишка и Лакташи у зони бр 2. Дакле читаво Лијевче поље. Мислим да је тамо процентуално заступљенија струја из западнијих делова крајине, пореклом из Лике, Унца, итд.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Порекло српског православног становништва у Босни и Херцеговини-преглед
« Одговор #22 послато: Децембар 27, 2021, 11:00:45 пре подне »
Видим да су Градишка и Лакташи у зони бр 2. Дакле читаво Лијевче поље. Мислим да је тамо процентуално заступљенија струја из западнијих делова крајине, пореклом из Лике, Унца, итд.

У самом Лијевчу има доста породица поријеклом из неких дијелова западне Крајине, међутим мислим да има више оних који су поријеком са Змијања, Мркоњић-града, Мањаче, Гламоча. мада у сваком случају то јесте мијешовита зона. Зато сам општину Градишка и преполовио на двије зоне на карти.

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
  • I2-PH908>Y56203
У самом Лијевчу има доста породица поријеклом из неких дијелова западне Крајине, међутим мислим да има више оних који су поријеком са Змијања, Мркоњић-града, Мањаче, Гламоча. мада у сваком случају то јесте мијешовита зона. Зато сам општину Градишка и преполовио на двије зоне на карти.

Odlična tema, lepo odrađeno sve, svaka čast!

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Браво за тему, припрему и графички приказ Драјвер. Фино и јако прегледно урађено.

Цитат
Čurug   Gospođinci   Wid   Mallessev   91   Glamoč, Bosna

Ово ће бити гламочки Малешевићи који се спомињу и овде:

https://www.poreklo.rs/2020/12/20/bosansko-grahovo-glamoc-i-livno-geneticka-slika/
https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-vagan-glamoc/




Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Браво за тему, припрему и графички приказ Драјвер. Фино и јако прегледно урађено.

Захваљујем. Сљедеће што би у оквиру теме требало разрадити јесте присуство млађих генетичких родова у појединим областима, како би се за неке могао реконструисати смјер миграција. Често за неке родове и само одсуство неким областима, може бити једнако информативно као и присуство.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Захваљујем. Сљедеће што би у оквиру теме требало разрадити јесте присуство млађих генетичких родова у појединим областима, како би се за неке могао реконструисати смјер миграција. Често за неке родове и само одсуство неким областима, може бити једнако информативно као и присуство.

Управо сам нешто слично планирао. Да издвојим детаљно резултате (можда најпре са 23andMe) са презименом, славом и претходним местом порекла. Тако ће се добити јаснија слика. Нпр падају ми на памет Вишекруне J1 из Бања Луке (дакле област 2), али они су заправо пореклом из Унца и реално припадају струји из области 5. Има много таквих случајева.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Добро мислим, у питању је и у овом случају друга половина 18. века:

Žabalj   Žabalj   Lazar   Bursacs   112   Grahovo, Turska

Čurug   Gospođinci   Wid   Mallessev   91   Glamoč, Bosna

Čurug   Gospođinci   Gaja   Mandich   58   Rujiška, Bosna

Mošorin   Mošorin   Trifun   Zevalov   113   Maglajci, Turska

Јел може да се добије линк за ове мустер листе?

На мрежи vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Што се тиче Шајкашког батаљона, примера има још, ово су само неки од њих. Делује да Шајкашки батаљон јесте добрим делом сачињен од досељеника, или можда боље речено избеглица, пребега са територија које су у том тренутку под турском влашћу. Има их и пореклом из места која су 1791. године припојена Аустрији.

