Порекло српског православног становништва у Босни и Херцеговини-преглед

Порекло становништва > БиХ - Република Српска

<< < (24/25) > >>

Atlantische:

--- Цитат: vid.knezevic Јануар 19, 2022, 08:39:40 поподне ---Мислим да овој групи родова припадају и R-BY149000.

--- Крај цитата ---
Припадали сте, до открића везе са подручјем Рашке и Метохије. ;)

Тимар:

--- Цитат ---
--- Цитат: Atlantische Јануар 19, 2022, 09:26:38 поподне ---Припадали сте, до открића везе са подручјем Рашке и Метохије. ;)

--- Крај цитата ---

--- Крај цитата ---
Врло занимљиво. 8)

vid.knezevic:

--- Цитат: Atlantische Јануар 19, 2022, 09:26:38 поподне ---Припадали сте, до открића везе са подручјем Рашке и Метохије. ;)

--- Крај цитата ---
Слажем се , да је тежиште померено ка старосрпском језгру за наш род.
Такође према нашем предању и породичној историји породице Пилилоповић и Кнежевић , које су у мом случају потпуно испреплетене би требало да у слично време око 1690 са Змијања отишле ка Далмацији. Кнежевићи ка Отону а Пилиповићи ка Голубићу.
Ако сам добро разумео претпоставка је да су доласком R-BY149000 ту затекли алимпијевштаке? Колико може бити разлика између доласка једних и других или се сматра да су алимпијевштаци ту од ране српске историје.

Atlantische:

--- Цитат: vid.knezevic Јануар 20, 2022, 09:30:53 пре подне ---Слажем се , да је тежиште померено ка старосрпском језгру за наш род.
Такође према нашем предању и породичној историји породице Пилилоповић и Кнежевић , које су у мом случају потпуно испреплетене би требало да у слично време око 1690 са Змијања отишле ка Далмацији. Кнежевићи ка Отону а Пилиповићи ка Голубићу.
Ако сам добро разумео претпоставка је да су доласком R-BY149000 ту затекли алимпијевштаке? Колико може бити разлика између доласка једних и других или се сматра да су алимпијевштаци ту од ране српске историје.

--- Крај цитата ---
Ствар код Алимпијевштака није тако једноставна, из више разлога. Најпре, они уз већи број родова који нису ближе повезани (бар не на 23 маркера) припадају грани која је у односу на друге српске крајеве најчешћа баш у Крајини. Постоје одређени ''џепови'', на западу Мачве, око Смедерева и Власине. Ту су и два блиска хаплотипа у Херцеговини, у Пиви и Попову пољу. Онда се поставља питање, да ли сви Крајишници потичу од једног претка или групе сродника која је населила то подручје, затим, која је била првобитна слава тог рода, или су већ као формирани родови са различитим славама ту насељени, јер да подсетим, међу крајишким YP951 се уз Алимпијевдан јављају и Јовањдан, Никољдан, Ђурђевдан и Стевањдан. Управо ови разлози иду у прилог нешто дужем боравку на том подручју, а Змијање се ту намеће као логична матица. Даље, раширеност у Крајини се и може објаснити, влашке групације су по својој природи биле ''плодно тле'' за такве процесе, међутим, где тражити даљу матицу ових родова, нарочито ако су заједно досељени са подручја где су већ славили различите славе? Које је то подручје пре Турака било жариште YP951? Овде нам само дубински тестови, како Крајишника, тако и Херцеговаца и Србијанаца могу дати бољу слику тог односа. Ваши BY149000 су најбољи пример колико се ствари из корена могу променити са њима.

papovina:

--- Цитат: drajver Јануар 01, 2022, 03:59:44 поподне ---За јужни, херцеговачки правац насељавања Крајине кључна је сљедеће карта, Клишки санџак 1550. године. Милсим да слика све говори, а и у складу је са подацима из пописа. Правац ширења је био са горње Неретве, преко Раме, Купреса и Ускопља, даље у Крајину.

Директног насељавања Херцеговца могло је бити у нахију Сарoмише (сјеверни дио Ливањског Поља и јужни дио Грахова), које је било дио хаса херцеговачког санџакбега и гдје имамо чак директно преношење племенских назива и топонима из источне Херцеговине (Казанци, Угарци, Грковци, Малешевци, Бастаси, Срђевићи и др.)

На простору Змијања су се вјероватно након 1528. године сусреле све три струје: и јужна херцеговачка и сјеверна старовлашка и директна рашко-полимска.

--- Крај цитата ---

Ако се добро сјећам у дефтеру из 1701. на територији данашње општине Босанско Грахово се спомињу насеља/топоними као што су: Казанци, Корита, Пржине и сл - све редом називи насељених мјеста на подручју данашњих општина Гацко и Билећа у Херцеговини

Навигација