У вези Обреновца и Уба, већина досељеника у тим општинама из области коју си означио под бројем 5 јесте досељено након завршетка Другог српског устанка (или како то Љуба Павловић бележи након 1827. године). Међутим, има примера и ранијих сеоба као у конкретном случају Алексића из Бањана и Мандића из Дрена. Не видим разлог због којег би Љуба Павловић погрешно датирао време њиховог досељавања (исто тако, не знам зашто и због чега би било нелогично да неко ко је мигрирао са турске на аустријску територију поново мигрира на подручје које је под турском влашћу, нарочито ако се узме у обзир пример повратних миграција из Срема и Војводине уопште код становништва из уже Србије односно поглавито Шумадије и Западне Србије током већег дела 18. века). Како год, време досељавања ове две породице би се могло лако проверити кроз матичне црквене књиге (уколико су сачуване) као и кроз тефтере из 1820-их (такође уколико су сачувани). Такође, поред ових породица пореклом са територије која је у том тренутку под турском влашћу, у насељима у ближој околини Града Београда су присутне и породице са предањем о пореклу из "Рватске". С обзиром на такво предање, вероватно се ради о досељеницима са Аустријске и Млетачке територије, и чини ми се да и оне своје досељавање смештају у период пре завршетка Другог српског устанка. Нисам сигуран, али мислим да у тај круг породица спадају и Родићи из Рипња, за које је генетички потврђено да су пореклом од крајишких Родића. 

За крај овог мог поста, нисам навео образложење за тестиране са подручја Мачванског управног округа, односно из околине Шапца. У САНУ истраживању постоје две тестиране породице (једна из Синошевића, друга из Мишара) за које се у литератури наводи стариначко и порекло из Херцеговине (досељавање смештено у доба Првог српског устанка). Обе породице припадају генетичком родовима који су присутни на подручју данашње Источне Херцеговине, међутим њихове крсне славе се не поклапају са припадницима тих родова у Херцеговини, а поклапају се са припадницима тих генетичких родова у Крајини. Ја бих рекао да је овде порекло из области означеним на карти под бројевима 2 и 5 прилично извесно, а такође се ради о породицама досељеним пре завршетка Другог српског устанка. Све у свему, могуће је да је најранија тачка за досељавање ових породица у Србију период Првог српског устанка, али не бих искључио могућност да је било и ранијих сеоба, непосредно пред почетак Првог српског устанка односно деценију или две раније.
Мислим да би овде добар пример био резултат Берића који су очигледно крајишког порекла :
R1a-Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439*Јагодић (Бос.Крајина), Берић (Бачка), Кнежевић (Бос.Крајина)

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Порекло српског православног становништва у Босни и Херцеговини-преглед
« Одговор #29 послато: Децембар 28, 2021, 09:52:10 пре подне »
Питање за Драјвера:

Цитат
Средњи вијек: у угарској средњевјековној држави, домицилно становништво хрватско (чакавско) и словинско (кајкавско), чакавци присутни у јужној, а кајкавци у сјеверној зони
15-16. вијек: у 16. вијеку масовно досељавање Срба штокавских ијекаваца из Доњих краја и Усоре, претходно досељених из Херцеговине и Старог Влаха, претходно кајкавско-чакавско становништво углавном није остало; помјерање српског становништва према турској Лици и Далмацији, али и мања исељавања на аустријску територију: Жумберак

Услед османских освајања становништво се једним делом измицало пред Турцима и повлачило у друге регије. Тако би требало да је и становништво Доњих краја се повуко ка Западној Босни (овде зона 5). Е сад питање које се мени намеће је да ли су ови Срби који ту стижу из Доњих краја староседеоци те регије или ту већ преовлађује грана новодосељених из Херцеговине и Старог Влаха тј. да ли је могуће да су под притиском новодосељених староседеоци већ почели да се повлаче и иду ка зони 5?

Даље, Босна ипак у односу на Србију током Османских освајања није имала толика разарања. Мој је неки утисак да је ту више шансе било да се задржи староседелачко становништво него у Србији која је више пута опустела (знамо да су избеглице после пада Смедерева стигле до Пеште, Босне, Италије, итд.), па Шумадије која носи име по томе што је била практично на све стране шуме без живе душе после ратова и куге. За Босну знам да је била велика глад ако се не варам током 17ог (или почетком 18ог века) и да је становништво тада масовно прелазило у Аустрију (углавном Славонију). Имамо ли ту нека сазнања или размишљања која узимају у обзир и наведене факторе?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Порекло српског православног становништва у Босни и Херцеговини-преглед
« Одговор #30 послато: Децембар 28, 2021, 11:23:30 пре подне »
Питање за Драјвера:

Услед османских освајања становништво се једним делом измицало пред Турцима и повлачило у друге регије. Тако би требало да је и становништво Доњих краја се повуко ка Западној Босни (овде зона 5). Е сад питање које се мени намеће је да ли су ови Срби који ту стижу из Доњих краја староседеоци те регије или ту већ преовлађује грана новодосељених из Херцеговине и Старог Влаха тј. да ли је могуће да су под притиском новодосељених староседеоци већ почели да се повлаче и иду ка зони 5?

Даље, Босна ипак у односу на Србију током Османских освајања није имала толика разарања. Мој је неки утисак да је ту више шансе било да се задржи староседелачко становништво него у Србији која је више пута опустела (знамо да су избеглице после пада Смедерева стигле до Пеште, Босне, Италије, итд.), па Шумадије која носи име по томе што је била практично на све стране шуме без живе душе после ратова и куге. За Босну знам да је била велика глад ако се не варам током 17ог (или почетком 18ог века) и да је становништво тада масовно прелазило у Аустрију (углавном Славонију). Имамо ли ту нека сазнања или размишљања која узимају у обзир и наведене факторе?

Ово су свакако кључна питања. Што се Доњих краја тиче, а то је простор долине Врбаса, јужно од Бања Луке, али у које су улазили и сливови Врбање, Пливе, Јања, као и горњи слив Сане, битна је ствар да је у другој половини 15. вијека ту била формирана граница. Турци су у свом првом налету 1463. године, допрли до Кључа (гдје су и погубили посљедњег босанског краља), заузели све Доње краје, али је слиједио угарски контраудар који је највећи дио Доњих краја вратио под угарску власт. Под Турцима су остали само крајеви у најгорњем току Врбаса (дио око Бугојна и Горњег Вакуфа) што се добро види и у попису из 1468/69. Иначе су ова догађања, добро описана у мемоарима потурченог Србина Константина Михаиловића из Островице. Он је као турски војни заповједник држао тврђаву Звечај код Бањалуке и у контранападу су га заробили Мађари.

Без обзира што Турци нису све до 1518. године односно до 1528. године успјели освојити кључне тврђаве Доњих Краја (Соко и Језеро до 1518. и Јајце до 1528. године), до почетка 1500. године су на својеврсан начин Мађарима зашли иза леђа, продирући у долину Сане све до Каменграда ( од Турака заузет 1499). Управо је формирање овог клина кључно за насељавање ијекаваца и њихову даљу експанзију ка западу. Историчар Милан Васић који је себи постављао исто питање, да ли су власи на Змијању босански старинци или досељени ијекавци, извео је посредан закључак да због стабилности насеља на Змијању 1540. године, могуће да да се ради и о предтурском становништву.

Оно што не иде у прилог оваквом закључку јесте доминација ијекавског источно херцеговачког дијалекта међу православнима ове области. Наравно, вјерујем да је било домицилног икавског становништва које се утопило и у православне, један дио се свакако исламизовао,а онај који је пред турско освајање прешао на католицизам, остао је у њему. Постоје неки подаци из пописа који говоре да је раја (дакле не досељени власи) у Доњим крајима, да би задржала земље које је обрађивала, а које су у међувремену дате спахијама у тимар, могла да пређе у влашки статус и да на тај начин ријеши питање задржавања земље. На тај начин је и неко икавско стариначко становништво могло да се уклопи у православни корпус.

Што се исељавања тог икавског становништва тиче, свакако да се и оно исељавало ка западу, али све говори да то није био исти процес потпуног исељавања какав је био случај  са оближњим чакавским крајевима ( примјер оближњег Бјелајског поља, гдје се чакавско становништво сасвим иселило). Ипак је Босна "шаптом пала" и Турци су више преговорима успјели да становништво преведу на своју страну, да их уклапају у свој систем. На сличан начин су у влашки систем уклопили и штокавске икавце западне Херцеговине, који су се такође селили према западу, у Далмацију (примјер Крмпотића).

Код досељених ијекаваца је такође било неколико фаза досељавања. 1550. године видимо да у Доњим крајима има оних који станују у већ стабилним џематима (фактички катунима),али и оних који тек тад појединачно досељавају у напуштена села (мезре). То што је Васић закључио да су влашка насеља на Змијању 1540. године већ прилично стабилна, може бити посљедица тога што су они већ деценијама прије тога почели да насељавају то подручје, чак и кад угарске тврђаве нису биле освојене од Турака. Срби у влашком статусу су били управо господари тих недефинисаних простора, ничије земље. То је био њихов најприроднији хабитат. Курипешић их је на том простору (источно од Сане) забиљежио и 1530. године у великом броју као сточаре мартологе.

« Последња измена: Децембар 28, 2021, 11:29:34 пре подне drajver »

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Хвала на исцрпном одговору. Када смо се већ дотакли границе указао би на још једну ствар, а то је да је угарски краљ Матија Корвин већ раније почео да насељава тзв. Влахе уз одређене граничне делове са Турском. Вероватно је ту било и досељеног српског становништва али по мом мишљењу су то биле превише мале миграције да би донеле некакву превагу у смислу асимилације староседелачког становништва.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Хвала на исцрпном одговору. Када смо се већ дотакли границе указао би на још једну ствар, а то је да је угарски краљ Матија Корвин већ раније почео да насељава тзв. Влахе уз одређене граничне делове са Турском. Вероватно је ту било и досељеног српског становништва али по мом мишљењу су то биле превише мале миграције да би донеле некакву превагу у смислу асимилације староседелачког становништва.

Информацију  о насељавању влаха од стране Матије Корвина, нисам нашао у неком релевантном историјском извору. Рекао бих да ту има накнадне компилације неколико различитих историјских догађаја. Приликом продора Матија Корвина у Босну, неки тамошњи власи јесу стали на његову страну, али да ли су се иселили и пошли са Корвином, не наводи се. При томе, постоје тврдње да со то били неки власи у долини Неретве.

Са друге стране, Храбак је погрешно интерпретирао неке Лопашићеве написе о власиму у Лици, па је написао да је Корвин 1480. године из Босне у Лику населио неке влахе. А ти лички власи су заправо тамо били присутни и раније. Они су дио далматинско-личких влаха који су на тло Угарске почели да пристижу још у 14. вијеку.

Тако да нисам сигуран колико су ти помени Корвина и влаха релевантни за ову причу. Али свакако треба погледати примарне изворе, да се види одакле је тај податак извучен.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Мислим да се ови помени влаха и Корвина, односе прије свега на далматиснко-личке, старије влахе, који су посебна тема. Они јесу ратовали против Турака на страни Мађара, јер су били ан тлу Угарске дуго времена прије тога. Неке њихове вође су због заслуга у борби са Турцима добили и племство попут Павла Кожула Штрпца у Далмацији. Али ови стари власи су посебна тема и односе се прије свега на неке етногенетске процесе код Срба у Далмацији.

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 195
ОБЛАСТ 4

Средњи вијек: земља Усора, у држави Котроманића, домицилно становништво Срби земаља Усоре и Соли, босански староштокавски дијалекат
15-16. вијек: крајем 15. вијека и у 16. вијеку масовно досељавање Срба штокавских ијекаваца из Старог Влаха и дијелом из Херцеговине, уз асимилацију дијелова босанских староштокаваца
17-19. вијек: крајем 17. вијека дјелимично растурање српских ијекавских насеља, поготово оних на сјеверу ближих граници, исељавање у Славонију и Срем, слабије досељавање новог ијекавског становништва из Старе Херцеговине, мањи прилив становништва из Крајине
Данашње становништво: преовладавају  старији српских ијекавци поријеклом из Старог Влаха и Херцеговине (из 15-16. вијека), новији херцеговачки досељеници и Крајишници присутни, али не значајно , могуће у мањој мјери присутво асимилованих староштокаваца, повезани са српским становништво у Славонији

ОБЛАСТ 5

Средњи вијек: у угарској средњевјековној држави, домицилно становништво хрватско (чакавско) и словинско (кајкавско), чакавци присутни у јужној, а кајкавци у сјеверној зони
15-16. вијек: у 16. вијеку масовно досељавање Срба штокавских ијекаваца из Доњих краја и Усоре, претходно досељених из Херцеговине и Старог Влаха, претходно кајкавско-чакавско становништво углавном није остало; помјерање српског становништва према турској Лици и Далмацији, али и мања исељавања на аустријску територију: Жумберак
17-19. вијек: крајем 17. вијека исељавање ијекаваца на Банију, Кордун, у Славонију и Далмацију, у 18 и 19. вијеку масовна досељавања Личана и Далматинаца, нешто слабија досељавања са Змијања, са Кордуна и Баније. Исељавања у Кнежевину Србију у 19. вијеку.
Данашње становништво: највећим дијелом Срби ијекавци Далматинци и Личани, даљим поријеклом из Старе Херцеговине и Старог Влаха, могуће у мањој мјери присуство асимилованих новоштокавских икаваца, повезани са српским становништвом у Лици, Далмацији, Кордуну, Банији, Жумберку, Горском Котару, сјверозападној Хрватској и западној Славонији

ОБЛАСТ 6

Средњи вијек: земља Павловића и дијелови Краљеве земље, у држави Котроманића, домицилно становништво Срби средњовјековне Босне, босански староштокавски дијалекат
15-16. вијек: у 15-16. вијеку готово потпуна исламизација ове области
17-19. вијек: крајем 17. и почетком 18. вијека, епидемије куге, депопулација муслиманског становништва, у 18. и 19. вијеку масовно досељавање старохерцеговачких ијекаваца, поготово из области Дробњака, Пиве, Гацка
Данашње становништво: готово у потпуности  Срби ијекавци досељени у 18. и 19, вијеку из Старе Херцеговине, мањим дијелом из Црне Горе, Брда и Старог Влаха

Према извјештају фра Анђела Звиздовића, приликом пада Босанске државе под османску власт, постојало је 750 хиљада припадника католичке вјероисповијести, 80 хиљада припадника Цркве Босанске те 30 хиљада припадника православне вјероисповијести. Фра Анћео Звиздовић је био савременик тога доба и не би се тек олако његове тврдње требале одбацивати. А обзиром да је стамовништво католичке вјере као и крстјани сачињавало број од 380 хиљада људи по њему, онда се не може причати (макар не са сигурношћу о доминантном српском становништву) јер у суштини која евиденција потврђује да су постојали Срби крстјани и Срби католици у толиком броју пред пад Босне под Османско царство? Ниједна претпостављам. Слика се наравно обрће приликом миграција умутар османског царсзва.Тако да и генерално мислим да данашњи Срби источне Босне, немају баш пуно везе са Павловићима, макар већина њих не. Слика поменутог рада у којем се баш ово спомиње бит ће постављена испод, а у случају да некога занима цијели рад, могу и послати линк.



Битан дио је означен дјеломично.
« Последња измена: Децембар 28, 2021, 04:33:47 поподне Locked »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Према извјештају фра Анђела Звиздовића, приликом пада Босанске државе под османску власт, постојало је 750 хиљада припадника католичке вјероисповијести, 80 хиљада припадника Цркве Босанске те 30 хиљада припадника православне вјероисповијести. Фра Анћео Звиздовић је био савременик тога доба и не би се тек олако његове тврдње требале одбацивати. А обзиром да је стамовништво католичке вјере као и крстјани сачињавало број од 380 хиљада људи по њему, онда се не може причати (макар не са сигурношћу о доминантном српском становништву) јер у суштини која евиденција потврђује да су постојали Срби крстјани и Срби католици у толиком броју пред пад Босне под Османско царство? Ниједна претпостављам. Слика се наравно обрће приликом миграција умутар османског царсзва.Тако да и генерално мислим да данашњи Срби источне Босне, немају баш пуно везе са Павловићима, макар већина њих не. Слика поменутог рада у којем се баш ово спомиње бит ће постављена испод, а у случају да некога занима цијели рад, могу и послати линк.



Битан дио је означен дјеломично.

Те су бројке неозбиљне, да не кажем неку тежу реч. Испада да је Босна у време пада под Турску имала 860.000 становника, у време за које се процењује да је у целој источној Европи живело 13,5 милиона људи.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
На овој теми ћу објавити један свој покушај да се у најкраћим цртама опише поријекло српског православног становништва на подручју Босне и Херцеговине. И то поријекло у контексту миграција кроз историју. Објавићу прво карту у којој сам издвојио шест области, а затим и својеврсну легенду уз карту, тј. описе тих области са специфичностима поријкла српског становништва у оквиру њих.

Волио бих кад би било и неких коментара и примједби или питања везано за закључке које сам извео. Можда неке процесе нисам добро препознао.




Било је, из неког разлога, нарочито крајем 18 века/ почетком 19 века (дакле пре Првог српског устанка) досељавања из Осата у Босни (то је ваљда ова област бр.6) у Лепеницу (Рача и околина). Једно од места (села) је и Бошњане/и. Има их и  другим селима у околини Раче.


Бошњане/и
https://www.poreklo.rs/2015/03/24/poreklo-prezimena-selo-bosnjane-raca/

Досељени у периоду од 1788. до 1804. године:


-481, Реонићи, Херцеговина, Савиндан.

-521, Татовићи (Обрадовићи, Ненадићи, Вучетићи, Мићовићи, Васковићи, Малишићи, Милошевићи, Новичићи, Тодоровићи, Вулетићи, Новићевићи, Глишовићи, Госићи – Тодоровићи, Лазаревићи, Милићи, Милосављевићи, Петровићи и Срећковићи), Осат (Босна), Св. Василије.





Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Према извјештају фра Анђела Звиздовића, приликом пада Босанске државе под османску власт, постојало је 750 хиљада припадника католичке вјероисповијести, 80 хиљада припадника Цркве Босанске те 30 хиљада припадника православне вјероисповијести. Фра Анћео Звиздовић је био савременик тога доба и не би се тек олако његове тврдње требале одбацивати. А обзиром да је стамовништво католичке вјере као и крстјани сачињавало број од 380 хиљада људи по њему, онда се не може причати (макар не са сигурношћу о доминантном српском становништву) јер у суштини која евиденција потврђује да су постојали Срби крстјани и Срби католици у толиком броју пред пад Босне под Османско царство? Ниједна претпостављам. Слика се наравно обрће приликом миграција умутар османског царсзва.Тако да и генерално мислим да данашњи Срби источне Босне, немају баш пуно везе са Павловићима, макар већина њих не. Слика поменутог рада у којем се баш ово спомиње бит ће постављена испод, а у случају да некога занима цијели рад, могу и послати линк.



Битан дио је означен дјеломично.

Колико видим ове бројке нису из неког извјештаја Анђела Звиздовића (не знам да лије такакв извјештај уопште постојао), већ процјена Бутурца и Ивандијe из њиховог рада Повијест католичке цркве међу Хрватима. То су дакле неке новије процјене на које не треба пуно обраћати пажњу.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122

Било је, из неког разлога, нарочито крајем 18 века/ почетком 19 века (дакле пре Првог српског устанка) досељавања из Осата у Босни (то је ваљда ова област бр.6) у Лепеницу (Рача и околина). Једно од места (села) је и Бошњане/и. Има их и  другим селима у околини Раче.


Бошњане/и
https://www.poreklo.rs/2015/03/24/poreklo-prezimena-selo-bosnjane-raca/

Досељени у периоду од 1788. до 1804. године:


-481, Реонићи, Херцеговина, Савиндан.

-521, Татовићи (Обрадовићи, Ненадићи, Вучетићи, Мићовићи, Васковићи, Малишићи, Милошевићи, Новичићи, Тодоровићи, Вулетићи, Новићевићи, Глишовићи, Госићи – Тодоровићи, Лазаревићи, Милићи, Милосављевићи, Петровићи и Срећковићи), Осат (Босна), Св. Василије.

То је заправо област 3. Из Бирча и Осата доста насељеника у Шумадији и западној Србији. И добро да сте то поменули. То је енко опште мјесто, које нисма споменуо у прегледу.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
То је заправо област 3. Из Бирча и Осата доста насељеника у Шумадији и западној Србији. И добро да сте то поменули. То је енко опште мјесто, које нисма споменуо у прегледу.


Хвала што сте ме исправили. А баш као обратих пажњу да не погрешим. И погреших ипак.

Мене јако занима БиХ 17 и 18 века и миграције према данашњој Србији.


А село Крамер ? Да ли је у области бр.3 или не.6?